knjige Prikazi pročitanih knjiga koje su ostavile jak utisak

[Džudi]

Primećujem da je ovaj pdf živnuo i da volimo da komentarišemo pročitane knjige. 

 

Na svom blogu pišem osvrte pročitanih knjiga. Možete i vi da napiše kratak osvrt na knjigu koju ste pročitali..Možete i da komentarišete moje osvrte 🙂 

 

   Osvrt na roman Tuđine Igora Marojevića

 

 

Romanom Tuđine Igor Marojević je završio svoje Beogradsko petoknjižje u koje spadaju romani: Parter, 24 zida, zbirka priča Beograđanke i roman Prave Beograđanke.

 

Glavni junak Tuđina je Ratomir Jauković, rodom iz malog mesta Kamenari, koje se nalazi u blizini Risna, u Zalivu. Ratomirova majka sa kojom, kasnije saznajemo, nije previše blizak, rođena je u staroj Crnoj Gori, a otac Radan koji je izvršio samoubistvo poreklom je Stari Hercegovac.

 

U prvom delu romana dominira mentalitet Ratomirove rodbine Starih Hercegovaca, kao i Ratomirova opsesija da sazna motiv očevog samoubistva. Istovremeno, dok istražuje smrt svog oca, Ratomir doživljava prvu ljubav sa bibliotekarkom Simonom Savić. Simona važi za čudakinju.

 

Pored ljubavi koju Ratomir oseća prema njoj i samoubistvo je spona koja ih povezuje. Čitaju knjige o samoubistvima i knjige pisaca koji su izvršili samoubistvo. Ratomira rodbina sa očeve strane kritikuje zbog Simone, ali i zato što ne želi da se aktivno uključi u stranku kojoj svi pripadaju.

 

Posle Simoninog samoubistva, Ratomir nalazi utehu u novom poslu. Počinje da radi u novinama bliskim vladajućoj stranci. Redakcija tog nedeljnika je neobična: Ratomir je zaključio da su svi oni pritajene samoubice. Neko se lagano ubija alkoholom, neko drugi rizičnim ponašanjem, neko treći promiskuitetnim vezama.

 

Ratomir se ne snalazi u toj sredini i izlaz iz nje pronalazi u završnom tekstu feljtona koji piše. Otvoreno i potpuno iskreno piše šta misli o temi koju obrađuje u feljtonu i o ljudima koji ga okružuju.

 

Spas od batina i osude pronalazi u Beogradu u koji odlazi sa stricem koji se zove i preziva isto kao i on. Stric je svoje poreklo i mentalitet u kome je živeo doneo i u Beograd. Ratomira zapošljava u svojoj firmi i daje mu garsonjeru u kojoj će živeti. Beograd na početku prija Ratomiru.

 

Za razliku od Zaliva u kome su česti kišni periodi zbog kojih ljudi padaju u depresiju i izvršavaju samoubistvo, Beograd je Ratomiru širi i normalniji.

 

Počinje bombardovanje Beograda koje Ratomiru pruža nov uvid, uvid u prave osobine ljudi sa kojima radi. U potrazi za ljubavlju sreće bivšu devojku koja preteruje sa sunčanjem i solarijumom.

 

Da li će Ratomir uspeti da pronađe pravu ljubav i da li će konačno saznati razlog zbog koga mu se otac ubio, saznaćete ukoliko pročitate roman u celini 

 

Zašto se roman zove Tuđine? Da li su to neki novi gradovi koje ne poznajemo, ili se svako od nas oseća, ponekad ili stalno, kao tuđinac..stranac u svetu koji nas okružuje? Da li je dobro ostati svoj i ne podlegati uticaju sredine?

 

Šta je sreća? Možda ona i ne postoji ili ipak postoji u ljudima siromašnim duhom? Možda su samoubistvo ili prava ljubav jedina skloništa od onog kolektivnog duha?

