kironepraktičar

moj privatni utisak je da je zapravo sve što je vodilo do raspleta urađeno ne amaterski ali ono s'pola volje i na autopilotu. sam rasplet ima poentu samo što serija nije dovedena do te taćke da rasplet bude payoff btw, nikol kidman je i sa botoksima bez mrdajućih mišića bog glume za hju granta. lik je averidžara i tu mu bore i sede kose neće pomoći. kidman je carica, očima šije i njega i iznenađujuće živog donald satrlenda edit ali kada vidiš seriju mini-orijentacije koja svaku epizodu završava cliff-hangerima, jasno ti je da neće biti nekog grejtnesa

fakat je da smo od setite se gde smo bili.... razvili samo jednog igrača, guduru, koji je usput bio i nosioc mlade repke dal' smo mi (zvezda) krivi ili oni (igrači), pojma nemam

meni je baš lepo to što je oženio striptizetu 💙 al' jeste hakan lidbo nevezano za to

kako meni odokativno izgleda, to je rotacija od 12 igrača, cca 2 igrača više nego prosečan broj nba igrača po ekipi. ono što je meni tu interesantno je da su se odlučili da im jokića menjaju heartenstien, koga priznajem nisam gledao ali je jasno da je do sada igrao malo minuta i nema neko ludo iskustvo plus taj ruki + bol bol kojeg nekako ne mogu da zamislim na C ali možda malone može

samo čru bajo moj

odala ga je čovarina el klasiko floskula "zvezda je ozbiljan klub"

Edit npr elektronska muzika deli nešto logike i vajba sa klasičnom muzikom ali bi mi i dalje bilo i bespotrebno i blesavo nazvati nekoga savremenim hajdnom ili ne znam, mocartom spiritualized je spiritualized, prilično unikatan zvuk i pojava. nema (po meni) potrebe fijokirati ih u neki svemirski narko bluz.

@Tamburinjo ne kapiram zašto bi se dalje upetljavali u tu bluz tezu. džej je majstor svog zanata plus ima očigledno to nešto u performansu i pojavi što gađa milione ljudi i čini da uz karakterističnu streetlife pojavu on bude toliko omiljen i voljen pa na kraju i žaljen najveći bluzer vidim kao bespotreban poriv da se dodaje neki (nepostojeći) kvalitet, kao da će na taj način biti podignuta vrednost i značaj njegovog opusa (a očigledno nema potrebe) i kao da se sad indirektno kaže kako je ta muzika kojom se on bavio suviše profana i prizemna da opiše njegovu veličinu. bio sam još klinac kada sam prvi put to čuo i pročitao za tomu zdravkovića. kao, toma je bio bluzer. moram da priznam da mi je to tada bilo zanimljivo kao karakterisanje jednog lika koji je bio tako unikatan i prepoznatljiv čak i jednom ignorantu kakav sam bio i tad i sad kada je narodna muzika tema. u moru kafanskih pevača koji svi nekako zvuče isto ili slično, toma je bio poseban a usput je i njegova pojava imala urbanu auru, nije se ni ponašao ni izgledao kao džiber. kapiram ja da se sve to svodi na onu čuvenu "bluz je kada se dobar čovek oseća loše" al' eto, valjda mi je i zbog tog sećanja na toma-poređenje ta bluz odrednica postala bespotrebna i suvišna a nekako i stvara ogradu od muzike koju zapravo volite i s'pravom uživate u njoj. ne znam da li uspevam da izađem iz ovog posta a da bude jasno da sve ovo ne treba da umanjuje ni veličinu pojedinca a ni muzike koja je sa solidno čvrstim razlogom toliko popularna. upravo mi je ta bluz-karakterizacija veći diss te muzike nego to što ja ili neko drugi prosto ne voli istu.

