Kurc Emuchelo

Verovatno ce naknadno da udele.

Ovo tako nije istina. Novac je pomogao popularnosti svakako, ali nemojte da pricate da ljudi nisu znali/navijali za Siti. Postoje ljudi koji su navijali, jer su pratili i voleli PL i pre upliva vece kolicine novca u klubove. Ovo je kao ona prica za PSG da niko nije cuo, a moj deda je njih gotivio (koji je umro pre nego sto su ovi dobili kintu). Doduse, on je bas voleo i Junajted, pa sam ja krenuo da navijam za Siti njemu u inat. 😄

A realno sam i ja ljubomoran sto nece utroje.

Vidi ovaj sveti Savo i ovaj Big sad sto se lizu. 😕

B O G

Mogao bih se zakleti da sam video par puta nekog sto je samo citao stari forum sa istim tim avatarom. 😄 Pamtim kao slon neke sitnice. Ali i to sto kazes, ima dosta ljudi koji njega gotive.

I stari avatar, ako se ne varam?

Ja mislim da sam nasao neke prve delove. Prva 3, recimo. Mene zanima gde mogu da se nadju svi delovi Yeogo Goedam?

Plasis se ponovnog gubitka ili osecas krivicu. Kod mene je bio ovaj drugi slucaj. To sam saznao posle odlaska kod lekara. Krivim sebe za svaki negativan dogadjaj u mojoj okolini. Nikada se nisam plasio odgovornosti, samo sam otisao u drugu krajnost sa tim. Nije strasno biti asocijalan, to je neka vrsta filtera od raznih losih uticaja, beskorisnih prica, stega drustva i pritiska okoline. Sve to ume da ureze stigmu na coveka, da ga olomi jos vise i uvalja u mulj dok iz njega ne ispliva ono najgore. Meni je drustvo bilo neka vrsta lufta, ali ne ide to kod svakog isto. Ja sam morao da pricam ono sto mi je na dusi, mozda malo i naivno od mene, ali pomagalo mi je da se ispovedam i druzim. Nisam mario za posledice iskrenosti i to da li ce ko da iskoristi to protiv mene. Mada mi je i forum dosta znacio, tu sam upoznao dosta dobrih ljudi, stekao prijatelje i skrenuo misli, sto je najvaznije. Kretanje dalje nije usko povezano sa drustvom. Najvise sa tobom. Moras prvo da verujes sebi da bi mogla nekoj drugoj osobi da budes prijatelj / partner kakav zelis da budes.

Tuche, pazi sad, Kera. 😄 Ker je bozanstvo koje cenim i postujem.

Elem, je l' moze da mi se javi Shunsuke Nakamura ovde? Ne mogu da skontam gde / ko je moj japanski drugar. Ako nije presao, da znam da reagiram nekako.

Ne djinksuj, Miki. Valjda i tebi odgovara da operemo konkurente sve do velikog finala, da biste imali svoje sanse za Kavaja i Kajrija. Jedino ovaj Delgado radi protiv sebe pa navija za Raptore.