 

Igor Marojević, pripovedanjem koje odlikuje prave, ozbiljne pisce u čiji red spada, razbija predrasude vezane za samoubistvo i romanom Tuđine donosi nam zanimljivu priču o bombardovanju Srbije i pravoj ljubavi koju je moguće pronaći.

 

Toplo preporučujem ovaj roman koji sam pročitala po drugi put.

[Džudi]

Prikaz romana „Klub Mefisto“ Tes Geritsen

 

Postoje knjige na čijim koricama piše da se čitaju u jednom dahu. “ Klub Mefisto“ poznate književnice Tes Geritsen spada u takve knjige.

 

Ovaj triler sa primesama horora i mistike budi u čitaocu želju da ne prestaje da čita sve do poslednje strane iako su brojne scene opisane u knjizi zastrašujuće.

 

Poznati dvojac iz romana Tes Geritsen, detektivka Džejn Ricoli i doktorka sudske medicine Mora Ajls u „Klubu Mefisto“ rešavaju najneobičniji slučaj ubistva. Žrtvi je odsečena glava, amputirana joj je šaka a na mestu zločina nailaze na crteže- krsteve naopako nacrtane i latinsku reč PECCAVI -grešila sam.

 

Žrtva, žena u kasnim dvadesetim godinama prva je žrtva u nizu. Džejn Ricoli i Mora Ajls i protiv svoje volje dolaze u kontakt sa ljudima koji veruju da sociopate ne postoje. Zločine, po objašnjenju članova društva „Mefisto“ ne čine ljudi već Satana u ljudskom obličju.

 

Satanistički simboli, legende iz antičkog doba i zločini koji se nižu pred očima čitalaca čine ovaj roman zanimljivim ali mu daju i primesu horor filma.

Kada pročitate poslednju rečenicu ne možete a da se ne zapitate: Da li stvarno postoje delovi Biblije koji su skriveni od ljudi? Da li su užasne zločine počinili psihički bolesni ljudi ili su oni delo demona?

 

Ljude delimo na dobre i loše. Da li su loši ljudi zli? Da li se neko rađa kao zao ili to postaje odrastanjem? Ili je neko zao i čini zla dela jer pripada đavolu, demonima?

Nauka ne priznaje postojanje Satane ali smo svi bar jednom čuli za neku satanističku sektu i njene obrede.

 

Ljudi veruju u Boga i tu svoju veru ne preispituju. Možda je onda moguće da postoje i oni koji veruju u Mefista, Đavola-Satanu?

Zli ljudi postoje. Zlo postoji. Ali isto tako sa druge strane postoji i dobro u ljudima. Verujem da ipak ima mnogo više dobrih ljudi na ovoj planeti i da će oni uspeti da se odupru i pobede svako zlo.

 

Čar romana Tes Geritsen nije samo u rešavanju zločina. Veoma mi se dopada i što njene junakinje patolog Mora Ajls i detektiv Džejn Ricoli imaju i svoj privatan život koji vode uporedo sa rešavanjem slučajeva ubistva.

 

I na samom kraju želim svima da preporučim ovaj triler uz jedno upozorenje: Čitajte „Klub Mefisto“ samo tokom dana. Ne uveče, pre spavanja. Upozorenje je opravdano 🙂 

 

[Džudi]

Ovaj prikaz je objavljen i na sajtu IK Laguna

 

Prikaz romana Kradljivac kafe Toma Hilenbranda

 

Roman Kradljivac kafe autora Toma Hilenbranda zvanično spada u istorijski žanr. Dodala bih i da je avanturistički triler roman.

Ovo je roman o najomiljenijem napitku u celom svetu-kafi. Gorka ili slatka, sa dodacima ili bez njih, kafa se u Evropi nije pila sve do 17.veka. U Evropu je stizala preko Turaka koji su je u jemenskoj Moki uzgajali a zatim prodavali širom sveta.