voleo bih da dubsi potpišu fakera ako im država pozajmi bankomat imam neki osećaj da se sa tako antispektakularnim igračem dubsima otvara puno različitih opcija u postavama plus @freethrowje u fazonu da im treba još neki bruiser, ne može draymond & his dicpics sve sam da umlati .. a sranje, sad vidim da ima ugovor

Pa sta i ako peva uvek posle ponoc k'o vampir, mani ga kakve veze ima

u kafanama koje ja pohodim, ni nema muzike 😕

ja u kafanu idem četvrt veka i više ali ne volim takvu muziku. može valjda da se voli kafana i bez toga

@threepwoodcitiram ti timbeta

mo speights je rasko katic za bogatune. job je julius randle za umereno siromašne

ovo što pišeš je suština. a forum će meandrirati nekim svojim tokovima i vatati se za smešne fotke od prekjuče.

opet kažem, percepcije su različite. za mene su i shved i harden top 3 igrača svojih liga. uvek bih ih primio ako lova dozvoljava

o čoveku u spotu i životu, mikrobu 🧡 DANIEL KOVAČ Čovek koji je voleo život Svako od stotina, možda i hiljada njegovih prijatelja može da ispriča pomalo drugačiju priču o Mikrobu, Bambusu, Meksikancu, Mladoženji, Ganeši. I sve bi to bile dobre priče Daniel Kovač Nemam nijednu neprijatnu uspomenu vezanu za Sašu. Čak ni neutralnu. Kada god sam sretao Mikroba, a to je bilo u Lepom Ritmu Srca (emisija na radiju B92), na otvaranjima izložbi, koncertima, putovanjima ili kada sam svraćao kod njega na njegov rodni Novi Beograd, to je sve, mogu da kažem, bilo slavno vreme. Duh zajedništva i prijateljstva koje je Saša umeo da proširi oko sebe neponovljiv je. Nešto kao da smo na trenutak u nekom filmu, a ne u svakodnevnom životu. Cenim ga kao umetnika. Jedno vreme sam verovao da u Beogradu postoje samo dva istinska umetnika - jedan od njih je bio Saša. Poput njegovih mnogobrojnih nadimaka, bio je raznovrstan i u svojim interesovanjima i delima. Svom delu bio je posvećen, a njegov život se prožimao sa njegovim radovima iskreno i bez kalkulacija. Često su mu prsti bili umrljani bojama i sa strašću mi je pokazivao svoje najnovije radove. Bilo bi važno da se pozabavimo tim opusom, da skupimo snagu i znanje, pa da mu se odužimo makar jednom monografijom u kojoj bi bile njegove fotografije iz automata, maske, video radovi, omoti za kompakt diskove, performasi, trofeji sa buvljih pijaca i druge stvari koje su izašle iz ove bogate radionice. Njegova umetnost, vrlo rečito i sadržajno, snažno progovara o smutnom i teškom vremenu u kom je nastala, a u kom mi i dalje živimo. Jedna stvar po kojoj ću ga zauvek pamtiti je njegov glas. Taj neponovljivi, topli glas koji kaže „Zdravo živo“. Glas sa radija i glas iz života, glas koji pripoveda, takav da je obeležio jedan period grada Beograda. Lepi Ritam Srca je bio veoma važan za nas - tu su se razmenjivala nova saznanja i rađale ideje koje smo kasnije i sprovodili u delo u našim radovima. Ta mala družina genijalaca, ludaka, odbačenih i odabranih – Saša je naš poglavica. A tek muzika! Saša je bio jedan od najboljih poznavalaca rokenrola koga sam upoznao i bilo je pravo zadovoljstvo slušati ga kako priča o panku, novom talasu, glemroku, hardroku, krautroku, britanskoj sceni iz bilo kog perioda. Čovek, činilo se, beskonačne erudicije. Čovek sa neverovatnom kolekcijom ploča. Kada u nekoga, poput Saleta, uđe duh rokenrola i prožme ga – on naprosto ne može da ostari. Saletov duh je toliko odudarao od ovog doba skučenih duhova i sitnih karaktera. Puno sam naučio od njega. Kako da se izbegnu konflikti u trenu? Ako se sa nečim i nije slagao, umeo je nešto da promrmlja, slegne ramenima i to je to. Od durenja i svađe ionako nikada nije bilo vajde. Kako blag karakter u ovo divlje, proračunato, koristoljubivo, apokaliptično vreme koje proživljavamo. Naučio sam od njega i kako uživati u običnim, svakodnevnim stvarima. Gledati kako Saša uživa u hrani, piću, duvanu bilo je pravo zadovoljstvo čak i kad je prelazio granicu umerenosti. On je umeo da uživa u ljudima kao retko ko. Mogao je sa svima da priča makar odakle došli, kog uzrasta bili, kakvo obrazovanje imali i šta radili. Razumeo je i voleo ljude. Vrlo retka veština u današnje vreme kada je JA toliko značajnije od MI. Saša je bio čovek koji je voleo život i nije to skrivao. Druženje sa Sašom mi je ostavilo snažne slike koje ću uvek pamtiti. Podeliću sa vama samo jednu. Otputovali smo u Rumu da posetimo našeg druga Miloša Tomića koji je tamo služio vojni rok. Bio je kišni i ružan dan. U povratku, da bismo stigli do železničke stanice, odlučili smo se da preprečimo preko do pola uzorane ledine. Na trećini puta počela je da pada kiša. Kisnuli smo dok su nam se cipele lepile za žitko blato. Svako drugi bi se iznervirao ili uznemirio ili opsovao makar. Mi smo se prećutno razumeli, u trenu shvatili tu situaciju znajući da ne možemo da je promenimo, prihvatili stvari kakve jesu i nastavili sa našom šetnjom uz razgovor kao da je najlepši dan na svetu. Samo tako. Dva čoveka zanesena pričom. To više nije bila prosta stvarnost. To je bila scena iz filma, naš performans samo za nas, najčistija umetnost koja se živi. Ne, Saša Marković nije otišao. To zapravo nije moguće. Tu je negde da nas pozdravi sa njegovim - „Zdravo živo“ i podeli sa nama neku novu priču.

