Poznavalac

Ima istine ovde naravno, ali delimičine. Jenkins jeste došao tad, ali je otišao iz kluba pa se vratio. Simonović se vratio sezonu ranije i veoma loše dočekan od zvezdaške javnosti i niko nije imao predstavu da će eksplodirati. Kuzmić kao neko ko je igrao strašnu košarku je pre toga igrao veoma lošu košarku. Nije baš da je to krenulo 2013. planski da se radi da se dođe 2017. na vrhumac već ipak splet nekih okolnosti. Ipak, slažem se da je sad sve haotično, neracionalno i tako dalje, ali mislim da je to put kom treba da težimo. Kako, da li sa domaćim igračima, nekim strancima, nekim mlađim, ne znam, ali suština je u tome, a ne u tome da ti igraju Campazzo i Stefan Lazerević u istoj petorci.

Kada se mi i komšije frljamo milionima i dozvoljavamo sebi luksuz da dovedemo igrača da odigra polusezonu za 1.8m evra, jednostavno osetim neku žalost što barem malo nije bilo sluha i želje da se ostavi ekipa posle 2017. sezone na čelu sa Dejom. Takva ekipa imala 25:1 u ligi, 1 poraz u play-offu i pozitivan skor u tada jačoj Evroligi u kojoj je Željko sa prejakim Fenerom, ujedno i osvajačem, završio 5. u regularnom delu. Ne smem da zamislim da smo održali tu ekipu i dodali par pojačanja na šta bi to moglo da liči i da li bi uspeli da podignemo nivo igre na još viši nivo, ali mislim da put u izgradnji tima sada treba da nam bude takav ili barem sličan takvom, a ne da želimo Mirotića dok istovremeno pregovaramo sa Lazarevićem i Kuzmićem o produžetku saradnje. Ne ide jednostavno.

Naivno sam verovao da će Nedović zbog toga što je ponikao u Zvezdi i što voli klub imati drugačiji pristup nego što je imao do sada u karijeri, da će se više posvetiti, igrati sa više želje i biti konstantniji. Za Teodosića i da želim, ne mogu verovati u to. U nekoj teoriji on bi bio idealan za 15ak minuta kvalitetne košarke u jednom smeru, da pruži lucidnost kada je ona potrebna i pokrene ekipu. U praksi, možda ćemo videti na šta će to ličiti.

Vređali smo Berona, Saleta, nipodaštavali Radonjića, a glorifikovali smo Argentince više nego mnoge druge igrače koji su mnogo veći trag ostavili... Nikad više hajpa oko trenera i ekipe, a oni izgubili od Cibone i donelu titulu Partizanu. Sve smo mi ovo zaslužili i vreme je za ozbiljan reset kluba kao takvog.

Strašna izjava i mentalitet Duška. Čovek je pobedio možda i najbolju Barselonu ikada 2010. 3:0 u finalu, pobediće i ove. Od sada, do kraja, samo krvav rad i biće sve u redu.

Ozbiljan klub, nevezano za budžet, ima sistem i stručan kadar. U ozbiljnom klubu se pare ne bacaju na Simonovića, Kešelja, Raduljicu i tako dalje jer se prilikom stvaranja sistema definišu stvari tako da niko ne sme ni da pomisli da se razbacuje novcem na taj način. U ozbiljnom klubu, igrače skautiraju stručni ljudi, nama širina skautinga zavisi od toga gde je trener radio i koliko igrača poznaje. Čović je uzdigao klub i bio predsednik u veoma trofejnom periodu, ali postoji razlog što od uvođenja novog sistema Evrolige, mi smo samo jedne sezone bili u borbi za top8. Nisam protiv Čovića jer smatram da bolji neće doći u ovim društveno-političkim okolnostima, a i pored toga, nije kao da se razbijamo u zemlji od košarkaških radnika i imamo ih na pretek. Ne možemo naći ni u savezu sposobno rukovodstvo, tek je teško naći za Zvezdu. Nažalost je tako i u fudbalu gde je alternativa Terziću nešto poput Kokeze i Tončeva.

PAO u svom standardnom ritmu, od nerešenog rezultata u 3/4, do -20 u 4/4. Nadam se da će nastaviti i sutra ovako.