 

Obedaja Šalon, trgovac, „filozof prirode“ koji se dopisuje sa gotovo svim naučnicima u svetu, falsifikator, lukav i sposoban prevarant, dospeva u zatvor nakon jedne neuspešne finansijske transakcije. Iz zatvora ga spašava Istočnoindijska kompanija koja traži od njega da izvrši krađu veka a da zauzvrat dobije veliku novčanu nagradu. Direktor kompanije želi da od Turaka ukrade semenke kafe koja bi se zatim uzgajala i u Evropi. Uprkos tome što zna da mu sleduje smrtna kazna ukoliko ga uhvate u krađi, Obedaja Šalon okuplja ekipu svojih prijatelja-stručnjaka koja može zajedno sa njim da ukrade kafu.

 

Obedaja se priprema za krađu i ne sluti da ga sve vreme prati francuski musketar koji misli da Obedaja kuje zaveru protiv francuskog kralja Luja IV. 7 Na putu do Moke Obedaja Šalon upoznaje mladu Jevrejku u koju se zaljubljuje.

 

Nakon što su ukrali semenke kafe, na povratku u Amsterdam, Obedaja i njegovi prijatelji suočeni su sa izdajom. Kraj romana je neočekivan.

 

Kradljivac kafe nije „lagana“ knjiga koja se može brzo pročitati. Ovo nije običan istorijsko-avanturistički roman. U njemu se spominju imena velikih naučnika, matematičara i filozofa.

Saznajemo ponešto i o pronalascima- uređajima koji su u 21.veku usavršeni i za koje nismo znali da su postojali i u 17 veku-staklena bašta za uzgoj različitih biljaka, aparat za merenje temperature vazduha, teleskop i sl.

 

Dok sam čitala Kradljivca kafe gotovo da sam osećala miris kafe u tadašnjim engleskim kafanama. Opisi u romanu omogućavaju nam da osetimo duh tog prohujalog vremena..da zamislimo stare knjižare, uživamo u starom turskom gradu Izmiru…

 

Svima koji vole da piju kafu i žele da saznaju nešto više o istoriji, trgovini i engleskoj berzi tog vremena toplo preporučujem ovaj roman.

[Džudi]

Iz mog ugla o romanu Bivirgata Tamare Kučan

 

Tamara Kučan je diplomirani komunikolog, književnica i vlasnica izdavačke kuće Urban Art.

Do sada je objavila sledeće romane: Beograđanka, Made In Beograd, Kocka, Zauvek, Kocka 2 ( elektronsko izdanje ), Peščani sat, Kapija, Oduvek, Indigo, Profajler,  Bivirgata, 11:12.

Rođena je 1989.godine i najmlađi je član Udruženja književnika Srbije.

*

Postoje knjige koje nas rasplaču. Postoje i one uz koje se smejemo. Zaljubljujemo se u junake omiljenih romana. Postoji i roman Bivirgata.

Bivigarta je roman koji ćete čitati i osećanja će vam oscilirati, od tuge do besa i osećaja nemoći. Zbog Bivirgate će vas boleti glava, ali ovaj obiman roman nećete ostaviti do kraja, do zadnjih korica.

Šta je ili ko je Bivirgata u stvarnosti? Bivirgata je jedna vrsta zmije. Ona ubija druge zmije. U romanu ona ima drugo značenje.

Roman Bivirgata nije čiklit literatura uz koju možete da se opustite. Ova psihološka drama obrađuje dve teme: opasnosti koje vrebaju decu i tinejdžere u internet svetu, u deep webu koji se koristi preko pretraživača Tor.

Druga, ne manje važna tema koju Bivirgata obrađuje je veza sa osobom koja ima narcistički poremećaj ličnosti-NPL.

Glavna junakinja romana Marina je psiholog, forenzički psiholog, profajler. Ova grana psihologije pomaže policiji tako što psiholozi prave profil ličnosti  kriminalaca.

Marina je radila u sajber odeljenju MUP-a, ali je posle jednog slučaja napustila taj posao. Radi u online savetovalištu, ima vezu sa Arsenijem, puna je samopozdanja.
Lepa je i uspešna devojka. Jednog dana dobija poziv da se vrati u sajber odeljenje.

