Studentski i građanski protesti i blokade 24/25

[Volter]

13 minutes ago, Klotzen said:

Rektor može da bude kandidat koji nosi listu samo ako izbori budu sada pre leta. Do decembra ili sledeće godine biće demonizovan toliko da će nam Đilas biti mnogo bolje rešenje od njega. Ima da ga demonizuju non stop narednih par nedelja a neće prestajati dok god ima potnecijala da bude nosioc liste.

 

Demonizovan je on i do sada, optužen i da je ubica. Ovakvom šizofrenom kampanjom su samo doprineli da možda i sa naše ctrane ljudi koji ga nisu mnogo poštovali ga brane, a oni koji su imali i nešto protiv da kažu su zaćutali da im ne daju materijala. Ljude kojima se oni obraćaju nije potrebno mnogo da ih ubede da je Đokić monstrum, nije potrebno mnogo i da ih ubede da je Novak Đoković monstrum i najveći izdajnik Srbije.

[Tex_Willer]

17 minutes ago, drgnk said:

 Da li je realno da neko glasa za Stamatovića, misleći da je on nekakva opozicija ili odvojeni politički entitet od Vučića?!? Na kojoj planeti žive ti ljudi?

A više za njega glasaju kao za čoveka koji je iz tog kraja, barem mi je to rezon neki.

 

A verovatno ima i porodica osoba koje direktno zavise od Stamatovica.

20 minutes ago, Volter said:

 

Demonizovan je on i do sada, optužen i da je ubica. Ovakvom šizofrenom kampanjom su samo doprineli da možda i sa naše ctrane ljudi koji ga nisu mnogo poštovali ga brane, a oni koji su imali i nešto protiv da kažu su zaćutali da im ne daju materijala. Ljude kojima se oni obraćaju nije potrebno mnogo da ih ubede da je Đokić monstrum, nije potrebno mnogo i da ih ubede da je Novak Đoković monstrum i najveći izdajnik Srbije.

Oni bi svoje lagano ubedili da je Hitler heroj.

[Klotzen]

On je tamo lokalni fetiš, nešto kao Palma u Jagodini i okolini.

[DJ_Vasa]

8 minutes ago, Tex_Willer said:

A više za njega glasaju kao za čoveka koji je iz tog kraja, barem mi je to rezon neki.

 

Ali svi su iz kraja jer u pitanju su lokalni izbori. Pre će biti da je dobio glasove jer je postao neka vrsta lokalnog šerifa.

[Tex_Willer]

1 minute ago, DJ_Vasa said:

 

Ali svi su iz kraja jer u pitanju su lokalni izbori. Pre će biti da je dobio glasove jer je postao neka vrsta lokalnog šerifa.

Ja koliko poznajem situaciju on u globalu nije los covek u smislu da pritiska druge do kraja, da ponižava kinji, lovator je naravno.

 

Lokalni populista jeste, neka vrsta Gorana Jesica dok je bio u Indjiji, ali Indjija tad i sad su nebo i zemlja po organizaciji...

 

[McLeod]

On 4/1/2026 at 9:11 PM, Bul-Kathos said:

Nerado ovo pisem i nije mi drago sto sam uopste uocio ovo sto si zakljucio, ali da li mozes detaljnije da obrazlozis, bas me zanima. Mora da postoji empirijsko, ili ako ne, postoji makar teorijsko uporiste za ovu tvrdnju. Ako nema ni jednog ni drugog, napisi zasto to mislis. Hvala ti.

 

Pa evo ovako, bicu relativno kratak, jer sam siguran da znas i kako je doslo do rata i kako se sve zavrsilo, samo cu pomenuti neke stvari koje navode na ovaj zakljucak:

 

Prvo, u trenutku raslojavanja srpskog dela KPJ, jasno je da Miloseviceva struja ima vecinu, sto je potvrdila i cuvena 8. sednica. Ova struja je bila na papiru za ocuvanje Jugoslavije, ali pod otvorenom hegemonijom Srbije. Fakticki, zeleli su veliku Srbiju.

 

Kada je rat poceo i kada su kao pecurke pocele da nicu politicke stranke, nijedna stranka koja je bila iole relevantna nije bila potpuno antiratna, cak ni DS. SPO kao najjaca opoziciona stranka je imala istaknute clanove koji su ucestvovali u pravljenju "dobrovoljackih" da ne kazem paravojnih jedinica. Nisu to bili samo radikali i arkanovci, samo su oni bili najprominentniji, i SPS se javno ogradjivao od srpskih politicara u Hrvatskoj i Bosni kad mu je to odgovaralo, ali u praksi svi su oni aktivno ucestvovali u tome.

