Constantin

Neozbiljno je ovo od tebe. Ako si već uzeo neku istorijsku referencu, meni je zanimljivo zašto baš taj period....Koliko znam ni jedan od tih naroda, na tim prostorima, se nije po prvi put pojavio u tom periodu na prostoru i baš mi je zanimljivo zašto si se vezao za taj period.

A što ne početi od Dardanije ? Zar to ne bi bilo fer ?

Eto novih momenata za mene. Ja na žalost vesti sa Kosova pratim samo iz medija i nisam upoznat sa takvim detaljima. Koje su to fabrike otvorene na Kosovu, gde to mogu Kosovari da obezbede "žive pare", nezaposlenosti nema ili se smanjuje. Ko zna, danas-sutra možda mi tražimo da si pripojimo njima ?

Mučeni Yugo.......ali, iskreno, za bolje nismo ni bili. Putevi očaj, Yugo i "Kec" taman za te puteve. Jeste malo Golf udenuo "miris Zapada" ali to je većini i bilo dostupno. Elan...pa jeste, bio je OK, ja još uvek čuvam moje Prominence 440 "daske", ali sam ih kupio u Bugarskoj na free šopu. Koštale su 50$, a kod nas u Slovenijašportu i Alpini kud i kamo skuplje. Čudna je bila Yuga...EI Televizor skuplji u Nišu nego u Mariboru ?

Nije gradirano po zasluzi već po vremenskim intervalima.

Nisam ja zaboravio, nego ti ne umeš da čitaš.

Mislim da sam se u prethodnim postovima grubo i generalno dotakao mnogih stvari, a ovo tvoje poslednje sam izdvojio jer je to možda i osnova propasti. Svaki političar i privrednik koji se pojavio sa liberalnijim stavovima, u pogledu realnijeg vođenja ekonomske politike i protivu klasičnog socijalističkog samoupravljanja, bivao je stavljan na stub srama. Ne treba ne pomenuti ni uvoznički lobi, koji je tada poprilično ojačao. Plasirana nam je priča kako je EI TV preskup i da za duplo manje para možemo uvesti "bolje" televizore. Šta smo dobili ? Kineske TV aparate, koji su sklapani iz delova na brodovima do Luke Bar, Camacrowne, Crowne, koji jesu bili skoro pa duplo jeftiniji, ali...posle kratkog vremena su se kvarili, bez rezervnih delova, majstora, završili su na deponijama. Ti skupi EI TV i danas možeš naći po selima, rade bez problema. Naravno, rađeni su po licenci i pod kontrolom Siemens-a. Kao i Rendgen aparati ( u kojima je moj otac radio 40 godina), a da ne pričamo o mašinama za pranje i ostalim aparatima. Veliki balast je bila prezapošljenost. EI NIš je zapošljavala 25 000 ljudi. Umesto da se to svelo na pravu meru i pratio tehnološki razvoj u svetu, pribegli smo najgorem rešenju, ugasili fabriku. Digitalni ekran je godinama bio spreman i čučao u fabrici jer nije dobio zeleno svetlo "sa vrha" da se krene u serijsku proizvodnju, jer još nije vreme. Naravno, proizvodnja u većem delu preduzeća je bila finansirana iz kredita, pre svega inostranih, a kada je slavina bila zavrnuta, a zbog razloga koje sam naveo gore, sunovrat je bila jedina opcija. Pomenuo sam i neravnomerni razvoj, a ti Vaso Slovenca koji plaća u kešu. Problemi su nastali kada je taj Slovenac umesto 5 t voća, morao kupiti 4 t, a novac od te 1 t je morao donirati nerazvijenim područjima. Sve po malo do katastrofe dolaskom "otaca nacija" koji su konkretni saizvršiocu ubijanja Jugoslavije. U svim republikama. Da li je to bilo klasično ubistvo ili na neki način eutanazija...ko zna ?

Kao savremenik tog doba, mogu da ti kažem da smo živeli na "foru". Sve je bilo prividno. Generalno, za neke pametnije ljude, tadašnja federacija je možda i lepo zamišljena, međutim, kao što smo videli devedestih, mi bi i nakovanj pokvarili te nećemo rasturiti državu. Kako bejaše u rimskom pravu,a kod nas popularno prevedeno u crnogorskom zakoniku. što se grbo rodi vrijeme ne ispravi, i pored nostalgije koju osećam, mislim, da Jugoslaviju nije trebalo praviti, a još manje, dati je na upravljanje mašinbravaru, koji je uz svo dužno poštovanje, bio jedan običan polupismeni prevarant.

