[Kosarkaska reprezentacija Srbije]

Tanaska, ako prodjemo ovaj apsurd od prozora i ako nastavi sa slicnim partijama, greh bi bio ne zvati na siri spisak. Treba nam ratnika, a momak odusevljava srcanoscu i borbenoscu. 

Limiti na stranu, (imao ih je i Kalina, so what?-bez da poredim njihove ukupne igracke kvalitete), takvi igraci uvek dobro dodju repki, posebno protiv fizikalaca koji nam nikako ne leze (ako se izbori za mesto, naravno). Ima ovde jos interesantnih igraca, za planove na duze. 

 

 Pozdrav svima, javih se na kratko. Vidimo se dogodine!

 

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

1 hour ago, Henry Chinaski said:

Ja ne sumnjam da će dobiti šut kartu ako zasere u kvalifikacijama,

Alibi izbor.  Zrtveno jagnje i  implicitno odustajanje od borbe za mesto na MB. Klasicna izlazna strategija bez promisljanja o buducnosti reprezentativne kosarke. (Ko ce uopste zeleti da igra nakon 2 propustena takmicenja , sa kojim igracima cemo napadati EP 29 i koji nam je cilj? Afirmacija mladih ili medalja) 

 

Drugacija situacija od Kokoskova koji ima nesporno ime, autoritet i znanje i koji je tu bio doveden da ostane i osvaja. 

4 hours ago, Problem sa licnim greskama said:

Kokoskov je krimialno vodio citavo takmicenje kvalifikacija za OI, umalo smo izgubili od Filipina. I u Feneru mi je delovao, blago receno, bezidejno. Kreativno out of bounds specijali na stranu nije pokazao nista sem da je planirao Bobijem Marjanovicem da dobije italijanske skracene centre koji su nam trpali 3 poena iz svakog napada. 

Sto se tice kvala za OI, i celog tog procesa kvalifikacija nakon Djordjevica za EP  (kratke ere Kokoskova) mi smo imali mnogo veci problem sa izborom/ odazivanjem graca ako se dobro secam..

Bili smo nekako zasiceni, moj utisak. 

Na prvom treningu pred kvalifikacije za OI pojavila su se trojica. TROJICA. 

Kokoskov se realno tada nije snasao, ali nije imao ni cestitu priliku. Izmedju ostalog i Bogdan je bio povredjen (plus sto nije mogao da igra zbog NBA - Fiba dogovora" 28 dana"). 

12 igraca smo doslovno napabircili. Igrali su oni koji su bili zdravi, a ne oni koje je Igor zeleo. Analogija bi bila prva Saletova godina 2014, kada smo isli u rogobatnom sastavu (6 visokih, Rasko svucen sa gradjevine da popuni broj), igrali uzasno u grupi (nakon mesec dana priprema) briljantno u eliminacijama, sto je za svako postovanje. Ovde (OI kvale) nije bilo prostora za tako nesto. 

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Ne mora ovo nuzno da bude katastrofa za kvale , s obzirom na pool igraca na koje mozemo da racunamo - mozda iskoce neki novi prospekti za A tim  silom prilika. Tu bi neko Alimpijeve energije/znanja/dranja u teoriji mogao i nesto pozitivno da donese. Osim sto je biznismenov pulen i poslusnik, ovo bi mogao da bude argument zasto se razmisljalo iskljucivo u Dusanovom pravcu. Ako ne iznesemo kvale, svakako visimo i za MB i za OI pa ce ga lako kasirati. Ako se slucajno plasiramo, gad ce "uspeh"  pripisati sebi i svojoj proceni. Win-win, sto bi se reklo.

 

Ako se nekako i plasiramo druga prica su velika takmicenja - MB I OI kad (ako uopste) dodju najbolji NBA i EL igraci. Ne vidim nacin da im se neko kao Alimpije nametne stilom/znanjem/smekom/iskustvom.

To isto mislim i za S.Obradovica.  

 

Nekako mi izgleda da su se gmazovi u KSS pomirili sa malim sansama da budemo medju 3 od Tur-Bih- Ita- Lit, pa.bolje da tankuju sa nekim ko im nece protivreciti i praviti im problem i koga ce lako skartirati posle neuspeha.

 

Cacilend i na parketu. Zvanicno.

Bemtisve.

 

 

[Rusija - zemlja cuda]

Ima i boljih yt dokumentaraca na temu.

[Kosovo, priznati ili ne?]

Kad smo kod Rastka -Save, da li je neko od forumaša imao prilike da poseti/obidje Veliko Trnovo? 

[Kosovo, priznati ili ne?]

2 hours ago, MarkoKep said:

@Kenozoik Nemam ja ništa protiv genetike, ne znam zašto ste tako shvatili ti i Mek. Poenta je da sve te haplogrupe ne znače ništa za ova pitanja etničke i nacionalne pripadnosti.

 

Ne mislim da imas, samo pojasnjavam   razliku izmedju teorija koje uzdizu kvalitativne "prednosti" neke grupe ljudi (boja koze, ociju, gradja, osobine) sto su cinili nacisti  i nauke koja utvrdjuje  poreklo i migracije nekog roda na osnovu malog dela dnk (haplogrupa). 

 

Pripadnost rodu naravno da ne govori nista (u danasnje vreme), to je vrednosno najneutralniji faktor, nezavisno od religije, etnickog porelka, kulturoloskih obrazaca,jezika itd..

 

To je bitno za proucavanje dalje proslosti o kojoj se ne zna dovoljno zbog nedostatka materijalnih ostataka. 

[Kosovo, priznati ili ne?]

2 hours ago, MarkoKep said:

Uvođenje genetike u celu ovu priču oko etniciteta je produkt rasne teorije i nacističke ideologije koja je ovde delovala preko ljotićevaca.

 

Tacno je da su nacisti i drugi lansirali rasne i druge teorije o supremaciji germanskoj  roda. Ironicno, Hitler je bio nosilac severnoafrickog haplotipa (E1b1  koji je danas na Balkanu najdominantniji kod Albanaca, a i kod Srba je zastupljen sa oko 18-20%). 