 

Njihovo biracko telo koje u tom trenutku zauzima skoro 80% ukupnog broja ljudi koji izlaze na glasanje je sastavljeno od nacionalista, samo su se zakasnelo igrali partizana i cetnika.

 

Milosevica nisu oborili Djuricevi liberali, nego konglomerat svega i svacega zato sto smo prebedno ziveli, a kapital je kucao na vrata. Jednostavno je bio taj trenutak.

 

Odnos prema devedesetima se video i odmah posle, kad su bili povici kakav Hag, kakvi ratni zlocini, mi treba da sudimo Milosevicu za ono sto je nama uradio, kao i poricanje toga sta se desilo.

 

Mi i dan danas nismo priznali svoju krivicu i nemamo odnos prema tom ratu kao gresci u smislu da nikada nije smeo da se dogodi, nego imamo odnos prema tom ratu kao gresci jer smo "izgubili ono sto je nase" ali "kad se vojska na Kosovo vrati..."

[Delfinarijum]

13 hours ago, McLeod said:

mi treba da sudimo Milosevicu za ono sto je nama uradio,

 

Iako ima mnogih koji mu vise zameraju sto je ratove izgubio nego sto ih je vodio, ne bih se slozio da ovde nisu u pravu delimicno.

 

Srbija je zapravo trebala da mu sudi, iz vise razloga. 

 

Jedan od njih jeste bas zbog toga da bi se zvanicno priznala krivica da jeste sef drzave vrsio zlodela (izmedju ostalih) i da to republika Srbija osudjuje. 

[Big Ticket]

20 hours ago, fancy said:

 

Ako se sprovede kvalitetna lustracija i izgradi sistem vladavine prava u kome ovo što su ovi uradili posle 2012. više nikad ne bude moguće, ne bi trebalo da bude problema postojao / ne postojao SPS.

Ali pre svega lustracija pa onda možemo da pričamo o novom početku.  Jbg, i Nemačka je preživela naciste, pa evo gde su sad

 

Не знам ко старији од 20 година може да вјерује у причу о лустрацији, на Балкану. Баш једна наивна прича. Није се десила код нас након 30 година ДПС, неће се десити ни вама кад једном ово зло оде.

 

Пробати свим силама, ако треба чак и франкештајновском коалицијом, да се зло макне, избити му механизме моћи из руку, па полако, горе не може бити, ваљда.

[Perkos2]

14 hours ago, Tex_Willer said:

Ja koliko poznajem situaciju on u globalu nije los covek u smislu da pritiska druge do kraja, da ponižava kinji, lovator je naravno.

 

Lokalni populista jeste, neka vrsta Gorana Jesica dok je bio u Indjiji, ali Indjija tad i sad su nebo i zemlja po organizaciji...

 

na lokalu i treba da postoje takvi likovi ali da naravno budu i na udaru zakona ako omaste preste u tenderima i izgradnji pre svega, nije dobro ako bilo gde na lokalu neki klimoglavac samo izvršava naredbe iz bg centrale bilo koje partije

[McLeod]

23 minutes ago, Delfinarijum said:

 

Iako ima mnogih koji mu vise zameraju sto je ratove izgubio nego sto ih je vodio, ne bih se slozio da ovde nisu u pravu delimicno.

 

Srbija je zapravo trebala da mu sudi, iz vise razloga. 

 

Jedan od njih jeste bas zbog toga da bi se zvanicno priznala krivica da jeste sef drzave vrsio zlodela (izmedju ostalih) i da to republika Srbija osudjuje. 

 

To je sad neka jako siroka prica u koju ne bih ulazio. Poenta onoga sto sam napisao je samo alibi prica ciji je smisao nepriznavanje zlocina i pozivanje na "nemesanje u unutrasnje stvari Srbije".

[fancy]

19 minutes ago, Big Ticket said:

Не знам ко старији од 20 година може да вјерује у причу о лустрацији, на Балкану.

 

Punim 20 u avgustu, tako da opušteno, to ja samo starosno normalni idealizam

[Don Dusko]

Ali koliko iz rezimskih medija ne prestaju da pricaju o Djokicu.

