Search the Community

Mnogi kažu da su Nišlije poseban soj. Veseli, gostoprimljivi, čudni, brzi, ljuti, posebni… Teško je opisati običnog Nišliju, ali je sigurno da su bili i ostali meraklije. Nišlije su volele dobru hranu, a mnogima se životna filozofija svodila na glavni cilj – da se što bolje pojede i popije. Početkom prošlog veka Niš je važio za trgovački centar i grad boema. Sa više od stotinu kafana, slovio je za prestonicu gurmanluka gde su svraćali kraljevi, domaće i strane diplomate i drugi koji su držali do dobre hrane. Pored nezaobilaznog šereltuka, meraklijama je bio svojsten i mezetluk. Nišlije su ponosne na svoj burek, koji je ostao do današnjih dana nešto što ne zaobilazi niko ko dođe u grad. Tradicija ove turske poslastice datira od uspeha Ameriga Vespučija i pronalaska američkog kontinenta. Te daleke 1498. godine u Niš je stigao majstor bureka Mehmed Ogluh iz Carigrada. Tri godine kasnije bilo je u Nišu na desetine majstora, a grad je imao isti broj stanovnika kao i London. Od tada do danas sve meraklije burek jedu isključivo rukama, jer, kako kažu, viljuška i nož predstavljaju skrnavljenje kulta. Svesni da se Niš po bureku poznaje Nišlije su inicirale da legendarna „poslastica“ postane i gradska robna marka. Dobijanje ovakvog sertifikata od zvaničnih republičkih institucija zatražilo je niško Udruženje zanatlija i preduzetnika, a generalni sekretar ove asocijacije Blagoje Stanisavljević je podsetio da je prvi burek u Nišu napravio pre više od 500 godina Tučin Ogluh. A koliko se u gradu na Nišavi ceni „najukusnija poslastica“, pokazalo je i zagovaranje grupe niških boema. Uz konstataciju da nema ništa lepše na svetu, kada posle neprospavane kafanske noći, ujutru sedneš i zalogajiš četvrt bureka sa sirom i jogurtom, boemčine su pre nekoliko godina predložile Skupštini grada Niša da se na gradskom grbu obavezno uvrsti i nezaobilazni – burek. U svom predlogu, niške noćobdije su istakle i “obrazloženje” da je burek simbol grada na Nišavi još od pamtiveka, odnosno da se u nekadašnjoj kasabi pojavljuje u istoriji još 1498. godine, baš kada je otriven i američki kontinent. – Više od pet vekova se ova „poslastica“ održala na našim prostorima i, bez obzira na to što je turski “izum”, obavezno bi morala da se nađe na gradskom grbu – poručili su u svom predlogu niški boemi. NIŠLIJE