Pored ovoga sto Steva "nepristrasno" 😁 navodi, ima jos par cinjenica koje je preskocio ili zaboravio da navede.
1. TB je vecim delom karijere bio timski orijentisan, gotovo potpuno u sluzbi tima, zanemarujuci svoju licnu statistiku. Kada god je to bio skucaj patriote su generalno igrale sb. Za razliku od vecine qb, TB ce radije baciti pas u aut nego neki nesiguran pas, niti ce se truditi da po svaku cenu ima td dodavanje ako ce vec rb odraditi posao. Uostalom u one 4 legendarne godine sa 3 osvojena sb napad patriota je licio na davljenje zmije, polako i smrtonosno, 3-5 jardi pasom, 2-4 jarde trcanjem.
2. Nivelisane linije time. Retko kad su imali bilo koju liniju tima da su u apsolutnom vrhu lige, ali su vecinom imali konstatno dovoljno dobre da ce konacan rezultat prevagnuti na njihovu stranu. Specijalci nece doneti brdo poena, ali ih nece ni gubiti, odbrana nece zaustaviti svaki napad, ali ce ih zaustaviti dovoljno, a Brejdija si mogao da zaustavis 1, 2 pa i 3 cetvrtine, ali ce u vecini slucajeva na kraju isporuciti svoje. Obzirom da su sve 3 linije tima uspevale da vecinu vremena usaglase svoje dobre igre, dobili smo dominaciju koju ce tesko ko ponoviti.
3. TB nikad ne odustaje (dobro, skoro nikada, onu blamazu protiv Jetsa nikada necu zaboraviti). Sa kim god igrao i protiv koga igrao on pokusava na sve nacine (neki bi rekli cak i nedozvoljene :)) da pobedi, i ne odustaje. Pored vec svima znanog najveceg comebacka u istoriji SB, za taj duh koji odbija da izgubi vredi pogledati dva meca u kojima je TB, paradoksalno, izgubio. Prvi je u, cini mi se, polufinalu protiv Coltsa 2006, kada su mu hvataci bili Pera lozac i Mika traktorista (jbg, cak ni TB ne moze bas od svakog balvana da napravi biser). Dok su koliko toliko uspevali da hvataju perfektne pasove, patriote su gazile coltse. U drugom poluvremenu su ovi anonimusi ispustali i najlakse pasove, a mening je mening, i na kraju su coltsi nadoknadili 25 poena razlike iz prvog poluvremena. TB je u drugom poluvremenu slao savrsene pasove, nervirao se, pokusava sve sto moze, ali Pera i Mika tog dana, u drugom poluvremenu nisu mogli da uhvate ni balu sena bacenu sa pola metra. Druga utakmica koja verno odslikava Brejdijevu zelju za pobedom je u cini mi sr, finalu konferencije u Denveru, sa kilavim Meningom kao qb Denvera, i zverskom odbranom iza sebe. Ta odbrana, na onom razredjenom vazduhu, je ubila od batina TB-a, omogucivsi na ulasku u zadnju cetvrtinu sasvim solidnu zalihu Denveru. Ali, TB je TB, i bez obzira na batine koje je dobio, u zadnjoj cetvrtini je uspeo da poveze redove napada i na kraju su izgubili mec tako sto u zadnjem napadu nisu uspeli da konvertuju 2 poena.
Naravno, takvom borcu sudbina ne zaboravlja, te mu je tu konverziju dvostruko vratila u legendarnom SB.
