Pošto ne mogu više sam da pišem, evo diktiram sinu preko telefona da na mom nalogu kuca utiske iz prve ruke sa vakcinacije u mojoj opštini (Grocka):
U ponedeljak oko osam uveče stiže poruka babi i meni u razmaku od par sekundi, vakcinacija sutra (utorak) u dva termina kasno popodne (razmak termina oko dva sata), Dom zdravlja Begaljica. Cirka 20 km od mene, ali dobro, odvešće nas sin valjda. Sedi komšija sa mnom, taman mi utočio drugu čašu vina, drugi put, kažem ja. Razlog: mom bratu drugar doktor sa VMA, neki Orozović, rekao da mi zauvek mladi možemo da primimo sve sem kineske, nisam pitao za razlog, verovatno ga ne bih ni razumeo. Štiklirao sin na prijavi sve sem kineske, a čuh na Al-Džaziri (kod mene MTS kablovska, jedino na tom kanalu mogu da čujem drugačije vesti od ovdašnjih naci satrapa) da se ruska vakcina i alkohol baš ne mešaju najbolje, a možda me baš ona zapadne.
Elem, utorak oko devet ujutru zvoni fiksni, javi se baba, kažu zovu iz opštine da kažu za vakcinu. Daj 'vamo tu slušalicu. Dobar dan, dobar dan, čujem žensko s druge strane pa moram da budem fin. Pa je li, sunce vam lebovo, kako ste vi to zamislili, baba i ja imamo zajedno preko 150 godina, kako da potegnemo 20 km do Begaljice, plus sam ja slabovid, još razmakli termine dva sata, treba neko da potroši ceo dan vozajući nas tamo-ovamo (znam da će sin da nas vozi, ali volim da te partijske iz opštine malo brijem na suvo). Ne, ne, cvrkuće s druge strane žice, vi ste označili na prijavi da ne možete sami da dođete, doći će kola i vozač po vas. Može, kažem ja, ali da spojite termine, ne dam da mi ženu po noći voze kolima nepoznati muškarci, neću da komšiluk ispira usta sa nama. Čujem babu kako cedi kroz zube "prekini vezu da ti ..... milu majku". Joj ne znam, gospodine, moram da proverim sa Domom zdravlja, sačekajte malo. Krete iz slušalice Skot Džoplin iz filma Žaoka, poziv na čekanju valjda, ja dobih jastučetom po glavi od babe (od onog što ne vidiš ne možeš da se izmakneš), posle minut eto opet opštinarke, možete da primite vakcine jedno za drugim, budite spremni pola sata pre vašeg termina, idete zajedno.
Spremismo se mi, u dogovoreno vreme eto kola ispred kapije, je l' Mercedes, pitam babu, jok, nešto zeleno, kaže ona. Sedam napred, baba pozadi, pitam šofera koja su kola, Citroen C4, kaže on. Idemo direktno? Ne, imam da pokupim još dvoje, pa onda za Begaljicu. Mene nešto štrecnu, pet nas u dva kubika vazduha, imamo svi maske ali opet sama ruka pođe da traži dugme za otvaranje prozora. Otvoreni su već, komšija, smeje se šofer, meni malo laknu.
Stigosmo, uđosmo u čekaonicu, čujem sestru, dobar dan vaše zdravstvene knjižice molim, pa da popunite upitnike. Ako neko ne može recite, mi ćemo da pišemo umesto vas. Želi li neko nešto da pita pre nego što počnemo? Šta ovde ima da se popije, dobacujem ja, dok baba škripi zubima i osećam da mi skida s nebesa sve živo i mrtvo. Posle, komšija, posle, smeje se sestra, kad završimo sa svim. Čuo ja, pravim se i dalje nevešt, da ne sme da se pije alkohol pre i posle ruske vakcine, pa reko' da pitam na vreme. Nije ruska, komšija, zacenjuje se već sestra od smeha, večeras svi dobijate Fajzerovu, od nje nismo čuli da je neko pao, može samo da skoči. S obzirom da znam šta još Fajzer pravi, na mene došao red da se zacenim od smeha. Joj, ja bih rusku ili kinesku, čujem neki muški glas. Nemamo danas, komšija, odgovara mu sestra, jedino da vam zakažemo neki drugi dan. Neka, može i ova, čujem isti glas posle malo premišljanja, mislim se prodade ti veru za večeru rođače. Klasičan SNS naci.
Dođe moj red da uđem u ordinaciju, pomože mi sestra do stolice, izmeriše mi pritisak, pregledaše pluća i srce stetoskopom, pitam je l' Fajzer, kaže muški glas (valjda doktor) jeste Fajzer, vi ne vidite? Da vidim ne bih pitao, kažem ja, možda mi date vitamin B12 kao političarima kad ih vakcinišete na TV-u, otkud znam. Nisi ti političar, čiča, ti ćeš da dobiješ Fajzer vakcinu, on meni kao ozbiljno. Ako je već Fajzer, pripremio ja odgovor još u čekaonici, možeš li da umešaš i ono drugo Fajzerovo u nju, da obradujem babu večeras? Idi čiča u tri lepe, smeje se on, šta će to tebi? Pa meni i treba, velim ja, ti si po glasu bih rekao mlađi čovek, ako treba i tebi jadan bio i gde čuo i gde ne čuo. Ne može, čiča, samo vakcina, a sestre nek' ti kažu treba li meni ili ne to drugo, čujem doktora. Mrš' tamo, čujem neku sestru, ostale se samo zakikotaše.
