https://www.facebook.com/milan.raseta/videos/1805008536556062/
За ове Русофобе и прозападне. Што прозивају само Русе за пропаганду, а не виде под коликим су они утицајем западне империјалистичке, анти-руске пропаганде.
Ту је и докторска дисертација господина Александра Дивовића:
"Pitanje je dana, sada možda i časa kada će pasti Kijev. Baš me čudi da U.S. Embassy Kyiv Ukraine ovih dana Ukrajincima ne pušta spot u kome Ljudmila Pavličenko pruža ruku nacistima i govori da su ljudi na drugoj strani i dalje samo ljudi.
Od kraja Hladnog rata svet se sistematski navikava da samo jedna supersila, samo jedan globalni svetski policajac, ima pravo da bude u svom permanentnom ratu protiv neprijatelja. Zarad jačanja vlastite hegemonije, trebalo je neprestano izmišljati nove neprijatelje i negovati stare da bi se oni iznova napadali i pobeđivali. Da bi imperija rasla i jačala, a njen vojno-industrijski kompleks, u ime demokratije i ljudskih prava, kao legitimacijskih osnova neoliberalne doktrine, razarao države, okupirao narode, prisvajao resurse.
To što se previše osetljivi na rusku operaciju u Ukrajini, što Putina poistovećujete sa Hitlerom, što se kao leminzi pridružujete kolektivnoj histeriji Zapada protiv Rusije, između ostalog, je zato što radikalizaciju u Ukrajini procenjujete u odnosu na prethodno relativno uzdržanu politiku Rusije.
Drugim rečima, kada SAD izvrše svoju 71. agresiju na neku suverenu zemlju na drugom kraju sveta, to je pravo jačeg, deja vu, aj' prebaci na Arenu da gledamo Ligu šampiona. Kad Rusija prvi put od raspada SSSR-a preduzme operaciju hladnoratovskog opsega, pokaže zube i usudi se da odlučno odbije osnovanu pretnju sa svojih državnih granica, onda se šokirate orijentalnim varvarstvom u 21. veku, ispisujete idiotske, virtue signalling heštegove, ukrašavate profile ukrajinskim zastavama. U psihologiji se ta pojava zove Veber-Fehnerov efekat, u međunarodnim odnosima zapadnocentrizam, a u etici licemerje.
Međunarodno javno pravo nije u ropotarnicu istorije otišlo u Ukrajini, nego je kremirano atlantističkim ognjem i mačem u Panami, Iraku, SRJ, Avganistanu, Libiji, Siriji... Spisak je previše dugačak da su najveći američki stratezi postavili pitanje da li je Americi uopšte potrebna spoljna politika pošto je ceo svet postao stvar unutrašnje politike Vašingtona.
Svako ko ne vidi da je srž nesreće koja je zadesila Ukrajinu imperijalistička potreba Amerike za širenjem NATO-a, kao dela šire strategije pomeranja Ukrajine iz ruske orbite i stavljanja pod kontrolu Zapada, uz logističku podršku ukrajinskih kolaboracionističkih elita i neonacističkih paravojnih formacija - ne vidi ništa. To je jedini kontekst koji je relevantan za Putinove akcije, sve drugo su obično propagandističko đubre i izliv rusofobije na mozak.
Plaču sibirski gulazi za ignorantima zadojenim rusofobijom, poput onog nesrećnog Videnovića, kad kažu da je NATO već na granicama Rusije i da je NATO samo Putinov izgovor za velikoruski šovinizam.
Ogroman ukrajinski prostor od 600 hiljada kvadratnih kilometara, koji su i Napoleonova Francuska, i carska Nemačka i nacistička Nemačka koristile kao glavni tranzit za napad na Rusiju, predstavlja tampon zonu od ogromnog strateškog značaja za Rusiju. Nijedan ruski lider neće tolerisati prisustvo vojnog saveza koji je do juče bio arhineprijatelj Moskve na tom prostoru. Niti će jedan sedeti skrštenih ruku dok Amerika i njeni sateliti na vlasti u Kijevu postavljaju elite kojima je cilj da Ukrajinu integrišu u zapadnu zonu uticaja.
To se neće dogoditi po cenu toga da Rusija uništi Ukrajinu kao funkcionalnu državu. Da je dugoročno okupira verovatno ne može, ali da je vrati u 19. vek može. Svako ko Ukrajinu gura u taj lonac ne želi joj dobro.
Čuju se i neki entuzijasti koji kažu da je Ukrajina suverena, međunarodno priznata država koja ima pravo da odlučuje s kim će ulaziti u vojne i političke saveze i da Rusija ne može da je sprečava u tome. Gorka je istina da su apstraktna prava kao što je princip samoopredeljenje (self-determination) u velikoj meri besmislena kad se smeste u kontekst interesa moćnih država. Da li je Kuba imala pravo da formira vojni savez sa SSSR-om tokom Hladnog rata? Sjedinjene Američke Države nisu tako mislile, a na isti način misle Rusi o pridruživanju životno važnije Ukrajine Zapadu.
U interesu je Ukrajine i njenih elita da razumeju ove egzistencijalno važne činjenice i da odmereno postupaju u odnosima sa svojim moćnim susedom, otprilike sve suprotno od agresivne i izazivačke politike koju je marionetski, pučistički režim iz Kijeva vodio prema Rusiji poslednjih 8 godina. Odesu 2014. vam neće(mo) zaboraviti."