Zarade manje-više, ali su krediti bili obezvređeni. Tada je bilo stambenih kredita i pored dodeljivanja besplatnih stanova. Razlika u podignutom kreditu od recimo 20 000 DEM i onog što je "pojela" inflacija se morala nadomestiti nekako...kako ? Još veći problem je bio kreditiranje velikih preduzeća, fabrika. Očekivanja da će inflacija "pojesti" obaveze, relano je ispunjena, samo opet....ko je tu na gubitku. U tom, ondašnjem, sistemu nezamislivo je bilo da deo preduzeća bude prodat, da se izdaju akcije s kojima bi se trgovalo na tržištu i obezbedila realna sredstva za poslovanje. Tu je izgubljeno desetak dragocenih godina, inflacija je činila svoje, centralna banka se ponašala kao socijalna ustanova i pod različitim kriterijumima kreditirala preduzeća. Javila se velika disproporcija između razvijenijih područja Jugoslavije, Slovenija i nerazvijenih delova, Kosovo....napokon dolazak Miloševića na vlast sve je krenulo u pravcu gde smo sada.

1983. Jugoslavija je službeno bankrotirala, iako to nikad svojim građanima nije objavila , i prestala plaćati sve obaveze prema inostanstvu, što je rezultiralo velikim nestašicama. Jugoslavija je, dakle, 1991. godinu dočekala s oko 20 milijardi dolara duga. Njen dug se prodavao 30 centi za dolar, dakle smatrao se nenaplativim. Prethodno joj je MMF umanjio dug za 1.8 milijardi jer zemlja jednostavno nije imala sredstava za vraćanje ni kamata, a kamoli glavnice. Usto je SAD, u očajničkom pokušaju da spreči rat i raspad države, Markoviću dala besporvratno oko 3,5 milijardi dolara kako bi stabilizovao dinar, no taj novac se istopio u šest meseci. Ovom je prethodilo nekoliko decenija izgradnje ekonomije čija je struktura bila takva da joj je opstanak zavisio baš od stalnog povećanja spoljneg duga! Upravo suprotno danas popularnim mitovima, ekonomija Jugoslavije nije bila zasnovana na dobiti industrije – nje nije bilo, naprotiv, celokupna industrija Jugoslavije je radila s gubitkom, već isključivo na zaduživanju, deviznim doznakama radnika u inostranstvu i turizmu.

A onda su došli popovi, pa topovi i na kraju lopovi.....THE END.

Samo da "vazduplohov" ne krstari njima...

Meni je ovo samo za ove što serendaju kako nas sudije protežiraju, a pre svega penalima.....ab absurd.

Divim se kreativnosti naših političara. U cilju namicanja harača, veorvatno bi sledeće bilo, da im u provinciji plaćaju kad reše da u nju odu.

Čisto, da uđe u zapisnik :

Njihov sukob traje neko, poduže, vreme. Glavni Boss Radnika je Novica Tončev, predsednik FS RIS-a i potpredsednik Kokezi. Sin mu je formalno Predsednik kluba. Novica Tončev je rođeni brat Ivice Tončeva, "zamrznutog" predsednika Radničkog. Njih dvojica nisu u dobrim odnosima i navodno i ne razgovaraju. Nešto su se Recko i Novica sporečkali još ranije i više puta su u toku ove sezone isticali to da im Novica "radi" o glavi i ako im je dozvolio da igraju na stadionu Radnika. Priče o sukobu nisu bez osnova, a i u prilog tome da je na 3 utakmice Dinamo sa Radnikom uspeo valjda samo bod da osvoji, dok su "konkurenti" Dinama ...Zemun, Rad, Bačka...lakše "izlazili na kraj" sa Surdulicom...itd...Ko gubi, nek se ljuti, može mu se

Eeee, tako lako....a gde je put preko Radničkog, Lučana do Partizana i Zvezde....zakasnili bi na početak utakmice finala Kupa.

Ćale Stanislava Tončeva, Novica Tončev, koji je prepustio upravljanje fudbalskim klubom sinu Stanislavu, je Predsednik Fudbalskog Saveza Regiona Istočne Srbije i potpresednik Kokezi

Što kažu "naši" sve je u kuću Međutim, Recko ima još jednu, najvažniju funkciju. On je i finansijer...tako da, može mu se.