I sa ovim Laver kupom gotovo je moje pracenje tenisa. Samo da ne bude zabune, ostajem na forumu i praticu tenis, ali sad postajem fan tenisa, navijam za sto lepse i bolje meceve, mozda cu tu i tamo imati nekog favorita ali nista ekstremno kao do sad.
Zavrsilo se 15+ godina navijackog ludila, jer ja nemam drugu rec za sve ovo, budjenje u zlo doba noci, pa sutra kao zombi na posao, trazenje srecnog mesta i usput ubedjenja da njegov sledeci poen bas od toga zavisi, ogromna sreca, tuga, euforija...sve moguce emocije koje postoje To ce mi bas nedostajati, jer nijedan sport ja ne gledam sa toliko strasti i emocija kao sto gledam tenis( bila je i reprezentacija u kosarci ali je nesto nepovratno umrlo 2005).
Zahvaljujuci Rogeru upoznala sam silne ljude (neke samo virtualno, a dosta njih i zaista) na cemu cu mu zauvek biti neizmerno zahvalna, putovala, uzivala na tim turnirima gde je zaista nekako posebna atmosfera, paralelni svet
I da ga citiram za kraju: It's been the perfect journey, I'd do it all over again