 

Medjutim, genetika o kojoj pricamo nema veze sa time. To je moderna i veoma korisna nauka jer veoma pouzdano putem tog dela dnk prati kretanje i pretke odredjenih rodova. 

Na primer, labave teorija o doseljavanju juznih Slovena na Balkan u 6 i 7 veku je jasno potvrdjena ovim genetskim "alatom".

 

Evo iz rada o "poreklu Slovena" , istaknutog američkog genetičara A.Kljosova. 

 

Quote

Zaključak – termin „Sloveni“ zavisi od konteksta. U lingvistici su Sloveni“ – jedno, u etnografiji – drugo, u DNK-genealogiji – treće. Haplogrupa, rod se obrazovao onda kada ni nacija, ni crkava, ni savremenih jezika nije bilo. U tom pogledu je pripadnost rodu, haplogrupi – prvobitna. Pošto pripadnost haplogrupi određuju sasvim konkretne mutacije u određenim nukleotidima Y-hromozoma, može se reći da svako od nas nosi određeni marker u DNK. I taj marker je u muškom potomstvu neistrebljiv, on može biti istrebljen jedino zajedno sa samim potomstvom. Nažalost, takvih slučajeva je u prošlosti bilo isuviše. Ali to uopšte ne znači da je taj marker – pokazatelj nekakvog „soja“ ljudi. Taj marker nije vezan za gene niti ima ikakve veze s njima, a upravo geni i jedino geni se u slučaju takve želje mogu povezati sa „sojem“. Haplogrupe i haplotipovi nikako ne određuju oblik lobanje ili nosa, boju kose, fizička ili intelektualna obeležja čoveka. Ali oni zauvek povezuju nosioca haplotipa s određenim ljudskim rodom, na čijem početku je bio patrijarh roda, čije potomstvo je opstalo i dan-danas živi, za razliku od miliona drugih prekinutih genealoških linija. Pokazalo se da je taj marker u našim DNK neprocenjiv za istoričare, lingviste, antropologe, pošto se taj marker ne „asimiluje“ kao što se asimiluju nosioci jezika, gena, nosioci raznih kultura koji se „rastvaraju“ u populaciji. Haplotipovi i haplogrupe se ne „rastvaraju“, ne asimiluju. Ma koju religiju potomci tokom hiljada godina prihvatali, ma koji jezik stekli, ma koje kulturnoetničke karakteristike promenili, ista ta haplogrupa, isti taj haplotip (jedino uz izvesne mutacije) tvrdoglavo se pojavljuju prilikom odgovarajućeg testiranja određenih segmenata Y-hromozoma. Nebitno da li je u pitanju musliman, hrišćanin, Jevrejin, budista, ateista ili mnogobožac.

 

Quote

samo ću napomenuti da u DNK svakog muškarca, i to u njegovom Y-hromozomu, postoje određeni odsečci u kojima se postepeno, jednom u nekoliko naraštaja, u nukleotidima nagomilava jedna po jedna mutacija. To nema veze sa genima. I uopšte, DNK sadrži svega 2% gena, a muški polni Y-hromozom – još manje od toga, tamo gena ima ništavni deo postotka. Y-hromozom je jedini od svih 46 hromozoma (tačnije 23, koje nosi spermatozoid) koji se prenosi sa oca na sina i dalje svakom narednom sinu u vremenskom nizu od desetina hiljada godina. Sin dobija od oca isti onakav Yhromozom kakav je on dobio od svog oca, plus nove mutacije, ako ih je bilo prilikom prenošenja sa oca na sina. A to se retko dešava. A koliko retko? Evo primera. Ovo je moj slovenski haplotip, rod R1a1, sa 25 markera: 13 24 16 11 11 15 12 12 10 13 11 30 16 9 10 11 11 24 14 20 34 15 15 16 16 Svaka brojka predstavlja određeni redosled blokova nukleotida u Yhromozomu DNK. On se zove alel i pokazuje koliko puta se taj blok ponavlja u mutacijama. Mutacije se u takvom haplotipu (to jest slučajna izmena broja blokova nukleotida) odvijaju brzinom od jedne mutacije na oko 22 naraštaja, to jest u proseku jednom u 550 godina. Koji će se alel sledeći izmeniti – niko ne zna i ne može se predvideti. Statistika. Drugim rečima, tu se može govoriti samo o verovatnoći takvih izmena. U svojim ranijim pričama o DNK-genealogiji navodio sam primerena takozvanim haplotipovima sa 6 markera – malim, pojednostavljeno. Ili ih još zovu „bikini-haplotipovi“. Ali je za traženje prapostojbine Slovena potreban znatno precizniji instrument. Zato ćemo u ovom istraživanju koristiti haplotipove sa 25 markera. Pošto u Y-hromozomu svakog muškarca ima 50 miliona nukleotida, haplotip s njegovim brojkama se u principu može po volji nastavljati, stvar je samo u tehnici određivanja redosleda nukleotida. Haplotipovi se određuju sa najvećom dužinom od 67 markera, premda tehnički granice nema. Ali i haplotipovi sa 25 markera predstavljaju vrlo veliku rezoluciju, takve haplotipove čak ni naučni članci  ne razmatraju. Verovatno je ovo prvi takav. Haplotipovi su izuzetno osetljivi na poreklo, govoreći o genealoškim rodovima. Umesto slovenskog R1a1 uzmimo, recimo, ugro-finski rod, N3 u sistemu DNK-genealogije. Tipičan haplotip tog roda sa 25 markera izgleda ovako: 14 24 14 11 11 13 11 12 10 14 14 30 17 10 10 11 12 25 14 19 30 12 12 14 14 On ima 29 mutacija u poređenju sa gore navedenim slovenskim! To odgovara razlici od preko dve hiljade naraštaja, to jest zajednički slovenski i ugrofinski predak je živeo pre više od 30.000 godina. Ista slika se dobija ako se uporedi, na primer, sa Jevrejima. Tipičan bliskoistočni haplotip Jevreja (rod J1) je ovakav  12 23 14 10 13 15 11 16 12 13 11 30 17 8 9 11 11 26 14 21 27 12 14 16 17 On ima 32 mutacije u odnosu na slovenski. Još je dalji od Ugro-Finaca. A međusobno se razlikuju za 35 mutacija. Sve u svemu, ideja je jasna. Haplotipovi su vrlo osetljivi prilikom poređenja sa predstavnicima raznih rodova. Oni odražavaju sasvim različite istorije roda, poreklo, migraciju rodova. Ma kakvi tamo Ugro-Finci ili Jevreji! Uzmimo Bugare, braću. Do polovine njih ima varijacije evo ovakvog haplotipa (rod I2): 13 24 16 11 14 15 11 13 13 13 11 31 17 8 10 11 11 25 15 20 32 12 14 15 15 On ima 21 mutaciju u odnosu na gore navedeni istočnoslovenski haplotip. To jest, oba su slovenska, ali je rod drugi. Rod I2 vodi poreklo od drugog prapretka, migracioni putevi roda I2 su sasvim drugačiji od R1a1. Tek kasnije su se, već u našoj eri ili krajem prethodne, susreli i obrazovali slovensku kulturno-etničku zajednicu, a potom su i pismenost spojili, i religiju. A rod je uglavnom drugi, premda 12% Bugara pripada istočnoslovenskom, R1a1 rodu. Veoma je važno što se po broju mutacija u haplotipovima može izračunati kada je živeo zajednički predak grupe ljudi čije haplotipove razmatramo. Neću se ovde zadržavati na tome kako se tačno vrše izračunavanja, pošto sam to nedavno objavio u naučnoj štampi (link je na kraju članka). Suština je u tome da je, što je više mutacija u haplotipovima grupa ljudi – tim je drevniji njihov zajednički predak. A pošto se mutacije odvijaju sasvim statistički, nesređeno, s određenom prosečnom brzinom, onda se prilično pouzdano izračunava vreme kada je živeo zajednički predak grupe ljudi istog roda.