Stanković je imao isto to, pa je u ovo vreme, pre godinu dana, odigrao protiv jačeg Partizana, u situaciji kada smo imali -5, daleko, daleko bolji derbi. Imao je i Miloje na početku svog mandata derbi odličan i to na +6 u plej-ofu, za titulu da je osiguramo, utakmica u kojoj smo u prvom poluvremenu mogli da vodimo 4:0 i trebali, dok Partizan nikakve šanse nije stvorio do kraja utakmice. Takođe veoma jak Partizan, prošao te sezone grupnu fazu Lige Evrope. Sadašnji Milojević ima dva derbija, prvi odigran dobro do gola posle potop, drugi isto odigran prosečno sa tim da smo imali sreće odnosno preciznije rečeno, Borjan je bio inspirisan i umesto realnog nerešenog rezultata, pobedili smo 1:0. Samo je problem što Milojević pored derbija nema ni jednu drugu utakmicu u ovoj polu-sezoni da pokaže da je nešto korisno uradio sa ekipom tokom priprema. I ovde je opasno omanuo.

Dugo godina sam sezonac i član kluba, trudim se da ne preskačem ligaške utakmice na domaćem terenu i ispratim po koju kada smo gosti i prvi put sam sada želeo da izađem ranije sa utakmice uprkos vođstvu i +16. Da postavim stvari ovako, Zvezda u ovoj polusezoni će imati dve utakmice koje su rezultatski nebitne, ali dve utakmice koje mogu biti zanimljive i gde imamo zapravo protivnika, koji je u nikada gorem stanju i nikada goroj formi i situaciji, ali je protivnik i dalje. Znači derbi danas i derbi u plej-ofu. Dođe pun zapad, pun sever, malo istok da te gleda, preko 30.000 Zvezdaša, koji neće posle ovoga do Lige Šampiona doći opet i ti odigraš kako odigraš. Poveli smo i imali priliku na našem stadionu da ih napadnemo i uništimo, odigramo muški, karakterno i pokažemo da smo bolja ekipa. Prošle su pripreme, neverovatna je razlika u kvalitetu, njihov klub je u haosu kompletnom i opet, odigramo kako odigramo. Drugo poluvreme je sramota za igrače i trenera, ako se može nazvati trenerom.

Imam neki utisak da naša ekipa nije dovoljno karakterno jaka bila da iznese bolje neke utakmice i imamo bolji skor od ovog. Da budem precizniji, mislim da nisu izdržali pritisak kada se to od njih najviše očekivalo i kada je celokupna javnost očekivala pobede. Pričam prvenstveno za utakmice sa Armanijem, Partizanom i Albom kod kuće gde jedini razlog poraza jeste što mi nismo bili na nivou. Možemo dodati i Žalgiris tu kada smo imali pobedu u svojim rukama, ali smo se iste uplašili i odigrali kako jesmo do kraja. Sa druge strane, Olimpijakos i Makabi su primeri kako odigramo utakmicu kada nemaju taj pritisak i kada se ne očekuje previše, ali i tada, u ove utakmice se odlazi na preko 10 poena razlike i staje, prestaje sa igrom po principu kao da čuvamo rezultat i molimo se Bogu da nas ne stignu. Od dolaska Duška me prati ovaj utisak gde su na početku, dok niko ništa nije očekivao, pobeđivali sve, a sada tek kad dobijamo teže utakmice, a one gde svi upisuju pobedu, odigraju slabo i pokleknu.

Nažalost je to tako, a najviše me zapravo boli što nije da nemamo dovoljno novca nego što novac iracionalno trošimo. Od ugovora za Simonovića, Kešelja, Raduljice i tako dalje, potpuno beskorisnih igrača, do toga što preopterećujemo često roster mediokritetima što dovede do ove sadašnje situacije gde imamo ogromnu finansijsku potrošnju, a u stvari imamo samo tri igrača (ne računajući Kampaca) koji napadački mogu da prave razliku u Evroligi i to očigledno ni jedan na najvišem mogućem nivou. Svidelo se nama ili ne, ali je Željko dosta bolje odradio taj deo posla i dok nama Holand, Ivanović i Marković troše budžet, njima igra Egzum za, pretpostavljam, taj novac koji primaju njih trojica. Takođe, mislim da ne treba misliti o tome i opterećivati se jer očigledno se tako vodi klub i to se neće menjati. Ja sam barem prestao kada smo potpisali do tada najveći ugovor sa Telekomom u sezoni kada je Tomić bio trener i odmah na leto sve tri godine iskeširali upravo na taj način kako si opisao, prodali smo naša buduća potraživanja u zamenu za malo manju sumu instant keša.