Ja upao na segment gde DJV kao mumla i govori kako rektor mumla o talackoj krizi u univerzitetu...

[Bul-Kathos]

20 hours ago, McLeod said:

 

 

 

Ti si ovo napisao skoro hronološki tačno, ali tema ovde nije da li je tačna ta hronologija i istinost događaja, uopšte ne ulazim u tu priču. Uskoro će Mihael Martens objaviti monografiju o raspadu Jugoslavije napisanu na osnovu asutrijskih, britanskih i bundes arhiva, pa ćemo imati jedan drugačiji konstrukt u odnosu na onaj koji je postojao do skoro. Sigurno će njegov rad imati veću istorijsku vrednost nego lične interpertacije forumaša koji svakako nisu imali uvid u donošenje političkih diplomatskih odluka na najvišim nivoima. Naposletku, u arhivima se odavno izučavaju i istražuju 1995, 1996, 1997 i 1998. godina, pa će tadašnji politikološki radovi iz oblasti međunarodnih odnosa nastali na narativima i analizama diskursa iz vremena liberalne hegemonije i Novog atlantizma, sigurno pasti metodološki pred istorijom kao naukom. Međutim, tvoja teza koju sam ja citirao, i koja je bila povod za ovu sada diskusuju, napisao si iz jednog politički posredovanog narativa koji je kasnije počeo da zvuči kao opšta istina, ali zapravo nije, jer je to konstrukt hrvatskih političkih aktera koji su nastojali da stvaranje hrvatske države poistovete sa izborom između dobrog i zla, gde je Srbija jedini krivac dok su svi ostali bili njene žrtve. Što, naravno nije baš tako niti je apsolutna istina, kao što ništa u filozofskom smislu ni nije apsolutna istina, dok se epistemološki i ontološki ne utvrdi.

 

Živeo je i radio u prošlom veku jedan vrlo ozbiljan nemački filozof, možda najozbiljniji predstavnik Frankfurtske kritičke škole teorije i nauke uopšte, koji se zvao Teodor Adorno. U njegovom eseju "Was bedeutet: Aufarbeitung der Vergangenheit“ (The Meaning of Working through the Past) o Nemačkoj za vreme WW2 i Zapadnoj Nemačkoj posle, stoji da je nemački otpor ostao bez šire narodne osnove i da se takva osnova nije naprosto pojavila ni posle nemačkog poraza i Hitlerovog političkog testamenta kako je "interes nemačkog naroda da se priključi zajednici zapadnih država". U istom tekstu Adorno kaže da je demokratija u posleratnoj Nemačkoj često prihvatana instrumentalizovano, kao nešto što provereno funkcioniše i "radi" u stvarnom životu, a nipošto ne kao sopstveni, izvorno nemački, politički identitet društva. Adornova poenta je jasna u tom eseju, pa kaže kako poraz sam po sebi nije proizveo autentičnu antifašističku političku bazu u Nemačkoj. Zbog toga je sasvim opravdano reći da se kod Adorna odbacivanje Hitlera i nacizma vezuje mnogo više za iskustvo poraza i katastrofe nego za principijelno odbacivanje rata per se.

 

Ovo je važno napomenuti zato što je Adornova teza iskorištavana u periodu nakon ratova za jugoslovensko nasleđe. Stipe Mesić, Vesna Pusić i ostali hrvatski politički akteri, Adornovu interpretaciju nemačkog "suočavanja" sa prošlošću su inkorporirali kao determinantu hrvatske spoljne politike u odnosima sa Srbijom. Na jutjubu se mogu naći Mesićevi intervjui gde on ne propušta da spomene "kako su Srbi srušili Miloševića, ne zato što je vodio, već zato što je izgubio ratove". Verujem da si i ti to čuo od njega ili od nekog drugog hrvatskog političara. U prilog mojoj tezi nalazi se činjenica da sam ovu istu priču pročitao od @fancy u nekom postu, gde on gospođi @Pletilja isto ovo što ti pišeš, nameće kao apsolutnu istinu. Sada koristim priliku da i to spomenem, jer tada to nije bila moja diskusija. Znači, jedan od vas dvojice, ili obojica, vrlo dobro poznajete rad i delo Teodora Adorna pa ste pronašli sličnosti sa mišljenjem srpskog pojedinca ili ste čitali štivo koje je pisao Mesić, ili slušali emisije u kojima je on govorio na temu ratova za jugoslovensko nasleđe.