 

 

 

[Kosovo, priznati ili ne?]

3 hours ago, Div said:

Kako  se tako nešto može pouzdano tvrditi. Nešto što je približno zajedničko većini Slovena bio je jezik ali jezik je bio bitan za sporazumevanje u jednom selu, eventualno i sa nekim okolnim selima, sraroslovenski jezik je izveden iz govora manje slovenske grupe oko Soluna. Po podacimakoji, čini mi se, nisu sporni, slovenske grupe su prodirale na Balkan od 6. veka, prve zapise imamo iz, negde, 10. veka, nekog "priručnika" vizantijskog cara. 
Koliko su i grupe Slovena stigle kao "čista" plemena, i u postojbini Sloveni su imali dodira sa Germanima, Baltima, Hunima, Nekim, plemenima koje valjda pripadaju turkijskim narodima, a imali su i kontake sa Grcima koji su naseljavali obale Crnog mora, Pontsko kraljevstvo, čitao sam da su i Vikinzi imali "izlete" do prostora današnje Ukrajine. U tim kretanjima bilo je sigurno i mešanja, zajedničkih pohoda na teritorije drugih plemena, Jezici su se mešali ali i jedno su se slivali sa drugima.

Pitanje je koliko je "čistih" Slovena došlo na Balkan, a tek koliko je ostalo u novoj sredini u kojoj su već živeli neki narodi, već utemeljeni na tom prostoru od kojih su sloveni učili mnogo toga, sedelački način života, recimo.

 

Nije samo jezik, nego i obredi, ceremonije, predanje, veoma ziva mitologija isprepletana sa prehriscanskom religijom. Ti paganski elementi ostali su duboko ukorenjeni i nakon primanja hriscanstva. 

Nisu bili "cisti" u smislu o kojem govoris. Zato i danas genetska slika Srbije ( bilo koje drzave) je sarena. Imas "slovenski" gen, ali imas i "arijevski" "germanski", "srednjeazijski", "africki" "bloskoistocni".  ( to nema veze sa rasom, etnosom, nacijom, ni sa cim).

Jedno je jezik i etnos,drugo je haplotip ( ovo gore u navodnicima) . Danas su svi etnicki Srbi ali nisu svi "Sloveni".  

 

Plemenske zajednice Slovena jesu bile prilicno zatvorene. Nije bilo mnogo  mesanja sa drugim plemenima/narodima (zena iz slovenskog plemena muz npr Tracanin, ili kontra). Tracani su predstavnici bliskoistocnog (E3b) a Sloveni (I2 i R1A praslovenski, tzv arijevski haplotip). 

Mesanja je bilo u amislu deljenja istog prostora i obavljanju zajednickih aktivnoati (trgovina, ratovanje).

 

"Prasloveni" su po genetskoj mapi bili medju prvim stanovnicima Balkana a tu su i danas (njigova glavna populacija js u danasnjoj Rusiji, Ukrajini, Poljskoj, tojest migrirali su od juga ka severu i istoku,znatno pre doseljavanja Juznih Slovena). Teorija da su Sloveni (I2) kada su migrirali na ove prostore naisli na (u smislu: prepoznali) "svoje pleme"  (R1A) je zanimljiva ali nije dokazana jer nema (koliko znam) materijalnih/pisanih ostataka koji bi to nedvosmisleno potvrdili.

Sa druge strane, otpor Slovenima u zaposedanju ovih prostora je zabelezen. 

 

[PDF Kosarka - predlozi, zalbe, sugestije]

Ok, nisam znao. Nije lose da se razmisli o tome. Mozda bi trebalo ponovo uvesti, u nekom vidu. A kapiram da ra#dvajanje ncka i moda svima moze da pogoduje, posebno modovima itd..

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

1 hour ago, Radovan III said:

Bez obzira na ironiju mislim da se slažeš sa mnom.Mislim da svi znaju da nekakvi ćaci i slična bagra ipak nemaju veze sa debaklom.