Mala ispravka. Ako sam ja dobro razumeo pravila u Grčkoj, ekipa može imati 7 registrovanih stranaca, dok maksimalno 6 mogu biti u prvih 12. Takođe, tek nekoliko puta u toku sezone klub svojevoljno može menjati odluku o 7 registrovanih stranaca, pa tako je Endruz bio sve vreme registrovan i Grigonis nije mogao da igra kada su Volters i Ponitka bili povređeni. Pred kup, mislim da su registrovali Tomasa, a katovali Endruza, što nije promenilo mišljenje Radonjića da 6 stranaca budu Volters, Li, Ponitka, Bejkon, Vilijams i Gudaitis. Odlično zapažanje za Ponitku, nestvarno da nije imao mesta u EL timu i da je tek posle Evropskog prvenstva dobio poziv u PAO. Meni se lično previše sviđa takav tip igrača koji uvek stavlja tim na prvo mesto i koji ima takav karakter da se u ovoj divljini od ekipe posveti timu, igra odbranu i daje sve od sebe na skoku dok u napadu čeka svoje, a nije da ne ume da odigra i sa loptom u rukama i da pogodi za tri. Baš koristan igrač koji bi se u ozbiljnijem sistemu još bolje uklopio. I ovo za Derika je isto zanimljivo, uvek sam se pitao kako je moguće da drugom piku sa drafta karijera ide strmoglavo ka dole. U Evroligi, posle odlične sezone u Bajernu, svake druge godine sve lošiji i lošiji. I onda ga gledam ove sezone, pored nekih odličnih napadačkih partija, totalna suprotnost od gore spomenutog Ponitke što se tiče zalaganja. Eto sada bacih pogled na statistiku i vidim da Vilijams ima i manje skokova u proseku, a viši je, igra više unutra i ima znatno veći atleticizam. Niti je igrao specijalno odbranu, često kasnio u nekim rotacijama nezainteresovan i na skoku veoma često takođe nezainteresovan i onda kada ga gledam češće dođem do odgovora na ovo moje pitanje kako je moguće da tako talentovanom igraču karijera propada.

Dokle god postoje vlasnici koji su spremni da plate te igrače i da im dopuštaju svu slobodu sveta po cenu odlaska trenera, biće tako, nažalost. Šved i Himki su mi bili baš ekstreman primer toga, čak je i Jović pričao u podkastu da je Šved generalno ok lik, samo je igrao za sebe i nije ga zanimalo šta će ekipa uraditi već da on odigra svoje, a bio je jedno vreme najplaćeniji košarkaš Evrope. Videćemo šta će biti sa Saletom i celom ovom situacijom, najispravnije rešenje jeste da klub podrži trenera šta god odlučio, ali sumnjam da će se to desiti.

Nekima je smešna bila priča da će Vildozu destabilizovati raskid sa devojkom, ali eto njega danas, najviše izgubljenih lopti ove sezone, totalno bez koncentracije kao da je mislima bio negde drugde, a ne na utakmici. I to protiv ekipe koja nije defanzivno na nekom nivou. Možda je glupost, možda je smešna stvar da te toliko poremeti, ali imali smo našeg najboljeg igrača u Evroligi ove sezone koji je totalno odsutan bio. Kada on odigra tako, od koga se najviše očekuje, šta možemo reći za druge igrače. Nedović jeste šutirao trojke 1/9, ali je kreirao, bio fokusiran i nesrećno je par lopti izašlo iz obruča. Ne možeš kriviti igrača ako omaši šut, ali možeš ako ne da sve od sebe i ne bude glavom u utakmici.

Mislim da je Guduri primaran problem što nema takozvani killer instict. Juče odigra gotovo savršenu utakmicu i na kraju Wilbekin i Pierre poslednja dva napada uzimaju loptu, rešavaju i maše. On je morao da uzme to u svoje ruke i odigra, kreirao za sebe ili za druge, svejedno. Hladnokrvan je u završnicama i ne sme da dozvoljava da igrači koji ne igraju tu utakmicu dobro kao on rešavaju te napade. Gledam njegovu statistiku ove sezone i svaki put kada je dao preko 15 poena, a to je šest puta ove sezone, imao 50% ili preko šut iz igre sem jedanput kada je imao 46%. To govori da je svaki put imao preko 15 poena zato što je pogodio ono što je šutnuo u visokim procentima. To nije loše samo po sebi za tim i igrača koji nemaju kvalitet preveliki, ali mislim da on ima potencijal i prostora da bude baš elitan bek i da ga taj mindset koči.

