Search the Community

Ne znam da li sam izabrala dobar naslov za temu- ukoliko ne odgovara, molim moderatora ovog pdf-a da promeni ime teme. Nisam želela da kvarim temu "Šta čitate" i mislim da ovde možemo da diskutujemo o pročitanim knjigama i o onim knjigama koje planiramo da pročitamo...i da ovo bude opšta diskusija o knjigama, piscima, ekranizovanim knjigama.. Već duže vreme muči me jedno pitanje, a volela bih da ovde dobijem odgovor. U poslednjih godinu, dve primećujem da sve više ljudi čita naučnu fantastiku ( epsku, etno ...) Zašto je poraslo interesovanje za SF i sve njene podžanrove? Laguna otkupljuje autorska prava za mnoge SF knjige. Ne znam kako je u IK Vulkanu..mislim da oni još akcenat "bacaju" na trilere. Kao neko ko voli istorijske romane, istorijski triler, drame, zanima me zašto volite da čitate epsku i drugu fantastiku? Ja planiram da kupim serijal Praznik zveri Zorana Petrovića jer mi je sam autor rekao da to nije samo epska fantastika već da su tu zastupljeni i drugi žanrovi.. U to sam se i sama uverila kada sam čitala deo iz četvrte knjige a videla sam da i u prvom delu serijala " Žeteoci" ima više žanrova. To će biti moje prvo iskustvo sa epskom fantastikom. Iz tog razloga postavljam još jedno pitanje : Pored Sage-Praznik zveri šta mi preporučujete da čitam? Napominjem da volim istorijske romane, trilere, drame, horor ( knjige Stivena Kinga ). @Knipex @DameTime od vas ali i od ostalih očekujem odgovore 🙂 Hvala unapred...

Primećujem da je ovaj pdf živnuo i da volimo da komentarišemo pročitane knjige. Na svom blogu pišem osvrte pročitanih knjiga. Možete i vi da napiše kratak osvrt na knjigu koju ste pročitali..Možete i da komentarišete moje osvrte 🙂 Osvrt na roman Tuđine Igora Marojevića Romanom Tuđine Igor Marojević je završio svoje Beogradsko petoknjižje u koje spadaju romani: Parter, 24 zida, zbirka priča Beograđanke i roman Prave Beograđanke. Glavni junak Tuđina je Ratomir Jauković, rodom iz malog mesta Kamenari, koje se nalazi u blizini Risna, u Zalivu. Ratomirova majka sa kojom, kasnije saznajemo, nije previše blizak, rođena je u staroj Crnoj Gori, a otac Radan koji je izvršio samoubistvo poreklom je Stari Hercegovac. U prvom delu romana dominira mentalitet Ratomirove rodbine Starih Hercegovaca, kao i Ratomirova opsesija da sazna motiv očevog samoubistva. Istovremeno, dok istražuje smrt svog oca, Ratomir doživljava prvu ljubav sa bibliotekarkom Simonom Savić. Simona važi za čudakinju. Pored ljubavi koju Ratomir oseća prema njoj i samoubistvo je spona koja ih povezuje. Čitaju knjige o samoubistvima i knjige pisaca koji su izvršili samoubistvo. Ratomira rodbina sa očeve strane kritikuje zbog Simone, ali i zato što ne želi da se aktivno uključi u stranku kojoj svi pripadaju. Posle Simoninog samoubistva, Ratomir nalazi utehu u novom poslu. Počinje da radi u novinama bliskim vladajućoj stranci. Redakcija tog nedeljnika je neobična: Ratomir je zaključio da su svi oni pritajene samoubice. Neko se lagano ubija alkoholom, neko drugi rizičnim ponašanjem, neko treći promiskuitetnim vezama. Ratomir se ne snalazi u toj sredini i izlaz iz nje pronalazi u završnom tekstu feljtona koji piše. Otvoreno i potpuno iskreno piše šta misli o temi koju obrađuje u feljtonu i o ljudima koji ga okružuju. Spas od batina i osude pronalazi u Beogradu u koji odlazi sa stricem koji se zove i preziva isto kao i on. Stric je svoje poreklo i mentalitet u kome je živeo doneo i u Beograd. Ratomira zapošljava u svojoj firmi i daje mu garsonjeru u kojoj će živeti. Beograd na početku prija Ratomiru. Za razliku od Zaliva u kome su česti kišni periodi zbog kojih ljudi padaju u depresiju i izvršavaju samoubistvo, Beograd je Ratomiru širi i normalniji. Počinje bombardovanje Beograda koje Ratomiru pruža nov uvid, uvid u prave osobine ljudi sa kojima radi. U potrazi za ljubavlju sreće bivšu devojku koja preteruje sa sunčanjem i solarijumom. Da li će Ratomir uspeti da pronađe pravu ljubav i da li će konačno saznati razlog zbog koga mu se otac ubio, saznaćete ukoliko pročitate roman u celini Zašto se roman zove Tuđine? Da li su to neki novi gradovi koje ne poznajemo, ili se svako od nas oseća, ponekad ili stalno, kao tuđinac..stranac u svetu koji nas okružuje? Da li je dobro ostati svoj i ne podlegati uticaju sredine? Šta je sreća? Možda ona i ne postoji ili ipak postoji u ljudima siromašnim duhom? Možda su samoubistvo ili prava ljubav jedina skloništa od onog kolektivnog duha? Igor Marojević, pripovedanjem koje odlikuje prave, ozbiljne pisce u čiji red spada, razbija predrasude vezane za samoubistvo i romanom Tuđine donosi nam zanimljivu priču o bombardovanju Srbije i pravoj ljubavi koju je moguće pronaći. Toplo preporučujem ovaj roman koji sam pročitala po drugi put.