A Vujošević?Laže.Jako loš i zloban čovjek.Govana ima i na drugoj strani.

Ne znam da li je Vujosevic los i zloban covek, ali to nije ni bitno. 

Bitno je kakvim infornacijama raspolaze. A koliko vidim, on samo ponavlja spekulacije na temu iznesene po kojekakvim medijima i drustvenim mrezama. 

Eno Malina, kao pomocni trener, koji je bio sve vreme sa ekipom te stvari ne pominje (link Meridian) . Vec samo povrede, pehovi, sprema, virus itd.

 

[Kosovo, priznati ili ne?]

On 9/22/2025 at 1:49 PM, robespierre said:

 potpisivao kao kralj Srba.

Srbalja, Srbljem. Mislim da nije bas 100% sinonim nesto kasnije formiranom srpskom etnosu kakvog poznajemo danas.

Bilo je tu masa slovenskih plemena sabijenih u taj etnonim jer su vizantijski, franacki i drugi hronicari srpska plemena, kao mozda politicki najorganizovanija ili najbrojnija, poistovecivali sa slovenskim.

Medjutim, Srbe u to vreme je od drugih Slovena sa ovih prostora malo sta 'etnicki' razlikovalo. To je u  rodovsko - plemenskom smislu potpuno isti narod. 

Danas genetska istrazivanja to i  pokazuju. Svim juznoslovenskim narodima (Etnickim Srbima, Hrvatima, Bosnjacima itd) dominantan je 'slovenski'gen gotovo u istom procentu (I2+R1A). To su delovi gena koje nose samo muskarci, ne mogu se mesati-ukrstati, vec samo fizicki unistiti i stari su hiljadama godina ( mnogo stariji od etnosa).

 

Zato se i o prednemanjickim vladarima (knezovima) govori kao o ujediniteljima srpskih zemalja, ne drzava, ne etnickih Srba, per se.

 

Vizantija ( Istocno rimsko Romejsko carsrvo) - koja je direktni politicki naslednik antickog Rima- je u okviru svojiih granica (danasnja grcka Makedonija, Epir i centralna Grcka oko Kozanija i Olimpa) imala veliki broj slovenskih plemena, istih onakvih kakvi su naseljavali Rasku , Travuniju ili Hum.

Dusan, podstaknut naravno licnim politickim  ambicijama da se umetne u napukline Vizantije vodio se lukavo i tom cinjenicom. Nije se predstavljao kao osvajac nego kao oslobodilac. 

 

Za celokupnu kulturno politicku bastinu, u koje spadaju i manastiri, naravno srpski (a ciji drugo) si apsolutno u pravu, a Canak lupa kao otvoren prozor.

Ovo samo kao dopuna.

 

Sve u svemu, odlicna diskusija. Imao si odlicnu poentu, kao i Barkli, Smrtokapa i Mek. Bravo svima za opservacije. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[PDF Kosarka - predlozi, zalbe, sugestije]

Kakva je svrha reakcije palca dole? Ako se ne slazes sa necijim misljenjem, obrazlozis, ponudis argumente i nek tece rasprava...ako si se vec potrudio da kliknes na reakciju, tvoj misaoni proces je vec poceo na temu, pa nema nikakvog razloga da ne odvojis dva minuta i obrazlozis neslaganje. Mislim, to je i svrha foruma. Ukoliko ne, preskocis i teras dalje. 

Diskusija i postoji kad ima makar delimicnog neslaganja. U suprotnom, sta ima da pricaju na temu ako obe strane identicno misle? To je  po definiciji caskanje i kao takvo u sukobu sa sustinom foruma. 

 

Ja sam inace protiv reakcija, ali to je prakticno nemoguce sprovesti jer svi modernji forumi (platforme) nude tu opciju. Ljidi su navikli i da ostavljaju reakcije i da "vrednuju"  forumase po reputaciji. 

 

Mozda bi trebalo razmotriti uvodjenje neke reakcije saglasnosti umesto palca nadole. U smislu - slazemo se da se ne slazemo, ili dosli smo do nekakvog kompromisa nakon iscrpljene polemike.

To ima vise smisla. 

Uopste, trebalo bi promovisati dijalog, polemiku dok je god u granicama pravilnika foruma. Uvek imajte na umu da neko samo cita (clan ili gost) i pokusava da nesto novo sazna. 

 

Isto sam nacelno  protiv da se pise negativno o  clanovima koji su pod kaznom. Covek (bilo koji) vec trpi konsekvence, ne moramo ga dodatno razmazivati.  Pritom osoba je u tom trenutku uskracena da replicira. 

Govorim u nacelu, nevezano za bilo koji konkretni slucaj. 

Okej je dati misljenje da li je ta i ta kazna adekvatna ili da li bi uopste trebalo da se kazna primeni. 

Za svakog ko nam se ne dopada  postoji IL. 

 

Moj finalni predlog- jer ovde tehnicki nije moguce forumasa koji ujedno ima mod i admin credentials staviti na IL, а i iz prakticnih razloga ( X je objavio ban zato  ja imam pizmu prema X) - trebalo bi uvesti profil(e) Mod - Admin 1,2,3,  kojem pristupa bilo ko sa ovlascenjima moda i admina. U tom slicaju nema pizme a i odvaja se aktivnost i stavovi nicka X od njegovih obaveza kada je Mod - Admin, stagod. 

Blagotvorno je, verujte mi na rec 🙂

 

[corona zajebancja]

54 minutes ago, Smrtokapa said:

^

 

 

Čak ne vidim ni gde je to na slici.

A i fi si trazio? 🙂

[Kafana pod obručima]

 

 

 

 

 

[Kafana pod obručima]

Na danasnji dan rodjen je Milan Mladenovic ( 21.9 1958 - 05.11.1994), osnivac, gitarista i frontmen legendarne jugoslovenske rok grupe Ekaterina Velika ( EKV) .

 

Ne mogu da odlucim da li je bio veci gitarista, pevac ili Covek..

