VLADIMIR PERIC VALTER

Za Stondisu 42-44 poluvreme, elem moramo jace u odbrani u drugom, ovi pogadjaju sve, ali bukvalno sve, najvise me nervira ovaj sut u zadnjoj sekundi.

35-33. 4.38 do kraja poluvremena

Konacno Fickooo

Ne vredi, Covic ih svaki put vrati.

Ovi i frizder da bace...

Treba nam malo ova energija, i laki poeni.

Dal je realno da ovaj Hasan ovako skace, nista da uhvatimo pod kosem.

Da, zato je i sankcionisan u Uzicu i posle oteran.

Imao je ponudu Fmp a, sto nije dosao ne znam, gledao sam uzivo Slobodu i bio je bas dominantan za taj nivo.

Mornar ako krene sut mogu da dobiju i Csk, svi sipaju.

Kako Ana rešava ukrštene reči - Brana Petrović Kakve su njene namere, kad sve druge sahranjuje, samo mene oživljava? Ima li, Ana, stvarnog razloga da tako lepo spava? Priznajem Pesnika, al, znam: niko ne može žešće da opravda vazduh od njene tamne kože. Kad Ana plače! (o ne lažem vas) to je lepše od voća! Od kiše! Od... rakova na žaru! Od... čega god hoćete! Od ptice u galopu! pa nisam ja valjda vica radi prokockao celu evropu! A kad se svlači! Slobodan i proklet prisustvujem (a ne znam kako da preživim) najvećem čudu u svetlosti! Zaklinjem se: da bih tebe ogrejao, Ana, zapalio bih i svoje kosti. Kad lađu crta! Kad ječam seje! Kad objavljuje rat! Kad se smeje! Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu! Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu! Kad pije pivo! Kad iznenada dođe! Kad ljubi proleterske vođe! Kad je moja desna ruka! Kad je grčka azbuka! Kad sanja cveće! Kad NEĆE! Sećanje na Nepojmljivog Dečka uvek će moći vatru da zameni: zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni! Pa rumeni! Pa kad se vokali spoje! Dragi Bože, usijane glavurde moje! Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima! Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu! Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav, il neke druge vulkane, mogu da se zakunem u sve što imam, i nemam, da svet postoji zbog Ane. Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava - ima li Ana stvarnog razloga da bude tako lepa kad spava? I cvetovi i puževi i englezi svi već znaju: ona poljupcem može od svake bolesti da izleči! Ali ja nju naj, naj, naj volim kad spaja svetlosti, kad rešava ukrštene reči. Ona to izvodi kao da se igra! A meni izgleda kao da svet stvara! Ko Vergilijev najmlađi konj: u jednoj ruci drži svet, a drugom ga osvetljava! Traži se, na primer, reč, koja može vodu da pije, samu sebe da izgovara, da gori, da leti, i da spava. Neka reč koja nije kao ostale reči: reč koja ume da rešava ukrštene reči! Tada nastaje mala drama: voda otiče za svojim obalama: Ana, naga, na mom dlanu, večnost osmišljava! (A mogla bi baš nju briga da se razboli ili da spava.) I dddok je tttako ooo opasnu ddddržim u zzzz zagrljaju rrrreči se reči se sssssame rrrrrr rešavaju! Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava? Što se bar ne pokrije kad spava!?

