sistemskirad

Па добро аутошовинисто бануј ме. Ради свој посао 🙂

Ниво ”наложености” је пао отказом Јокића. Јокић је најбољи играч на свијету. Уз то ће зарадити више него сви остали репрезентативци заједно јер га чека нови супер макс. Лучић, Милутинов, Недовић и Гудурић су били у фазону што би ја сад ризиковао са овим квалификацијама кад наш најбољи играч неће. Та тензија и морање је резултовало повредом Мицића и Јовића. Увијек смо имали велике играче али се Јокићу прије свега не прашта велики уговор...

Баш боли овај пораз. Као и многи овдје одрастао сам на успјесима репрезентације 90их. Сјећам се и изјаве Светислава Пешића 2002 послије освајања свјетског првенства да је ово велики успјех али да имамо системске проблеме који се морају рјешавати под хитно. Мало тога се промјенило од 2002 осим назива државе пар пута. Ни то не треба занемарити кад се сагледава цјелокупна ситуација у српској кошарци данас. Тад је пропуштена прилика да се започне смјена генерације или бар освјежи тим и све је то кулминирало огромним разочарењем 2005. Дуда нас је вратио 2009. са тоталном смјеном генерације од којих неки играју и дан данас. Сале је допунио селекцију и узео још три сребра гдје се прије свега 2017. пропустила огромна шанса да се узме злато на које чекамо већ 20 година. Несхватљив је број отказа 2017. Неки нису хтјели а неки су вукли повреде и нису хтјели да ризикују. Пораз од Словеније у финалу се није смио догодити.Тај горак укус се прелио на СП 2019 и све је кулминирало синоћ. Сад је опет пропуштена шанса за безболну смјену генерације. Дуда и Сале (као и Пешић 2002.) су више пута указивали на системске проблеме прије свега у раду са млађим категоријама. Сјетите се и Салетове изјаве да морамо играти брже и инсистирање на атлетици. А ето 2021. су нам носиоци Теодосић и Бјелица 🙂Очигледно је да се не ради добро прије свега са кадетским и јуниорским селекцијама гдје се врло често јури резулат и у клубовима и са репрезентацијом. Опет У20 селекција је доживјела историјску бламажу испадањем у Б дивизију након што је иста генерација супериорно освојила европско првенство. То су опет нарушени односи. Зашто једино ми имамо 10 повређених потенцијалних репрезентативаца? Одговор треба тражити и у раду са јуниорима. Прије свега катастрофална исхрана. Није само Јокић одрастао на буреку и пљескавици. Исхрана је огроман проблем. Тијело све памти. Теодосић и Бјелица су одлични примјери играча који су у својој 33. години на 50 посто својих могућности. Уз то се превише инсистира на теретани. Прерано се улази у теретану. Ради се без стручног надзора и обично се форсира снага на уштрб експлозивности. Крути смо и тешки уз пар изузетака. Проблем је и лоша селекција која није прилагођена захтјевима модерне кошарке. Ми имамо 1 или 2 шутера по генерацији већ дуже вријеме. Реално имамо једног шутера за врхунске домете а то је Богдановић. Анђушић је исто ту али ипак није тај ниво. Шутери ће бити потребни прије свега за ове фибине прозоре. Тренери су исто проблем. То су углавном лоши психолози без жеље за личним усавршавањем који се и даље ослањају на темеље покојног Александра Николића. Упркос свему ми смо и даље најталентованија кошаркашка нација на свијету и апсолутни фаворити за освајање ЕП следеће године. ЕП 2022 мора да буде приоритет. Ако постоје неки проблеми унутар екипе сад је вријеме да се изађе с тим у јавност. Ја би оставио Кокошкова а захвалио се Бјелици, Теодосићу и Марјановићу за почетак. Огромна шанса да се коначно узме злато. Надам се да ће Покушевски направити искорак и бити употребљив следеће љето. Ако ништа нека улога као Бјелица 2009. а мислим да може пружити и више. Испливаће још неко име током следеће сезоне. Треба нам још једна четворка. Можда Смаилагић... Треба мислити и на будућност. Вријеме је да се изјасне Накић и Стојаковић јуниор.