Ovog puta ne traži hakera već tvorca i kontrolora internet igrice zvane Bivirgata  koju  igraju deca i tinejdžeri. Ta igrica, tačnije kontrolor-Kraljica Bivirgata manipuliše decom.

Deca se samopovređuju, postaju depresivna, agresivna, povređuju druge. Zavisna su od te igrice.

I dok pratimo rad na otkrivanju tvorca igrice uporedo pratimo i Marinin privatni život. Njena veza sa Arsenijem, naizgled je obična veza sa svojim usponima i padovima.

Oni se svađaju i mire, pa se opet svađaju. Marina sve teže podnosi te svađe. Postaje anksiozna, gubi samopouzdanje.

Marina i njene kolege iz sajber odeljenja hvataju manipulatora koji je na internetu nanosio deci bol. Umesto da slavi sa kolegama, Marina doživljava nervni slom zbog svađe sa Arsenijem.

Da li će Marina raskinuti sa Arsenijem, kako će izgledati njen život kada sazna da Arsenije ima NPL, da li će Marina nastaviti sa normalnim životom i pronaći sreću, saznaćete ukoliko pročitate roman Bivirgata.

*

Bivirgata obrađuje teške teme. Bolela me je glava dok sam čitala. Pravila sam pauze. Ćutala. Razmišljala. Sećala se.

Ne, neću vam pisati kako sam se i gde srela sa osobom koja ima NPL. Jednog dana ću napisati priču-svoje iskustvo sa NPL.

Čini mi se da je Tamara Kučan izostavila jednu osobinu koju imaju osobe sa NPL. Materijalisti su. Žrtva plaća da bi bila sa njima.

Pored toga što vrše verbalno, emotivno nasilje i raduju se kada žrtva zbog njih pati, oni istovremeno žive na račun svoje žrtve.

Toplo preporučujem svima ovaj roman. Onima koji žive normalnim, sređenim životom, onima koji imaju toksičnu vezu sa narcisom i posebno onima koji se oporavljaju posle  te veze.

Srećne i stabilne osobe iznenadiće kakvi sve ljudi postoje.

Onima koji za sebe misle da rade sve pogrešno i pokušavaju da spasu tu vezu ( ona ne mora da bude samo emotivna ) ovaj roman će „otvoriti oči“ i biti putokaz šta dalje da rade.

Osobama koje su u fazi oporavka ili su se oporavile posle veze sa narcisom ovaj roman će značiti. Te osobe će znati da prepoznaju narcisa ukoliko ga nekada, negde sretnu.

Hvala Tamari Kučan što je napisala Bivirgatu.

[Džudi]

Iz mog ugla o romanu Deca zla Miodraga Majića

 

 

Miodrag Majić je rođen 1969.godine u Beogradu. Sudija je Apelacionog suda u Beogradu. “ Deca zla“  su njegov prvi roman.

Pored ovog romana napisao je i roman Ostrvo pelikana.

“ Deca zla“  Miodraga Majića je kompleksan triler.

 

Pored istrage o ubistvu poznatog biznismena i političara Radovana Kovača, ovaj roman predstavlja našu stvarnost čiji smo svedoci.

 

Živimo u svetu korupcije. Korumpirano je pravosuđe u celini. Čak i glavni junak, advokat Nikola Bobić daje mito-parfeme medicinskim sestrama i flašu pića zaposlenom u arhivi, kako bi došao do podataka koji su mu potrebni u ličnoj istrazi.

Mediji- tabloidi jure senzacionalne vesti i zbog njih su u stanju da upropaste nečiji poslovni i privatni ugled.

 

Autor nas polako uvodi u roman, upoznaje sa glavnim i sporednim junacima, a zatim sledi dinamičnost i neočekivani kraj.

 

Ubistvo Radovana Kovača, biznismena, političara je događaj koji potresa celu javnost a istovremeno je okidač za sve buduće događaje u romanu i spona koja vezuje te događaje.