Da kao nov član foruma se upišem ovde kao Zvezdaš na temi gde se uglavnom piše o Radonji za koga smatram da je istinska legenda našeg kluba. Ako sklonimo na stranu selekciju ekipe i gledamo čiste trenerske sposobnosti vođenja ekipe, onda možemo reći da je Radonjina prošla sezona u Zvezdi bila možda i najuspešnija, koliko god čudno to zvučalo. Igrački kadar od prošle sezone je užasan bio, takav da smo od 12 igrača imali samo jednog vrhunskog evroligaškog igrača u vidu Kalinića i jednog dobrog i korisnog evroligaškog igrača u vidu Holinsa. Vajt povređen, Kuzmić bivši igrač, Mitrović u EK prethodne sezone jedva da je igrao 10 minuta (u plejofu protiv Monaka ni toliko), Davidovac, Dobrić pa onda Lazić i Lazarević igrači rotacije maksimalno, Ivanović, Marković i Volters direktno iz EK gde Virtus i Uniks nisu hteli da produže ugovore sa pomenutom dvojicom. Na taj blago rečeno limitiran i slab tim, greška u tome da se Dobrić forsira na dva i da na pozicijima 1 i 2 imamo samo dva igrača koji mogu kreirati poene za sebe u vidu Voltersa i Ivanovića i to ne na nekom visokom nivou. Sa takvim timom odigrati solidno EL gde smo trebali imati par pobeda više poput Efesa kada smo na neverovatan način izgubili utakmicu je zaista uspeh, a da ne pričamo da je uzeti tri trofeja protiv Željka Obradovića koji je imao objektivno jači individualno tim neverovatna stvar. Možda sam preterao kada sam rekao najuspešnija imajući u vidu 2016/2017, ali opet sa druge strane ovako individualno slab tim retko ko bi vodio tako dobro. E sada Panathinaikos, da ne ispadne da sam zalutao na temu. Sve ovo iznad je napisano da se vidi od čega je Radonjić stvorio nešto. U Grčkoj je sve to suprotno. Surovo realno gledano, kada uzmemo u obzir i ludog vlasnika i Pedulakisa koji dovodi igrače po svom nahođenju i veoma lošu hemiju gde su navijači u sukobu sa vlasnikom i tako dalje, Radonja je nažalost podbacio. Izgubio je četiri puta za redom od Olimpijakosa gde je samo jednom bio blizu, dok je dva puta izgubio bez problema, a onaj najgori, pred krcatom OAKA arenom, gubio i preko 30 razlike. Ja sam mlad, ali poređenja sa Srbijom, kod nas se dešavalo 30 i 40 razlike, ali su to bile situacije kada je razlika u kvalitetu ogromna i kada se igra pred domaćim navijačima pa jedna ekipa razbije drugu 30 ili poput prošle sezone kada smo u 4. utakmici izgubili onako znajući da imamo 5. pred našim navijačima, a njima je bila biti ili ne biti. A razlika u kvalitetu između Panathinaikosa i Olympiacosa nije svakako da se tako izblamiraju kod kuće. Neko je napisao da je Andrews doveden pre Radonjića što nije istina već je samo Lee to bio koji je na kraju ispao premija kako je igrao. Dolaskom Bacona je Andrews automatski sklonjen van 12 bez ikakve šanse da se vrati u roster i to sam ubeđen (iako nemam informacije) da je Radonjićeva odluka jer ume da bude poprilično rigidan u shvatanju kako ekipa treba da izgleda, da bude minutaža raspoređena i slično, a na to dodati pravilo od 6 igrača u domaćim takmičenjima, jednostavno nije bilo mesta da Andrews igra Evroligu što je po mom mišljenju ludilo. Podsetilo me kada je došao kod nas u drugom mandatu i imao Koloma i Hola na raspolaganju i odmah katovao Hola, da bi ga kasnije, nakon odlaska Koloma, vratio Hola jer nije imao drugu opciju. Pored Andrewsa, način kako je koristio Grigonisa koji isto može biti ultra koristan igrač je izuzetno loš. Najbolji primer jeste protiv Valensije kada Ponitka nije bio u sastavu, a došao je Tomas i Grigonis je igrao svega 9 minuta? Bejkon