-
Posts
6,261 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
11
Everything posted by freethrow
-
I dalje tvrdim da rebra nisu najveći problem... https://www.instagram.com/p/DCpNZSIt2E7/?igsh=Y3UxMTh5aGI4MGV6
-
prof. Dr. Aleksandar Šapić, osvrćući se na dela Prudona i Bakunjina, te Lajdona u Britaniji.
-
Ovo osim što je ekstremno bolno i koristilo se kao metoda mučenja, ima velike šanse da mu polomi oba ramena...
-
Ne, ovde ima još jedna komponenta, strah da će sopstveni primer+autoritet biti nedovoljno snažan i jasan putokaz. A ova priča dajte rešenje za njihove probleme, to nije ni esenesovska, a kamoli dostojna ozbiljnije rasprave. Pa toga ima bar dosta: Dinkićevih 1000 maraka od privatizacoja, Nestorovićevi zmajevi, Vučićeva plata od 5k EUR, Slobina nalazišta nafte, Trampovo jahanje ilegalaca do zida sa Meksikom (uz sledstveno hvatanje za genitalije supruga i sestara). To su rešenja za probleme te ekipice. Je l to treba da se nudi? Da se bolje i kvalitetnije laže? O tome i ja pričam od početka - konzervativnoj ekipi je jako teško ponuditi realnu priču, u poređenju sa prethondo navedenom.
-
Ja sam svestan da smrdim na elitizma, ali ukoliko ti nž dozvoliš ili još i potpomogneš jednoj čisto fašističkoj SRS da se umije i posle 5/10 dozvoliš Miloševićevoj stranci da nesmetano egzistira, time si u startu sebi pucao u nogu (i srce). Ukoliko kao sistem dopuštaš da se krimi dijabola poput trampa i rfkjr kandiduje, slično je. I da, jeste elitizam.
-
Samo malo pojašnjenje - loše sam se izrazio. To što će biti izbrisano 80% radnih mesta, ne znači da neće biti stvoreno 80% novih sličnih radnih mesta, ali će zahtevati skillset koji je potpuno ili osetno drugačiji. Naravno da će mali broj malih firmi profitirati, ali većina glasača radi u velikim, često državnim firmama i oni se, više nego ikada ranije, osećaju odbačeno i suvišno. I sam sam svedok poslednjih godina koliko se u mom poslu (nazovimo ga konsalting) sve promenilo i koliko je prosečna starost spoljnih saradnika pala sa nekih 55 godina ranih 2000.tih na sadašnjih 28. Ja uopšte ne tvrdim da je woke (šta god to bilo) uzrok bilo kakvog desničarenja, već upravo konzervativizam (eufemizam koji koristim za oskudno obrazovane ljude) i njegov brat blizanac antiintelektualizam, odnosno vrlo isken i prirodan i primordijalan ljudski strah od nepoznatog, samo što je to nepoznato u poslednje vreme krenulo da obuhvata malo preveliki procenat stanovništva, dočim je internet učinio da oni koji znaju ne izgledaju više tako nepogrešivo i besmrtno kao što su se činili sve negde do 80tih, 90tih. Da maksimalno uprostim: oni beli muškarci bez koledž diplome ne bi trebalo da odlučuju ni o sopstvenoj porodici, a kamoli da glasaju na izborima koji mogu imati potencijalno veoma duboke implikacije. Da, današnja demokratija je duboko bolesna. Ljudi se sporo prilagođavaju, a obrazovni sistem, sistem rada (u kojem je žena ravnopravni član porodice, koji radi i privređuje, donosi odluke i utiče ravnopravno na funkcionisanje zajednice) se još sporije prilagođavaju. Posledica tog kaskanja za realnošću se možda najbolje ogleda u pokušajima da se škola potpuno preskoči i, putem u Srbiji popularnog dualnog obrazovanja, mladi odmah ispale u firme, u kojima će biti korisni. To nema nikakve veze sa time da li sam ja muškarac ili žena ili zeka ili sotona. Da ne pričam o vraćanju boga u celu priču 2024 (!!!). Odbacivanje tekovina civilizacije je posebna tema koja iziskuje posebnu i detaljnu analizu. Ja sam vremenom počeo da to pitanje shvatam kao čisto vrednosno pitanje - ne toliko tekovine civilizacije (što ima određeni monopolističko, whitemanburdenovski prizvuk, eto koliko sam woke) koliko čisto moralni. Nošenje prekrivača preko lica ne vidim kao nešto posebno problematično, kao što ne vidim ni nošenje dastara kod Sika ili kapica kod Jevreja. Ono što jeste problematično je prenošenje nedemokratskih i neljudskih praksi iz postojbina u novu domovinu. U novoj domovini je moguće nošenje obeležja, ali se mora prihvatiti nekoliko miliona žena otkrivenog lica, nekoliko miliona ljudi koji veruju u Isusa ili veruju u Satanu ili u ništa, nekoliko miliona ljudi koji će da se sprdaju sa svim (uključujući i boga, kakvog god). Sa te strane mi može biti problematičniji, na primer, uvoz robe iz Kine, zemlje u kojoj se verovatno najsistematičnije i tehnološki najpreciznije krše te iste vrednosti. O dimenzijama birokratija i uzrocima inflacije ne bih ovde. Dovoljno je pogledati Srbiju u kojoj su ljudi potpuno zaboravili ekonomske parametre na prelazu iz 1999 na 2001, pripisali to valjda nekoj božanskoj intervenciji, i posle jedne decenije veselo prepustili vlast koaliciji SPS-JUL-SRS.