Glavni junak, advokat Nikola Bobić nerado pristaje da brani optuženog za ubistvo. Uspeva da ga oslobodi usled nedostataka dokaza. Time nesvesno čini grešku i zbog te greške ispašta u poslovnom, ali i u privatnom životu.

Kako bi povratio svoj ugled započinje ličnu istragu i time otvara Pandorinu kutiju iz koje iskaču korupcija, zlo, osveta.

 

Roman je pisan jasnim jezikom, bez preterene deskripcije i sa uglavnom kratkim dijalozima. U potrazi za istinom glavni junak je spreman da žrtvuje i sopstveni život.

 

*

 

Dok sam čitala roman “ Deca zla “  razmišljala sam o zločinu i o ljudima koji su činili zlo. Nijednom nisam primetila osudu naroda u celini, već samo osudu pojedinaca koji su činili zločine.

 

Glavni junak osuđuje zločine ali i osvetu koja dolazi godinama posle zločina.

Time se šalje poruka da nijedan rat nije dobar, jer u njemu stradaju i nevini. Zločinaca, ali i nevinih ima na svim stranama. Romanom „Deca zla“ Miodrag Majić je pokazao svoju kreativnost, talenat kada je pisanje u pitanju.

 

Napisao je odličan roman. Nadam se da će, pored profesionalne karijere pronaći vreme i za pisanje.

 

Takođe se nadam i da će tokom vremena on postati naš Džon Grišam.

[Džudi]

O romanu Ostaci sveta Igora Marojevića

 

Igor Marojević je rođen 1968.godine u Vrbasu, a živi i radi u Zemunu. Autor je romana: 24 zida, Parter, Prave Beograđanke i Tuđine, koje spadaju u Beogradsko petoknjižje.

Napisao je i tri romana iz Etnofikcije: Žega, Šnit, Majčina ruka. Objavio je i Roman o pijanstvima, zatim zbirke priča Tragači, Mediterani i Beograđanke. Objavio je i dve knjige eseja: Kroz glavu i Krv je voda. Romani Igora Marojevića i delovi iz romana prevedeni su na 16 jezika. Dobitnik je više književnih nagrada.

Za roman Ostaci sveta koji je objavljen 2020.godine Igor Marojević je dobio je brojne nagrade: nagradu „Tronoški rodoslov“, Solarisov roman godine, nagradu „Meša Selimović“ za 2020.godinu, nagradu grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” i nagradu „Zlatni beočug“ za 2020.godinu.

 

Igor Marojević u „Ostacima sveta“ piše o Španskom građanskom ratu, o životu i stradanjima u Jasenovcu, sa kratkim osvrtom na Blajburg, Srebrenicu i NATO bombardovanje.

Književnom tehnikom skaza Marojević nas upoznaje sa pripovedačima koji monologom pričaju o svom životu u Jasenovcu. Pripovedači se smenjuju, jedan nastavlja tamo gde je njegov prethodnik stao.

 

Radnja romana se dešava tokom bombardovanja NATO 1999.godine u Beogradu, zatim u Baru i u Španiji. Pripovedači romana su i žrtve i oni koji su činili zlodela.

 

Nada Marković, jedna od glavnih junakinja romana, koja je preživela i Španski građanski rat i Jasenovac ima Stokholmski sindromom, kao posledicu boravka u Jasenovcu. Ovaj psihički poremećaj nastaje usled zbližavanja i osećanja žrtve prema svom mučitelju. Nada Marković razvija neobičan sa ustašom koji je silovao, a kasnije pokazivao svoja osećanja prema njoj. Zbog tog odnosa ona uspeva da preživi Jasenovac.

 

Ostaci sveta su najobimniji i najozbiljniji roman Igora Marojevića. Sličnost sa ostalim romanima ogleda se u činjenici da Marojević i ovde posvećuje pažnju pojedincu koji se trudi da preživi tragedije i da najbezbolnije dočeka neka bolja vremena. Daje nadu da će se neke traume prevazići..zahvaljujući ljubavi koja postoji i živi uprkos svemu.