Jebi se, Nina. Jebi se ti i tvoje zelene oči i tvoj Beograd i sve u što se mogu zaljubiti. Neka se jebu tvoje ruke i trbuh i kosa. Jebo te tvoj fakultet. Samo 30 slova, a tolike knjige. Jebo nas oboje smisao za kombiniranje. Jebala te košava i ekipa iz kraja koja misli da je uhvatila boga za muda, a nikad nije bila ni do Pančeva. Jebo te tvoj dečko, vjerojatno neki hipster koji misli da je maslačak najbolja salata na svijetu i obožava prirodu. Jebalo te svako slovo koje si napisala. Bilo bi pošteno da boli. Jebo te ormar u koji se sakrivaš kako bismo razgovarali. Jebo te tvoj mazni glas. Jebala te nova godina na vikendici. Jebo te način na koji se krećeš između kafanskih stolova. Jebalo te izluđivanje koje to izaziva. Jebala te zahvalnost koju nikad nećeš iskazati jer nemaš petlje da potpuno poludiš. Pravi, jebi se, salatu od maslačka na vikendici. Jebo te tvoj broj telefona. Jebalo mene što pomislim da je ključ od raja. Jebale te tvoje poruke koje zvuče kao dahtanje pod prstima. Jebali te ranojutarnji razgovori s muškarcima koje ne poznaješ. Jebo želju da budemo sretni. Jebo nesposobnost i kukavičluk da to pokušamo. Jebo opet novu godinu. Jebem svaku misao o tebi i to što znam nešto o rasparenim čarapama u kojima stojiš dok režeš meso za večeru. Jebi se, Nina, jer nikad se nećemo voljeti dok nas ne zaboli. Jebale te električne instalacije u tvom stanu i prošli životi koji nas plaše. Jebo Lisabon, treba ga bombardirati da vidimo hoće li tada biti romantičan. Jebeš mene, jer mogu biti lud toliko da mi nedostaješ, a da te nikad nisam dodirnuo, da čak ne znam ni kako izgledaš na dnevnoj svjetlosti. I jebeš dnevnu svjetlost. Tad su ljudi budni a ja želim da nema nikoga. Jebeš i to što ipak želim da si ti ovdje. Jebeš to što si moguća iznimka. I, opet, jebeš mene jer mogu vjerovati u sve to. Marko Tomas.

Sve se slazem, ovaj tim Fmp a je bas talentovan i nadam se da ce Zvezda profitirati iz ove ekipe najvise. Radanov izgleda pokazuje ono sto svi godinama cekamo.

Trenerova odluka, ima 80 i plus utakmica, prednost imaju Braun i Faje videlo se sinoc i zasto.

Kakav gol Petkovica!.

Rodic sinoc lepo odigrao u Krusevcu, asistent za gol.

Ovaj osecaj nakon tekme..

Skoro tri godine. Toliko je prošlo otkako je Fenerbahče poslednji put spušten na 56 ili manje poena. I posle takve utakmice, jasno je da je Crvena zvezda utakicu prvog kola Evrolige dobila zahvaljujući fantastičnoj defanzivi, pa je ona zato i prva na umu šefa stručnog štaba srpskog kluba Milana Tomića. “Igrači su radili tačno ono što sam tražio u svlačionici. Šta god da se desi u napadu, u odbrani smo davali 100 odsto. To se i vidi po tih 56 poena, pored poentera kakvi su Slukas, De Kolo, Datome, Dikson... To je bio ključ. Čestitam igračima, koncetracija je bila na visokom nivou“, kaže Tomić na konferenciji za novinare posle meča. Posle ovakve partije nije se o odbrani moglo završiti samo na ovome. Bila je to skoro pa besprekorna defanzivna partija crveno-belih. “Taktički, možda je bilo dva ili tri propusta u nekim situacijama. Ali igrač nije kompjuter pa da možeš da ga programiraš da bude na 100 odsto. Igrač mora da pogreši... Ali rekao sam igračima i pre meča, odbrana mora uvek da bude 100 odsto, svaki put. To je nešto što uvek imaš u džepu. Sad, u napadu... Košarka je igra dve ekipe, može da tu bude i problema, kao što je bilo i večeras. U napadu možemo bolje. Ali odbrana će ti dati i kontranapad, pa i samopouzdanje u napadu“, potencira Tomić... Potenciraju svi. Impresivna je bila Zvezda u odbrani. A bilo je tu još dobrih stvari. Recimo, rotacija. Svih 12 sa klupe imali su svoje role. “Svi su dali doprinis. Napadački recimo, Beron i Dženkins nisu imali najbolji dan, ali su igrali odbranu. To se zove tim. Da li se igra pet ili 25 minuta... I za pet minuta možeš dosta da doprineseš. Naš cilj je da Zvezda dobije utakmicu“. Dobro je dakle raspoložen poslovično mirni Tomić. Ali svestan da je ovo samo početak. “Ovo je samo jedna pobeda, ništa se veliko nije desilo, moramo da nastavimo ovako... Morate da shvatite i da je ovo novi tim, sa pet novih igrača. Moramo da gradimo novi tim. Da budemo spremni kad bude najteže, kad treba da napravimo jedan korak unapred“, poentirao je Tomić

Poseta 17000, bravo Zvezdo i veliko uaaa delu navijaca koji su zvizdali Kalini, treba da ih je sramota.!.

Ponosni tata 😀.