 

Za mene, licno, najveci , nikad prezaljeni..

 

 

 

 

 

 

 

[RIP]

Za pricu da je poubijao gomilu macaka nisam znao, ali nekako me ne iznenadjuje, nazalost. Imao je on masu slicnih ispada.

Rock i metal scena je prepuna izgreda, nasilja i kojekakvih zastranjivanja izazvanih razvaljivanjem od alkohola i droge.

Od Morisona do Erika Kleptona! Kada bi neko pomislio za Kleptona da je pola karijere proveo kao teski zavisnik (i sve sto ide uz to)?

 

Za Ozija kao simbola cele te rock - metal price se ne slazem. Sabbath je Ozzy, sve drugo su uspesni ili manje uspeani projekti pod 'zloupotrebom' imena Black Sabbath, uz duzno postovanje Diu pre svega, koji je (najvisa) klasa za sebe. 

Ozzy je velikan celokupne scene, tokom decenija. 

 

Ali da ne trolujemo o tome na ovom topicu. O pokojniku sve najlepse.

 

Ili kako je pevao Djordjevic:

" sve to nije dobro, mrtvi nisu roba,

pustite da mirno, leze na dnu groba".

(Rasprodaja Bola, Kost u Grlu)

 

[RIP]

U principu, moje misljenje se gotovo stoprocentno poklapa sa Stilletovim postom u Kafani na str 1254.

Prva tri albuma su apsolutno remek delo, posle krece lagani , pa sve brzi pad. 

 

Plus, jos neko je rekao, Bora je usao i izasao iz legende, za zivota. 

Toliko sazeto, duhovito i istinito...

 

[RIP]

On 9/4/2024 at 6:18 PM, Drug Crni said:

Sad nešto kompletno drugačije.

Boru sam precrtao i kao čoveka i kao umetnika pre nešto više od 30.godina...kada je odlučio da postane deo nacionalističkog mejnstrima i krenuo da huška na rat. Ipak,moje detinjstvo je obeležila i "Riblja čorba"..nije mogao da prođe ređendan,manifestacija ili mini-diskotekica bez nekog njihovog hita..

Tako za mene postoje dvojica Bore Đorđevića: jedan je živeo do rata,drugi od njega.
Prvog mi je žao. Drugom ću probati da oprostim sve ono što je radio,a nije morao.

Prvog je bilo više i na tome sam mu zahvalan.
Počivaj u miru.

 

On 9/4/2024 at 5:51 PM, diego said:

Najveca ex-yu grupa, bez dileme, iako Smak i Generacija 5, Osvajaci... imaju posebno mesto u mom srcu. Ali, to sad i nije bitno i u pitanju su preferencije, svakako je Bora bio jedan narodski, jednostavan covek, i takvi su mu i tekstovi - jednostavni ali na granici remek dela. O samim ljudskim osobinama i poslednjem mitingu gde je svirao ne zelim ni da govorim ni da razmisljam, i to meni nije ni malo pokvarilo sliku koju imam o njemu, i o bendu. Odrastanje je, kao verovatno i za svakog iz generacija 80ih, 90ih bilo nezamislivo bez Bore. Toliko dobrih pesama, gitarskih rifova... kao nijedna druga grupa. 

 

On 9/6/2024 at 8:48 AM, fancy said:

Nikad mi nije nešto bio blizak sentiment Riblje Čorbe, odrastao sam na drugoj muzici, na Idolima, Šarlu, El. Org, Azra, Haustor, Kazalište i sl... i kako je Bijelo Dugme mnogima zvučalo kao narodnjačka priča i "pastirski rok", tako je i meni Čorba uvek bila Toma Zdravković (da, nikad slušao, nikad me nije doticao, priznajem) s gitarama i nije me baš radila ta beogradska kafansko-rokerska priča, jbg.

Prvo sam bio premlad za to, a zatim suviše u drugom filmu da bi mi značilo.

 

Ali, u tinejdžerskim godinama pored, naravno, Lutke sa naslovne strane, koja je odjeknula kao bomba otrovnog teksta ka pojavi koja je tek kasnije uzela pravog maha - sponzorušama, (a i dalje se kao kuga proširila Internetom kroz razne Instagram / tik-tok "influenserke", čitaj: OnlyFans working girls...) bile su dve stvari koje su potpuno legle uz moj buntovnički duh - prva je Rokenrol za kućni savet koja je do u reč opisivala moje adolescentske godine - i danas volim da je čujem i uvek pevam uz nju kad naleti na Rock radiju, iako sam se davno preselio a ondašnje komšije najverovatnije pomrle .

Druga je... sećam se jedne ekskurzije, vraćali smo se, ne mogu sad da se setim odakle, autobus se približavao Beogradu, u daljini su se videla svetla mog grada, društvo bilo potpuno blentavo, posle nekoliko dana dečjeg divljanja samo sam želeo da budem kod kuće u svojoj sobi, a onda je na radiju krenula - Nazad u veliki prljavi grad.  Zvučala mi je potpuno magično, zvuči mi, da se ne lažemo i danas, ali tada, taj trenutak, uvek ću pamtiti kao da se upravo desio, ta me pesma nepogrešivo vraća u taj sumrak, svetlo farova na putu i svetla grada kome sam toliko želeo da se vratim, u daljini.

 

 

Ironija je da je sledeća pesma Čorbe koja me je osvojila i koju sam baš gotivio bila "Kad hodaš"... ali sam tek kasnije čuo da je to u stvari napisao Bajaga.

 

Nema veze, i da su samo RnR za KS i Nazad u VPG uz Lutku jedine Borine pesme, bilo bi sasvim dosta.

 

Izvinjenje sto otvaram davno zakopanu temu, ali tek sad sam slučajno video da se somewhat   ekstnzivno  govorilo  o jednom od mojih heroja iz detinjstva - Bori Djordjevicu .

 

Ova tri upisa koja sam odabrao, svaki na svoj način, predstavljaju u velikoj meri, moj lični , emotivni i nasuprot njemu, odnos formiranog, zrelog čoveka prema Bori Djordjevicu i njegovom sveukupnom nasledju. 

