Pozdrav ljudi 🖤!
Posle višegodišnjeg odsustva i svega što se izdešavalo, nekako do pre samo minut sam znao šta želim da napišem i kažem, ali reči jednostavno ne dolaze....
Po prirodi pripadam onoj grupi ljudi koja se pridržava one "nije uvek lako, ali je lepo" i da je čast i privilegija navijati za KKP... Verujem da postoji dosta vas koji se osećaju kao i ja, koji žive ove značajne momente u našem klubu, možda najznačajnije do sada...
Ne bih da budem euforičan, ali ovo je sigurno jedna od najvećih stvari u istoriji našeg kluba. Vratio se najveći, i hvala mu na tome. Ne bih da se pravim da razumem njegove motive, ali verujem da je presudila ljubav i to čista ljubav, a tu razuma nema.
Posle svega što je dao jugoslovensko/srpsko/evropskoj košarci, vratio se tamo gde je počeo, da vrati naš klub tamo gde i pripada. Ne bih da navodim njegove uspehe i dostignuća, kao ni veličinu našeg KKP.
Ja samo želim da se snovi ostvare, i želim da Željko Obradovic svoju desetu titulu evropskog šampiona donese tamo gde je sve i počelo!
Naše je samo da punimo hale gde god da se igra, kao i krv, suze i znoj! Posle toga samo nebo je granica.
A za ovaj "većinski" deo Srbije.... Oduvek su znali šta i ko dolazi!
