Kao pisac je mediokritet (strucni sud knjizevnih kriticara i pisaca sa kojima se druzim, jednoglasan) a kao analiticar je tezak beskicmenjak.
Nije glup ni neobrazovan, sto stvar cini jos gorom. Svoju apologiju vladajuceg rezima (a u poslednje vreme i srpskog nacionalizma) uvija u argumentaciju koja coveku koji nije obrazovan deluje sasvim razumno ali je u pitanju jedna sarena laza.
Sad je u naci ekipi gde se medjusobno vojvodo-serdarisu a u isto vreme vrlo lepo saradjaju sa aktuelnom vlascu (iz knjizevnog sveta tu su npr. Kecmanovic (gle cuda urednik kulturnog programa RTS), Tabasevic (dobio NIN-ovu nagradu na buku protiv politicke korektnosti), od ostalih sveprisutni Nemanja Kusturica, Nele Karajlic i patrijarh Serlok Beckovic.
Ista ta ekipa je nadigla frku jer je, oh sudbo kleta, Sasa Ilic dobio NIN-ovu nagradu.