Preporučujem ovaj roman svima koji žele da saznaju nešto više o delu naše istorije o kome se nije mnogo govorilo u školi.

[Džudi]

Nije prikaz knjige. Inspiracija je spontano došla. Boldovane reči su nazivi romana drage osobe i omiljenog pisca..

 

U mračnoj sobi, u svojih DVADESET I ČETIRI ZIDA, KROZ GLAVU su joj prolazile razne misli. Pitala se da li je OBMANA BOGA preveliki greh.

Pomislila je da nije, jer na svetu postoje mnogi veći gresi od njenog,

 

Zatvorila je oči, kao da joj je i mrak smetao. Gospođa Depresija kucala je na njena vrata. Umesto da joj se preda, odlučila je da se bori.

Nije želela da se prepusti sumornim i teškim mislima. Znala je da mora nešto da preduzme kako bi se, bar za nijansu, osećala bolje.

 

Njeni prijatelji, TRAGAČI bili su spremni da joj pomognu. Tražila je sreću iako je znala da je nema, da je ona samo skup lepih trenutaka.

 

U potrazi su je jedino uplašili MEDITERANI, nije joj prijala tamošnja klima.

ŽEGA je bila prevelika I smetala joj je. TUĐINE u njoj su je bolele.

Gospođa Depresija gušila joj je telo. Razbijala je na sitne komade njenu dušu.

Bilo je vreme da se vrati kući.

 

Iznenada se probudila. Bio je to samo jedan košmar.

Ne, nije u depresiji. Samo je nostalgična i pomalo melanholična. To nije stanje za brigu. Prolazi brzo.

Još pospana, čula je da se otvaraju vrata njene sobe.

MAJČINA RUKA, hladna kao i uvek dodirnula joj je lice vlažno od suza prolivenih u košmarnoj noći.

Zbog majke je bila često nervozna. Kažu da krv nije voda, ali KRV JE VODA barem kada su njeni najbliži u pitanju.

Nisu želeli da priznaju da ona ima drugačija razmišljanja koja su često suprostavljena njihovim.

 

Obukla se, umila, razmrsila kosu. Sjaj za usne je stavila umesto karmina koji joj se nikada nije dopadao.

Izašla je iz kuće.

Na ulici je videla BEOGRAĐANKE. Sve nalik jedna na drugu, uniformisano su šetale obučene u večernje toalete.

 

PRAVE BEOGRAĐANKE poput nje, znale su prikladno da se obuku a da pritom ne izazivaju poglede mlađanih momaka.

 

Brzo je stigla do omiljenog kafića. Sišla je u PARTER. Naručila je kafu i topli sendvič. Na stolu preko puta videla je ROMAN O PIJANSTVIMA.

Moraće da naruči i neku žestinu, ali ne jaku..Na kraju bi mogla da se zasladi.

 

Samo jedan ŠNIT torte sa lešnicima biće dovoljan.

 

Izašla je iz kafića i obavila neke poslove u gradu. Pre povratka kući svratila je u kozmetički salon pod nazivom SVE ZA LEPOTU.

Tamo su joj uradili redovni kozmetički tretman lica.

 

Otključala je vrata svog stana.

Umorna, ali zadovoljna što je uspela da sve obavi u jednom danu, uključila je laptop.

Na jutjubu je počela da gleda neki film o nestanku ljudi sa planete. Kraj sveta je apokaliptično, senzacionalno prikazan.

Nije brinula zbog toga.

 

Znala je da OSTACI SVETA ipak postoje.. Neka, neočekivana ljubav probudiće nadu, osetiće trenutke sreće. Te trenutke će čuvati kad nastupe sivi dani.

 

Lepo raspoložena uzela je knjigu. Uvek čita pre spavanja..a nekad se desi i da budna dočeka jutro ukoliko čita knjigu svog omiljenog pisca.