-
Jeste, ali verujem da je to samo spoljašnja manifestacija jednog mnogo dubljeg fenomena koji je prisutan poslednjih 20 godina na Zapadu (a tu nekako guram i Srbiju po prirodi stvari). Antiintelektualizam, kombinovan sa željom birača da dobiju jednostavna, uprošćena rešenja i kojima se igra na najedetinjastije emocije, te se za sve krivi onaj deo sistema koji ih održava u životu koji nisu u stanju da shvate i percipiraju u svojoj celini. Dok u SFRJ niko nije pravio pitanje da li će se vakcinisati ili neće protiv variole - oni koji su kapirali su se sami vakcinisali, one koji nisu kapirali niko nije ništa ni pitao nego trpao u autobuse i masovno cepio - danas imam prijateljicu kojoj je suprug zaposlen u Torlaku i koja je imala 3x Covid od toga 2x sa teškom upalom pluća jer "ko zna šta trpaju u vakcine". Dok tih nekih 1000 agencija u USA služi nečemu, ali ne znamo tačno kako rade, najlakše je reći da ćemo ih sve poseći i te pare iskoristiti da idu biračima u džep. I kroz te jednostavne, prostim rečenicama saopštene poruke, poput "uhapsićemo Miškovića", "napravićemo Ameriku ponovo velikom" (pozivanje na zlatno vreme koje birači nisu nikada doživeli), "Bog Porodica Domovina" u Italiji, gađajući na jednostavne razlike u političkom obrazovanju, a kasnije i na otvorene ili prikrivene mržnje - od mizoginije i antiintelektualizma u Americi, do ksenofobije ili šovinizma u EU, pa do jeftinog nacionalizma i petokolonaštva u Srbiji i Balkanu - dolazi se do goriva onoga što nazivamo savremenom demokratijom. Dok su dobronamerni, ali beskonačno naivni (nazovimo ih tako) ljudi crtali piše po glasačkim listićima 2012, dok su u Italiji objašnjavali da je fašizam i fašistička partija legitimna politička opcija, dok su u Mađarskoj objašnjavali ostatku EU i postavljali obrazac licemerne oligarhije (uzimanje novca od EU i onda korišćenje tog istog novca za jačanje struktura anti-EU, zvuči poznato), drugoj strani jednostavno nije preostajalo dovoljno "goriva", odnosno glasača koji bi mogli da zaustave ove duboko antidemokratske, ali i anticivilizacijske procese. Jer ukoliko se popovi vraćaju na velika vrata (nakon što ih je nesrećni Đinđić u moru svojih kompromisa prebacio iz crkve ili štale u škole). Pa sa popovima dobijamo i dualno obrazovanje i fakultete u Srbiji na čijim sajtovima pored naziva katedre ima i naziv firme u kojoj će da se radi. A u raznim američkim varijantama dobijamo samostalna ili roditeljska školovanja ili bibliju ili antidarvinizam i slično. Dok je ona strana koju će svako ovde nazivati drugačije - shodno svojim političkim sklonostima - levica, liberali, komusti, demokrate - definitivno u seriji poraza (zdušno na svakoj tački planete potpomognuta beskonačnom ruskom podrškom i fascinantnom količinom para i nafte i gasa), nisam siguran da će naslovi i debate poput "kako treba da se reformiše levica" i "zašto je srpska opozicija 2024 najgora ikada" i "gde je sve pogrešila Demokratska Partija u Americi". Ugao iz kojeg sve češće posmatram ove stvari je bežanje od kompleksnosti, a savremeni svet je beskonačno kompleksan i povezan, dok jednostavna rešenja lako pobeđuju. Ukoliko je neko u Americi voljan da glasa za manje namete, po cenu da će na vlast dovesti u najmanju ruku neobrazovane ljude sklone manipulaciji, prevarama i sa istorijom ozbiljne mešavine kriminala i nečega što bi se moglo podvesti pod psihijatrijsku istoriju bolesti, tu plašim se da nikakva protivkampanja neće mnogo pomoći. Ukoliko neko živi u Srbiji i ima dovoljno godina da je barem malo zakačio Slobodana Miloševića i 90te i nakon toga odluči (pre krađa izbora) da državu treba da vode Ivica Dačić i Aleksandar VUčić, tu ne vidim mnogo pomoći. Ukoliko neko 2020tih zaključi da je u Italiji fašizam legitimna politička opcija, ma koliko puta bila provučena kroz mašinu za veš, tu slabo pomaže neki program Maria Draghija ili Kontea. Ono što kolega ovde lepo pominje su naknadne relativizacije i slažem se da su one valjda jedini zabavan deo cele priče, a tek će ih biti. Posebne priče su o ratovima i političkom uključivanju USA u spoljašnja pitanja zemalja, a da toga nije bilo u poslednjih 50 ili 10 godina, ovde bi i dalje bio rat sa Albancima na Kosovu, Bosna bi bila pustinja, a EU bi bila sačinjena od satelita u kojima je na vlasti ekipa koja najbolje oralno zadovoljava Putina ili kog već predsednika Rusije... Paradoksalno, samo ultraliberalna, tehnokratska i po nekim standardnim merilima izrazito levičarska snaga je u stanju da upravo tim i takvim glasačima, konzervativnim, pruži kakvu-takvu budućnost, u trenucima u kojima AI i trke koje se na tom polju vode planiraju da izbrišu 80% radnih mesta kakva znamo i danas poznajemo.
-
Dobrodošao kapetan Klej.
-
Užasno mi je žao što nije moguć jedan teleport u 1987-1999. Možda je uteha u tome da su "normalni" danas i "normalni" onda dosta podudarni.