sreta-steta

Naravno da to nije bilo moguce. 2022 je vrhunac ruske paranoje, koja btw ne pocinje niti prestaje sa Putinom, gde je jedina opcija bila invazija. Dva rezultata su prihvatljiva: ili ce Ukrajina postati Ruska ili ce postati failed state sto bi reko Mesersajmer. Cini mi se da idemo ka ovom drugom scenariju, samo sto je cena da je Rusija svedena na regionalnu silu i u buducnosti kineska benzinska pumpa (sto nije obavezno lose gledajuci u sta se svet pretvara). Da su Rusi osvojili Donbas, imali bi ako ne Ukrajinu u NATO, onda NATO u Ukrajini a to je ultimativno nesto sto bi Rusima bio poraz. A ovi postovi za ww2 su malo degutantni, i celo to gledanje na istoriju kroz "the narrative" je bas ruzno. Brojanje krvnih zrnaca poginulih, sta bi bilo kad bi bilo scenariji... cinjenica je ko je najvise iskrvario i da bez te cene svi bismo sada bili robovi slavne arijevske rase. Isto tako je cinjenica da ih je predvodio zlocinac u rangu kolege sa nesto manjim brcicima. I tu cela rasprava treba da stane, ako nista iz postovanja koje ljudi koji su zivote proveli u zgradama sa centralnim grejanjem treba da imaju prema onima koji su izginuli za izmedju ostalog njihovu slobodu.

Jasno je da dnevnici nisu spiskovi... svojevremeno kada sam prisustvovao nekim grupnim terapijama, centralna stvar su bili ti dnevnici "sta sam radio danas - sta planiram sutra". To sam razumeo kao pokusaj stvaranja strukture ljudima koji strukturu nemaju, i otuda slicnost sa mojim "spiskovima", pa tako povezah strukturu (tj visak iste) sa overthinkingom. Et Mina: ti... eksterni dogadjaji su uvek samo triger suocavanja sa samim sobom, to jest predstavljaju potencijal za isto. Ja sam imao dva traumaticna dogadjaja gde sam prvu "priliku" propustio i resio problem onako kako ga inace resavam: uzmes problem, podelis na delove, ides korak po korak i bude OK. Medjutim nisam resio sebe, sto me je uvelo u drugu situaciju za koju mi je trebalo 10 godina za resiti. Tu se pojavio overthink, problemi sa spavanjem, paraliza u dnevnim obavezama, full pack. E tada mi je nekako doslo da moram da promenim nesto kod sebe, pristup problemima, razumevanje svojih zelja, potreba, razloga zasto se oni javljaju. Lavovski deo posla je odradio moj "doktor za glavu", ali je potreba da se uradi nesto drugacije dosla iznutra. I tu dolazimo do kljuca: sta treba da uradimo kod sebe da bi se ta potreba pojavila, da li postoji ta neka "samopomoc", neki alati, metodi, da kada se nadjemo u teskoj situaciji idemo na gore i prestanemo da kopamo nize i proveravamo da li je to zaista dno?

Hm, ok... inace taj problem zvuci nekome i smesno, ali osobama koje pate od overthinkovanja je sve osim smesno. Kada je to bilo meni u akutnom stanju, ceo dan je u nekom razmisljanju i dobijes skoro pa paralizu za bilo sta mininful uraditi. Kad legnem da spavam, ne mogu oka da sklopim sve dok se ne umorim od razmisljanja. I desavalo se da se probudim svaki dan u 2-3 ujutru, tacno osecaj da mozak ne moze da se ugasi ni tokom sna. Ne znam ni sam kako je prestalo. Tj znam, naucio sam da "pustim" i sada sam car pustanja stvari koje ne mogu da kontrolisem. I otuda onaj moj komentar gore jer je moj problem bio kontrola i samim tim nemogucnost da pustim sve dokle god sebi ne objasnim da je "to" van moje kontrole. I tada sam prestao da pravim spiskove. E kako sam to naucio, pojma nemam, a verujem da bi bilo korisno i drugima.

Ne znam koliko je ovo dobro za overthinkere. Meni je npr ogromna stvar bila prestanak pravljenja spiskova. Imao sam ih za sve, pocev od posla, dnevnih obaveza, pa i neke zivotne stvari. I naterao sam se da ih ne pravim vise i overthink je ne bih rekao nestao, ali se da kontrolisati. E sad, ne znam ni da li su stvari povezane uopste: dal su overthinkeri obavezno struktuirane osobe? Ako je tako, onda mi ovo deluje kontraproduktivno jer povecava potrebu za kontrolom, ne smanjuje je.