Zaista teska prica. Zao mi je. Nekada je tesko shvatiti koliko i da li volis nekoga dok to ne izgubis. Najgori moguci nacin da se nauci nesto novo o svojim osecanjima. Oduvek sam bio zaintrigiran tim fenomenom umiruce drage osobe. Na neki nacin sam i proklet time sto sam od najranijeg detinjstva konstantno razmisljao o smrti svih ljudi koje volim. Ne smem ni da pricam koliko noci sam samo preplakao zbog toga. Cak i kad sam napokon bio sa devojkom o kojoj sam dugo mastao i koju sam jurio godinama - ja sam morao da mislim o tome sta bi bilo kad bi ona samo nestala. Da li bih posao za njom ili nastavio da zivim mizeran zivot? Na kraju sam sebe stavio u tu situaciju. Sta bih voleo da se desi, ukoliko ja umrem. I dosta sam razmisljao. Skontao sam, ne bih voleo jedna suza da padne, zeleo bih da sve bude kao da nikad nisam ni postojao. Da se jedan kamencic ne pomeri zbog mene. To me je manje-vise uznemirilo i sprecilo da razmisljam vise u tom pravcu. Jednostavno nisam zeleo nekoga da povredim. Malo je tesko gledati u buducnost, hoce li ili nece biti necega. Da li cu sutradan naleteti na neku novu osobu koja ce mi izmeniti zivot, ili cu biti osudjen da procamim ostatak zivota. Bitno je prvo postarati se za sebe i svoja osecanja, raditi na sebi, gledati da naucis sto vise o stvarima koje istinski osecas i, sto je najvaznije, kako na pravi nacin kanalisati svoja osecanja i misli. Ja sam ubedjen da svaka osoba koja drugu iskreno voli, zeli da (ukoliko ih neki nesrecan dogadjaj rastavi), ta druga osoba nastavi sa svojim zivotom, bude srecna bez obzira na sve. Cak i ta ljubav, koja treba da dodje i spasi dan, ni to ne moze da postoji ukoliko sam nisi srecan sam sa sobom i svojim osecanjima. To sam osetio na svojoj kozi, i koliko god voleo tu osobu, ja nisam znao da volim sebe, niti umeo da budem srecan. Ja mogu da se nadam da ce neki lekovi u tome pomoci, ali sustina je da oni samo treba da mi malo daju svetla u mraku, dok izlaz iz vecitog mraka moram sam da iskopam. Tvoja prica je veoma specificna i meni gotovo nezamisliva. Preziveo sam razne smrtne slucajeve, nastojao da gledam u ljude koji su ostali zivi, da njima olaksam, ali nikada nisam imao prilike da ja budem taj koga to najvise pogadja. To su stvari pored kojih se covek ni ne okrene, za koje misli da se samo drugima desavaju, dok mu neminovno ne zakuca na vrata. Nije nikada kasno da se krene ponovo, niti da sama pokusas svoju srecu da izgradis. Tako da ce svaka naredna osoba, koja ima tu privilegiju da je zavolis, doci u jedno lepo mesto, gotovo savrseno za nove pocetke i srecnije krajeve. Sve najbolje!

Bas sam ti zbog toga i rekao. Moja najomiljenija horor antologija. Plus milion za to.

I slika Breta Brauna. Ring that bell brotha! https://www.nbcsports.com/philadelphia/video/sixers-players-do-their-best-brett-brown

Zoltan wants to cry.

To za Simonsa je ok kazna. Jedino sto nije imao namere da udari Laurija, vec da ga skloni sa svoje glave. E sad, sto je ovaj tu postavio svoje dupe, jer *nesto*, to je njegov problem. Simpatican floper je Lauri, namazan svim bojama, ali gotivim ga jer izgleda kao skroz bezopasno stvorenje. 😄