 

Tvoj post reprodukuje jedan već oblikovan interpretativni šablon. Taj šablon ima sledeću logiku: prvo se ratovi objasne kao proizvod jedinstvene srpske nacionalne volje. Zatim se sve razlike unutar Srbije sabiju u jednu moralno-političku celinu. Potom se posleratno poricanje koristi kao retroaktivni dokaz da je čitavo društvo od početka stajalo iza istog projekta. To je politički efikasan model (matrica), jer pojednostavljuje raspodelu odgovornosti i olakšava međunarodnu legitimaciju sopstvene nacionalne pozicije, u ovom slučaju hrvatske pozicije. Tu dinamiku akademska literatura opisuje kao instrumentalizaciju sećanja i nacionalnog narativa. Hrvatski politički akteri posle ulaska njihove zemlje u EU pokušavali su da sopstvenu domaću politiku sećanja "uploaduju" na evropski nivo, uz očuvanje narativa o "Otadžbinskom ratu" kao svetoj tački hrvatskog identiteta.

 

Važna je još jedna stvar. Čak i Stjepan Mesić, kada je svedočio pred ICTY, eksplicitno je rekao: I am struggling for individual guilt to be established. I don't want any collective responsibility. ovo imaš digitalizovano pa možeš da nađeš onlajn. To je veoma važno, jer pokazuje da je forumska formula koju si naveo tvrđa i grublja čak i od onoga što se može naći u jednom formalnom, javno proverljivom iskazu tako važnog hrvatskog aktera. Drugim rečima, ti nisi čak ni preuzeo Mesićev narativ u celini, nego jednu popularizovanu, zaoštrenu i politički upotrebljivu verziju hrvatskog narativa o ratu.

 

Otuda je centralna greška tvog posta zamena nivoa analize. Hrvatski politički akteri tokom 2000-ih i 2010-ih imali su jak interes da učvrste međunarodno prihvatljiv okvir u kome Hrvatska zauzima mesto odbrambene žrtve, a Srbija mesto glavnog nosioca agresije. Taj okvir ima svoju realnu osnovu u činjenici da je Miloševićev režim vodio destabilizujuću ulogu u raspadu Jugoslavije, ali njegov politički razvoj često ide ka dodatnom širenju teze sa režima i elita na "srpski narod" kao jedinstveni istorijski subjekt. Ti si usvojio jednu gotovu interpretativnu matricu koju su u javni prostor plasirali politički akteri sa jasnim nacionalnim i spoljnopolitičkim interesima. Ta matrica je zatim radila i funkcioniše kao zamena za analizu. Iako njena snaga leži u moralnoj jasnoći, njena ogromna slabost se nalazi u empirijskoj promašenosti. Politika nije borba između dobra i zla nego borba za ostvarenje nacionalnih interesa. Ti nisi ovo napisao Adornovim stilom već si ovo napisao jezikom postjugoslovenske politike sećanja.

 

Da rezimiram, ta teza da narod okrene leđa vođi tek kad izgubi, a ne zato što je vodio ratove, vezuje se za T. Adorna i njegov tekst o suočavanju sa prošlošću u posleratnoj Nemačkoj. I oko same teze može da se raspravlja, jer je to Adornova interpretacija nemačkog slučaja, a ne nekakav večni zakon koji važi za svako društvo i svaki rat. Adorno je govorio o specifičnoj posleratnoj Nemačkoj i o tome da nemački otpor nije imao široku narodnu bazu, kao i da demokratija često biva prihvaćena instrumentalno, kao nešto što funkcioniše u praksi. To je jedna istorijska dijagnoza, vezana za jedan konkretan slučaj i ne može se konceptualno prebaciti na postmiloševićevsku Srbiju. Jedno je Miloševićev režim, drugo su partijske elite, treće opozicija, četvrto biračko telo, peto celo društvo. Da, Miloševićeva struja je osvojila prevagu u partijskom aparatu. Ali je pri njegovom usponu presudnu ulogu imala institucionalna moć i borba unutar partijske države, a ne nekakva jednostavna i homogena "volja naroda". Drugim rečima, Osma sednica jeste važna, ali ona nije plebiscit cele Srbije.

[Volter]