Pre svega pozdrav svima, lomih se i prelomih da napišem prvi post ovde posle 2 godine čitanja foruma kao (drug)član...
Neverovatno je to što je Željko doneo u klub kad je došao, kao i to što sa njim odlazi, teško je i sebi objasniti a kamo li nekome kome crno bele boje nisu najdraže.
Ono što želim ovim postom da kažem je da pored ovoga što se juče dogodilo, a za šta nismo spremni, ono što narednih dana sledi je isto tako bitno i može odrediti sudbinu našeg Partizana, a to je reakcija nas navijača, jer sada samo mi ostajemo na braniku kluba.
Ne smemo dozvoliti da ovo prođe kao sa generalom, da ne osete bes koji godinama imamo u sebi, setimo se Duletovog upoređivanja Partizana sa oprugom, koliko ga stisneš tolika će i još veća snaga otpora da se stvori, mi smo ta snaga i ta opruga.
Ako klub ostane bez nas i pune arene oni koji se salju sa zadatkom na tribine će vremenom ućutkati ono malo ljudi koji ostanu, klub će potpuno zavisiti od države, nepomenik će sa zadovoljstvom na sva zvona pričati kako i koliko je 'pomogao', a ćaci iz kluba će ništa manjom zvonjavom objavljivati zahvalnice, trofeji će biti predaleko, poznat šablon, zar ne?
Zato arena mora da bude puna i treba im j m, redom i redovno.
