Mikel

@Skyglider U pravu si, nije mesto, ali moram da ti kratko odgovorim. Kad ti je dobro ljubav prema otazbini lako se izrodi, kad ti je lose svi je pljuju i pricaju da je najgora. Drugo, tekstovi sa raznoraznih portala sa pokusajima statistickih komparacija su, za mene, irelevantni izvori, da ne kazem naruceni. Jesi li ti, druze, iskusio zivot 80tih u jugi? Ili tvoji roditelji, npr? Koje je tvoje iskustvo? Pitaj nekog, nemoj slepo da verujes Milicevicu koji sada statistički dokazuje da nismo ziveli uopste tako dobro. Ajde! Za cije babe zdravlje? Plate radnika cesto su tada odredjivane po ucinku i isle su preko 1000 maraka, cak i iznad plate direktora. Izvor: svedočenje radnika iz elektronske i masinske industrije u kojima je radilo preko 30 hiljada zaposlenih. Oces obracunske liste mozda? Ljudi su tada ziveli bez ustezanja, letovali, pravili trospratne kuće, dobijali stanove, kupovali automobile i sve sa tih 350 maraka zarade. Danas, sa ovih prosecnih i imaginarnih 400e potomci tih istih ne mogu samo racune da plate i da okrece. U celoj prici, nebulozno je samo naknadno podmetanje iskrivljene realnosti sto je dobro poznata katakteristika sadasnjih drustvenih okolnosti i moralnog posrnuca drustva i pojedinaca.

To je činjenično stanje. Živi svedok. Ne znam koliko imas godina, ali ako nisi doživeo drugu polovinu sedamdesetih ili osamdesete preporucujem ti da pitas nekog starijeg za misljenje kako se zivelo tad.

U to vreme, kada se zakletvom zapocinjao prvi korak, ziveli smo u svetu pravih vrednosti kao sto su postenje, marljivost, pravednost, ljubav prema otadzbini i drugovima. Ka vrhu su mogli samo najbolji djaci. Plata preko 1000 maraka, privreda i tehnoloski razvoj u rangu vodecih, standard medju prvih deset u Evropi. Nije sve bilo idealno, daleko od toga. Zbog izrazavanja drugacijeg misljenja od zvanicne politike ili kritike vlasti islo se na Goli otok. Danas, u svetu u kom su na vrhu kriminalci, narko dileri, prepisivaci i najgori djaci, u kom vlada korupcija i rialiti elita, u kom je moral potisnut na dno, vredan postovanja je selektorov potez premestanja igraca iz arene u gledaliste zbog krsenja discipline ili izrazavanja politickog stava (ako je to uopste razlog), pa makar on bio i Marjanović, Teodosic, Bogdanović ili Jokić licno.

Reprezentativac Srbije predstavlja svoju drzavu na medjunarodnom takmicenju najviseg nivoa. Kao takav, uzor je mladjim generacijama i mora da bude surovi profesionalac ali i vredan, posten, kulturan, i da na kraju postuje pravila igre i kult reprezentacije. Ako se njegov snimak pojavi na drustvenoj mreži pornografskog sadrzaja onda se on ne razlikuje bitno od npr. Dare Bubamare. Vrhunski sportista ne komentarise dnevno politicka pitanja, ne zali se u javnosti na broj slobodnih dana, ne daje bilo kakve izjave koje se ticu ustavnih nacela i unutrasnjeg uredjenja svoje domovine. Nisi Lebron ni Muhamed Ali. Ako je selektor postavio slicna pravila igre na pocetku, a nadam se da jeste, apsolutno je opravdano izostavljanje sa spiska iz iskljucivo nekosarkaskih razloga. Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj svih 18 kosarkasa sa spiska slobodno debatuje po javnim platformama o statusu dela teritorije ili se segaci sa mogucnoscu igranja za pokrajinsku reprezentaciju. Kada ode u penziju i politicki se aktivira kao pojedini, slobodno moze da propagira sve sopstvene vrednosti i ubedjenja i siri ih u javnom prostoru.