 

Nase zurke kao tinejdzera su se obavezno zavrsavale (sto pomenu i drug Crni) vadjenjem akustara i horskim "pevanjem" vanvremensih hitova (aka zivotnih istina pojedinca kako smo u to vreme shvatali) Riblje Corbe. A to se efektivno svodilo, manje - vise,na izbor pesama sa prvih cetiri , pet albuma (Kost u Grlu, Polvarena Masta... , Mrtva Priroda, Buvlja Pijaca i Veceras vas zabavljaju) . 

Osim kucnih dogadjaja, sviralo se po parkovima i svim drugim mestima za drustvenu interakciju. Nije bilo osobe koja nije znala da otpeva " Djubre" "Lutku",  "evo ti za taksi" , "jos jedan sugav dan" , "Nemoj sreco." ili "Dva dinara druze". 

 

Stihovi vanvremenski jer se  (skoro) svako prepoznaje u njima. Svakodnevna priča, svakodnevna patnja. Svakoga od nas. 

 

Moj muzicki ukus je sveukupno bio malo drugaciji (progresivniji) "ellitniji" u odnosu na to "kafansko naricanje" koje mi je licilo da je tek jedva drugacije od nekakve Brene i tog sodera. Smatrao sam sebe avangardnim jer sam obozavao Korni Grupu, Smak i i Time ( moje shvatanje Creama na velikoj sceni i drugih progresivaca koji su sledili taj pravac) , koliko i/ Sarla/ EKV /Azru/Haustor cije poruke su bile vise umetnicke, viseslojne i terale na razmisljanje. 

 

Borina kreativnost je vremenom isparila,uporedo sa odlaskom Rajka Kojica, prvim i isppstsvilo se, nezamenljivim gitaristom i "dobrim duhom" te velike rok grupe. Bora je, bio i ostao, odlican pevac (za nase uslove) i jos veci, neponovljivi, tekstopisac. 

 

Za mene i moje drugare, koji smo odrastali  pevajuci  "istine" sadrzane u pesmama i koji smo  svedocili njegovom licnom i  strmoglavom urusavanju  benda, Borino nasledje (prva 4 albima) ce uvek biti zivo. Njegovo stvaralastvo je nesumnjivo creme de la creme na ovim prostorima, rame uz rame sa pomenutima. 

 

Uvek ce njegovo (Borino) delo levitirati izmedju onoga sto je definisalo njegovu karijeru i talenat i onoga sto je postao u onim tragicnim, uzasnim vremenima.

Postao je sopstvena karikatura, nalik onim pijanim kreaturama kakve samo najgori uzasi i opste posrnuce morala mogu da izbace na povrsinu, u javni prostor. 

 

Nema nista gore nego kad umetnik potkrada samog sebe, a ona scena, ako se neko seca, iz Pionira 1994 mislim, je negacija svega sto je on i Corba predstavljala do tada. Od velikih zvezda do mulja najprimitivnijeg populizma u koncertnih sat ipo. 

 

Spoiler

 

 

Nekad buntovni, duhoviti i sarmantni rok pesnik, svrstao se uz najgori olos  i oportuniste koje je ne tako davno ismevao. 

A bio bi nedodirlljiv da se samo povukao na vreme. 

...

Tvoje nasledje je neizbrisivo. Kako ono veliko, umetnicko, monumentalno  tako i ono mracno, jezivo, bedasto. Nisi bio dovoljno veliki da se odupres trenutku, talasu sovinizma i  poricanja.  Nisi bio dovoljno veliki ni da stanes kad je trebalo. 

Tuzno i prokleto je sto si ostao sam, neutesan i gresan. A u tome je valjda i zrno tvoje umetnicke neprevazidjenosti- dok si zeleo da budes umetnik.

 

Laka ti crna zemlja Boro Djordjevicu. Pocivaj u miru.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Vox Populi - Vox Dei]

32 minutes ago, SuperTraktorko said:

 

Jedno pitanje ako nije problem. U prethodnim postovima izjednacavas kocku i duvansku industriju. Zasto?

 

Sta razlikuje duvan od bilo kog soka ili grickalice? Potrosna roba koja nije zdrava za coveka i koja stvara zavisnost na duze staze. 

 

I dalje svi oni pripadaju proizvodnom sektoru. 

Imas na prethodnoj strani objasnjenje.

Ne radi se o sastavu /statnosti/korisnosti proizvoda kao takvog nego o tome kakva je uloga tih industrija u makroekonomskoj slici.

 

Ukratko, takve delatnosti, koje sam nazvao luksuznim, ne stvaraju visak vrednosti (sto je smisao ekonomije) nego vec proizveden visak na drugom mestu, samo koriste.

 

Dobro ti je zapazanje da se, suštinski, duvanska industrija bavi proizvodnjom nečega, kao npr Marbo (chips) a kockanje uslugom. Na kraju, i cips i cigarete mozes da kupis u Maxiju ili na bolilo kojoj  trafici, ali za slot moras malo vise da se potrudis.

 

Kad kazem zdrava ekonomija- tu su i mnoge, za coveka, nezdrave delatnosti poput rudnika ili metaloobrasjivackih (ili hemihskih delatnosti)- mislim na tok  (kretanje) kapitala na makro sceni, tj sposobnost njegovog oplodjavanja.

 

[Vox Populi - Vox Dei]

On 9/17/2025 at 11:31 AM, NMX said:

 

Hajde da se uključim i bacim koju. Ovo što je Kenozoik napisao, mislim da može da se kaže za svaki mali biznis i nije ekskluzivno rezervisan za kladionice. Iz najprostijeg razloga - radne snage nema dovoljno a kupovna moć (uslovno rečeno kupovna kada je kladionica u pitanju) je takva da se nema para i za tiket i za, lupam, kafu/picu/pljesku pa se prave kompromisi. Nažalost u korist klađe a štetu malog biznisa. Same proporcije iznete u postu su rekao bih dosta paušalne i solidno netačne ali da imaju neku osnovu - imaju. 