Prokleto bilo! Ne vidim bolji izraz da zapocnem ovakvu vrstu diskusije. Prvo, moram da ti kazem da znam osecaj i da te razumem u potpunosti. Ja sam imao problema sa depresijom daleko pre nego sto sam naisao na svoju prvu devojku i veliku ljubav. U sebi sam pomislio da su svi moji problemi reseni, ali... kako to obicno biva, pogresio sam. Izjedalo me je iznutra, iako sam tu devojku voleo vise nego sebe. Sumnjao sam u sve, u sebe, svoj izgled, uopste mogucnost da pariram drugim osobama koje bi joj prilazile. Sve me je to lomilo, uz moje hronicno nepoverenje. Mislio sam, svakog trena ce me ostaviti, naici na nekog boljeg lika i pobeci sa njim. Ja to ne bih podneo. Ja to nikako ne bih podneo. Nakon nekog vremena sam ozbiljno pukao i raskinuo gotovo savrsenu vezu. Pazi, sve je to bila moja krivica. Od tada je krenuo moj mentalni sunovrat. Svi oni demoni koji su me pre mucili, vratili su se jaci nego ikada. Ja bih nekada prelezao dan na krevetu, gledao u plafon, mislio kako treba sve zavrsiti ili jednostavno ubedjivao sebe da mi je krsj blizu jer imam neku bolest u terminalnoj fazi. I to je trajalo. Ja sam u medjuvremenu prolazio kroz ceo rolerkoster emocija, skoro pune 3 godine. Izadjem sa drustvom, budem super raspolozen, nesto se desi ili neko nesto spomene i to istog trenutka, kao da si oroz stisnuo, pretvori ceo moj hajp u rov kome se ne vidi kraj. Ja vidim sta se desava i neretko napustim zabave. Tako sam na neki nacin upropastio i vezu najboljeg drugara, koji je mene jurio umesto da ostane sa svojom devojkom na proslavi nove godine. Imao sam svoje prilike nakon toga da se vratim na stazu. I to ne mali broj. Nikad nisam cenio sebe, plasio sam se svega toga. Mislio sam, ljudima poput mene treba posebno mesto u paklu. Najdalje sam dosao do nekoliko nedelja veze, i nakon toga me je devojka ostavila jer sam bio nepodnosljiv. To mi je prilicno povredilo ego i samopouzdanje, koje je i pre toga bilo u minusu. A to je bio jedan od retkih trenutaka kad sam pozeleo da krenem dalje. Sve ostale prilike su stale negde na pocetku, dodjem donekle, kvrcne mi u mozgu da ne mogu dalje i pobegnem. Pobegnem i ne javljam se. Tako je i posle 3 godine, dragi Alene. Ja svoju bivsu i dalje volim. I verovatno bih voleo da mogu da se vratim u taj period, da je uhvatim za ruku, stisnem je jako, i kazem joj da ovoga puta ne zelim nigde da odem. Pateticno, ali takav sam ja u potpunosti. Skoro sam poceo da ponovo radim nesto na sebi, otisao do terapeuta, dobio odredjene lekove i odlucio da pokusam jace nego ikad da se vratim na scenu. Malo izlazim, druzim se sa ljudima, mislim da mi se dopada jedna bliska drugarica. Mozda bih tu mogao da pokusam nesto, kad budem imao snage i inspiracije. Ali ja i dalje ne bih mogao da se vratim na folder prepun svojih slika sa tom devojkom i pregledam ga, mislim da nikada necu moci to da uradim. Infarkt bih dobio. Cak i grad, gde smo najvise vremena proveli skupa, zaobilazim u sirokom luku. Samo da je mozda ne bih slucajno video ili setio se necega. Alkohol je tek posebna prica. Mogao bih zahvalnicu da mu napisem za sve sto je uradio da bih ostao normalan. Ali to je sve mac sa dve ostrice. Polako se uvuce pod kozu, ne bih voleo da se ikome to desi. Tako da sam vremenom odlucio da alkohol nije luka za spas, vec da bi trebalo da uzivam u ukusu. Tako da sam krenuo malo vise da trosim na alkohol, da bih ga pio manje i da bih vise uzivao u onom najboljem od njega. Ono sto mi je verovatno zaista spasilo zivu glavu jeste pisanje. Vratis se doma, sacekas ono najgore da ispliva i, umesto razmisljanja o smrti, sve to pretvoris u jedan tekst / pesmu. A mogucnosti su neogranicene, moze biti o svemu. I tako, umesto da trpi zivot, papir je to izdrzao. Neko mi kaze da cak i ne pisem lose. Ja cu, bez obzira na sve, misliti da je to djubre. No, to sam samo ja. Ne mogu nista pametno da ti udelim kao savet. Sta god da kazem, moglo bi da bude pogresno. Ispalo bi da ne razumem, ali ja razumem, bas zato i ne zelim da savetujem. Kod svake osobe se razlikuje problem. Kod mene je oduvek bilo sto sam socijalno anksiozan, pa sam imao manje uspeha sa devojkama, kod nekoga moze biti nesto drugo. Ali, eventualno, sve dodje na svoje mesto, samo to nekada ume biti veoma dug i bolan proces, a na procesu se mora raditi i mora mu se verovati, pre svega. Sam biras kako ces se izvuci iz svega, sam vuces poteze i nemoj da dozvolis da ti neko prica kako to da radis. Poslusaj sve, potrazi svaku raspolozivu pomoc, ali na kraju sam se upusti u kostac sa svojim demonima. Tako se pobedjuju. Videces, 10 godina su veliko nista, ukoliko u narednim uradis ono sto zelis u svojoj podsvesti. Lep pozdrav i drzi se!

Dobar avatar, btw. Ovo mu dodje kao neka lustracija za ljude koji ne vole kosarku?

Mene valjda citas. Mislim, bilo bi lepo. Jer... implikacije.

Zasto mi ne das da te mrzim kao sav normalan svet?

Nema veze, na ovom pdf-u ima ko ce da popravlja. 😄

Pomjesao je Las Vegas i Los Andjeles. Da li zaista zelite kouca koji ni grad ne moze da ubode??? ☕

Samo iskopiras link, zalepis i sacekas malo da se pretvori. Ja stiskam spejs za to vreme, npr. Kod mene radi tako.

Dobar je Monti. Ako je gledati po ostalim Popovim i Bretovim izdancima, igrace se lepa kosarka u Finiksu. E sad, trebace dosta strpljenja tu. Valjda ce ga Sarver imati, ipak je Monti domaci lik, a ne neki stranac poput kouc Koka, pa da mu je redovno glava na giljotini. U svakom slucaju, drago mi je zbog njega. Posle svega sto mu desilo, zasluzio je.