Besni lala

Увело лишће О, како бих желео да се сетим оних срећних дана кад смо били пријатељи. У то време, живот је био лепши, и сунце је сијало јаче него данас. Увело лишће се гомила, Видиш, нисам заборавио... Увело лишће се гомила, тако могу и сећања и жаљења. А северни ветар их носи у хладну ноћ заборава. Видиш, нисам заборавио песму коју си ми певала. То је песма што личи на нас, тебе, која си ме волела, мене, који сам те волео, нас који смо живели заједно. Тебе, која ме волиш, мене, који те волим. Али живот раздваја оне који се воле, сасвим полако, без буке, а море брише кораке раздвојених љубавника на песку. Увело лишће се гомила, тако могу и сећања и жаљења. Али моја тиха и одана љубав увек се смеши и захваљује животу што сам те толико волео, што си била тако лепа, како можеш да желиш да те заборавим? У то време, живот је био лепши, и сунце је сијало јаче него данас. Била си ми најнежнија пријатељица, али немам зашто да жалим. А песму коју си певала, чућу увек, увек! Prever - uvek me malo zajebe kad počne jesen ...

Russian film team boldly shoot towards space station

Retko uspešna adaptacija

Svaka čast @Kronostime Samo postavi pitanje molim te ...

Etiopija i jeste Biblija ... Prva ilustrovana, a među najstarijim - između 330te i 660te stvorena... ... predivna je - ima reprodukcija u Muzeju afričke umetnosti...

Precizniji u smislu odakle je biblija? Nope

Da, ali bih voleo malo precizniji odgovor

Hipnotiše ...

Šta nasmejani gospodin drži u rukama?

draga @Baby hajde da te ne zadržavam - "Vagabond des limbes" ili "Aster Blistok" po naški ... A brod se zvao "Le Dauphin d'Argent" iliti srebrni delfin ... Postavi ti pitanje.

Ne u tom pravcu - strip je u pitanju... Stari belgijski strip.

10/10 Pravi "muški" revenge triler sa evropskim spinom .... Redak zver da mi je održo pažnju. Preporuka od sveg srca.

Toplo, ali nije ni jedno ni drugo

Nema ga Uroš da potvrdi ... Ajde da uzmemo da je tačno ... Šta je ovo i kako se zove ?

Što bi rek'o dobri stari Simons: "Neka mesta su suviše zla da bi im bilo dopušteno da postoje. Neki gra­do­vi suviše su zli da bi se trpeli. Kalkuta je takvo mesto. Pre Kalkute, nasmejao bih se jednoj takvoj zamisli. Pre Kalkute, nisam verovao u zlo – svakako ne kao u silu izdvojenu od ljud­ skih postupaka. Pre Kalkute, bio sam budala. Kada su Rimljani osvojili Kartaginu, pobili su muškarce, prodali žene i decu u ropstvo, srušili velike građevine, izlomili kamenje, spalili krš i posolili zemlju da tamo više nikada ništa ne nikne. Za Kalkutu to nije dovoljno. Kalkutu bi trebalo zbri­ sa­ti sa lica Zemlje. Pre Kalkute, učestvovao sam u marševima protiv nuklearnog oružja. Sada sanjam nuklearne oblake koji se u obliku pečura­ ka dižu iznad grada. Vidim zgrade koje se tope u jezera stakla. Vidim popločane ulice koje teku kao lava i prave reke koje ključa­ ju u velikim oblacima pare. Vidim ljudske prilike koje plešu kao zapaljeni insekti, kao skaredne bogomoljke koje prskaju i eksplo­ diraju naspram plamene crvene pozadine potpunog uništenja. Grad Kalkuta. Ti snovi nisu neprijatni"

Skrolujem tnjiter Izvini...