Esli

Lepo je Zoran Panović rekao: desnica će se ujediniti ako im Vučić dozvoli. Jedina uloga Zavetnika je da prave gužvu i laju na proevropski opoziciju.

Ovde treba dodati da mu SNS nije bio potreban za većinu u opštini, ali su ih dodali u koaliciju zato što je Dinkić napravio dil sa SNS na republičkom nivou. Na kojoj listi je ušao u parlament, vidi se na tom linku. Kao što si napisao, do pre par meseci je po pitanju Kosova pričao isto što i Jeremić, Vladimir Gajić i ostali. Do sada nismo videli od njega ništa od desnice i patriotizma van toga. Na osnovu ovoga što je pričao večeras u Utisku nedelje, ne bih rekao da odustaje od tih stavova. Popularnost mu dolazi iz neke sasvim druge priče. Sve se na kraju mora rešiti izborima. Nećemo imati jedne izbore na kojima će doći do tektonske promene. Verovatno nam sledi nešto slično ovome što se desilo u Crnoj Gori.

Jeremić je imao katastrofalnu procenu da će skretanjem udesno moći da proširi svoju popularnost, na kraju Aleksiću nije ni ostalo ništa drugo nego da sačuva svoju popularnost i napravi opet svoju partiju. Jeremića ne podnose ni glasači proevropskih partija, ni ovi iz desnice. Desnica ga prosto smatra dosovcem, čovekom bivšeg režima, dok ove prve nervira na toliko osnova zadnjih petnaestak godina. Sada će morati da se prikače kome god samo da prežive ove izbore, ali ne znam ko bi rizikovao dil sa njim. Čini mi se da se proevropska opozicija ovako dogovorila zahvaljujući tome što nemaju više Jeremića među sobom. Za predstojeće izbore, u BG će verovatno morati da se pravi koalicija neke partijedesnice i Srbija protiv nasilja, ako se želi promena. Na nivou Srbije, bez preletanja SPS ili nekog naglog sunovrata SNS zbog nekog događaja u toku kampanje, najbolja moguća opcija je ono što je profesor Dejan Jović u jednom intervjuu nedavno predstavio kao "tranzicioni pakt", ali je pitanje da li bi birači imali razumevanja za to. U koaliciji je toliko ljudi koji se međusobno ne podnose, Ponoš + Aleksić, na primer, bilo ko + Đilas, sve frakcije nekadašnje koalicije Moramo, ali meni je takođe fascinantno kako se ZLF u prethodnih pola godine udružio sa Đilasom i zajedno nastupaju kao blok u pregovorima za mandate, pismima evroparlamentarcima i drugim inicijativama, a pre toga su godinama gradili poziciju ograđivanjem od njega. Mislim da proevropska opozicija politički sazreva i svesna je zajedničkih interesa, što i jeste suština svake politike.

Ne znam ispred koga bi Štimac mogao da ide, potrebna mu je izborna lista koja će da ga podrži. Može se desiti da se nađe neki dobrotvor koji će mu pomoći da skupi potpise i napravu grupu građana, ali taj poduhvat bi išao na štetu opoziciji, ne SNS. Pretpostavljam da je Štimac samo malo glasnije izražavao nezadovoljstvo svojom situacijom, nego što ima ozbiljne ambicije.

Ja vidim neka mesta u Srbiji gde postoje odbori svih tih partija, a svi zajedno kada sednu popune tri kafanska stola. A među tim ljudima u smislu pogleda na svet, odnosa prema nekim krupnim političkim pitanjima i sl. nema nikakve razlike. Ta fragmentacija je veliki organizacioni problem na lokalu i dobro je da su se konačno opametili i zajedno nastupaju. To da se i dalje na štandovima prikupljaju kontrolori znači da se nije mnogo odmaklo u povećanju broja članova opozicionih partija. Glavna je stvar da ovaj jedinstveni nastup proevropskih partija ostane dugoročno, jer koliko god da bude bio dobar rezultat na decembarskim izborima, Vučićev režim neće sedeti skrštenih ruku.

Naravno da hoće. Ovo je prvi put da ceo proevropski blok skoro pola godine radi neprestano na političkoj akciji gde postoji konsenzus oko zahteva i angažovanje građana u protestima gde se prelazi u izbornu kampanju (za razliku od prethodih protesta gde se šetalo, a izbora nije bilo na vidiku), nema isticanja liderskih ambicija, pravi se dogovor gde niko ne rizikuje soliranje da ne ispadne novi Vuk Drašković . Deo birača koji je u apatiji i oni koji su zbunjeni dosadašnjim podelama sada ima jednostavan izbor na glasanju.

1: vidim njihove aktivnosti, znam ljude iz raznih političkih opcija, video sam kako su prolazili u proteklim kampanjama... 2: i tzv. proevropska i tzv. patriotska opozicija, svaka na svoj način, po liderskim osnovama. Da prebrojimo koliko partija i pokreta ima u okviru danas obnarodovane opozicionekoalicije... Nove opcije nastaju na godišnjem nivou, a broj birača ostaje isti, nemaju ni kada ni sa kim da naprave ozbiljnu organizaciju.

Ljudstvo. Nema ih ni u Beogradu dovoljno, a kamoli u malim mestima. Ima mesta nekoliko puta većih od tvog sela, pa ne može da se skupi desetak ljudi. Neki zaplašeni, neki demoralisani. Malo ima članova opozicionih partija generalno, a i od tih što imaju na spisku, efektivno 10posto može da bude u nekom ozbiljnom aktivizmu. Od izbora 2016. rezervoar opozicionih glasova isti, tek od proletos malo raste jer se nešto ljudi diglo iz apatije i manulo "nećemo partije" priču. Ovo gde opozicione partije postoje, tu drže lokalni entuzijasti, njih par koji vuku priču. Ima i lokalnih inicijativa, pokreta, ali tu ima svega i svačega. Opozicionari idu, obilaze, bar se tako hvale po društvenim mrežama. Verovatno svašta može bolje, ali dok se neko u tvom selu ne javi njima i reši sam da organizuje (a vi dođite), mogu samo da svrate da popiju kafu. Mada, prošlu kampanju su tako opozicionari seli na kafu u Užicu, pa su čoveku sutra zatvorili lokal...

Opozicione partije nemaju resursa ni da pokriju 10 puta veća mesta. I rascepkani su na desetak opcija, pa je još teže sakupiti ljude na lokalu. Kakvo je stanje u tvoj selu bilo pre, recimo, 15 godina? Koje su partije tu imale članstvo, infrastrukturu?

Pisao je za Vreme pre par godina. Pre toga je bio u nekoliko Ringierovih medija kao urednik (Blic, Nin), pa se posle vodio kao "konsultant za medije". Pre svega toga je bio urednik političke rubrike u Danas (pre više od 10 godina). Negde u vreme Korone je počeo da navija i hvali vlast i prestao da piše pro-opozicione tekstove. Ne znam na šta tačno misliš kada si ovo napisao?