Osetih ubod u ruku, obukoh se, rekoše mi da sednem bar 15 minuta u čekaonicu, za svaki slučaj, a obavezno da dođem za tri nedelje, 9. februara, po drugu dozu. Bez zakazanog termina, samo da dođem taj dan. Ode i baba unutra, vrati se, sačekasmo i ostale iz kola da završe i odsede tih 15 minuta, pa nas šofer razveze kućama.
Ne bi mi tu noć baš svejedno, čujem i baba se prevrće po krevetu, sve se mislim da li će neka reakcija, neka temperatura, bolovi, ko zna šta. Ali ništa do ujutru, a evo ni do danas. Samo boli mesto uboda pri dodiru, mada spolja nema nikakvih tragova, kaže mi baba. Komšija mi dobacuje preko ograde, čuh da si primio američku vakcinu, 'oće l' da ti niknu rogovi ili tako nešto? Nabila tebi žena rogove odavno, ne treba ti vakcina za to, odgovaram ja. Tako nas dvojica svaki dan, izem ti život bez šale i pošalice.
Kad pomenuh komšiluk, čula baba danas preko Radio Mileve da maltene svi iz okoline danas potrčali da se prijave za vakcinu, videli da nama ništa ne fali pa po onoj staroj Čkaljinoj "Uzmi, Jagoda, parče torte, pa ako ti ne bude ništa, da uzmemo i mi drugi."
Svima koji me znaju i ne znaju sa oba Foruma da poručim da budete zdravi, veseli, primite tu vakcinu i skinite bedu s vrata. Smejte se mnogo, smeh je najbolji lek i volite sve oko vas, to je mene spaslo da, iako mi telo propada, um ostane bistar. A da, skinite ove bednike s vlasti u Srbiji ako možete. Ako ne možete, makar se potrudite. Ovo je moja poslednja poruka na Internet forumima, neću da gnjavim sina da kuca moje logoreične traktate (nije mi frka, matori, prim. sin). Voli vas sve čiča Darby O'Gill!
Pošto ne mogu više sam da pišem, evo diktiram sinu preko telefona da na mom nalogu kuca utiske iz prve ruke sa vakcinacije u mojoj opštini (Grocka): U ponedeljak oko osam uveče stiže poruka babi i meni u razmaku od par sekundi, vakcinacija sutra (utorak) u dva termina kasno popodne (razmak termina oko dva sata), Dom zdravlja Begaljica. Cirka 20 km od mene, ali dobro, odvešće nas sin valjda. Sedi komšija sa mnom, taman mi utočio drugu čašu vina, drugi put, kažem ja. Razlog: mom bratu drugar doktor sa VMA, neki Orozović, rekao da mi zauvek mladi možemo da primimo sve sem kineske, nisam pitao za razlog, verovatno ga ne bih ni razumeo. Štiklirao sin na prijavi sve sem kineske, a čuh na Al-Džaziri (kod mene MTS kablovska, jedino na tom kanalu mogu da čujem drugačije vesti od ovdašnjih naci satrapa) da se ruska vakcina i alkohol baš ne mešaju najbolje, a možda me baš ona zapadne. Elem, utorak oko devet ujutru zvoni fiksni, javi se baba, kažu zovu iz opštine da kažu za vakcinu. Daj 'vamo tu slušalicu. Dobar dan, dobar dan, čujem žensko s druge strane pa moram da budem fin. Pa je li, sunce vam lebovo, kako ste vi to zamislili, baba i ja imamo zajedno preko 150 godina, kako da potegnemo 20 km do Begaljice, plus sam ja slabovid, još razmakli termine dva sata, treba neko da potroši ceo dan vozajući nas tamo-ovamo (znam da će sin da nas vozi, ali volim da te partijske iz opštine malo brijem na suvo). Ne, ne, cvrkuće s druge strane žice, vi ste označili na prijavi da ne možete sami da dođete, doći će kola i vozač po vas. Može, kažem ja, ali da spojite termine, ne dam da mi ženu po noći voze kolima nepoznati muškarci, neću da komšiluk ispira usta sa nama. Čujem babu kako cedi kroz zube "prekini vezu da ti ..... milu majku". Joj ne znam, gospodine, moram da proverim sa Domom zdravlja, sačekajte malo. Krete iz slušalice Skot Džoplin iz filma Žaoka, poziv na čekanju valjda, ja dobih jastučetom po glavi od babe (od onog što ne vidiš ne možeš da se izmakneš), posle minut eto opet opštinarke, možete da primite vakcine jedno za drugim, budite spremni pola sata pre vašeg termina, idete zajedno. Spremismo se mi, u dogovoreno vreme eto kola ispred kapije, je l' Mercedes, pitam