evropski harden je aleksej shved. ne želim ni da trošim tastature na to koliko bih želeo jednog ili drugog o'brajant je dobar igrač koji je takav kakav je. mi mislimo da sve znamo i razumemo oko rostera i kreiranja igre, pa nam takav igrač neće biti dovoljno dobar. on svakako nije moj tip igrača (da ima šut koji reže, bio bi, sa svim svojim aktuelnim navikama) ali treba razumeti kakve su nam opcije, ko je dostupan ko nije - i to obično nema veze sa pozicijama, nego se kupi best player available pa se onda pravi konstrukcija i logika ekipe

ja bih vam svake sezone dodeljivao tu titulu. pa da za tri-četiri godine pričamo o dinastiji

okej. http://rs.n1info.com/Svet/a680762/Stotine-ljudi-u-Indiji-hospitalizovano-sa-istim-simptomima-nepoznate-bolesti.html

ja da sam trener, prvo bi se na dobrića drao. ima tu neku facu kao da je uvek kriv za sve 🙃

koje domaće igrače smo mogli da dovedemo & da oni budu kompetentni za igranje eurolige a da su nam dostupni? daklem, ne petrušev ili ovi što igraju za novce iznad zvezdine platežne moći ili jaramaz jer je u partizanu pa računam da takođe nije dostupan. radonjić je imao tu situaciju u kojoj su zvezdi bili dostupni kalinić, jović, marjanović, kuzmić "u prajmu", kasnije gudurić plus eto lazić, davidovac, dobrić koji su još tu i igraju čini mi se srazmerno svojim mogućnostima priznajem da slabo do nikako ne pratim domaće igrače osim ovih koji su svima poznati ali nešto ne vidim da propuštamo nekog očigledno dobrog igrača