[Poslednji film koji ste gledali]

Meni je drago što je ovaj film snimljen. Da nije, ne bi bilo ni ove recenzije koja se u trenucima gotovo približava H. L. Mencken-u u izvanrednoj verbalnoj anihilaciji svog subjekta.
 

[Šta čitate?]

Oren Harman – The Price of Altruism: George Price and the Search for the Origins of Kindness (upravo pročitana)

Prajs je bio genijalni hemičar i matematičar, koji je godinama radio na nizu potpuno različitih polja. Negde u toku 1968. godine, Prajs je pročitao Hamiltonove radove koji su se bavili rođačkom selekcijom – pitanjem kako selekcija deluje na grupe, i koliko se genetski "isplati" članovima grupe da pomognu drugima (čak i ako sami moraju za to da plate neku cenu). Iako se prethodno nikada nije bavio populacionom genetikom, Prajs je ubrzo izveo niz kritičnih matematičkih poteza – formalizovao je Fišerovu fundamentalnu teoremu prirodne selekcije, pomogao je da se uvede koncept evoluciono stabilne strategije, i razvio je Prajsovu jednačinu.

Puno razumevanje implikacija njegove jednačine je duboko pogodilo Prajsa. On nikada nije bio stabilan čovek i ranije u životu je imao psihološke probleme. Ali ovo ga je potpuno uništilo. Prajs je 1970. naglo prešao u hrišćanstvo, i ubrzo nakon toga rasprodao praktično sve što je imao, dajući novac beskućnicima – u pokušaju da obori sopstveni matematički zaključak, i da dokaže da ljudi mogu biti potpuno altruistični bez uzimanja genetske srodnosti u obzir. Takođe je svoju kuću u Londonu pretvorio u dom za beskućnike, puštajući ih da spavaju u sobama i hodnicima, i organizujući hranu i druge potrepštine za njih koliko god je mogao. 

Nakon par godina takvog života, i mnogih bezuspešnih pokušaja da obori svoju sopstvenu jednačinu, Prajs je pao u duboku depresiju. Ona je otišla još dublje kada je morao da napusti kuću, koja je bila na listi rušenja zbog strukturalnih problema i da oslobodi mesto za novu zgradu; nije mogao da priušti da nađe novi stan, pošto je sav novac potrošio pomažući siromašnima. U januaru 1975. godine, nakon što je sam živeo kao beskućnik nekoliko meseci, Prajs je izvršio samoubistvo u napuštenoj ruševini u severnom Londonu. Ostavio je iza sebe ogroman skok u razumevanju populacione genetike, ali i zaključak da genetska sebičnost matematički nezaobilazno proizvodi altruizam i empatiju.