babu, jok, nešto zeleno, kaže ona. Sedam napred, baba pozadi, pitam šofera koja su kola, Citroen C4, kaže on. Idemo direktno? Ne, imam da pokupim još dvoje, pa onda za Begaljicu. Mene nešto štrecnu, pet nas u dva kubika vazduha, imamo svi maske ali opet sama ruka pođe da traži dugme za otvaranje prozora. Otvoreni su već, komšija, smeje se šofer, meni malo laknu. Stigosmo, uđosmo u čekaonicu, čujem sestru, dobar dan vaše zdravstvene knjižice molim, pa da popunite upitnike. Ako neko ne može recite, mi ćemo da pišemo umesto vas. Želi li neko nešto da pita pre nego što počnemo? Šta ovde ima da se popije, dobacujem ja, dok baba škripi zubima i osećam da mi skida s nebesa sve živo i mrtvo. Posle, komšija, posle, smeje se sestra, kad završimo sa svim. Čuo ja, pravim se i dalje nevešt, da ne sme da se pije alkohol pre i posle ruske vakcine, pa reko' da pitam na vreme. Nije ruska, komšija, zacenjuje se već sestra od smeha, večeras svi dobijate Fajzerovu, od nje nismo čuli da je neko pao, može samo da skoči. S obzirom da znam šta još Fajzer pravi, na mene došao red da se zacenim od smeha. Joj, ja bih rusku ili kinesku, čujem neki muški glas. Nemamo danas, komšija, odgovara mu sestra, jedino da vam zakažemo neki drugi dan. Neka, može i ova, čujem isti glas posle malo premišljanja, mislim se prodade ti veru za večeru rođače. Klasičan SNS naci. Dođe moj red da uđem u ordinaciju, pomože mi sestra do stolice, izmeriše mi pritisak, pregledaše pluća i srce stetoskopom, pitam je l' Fajzer, kaže muški glas (valjda doktor) jeste Fajzer, vi ne vidite? Da vidim ne bih pitao, kažem ja, možda mi date vitamin B12 kao političarima kad ih vakcinišete na TV-u, otkud znam. Nisi ti političar, čiča, ti ćeš da dobiješ Fajzer vakcinu, on meni kao ozbiljno. Ako je već Fajzer, pripremio ja odgovor još u čekaonici, možeš li da umešaš i ono drugo Fajzerovo u nju, da obradujem babu večeras? Idi čiča u tri lepe, smeje se on, šta će to tebi? Pa meni i treba, velim ja, ti si po glasu bih rekao mlađi čovek, ako treba i tebi jadan bio i gde čuo i gde ne čuo. Ne može, čiča, samo vakcina, a sestre nek' ti kažu treba li meni ili ne to drugo, čujem doktora. Mrš' tamo, čujem neku sestru, ostale se samo zakikotaše. Osetih ubod u ruku, obukoh se, rekoše mi da sednem bar 15 minuta u čekaonicu, za svaki slučaj, a obavezno da dođem za tri nedelje, 9. februara, po drugu dozu. Bez zakazanog termina, samo da dođem taj dan. Ode i baba unutra, vrati se, sačekasmo i ostale iz kola da završe i odsede tih 15 minuta, pa nas šofer razveze kućama. Ne bi mi tu noć baš svejedno, čujem i baba se prevrće po krevetu, sve se mislim da li će neka reakcija, neka temperatura, bolovi, ko zna šta. Ali ništa do ujutru, a evo ni do danas. Samo boli mesto uboda pri dodiru, mada spolja nema nikakvih tragova, kaže mi baba. Komšija mi dobacuje preko ograde, čuh da si primio američku vakcinu, 'oće l' da ti niknu rogovi ili tako nešto? Nabila tebi žena rogove odavno, ne treba ti vakcina za to, odgovaram ja. Tako nas dvojica svaki dan, izem ti život bez šale i pošalice. Kad pomenuh komšiluk, čula baba danas preko Radio Mileve da maltene svi iz okoline danas potrčali da se prijave za vakcinu, videli da nama ništa ne fali pa po onoj staroj Čkaljinoj "Uzmi, Jagoda, parče torte, pa ako ti ne bude ništa, da uzmemo i mi drugi." Svima koji me znaju i ne znaju sa oba Foruma da poručim da budete zdravi, veseli, primite tu vakcinu i skinite bedu s vrata. Smejte se mnogo, smeh je najbolji lek i volite sve oko vas, to je mene spaslo da, iako mi telo propada, um ostane bistar. A da, skinite ove bednike s vlasti u Srbiji ako možete. Ako ne možete, makar se potrudite. Ovo je moja poslednja poruka na Internet forumima, neću da gnjavim sina da kuca moje logoreične traktate (nije mi frka, matori, prim. sin). Voli vas sve čiča Darby O'Gill!