 

Šta je recimo još zanimljivo, kao i svi mali biznisi i kladionice muku muče sa radnom snagom. Meridijan uveliko zapošljava strance (strankinje mahom). Jedno vreme je bilo dosta Rusa koji su radili, sada je već egzotika dovode ljude iz Afrike, sa dalekog istoka, you name it. Samo ni tih ljudi nema dovoljno i onda je opšta potražnja za radnicima još izraženija pa je i malim biznisima problem da nađu radnu snagu takođe.

 

Takođe, šta kladionice rade što možda donekle objašnjava Kenozoikov post - guraju tzv. loss leader strategiju gde ti nude kafu recimo duplo jeftiniju od prvog kafića pored ne bi li sedeo tamo i blejao i uz kafu od 100 dinara (lupam) rokao tikete, spinove, faraone, voćkice, šta god.

 

Kako god, kladionice su kod nas odavno prerasle ono što je njihov core business i služe kao aktivan društveni činilac, nažalost. Kada se na to dodaju pare koje se vrte i gde dobar deo završi, jasno je zašto bi u nekom hipotetičkom obračunu kladje vs. mali biznisi svakako ovi prvi bili zaštićeni. 

 

Kada sam pisao odgovor Drugu Crnom, uopste nisam video da se vec diskutovalo na temu, pa ni tvoj upis, ali je odlicno sto si ostavio ovakav post, da ljudi mogu da sagledaju razlicite perspektive istog problema. 

Ti govoris iz pespektive od dna ka vrhu (od pojedinca navise) a ja sam pisao obrnuto. Sagledao sam najsiru sliku, makroekonomsku. 

 

Naravno, kockanje i kladjenje nisu jedino zlo, mozda ne ni izolovano najveci problem ekonomski gledano. 

 

Sto se tice tvog posta mogu da potvrdim da se veoma vodi racuna o "sitnim" stvarima. Kvalitet kafe, vodi se racuna o tome kako se obracaju klijentima.. 

Ja sam u Admiral i Mozzart HQ usao najmanje 50 puta, poslom naravno. 

Moj utisak je potpuno drugaciji od Chaosovog. On je isao na razgovor za posao, a mene su ocekivali sa nadom da izvuku jos neki dodatni benefit. 

Bilo mi je jasno da se trude da me impresioniraju ali na drugaciji nacin. Osmeh, sve moze, hoces da jedes, hoces da pijes, skupe cokolade, fensi case, svaki detalj.. bukvalno vode racuna o svemu. 

Sto samo navodi na zakljucak da oni donekle kreiraju paralelnu stvarnost, zavisno od prigode.

 

On 9/17/2025 at 11:52 AM, Malkolm Brogdon said:

Intuitivno, kladionice u ovom slucaju predstavljaju vece opterecenje na druge male biznise od ostalih malih biznisa.

U pravu si. Jer, kao sto sam rekao, kada mali biznis u "odrzivom" delu privrede "preotme" profit drugom malom biznisu, profit se zadrzava u produktivnom delu ekonomije. 

Ekonomija u celini ne gubi nista. 

Sto nije slucaj kada se on odliva u sektore kockanja, duvanske industrije itd, jer to direktno steti zdravom (odrzivom) delu ekonomije.

[Vox Populi - Vox Dei]

41 minutes ago, Barkley#34 said:

Super ti je objašnjenje samo što važi za zatvoren sistem. Jedna specifičnost Balkana je funkcionisanje na osnovu priliva iz inostranstva: 1) doznake - zvanične i one koje nisu registrovane, 2) nelegalne pare koje se preko kladionica peru i ubacuju u sistem. Na taj način opstaje enorman broj kladionica (kao pumpe u BiH) a ekonomija ipak trpi manje nego što bi trpela u opisanom slučaju. Putanja je ista samo je kriva manje nagnuta.

Primedba na mestu. To sam prevideo, a ionako bi me odvuklo bespotrebno u komplikaciju. 

To su ipak sppredni tokovi a racunam da je bolje objasniti sto je jednostsvnije moguce, po cenu manjih nepreciznosti, zbog ljudi koji mozda slabije razumeju sve ovo a zanima ih. 

 

Ali super sto si me dopunio objasnjenjem 👍

[Vox Populi - Vox Dei]

41 minutes ago, Malkolm Brogdon said:

Nazalost, kod nasih kladionica cak ni ne funkcionise svuda tako, jer bi u ovom slucaju bar znao da igras "fer" igru, i koliki povrat novca mozes da ocekujes na duze staze.

 

To im izgleda nije bilo dovoljno, pa su na nekim igrama odlucili da vizuelno nabudze kvote a u pozadini nisu napravili da igra funkcionise kao RNG. To sto se time direktno krsi zakon o igrama na srecu u ovoj pripizdini od drzave i nije toliko bitno.

 

Hvala. Ne znam pojedinosti. Ja nikada nisam usao u kockarnicu niti uplatio tiket. 

Mene je taj fenonen zanimao kao studenta i kao zaljubljenika u statiatiku i kartaske igre zasnovane na tome.

[Vox Populi - Vox Dei]

Dodatak: 

 

Kako funkcionise kladionica/kockarnica? 

 

Tako sto  daju sebi ono sto se zove PE ( positive expectation) . 

 

Ako uzmes i kladis se sa prijateljrm na par- nepar kada bacas kockicu ti ces na duge staze zaraditi 0 jer je ista verovatnoca da kocka padne na 1,3,5 kao i na 2, 4,6. Sto je duzi niz (statisticka predvidjanja) to je faktor srece vise neutralisan. 

Ako igras rulet , tvoj PE  je negativan jer imas 18 parnih , 18 neparnih brojeva + 0 koja je cist profit kockarnicama. 

Ako se dobro secam iz knjiga, tvoji oddsi rapidno opadaju. Nesto do 3:4. Ne deluje mnogo? Faktor srece?  Ne, nego matis. Statistika. 