Ne znam zasto Putinova rezidencija nije legitiman vojni cilj? Isto tako, terorizam je jedan od nacin asimetricne borbe koji je po meni opet opravdan i nacin dovodjenja rata u dvoriste neprijatelja.

Murkok je obavezno stivo za bilo koga ko se smatra SF/epska fantastika fanom. Ja sam ga citao odmah posle gospodara, sa nekih 11 godina i tada mi je bilo neverovatno kako glavni lik moze da bude i dobar i los u isto vreme. Posle sam istrazivao i o samom piscu i on je jedan vrlo zivopisan lik. Poslednje sam kupio stripove koji su izlazili, mislio sam da ce se desiti neka pomama za njim posle toga, ali sam pogresio ocigledno 🙂

E da dodam omiljeni stih: You ain't a beauty, but hey, you're alright Oh, and that's alright with me

Moja prica sa Brusom je bas zanimljiva, barem meni :). Ceo muzicki ukus mi je onako... kako treba: punk, pa neki indi, americana, bob dylan, GP, TvZ, Neil Young... i tu je Brus bio logican sled. Medjutim moje razumevanje Born in the USA je bilo recimo vrlo povrsno i razlog zasto ga ja nikad nisam slusao (bila je tu i streets of Philadelphia koja je po meni mozda njegova najgora pesma). I jednom prilikom se ja posvadjam u kafani (Brod ko zna) na mrtvo ime sa drugarom oko njega. Odem kuci, pustim darkness at the edge of the town, posle Nebrasku i mislim da sam samo njega slusao sledecih par meseci. Vrhunac je bio pre dve godine kada sam leteo iz Kuvajta na dan za Bec samo da bi ga cuo uzivo. Meni jedan od najvecih umetnika ikad. Ako moram jednu pesmu, onda:

Ja bih uvek pre: I moj licni favorit:

Tipican McL post: sa' cu ja nesto da kazem a vi kako 'ocete... NIS ti ima ~50% marketa u retail-u. Tako da najvise ljudi staje na NIS

Radio sam za njih neku migraciju podataka pre 15ak godina. Malo je reci da nisam video taj nivo retardiranosti.

To si ti. Postoje kupci koji traze vise od toga. Meni je naprimer bitno da mogu da ne pridjem kasi kada se iskrcao autobus sa ekskurzije da platim, bitno mi je da ne moram da pricam sa 1/2 pismenim prodavcem i ponavljam ime firme 10 puta. Bitno mi je da ako hocu da kupim za poklon pice, mogu da zavrsim to na pumpi. Ili da mogu da naduvam gumu a ne da uzimam one retardirane prenosne kompresore koje je imao OMV (ne znam da li ima i dalje). Dakle ako ti je "komunikacija" sa pumpom gorivo, cigare, ponekad voda, onda ti je bukvalno svejedno gde sipas. Ako ti treba nesto vise, onda nije svejedno i postoji neki CX.

Uz duzno postovanje, nije realno to sto pises. Posto uzimam gotovinski, NIS je prvi uveo to da je dovoljno jednom da se registrujem i mogu da uzmem racun na bilo kojoj pumpi bez da diktiram PIB. Kiosk je ogroman benefit, samo otkucam sta mi treba i gotovo. Mozemo mi da volimo NIS koliko hocemo, ali njihov customer experience je najbolji u zemlji.

Po meni NIS pumpe su ubedljivo najbolje u zemlji. Izbor robe, wc-i cistiji od svih drugih, ono placanje na kiosku bez da odete na kasu... Sledeci je OMV ovo ostalo ni ne racunam. Ovde pricam samo o vecim pumpama. Za drugo se slazem... onako. Meni su kao i druge multinacionalke: 10% pametnih - 90% poluretardiranih i onih koji se slepaju na tudjoj grbaci. Ali to je do mene vvt. Ovde su sve varijante lose: MOL postaje regionalni monopolista, Arapi se nisu pokazali u upravljanju bilo cime van GCC. U svakom slucaju - sve je lose.

Sreo sam se sa njima na Pixies u ZG na Salati pre tipa 20 godina... bili su stvarno super ekipa i prvi put mi je palo na pamet jbt biti rnr muzicar u Srbiji tesko da moze da se isplati. No nadjoh plocu prosli vikend: