Postoji jedan problem koji se dosta zanemaruje, a to je: kako deci objasniti sta je religija?
Da li je to skup obicaja predaka, koji se prenose kao porodicna tradicija, arhaicna i paganska verovanja umotana u nov celofan i dodatno iskomplikovana fragmentisanjem hristanstva... ili nesto drugo? Meni licno, Slava je porodicni obicaj gde se okupimo uz veceru i prisetimo se predaka pre nas i ne smeta mi kad bratanac izdeklamuje "Oce nas" - trudim se da upozna to, ali i da upozna raznolikost ostalih kultura, kao sto je mene upoznalo dosta osoba kroz moje bitisanje i kojima sam zahvalan sto mogu mirne duse, bez ikakvog pretvaranja selamiti Allaha i Muhameda s.a.v.s, hvaliti Isusa i Jehovu, Manitua, Budu, Dzaa.... kako god pravdali visim bicima ono sto ne mozemo da objasnimo sada.
Covek, kad istrazi sve ono oko cega se u dusi svojoj dvoumi - onda prihvata ceo svet i ceo svet pripada njemu, jer` onda ce dusa njegova biti pomirena i sa Bogom, i sa ljudima, a i sa svetom.
Ovo mi rece rahmetli Muftija Hamdija Jusufspahic jos tamo `90-ih, i meni, Pravoslavcu - te reci su uklesane vise u dusu nego neke besede zilota moje konfesije.