 

Oni koji su pratili ili se makar amateraki bave pokerom, znaju ko su "sharks" a ko "fish". Ajkule ne kockaju, ne idu na srecu nego na znanje, matis i statistiku. 

 Zaradjuju od glupih i naivnih koji se IGRAJU. Ajkule racunaju i uvek ti daju nepovoljne "oddse" . Zaradjuju cak i kad izgube ruku a ti dobijes "na srecu". 

 

To je bit svih kockarnica svih nivoa. Izgubili ste onog trebutka kada udjete u kockarnicu i kada uplatite pare. Ako dobijete jednokratno, ne znaci da ste pametni, nego da je x drugih izgubilo. 

Kockarnica ce uvek dobiti, sta god da uradite, dokle god "igrate". 

 

Tako su postavljeni "oddsi" za kladjenje, aparati, rulet. Sve. 

 

Ko god ima izazov da "igra" korisno mu je da procita knjige o pokeru, pre svega Davida Sklanskog. Tu je objasnjeno sve. Makar da znate kad udjete u kladzu koliko da ocekujete da izgubite. 

[Vox Populi - Vox Dei]

19 hours ago, Drug Crni said:

Jel možeš ovo još malo detaljnije da razradiš? 

Smatraš da kladionice uzimaju radnike drugim, malim biznisima i na način ih zatvaraju te nam uništavaju ekonomiju? Ne znam da li sam na tragu...posebno deo oko socijalnih slušajeva mi nije najjasniji..

Pokusacu sto sazetije i sto slikovitije da pojasnim. Napominjem da covek po prirodi posla raspolaze podacima koji meni nisu lako dostupni te da on kao revizor i analiticar ima insight koji ja, sa dtuge grane ekonomije, prirodno nemam. 

 

Evo par podataka za pocetak, to sam danas preuzeo iz programa koji prikazuje osnivne finansijske pokazatelje kompanija u Srbiji. 

 

 

Registrovano je 212 firmi, preduzetnika i kompanija sa delatnoscu kocka i alicno. Neto profit koji oniostvaruju je 6. 5 milijardi dinara. Poslovni prihodi se mere oko 14,5 milijardi. Zaposljavaju oko 30500 ljiudi +mnogo honoraraca koji nisu u evidenciji. 

 

U ekonomiji se visak vrednosti stvara 1. Proizvodnjom 2. Preradjivanjem 3. Usluznim delatnostima kao sto je turozam, transport, racunarstvo.

 

Kocka, duvan i slicni luksuzi ne stvaraju nego koriste vec stvoren visak na drugim mestima. Sto se vise kapitala upumpava u taj sektor, toliko manje ostaje za delatnosti koje odrzavaju privredu. 

Posmatraj ekonomiju kao klackalicu. Ona tezi ravnotezi, ili da obe strane budu na nuli knjigovodstveno receno. 

Svaka neravnoteza vodi poremecaju ili dizbalansu.

Ako jednu stranu optrretis druga strana ide gore. 

Preduslov za rast kocke je u opterecivamju, uzimanju profita koji je proizveden drugde. Takva opterecenja po prirodi stvari najteze podnose mikro i mala preduzeca, uz sve namete od drzave i pritiske koje trziste donosi. 

 

A mala preduzeca su osnova zdrave trzisne ekonomije.

 

Da bi ekonomija bila odrziva izdvajanja za luksuz moraju da prate srazmerna izdavanja za javno dobro, nezbrinute, zdravstvo, obrazovanje. Kod nas je to poremeceno i vodi jos vecem dizbalansu. Sve vecem siromasenju jednostavnije receno. Jer proizvodjaci profita finansiraju rast kockarnica  (izmedjuostalog) . 

 

Jacanje tog luksuznog sektora uslovljava povecanje plata pa skolovani i neskolovani radnici teze tom sektoru, sto dalje osiromasuje zdravu ekonomiju. To je naravno proces na srednji i dugi rok ali vec vidljiv. 

Sta rade nezaposleni ili neskolovani? 

Imaju kladionicu vrte aparate, uplacuju tikete u nadi da ce preko noci i bez truda do nekakvog novca. Nezapsleni opet opterecuju svoje porodice.

Da nema kockarnica radili bi u trgovini, vozali nesto, nosali, cuvali, brali,sto je mukotrpan posao, ali bi u tom alucaju taj visak ostajao u produktivnom delu privrede, pa bi korak po korak moglo da se izadje na zelenu granu. 

 

A sta se desava sa kockarnicama. Oni zajedno sa svojin zaposlenima opstaju dokle god ppstoji nesto odakle ce da preuzomaju visak (stvoren na drugom mestu) . Kada sve drugo sto stvara prestane  da funkcionise i  taj sistem ce se  urusiti jer je ekonomski neodrziv. 

Onda zaposleni u tim kompanijama gube posao, a sad nemaju gde jer je ekonomija ruinirana. Sto je vece siromastvo, ljudi se lakse opredeljuju da probaju lako i brzo da dosju do neke kinte kockom tiketima itd.

I to je nekakva  ekonomska zakonitost. 

 

Zamisli da bar deo od tih 30 000 + radi u sektoru koji stvara profit ili osniva preduzeca, specijalizovane zanatske radnje..Mozda njima kao pojedincima ne bi bilo bitno bolje ali bi  ekonomija u celini bila na malo zdravijim temeljima.

 

Ovo je naravno maksimalno uprosceno i pojednostavljeno, ekonomija je neverovatno komplesan miks velikog broja faktora, ali ovo je  je srz teme ukratko. 

 

[Taverna, Krodziņš, Karczma, Kapakka - pod obrucima]

37 minutes ago, Stiletto said:

 

Da ti osvežim pamćenje... 

 

 

Ima i kod nas da se kupi, guglaj da ne reklamiram 

 

Ne znam, mozda je to, ali su promenili bocu i kutiju ( naravno, posle X godina) pa ne prepoznajem. 

 

Hvala!