Перцепција је кључ успешне политике. Ко год жели на власт мора да изађе из једне зоне комфора и да закорачи на ничију земљу која значи дизање лествице тј. креирање јавних политика на дргачији начин. Мора се напустити корито једнообразности, краткорочности и "дневног". Одговор мора бити у креирању дугорочних јавних политика. Потребно је искреирати пакет неколико јавних политика и понудити као произвог. Окосница те платформе мора бити унутрашња политика јер тек кад се добије битка на унутрашњњем плану можеш са позиције власти да креираш успешно "нову реалност". Наталитетна политика, школство и образовање, владавина права, медијски сет. На ово основно треба надовезати отварање досијеа. Уз то кроз контраст политику указати на неодрживост неутрализма који је на снази иако се он представља као неутралност. Просто је невероватно да наша спољна политика Селимовићев: "Ако брег неће Мухамеду, Мухамед мора брегу", тумачи трагично и погрешно, Србију доживљава као брег. Служба је и отац и мајка, и кум свих политичких кретања у земљи. Најгори пример за рад удбе је случај Ћурувија. Када је Вучић постао координатор служби безбедности захтевао је решавање случаја Ћурувија. Данас имамо ситуацију да се убице знају, да су осуђене на затворске казне са наногицом, а онда је у апелацији без пресуде суд донео одлуку да се они пусте на слободу а за то време се пише пресуда. Да не ширим много. Једноставно на креирану дугорочну тридесетогодишњу политику нерасформираних служби безбедности треба одговорити животном дугорочном политиком. За генерације које расту. Сад не бих разрађивао оне четири горе наведене јавне политике. можда другом приликом. очигледно је да власт нема довољно добар и јасан одговор на изазове. Та спознаја треба паметним људима да буде довољан сигнал варница у камену која би покренула ствари напред.