se ispucavao 4/14, Lee je igrao 36 minuta, a Brohoridis 10 minuta i mesta za Grigonisa je svakako bilo, ali po istom principu za Andrewsa mislim da je odlučio i da dolaskom Tomasa, vraćanjem Ponitke i Voltersa u ekipu odstrani Grigonisa. Svakako je bilo priče da nije zadovoljan njegovim izdanjima još pre. Na kraju dana, koštalo ga je i to što za razliku od Zvezde kada je najplaćenije igrače katovao, ovde Bejkonu nije smeo reč da kaže niti je uspeo da ga smiri ili usmeri u pravom pravcu. Utisak mi je utakmica protiv Valensije u gostima kada su ušli u produžetke i kada je Bejkon stvarno igrao dobro i pogađao, ali mislim da je svih pet minuta u produžetku svaki napad išao, ali svaki da on igra 1 na 5 pa šta uradi. Drugi utisak je utakmica protiv Virtusa u gostima gde petorka u kojoj NIJE Bacon stiže i preokreće utakmicu, mislim da su poveli i u tom trenutku ili napad pre nego što su poveli je ušao Bacon i napravio dar mar do kraja svojom nezainteresovanšću u odbrani i lošom igrom u napadu gde je za celu utakmicu šutirao 2/11 i imao +/- -12. Na sve to treba dodati i činjenicu da ekipa jednostavno nije imala potrebnu energiju i koncentraciju da bi pobeđivala malo češće. Ulazili su u utakmice mlako, nezainteresovano, dekoncentrisano kao protiv Monaka i Partizana gde su gubili ogromnom razlikom pa tek kada zategnu malo odbranu i igraju sa više energije stignu. Identično je bilo i prvo poluvreme protiv Žalgirisa. To je sigurno i delimično trenerova krivica, vidimo mi kakvu smo ozbiljnost imali sa Vladom, a kakvu sa Duškom. Sa prvim smo gubili kući od Zadra što je posledica isključivo igranja preko kurca da te jedan Zadar u BG dovede do toga da gubiš u jednom trenutku 20 razlike. Tako je sada bilo i u Grčkoj jer je PAO izgubio od Arisa, igrao na jednu loptu sa Lavriom u gostima i Peristerijem kod kuće, a razlika u kvalitetu između tih ekipa je nebo i zemlja. Kada se uzme sve u obzir, Radonja će lepo da se naplati i zbog toga mi je drago, ali za njegov CV je ovo izuzetno loše jer sve manje ekipa je koje bi mogao u Evroligi da vodi. Bayern i PAO su idealne opcije za njega, ekipe od kojih se u datom momentu ne očekuje mnogo u Evroligi osim borbe za top8, dok u domaćem prvenstvu su prvi ili drugi favoriti za osvajanje. Bayern je vodio prve sezone odlično, ali užasnom selekcijom u drugoj sezoni (ne krivim njega) se završilo kako se završilo, dok je PAO vodio, uz sva sranja oko kluba, jednostavno loše. Ne smatram da je engleski problem kod Radonjića jer je dosta napredovao u tom području, već da je isključivo njegova tvrdoglavost koja postaje sve veća. Prošle godine nismo doveli centra, i ne verujem u te priče nije bilo igrača, iskomplikovalo se sa Nokom, Petruševim itd jer je sigurno mogao naći nekog igrača koji je bolji od Kuzmića, ali je on verovatno tražio po njegovim standardima nekog ko će se idealno uklopiti, pa eto ako nema takvog na tržištu, onda nećemo nikog. Ta tvrdoglavost i rigidnost se ogleda i u tome da gde god da ide, dovodi bivše igrače jer su oni sigurni i zna se šta se može očekivati od njih, tako je odveo Dangubića i Nelsona u Bayern, a Woltersa i Williamsa kome je karijera u slobodnom padu u PAO. Uostalom i kažu ljudi da je jedva prihvatio Millera kod nas da dođe, a čovek je preokrenuo sezonu i bez njega apsolutno ništa ne bismo uradili. U svakom slučaju, žao mi je što se ovako završilo, ali se lepo naplatio čovek i verujem da će dobiti još neku priliku u Evroligi kad tad da pokaže šta ume, do tada svakako može da uživa i usavršava se dodatno.