Evo jedna moja dogodovstina ili bolje reci prvi i poslednji susret sa dvotockasima...
Ratne godine u bosni su bile poprilicno jednostavne za nas decu, struje nije bilo ili je retko dolazila pa se celi dan svodio na igranje fudbala, tako i ja kao klinac trenirao, bio perspektivan golman cija je karijera obecavala da nije bilo dvotockasa.
Kao sto rekoh struja je retko dolazila, a tih ranih 90-ih sam poceo pratiti F1, jer smo imali satelitsku i izmedju ostalih euro sport (koji je tada prenosio trke), pa sam u momentima kada bi struja bila dostupna u periodu trka iste gledao i zavoleo. Nakon rata u BiH se i struja ustabilila, ja nastavio gledati F1 i trenirati fudbal, sada vec dosta ozbiljnije jer su imali velike planove u klubu za mene.
Ali uvek je bila prisutna zelja za moto trkama, a jedina dostupna mogucnost da kao klinac od 14 godina osetim uzitak samostalne voznje je u komsiluku, kod drugarice koja je imala tomos a35 automatik. Kao i vecina klinaca uvek trazis krug da napravis po naselju i meni se osladilo, posle prvog kruga, pa sam trazio repete. Drugi krug je bio manje uspesan, prilikom okretanja na kraju ulice, zadnjim tockom sam stao na plasticnu flasu (crna flasa optima ulja i danas se secam), zadnji tocak proklize pri brzini od 5km/h i ja padnem sa motora. Posledice: otvoren prelom obe kosti desne podlaktice, tri operacije, 3 meseca gipsa (komplet ruka u obliku slova L) u letnjem periodu, i jos 3-4 meseca rehabilitacije. Kao rezultat toga, kraj fudbalske "karijere", jer je zbog komplikacija i nezgodnog preloma bilo zabranjeno da se bavim bilo kakvim sportom, a da budem golman je strogo zabranjeno bilo. Sedao sam kasnije par puta na motor, doduse kao suvozac. Roditeljima nije padalo na pamet da mi omoguce polaganje za motor, a pogotovo da nabave jedan, a u ovim kasnim tridesetim nemam petlje da se upustim u to (citajte ne da zena 😄 ). Tako je tragicno zavrsila moja prva ljubav, mada i dan danas balavim za BMW RS1200 koji nikada necu imati i sve to zboj jedne prazne plasticne flase motornog ulja marke Optima modrica.
Danas zaigram fudbal i rado stanem medju stative, to me jos uvek ispunjava srecom, jedno vreme sam trenirao i floorball (ako neko zna sta je to) gde sam bio golman i bilo je super ali su kolena stradala i tu sam morao da batalim karijeru.
Anegdota vezana za taj pad sa motora: ja kao klinac u strahu jer sam slomio ruku pa jos sa motora, slazem da sam pao na fudbalu, dodjem na operaciju i hirurg uporno tvrdi da je vrsta povrede nekarakteristicna za fudbalsku povredu i da je pad bio sa neke visine i iz neprirodnog polozaja, ali sam ja terao svoje u strahu od kazne (kao da prelom nije dovoljna kazna). Jedan dan meni starci i stariji burazer dolaze u posetu i ja onako prilazim tuzan kao svaki ranjenik zeljan paznje i brat me pozdravlja sa Gde si motorista... U tom trenutku je tlo nestalo ispod mene, pokusao sam da ih ubedim da je pad na fudbalu, ali nisam uspeo. Kasnije sam saznao da je burazer postrojio klince i maltretirao ih dok nisu priznali da sam pao sa motora.
Burazer je preuzeo na sebe da ganja osiguranje, dobismo tada lepe pare pa se pocastismo sa original i u to vreme skupim Nike patikama i dali starcima jos toliko para. Cenim da smo dobili novca u iznosu od bar 2 prosecne plate jer je povreda bila poprilicno teska.
