nnn

Vredi ispratiti šta James pametno ima da kaže, neretko čovek naleti na nešto vredno čitanja https://www.nbcsports.com/bayarea/warriors/mike-james-offers-bizarre-steph-curry-one-dimensional-critique U sve se razume očigledno, osim u osvajanje EL hehe

Izvinjavam se unapred na dugačkom postu sve to može da bude (i verovatno jeste) tako, ali iza kulisa, a ne u prvom planu narativa i komunikacije (u najmanju ruku je nepristojno i bahato, a niko ne bi baš takav da ispadne) (pričam u principu o pravu jačeg) uzeo si za primer EU i njene najistaknutije članice; baš EU celokupan svoj koncept pridruživanja Srbije zasniva na postepenom prilagođavanju EU pravilima/standardima, koji se na godišnjem nivou ocenjuju; ista ta EU pruža podršku -- i finansijsku i tehničku -- kako bi Srbija unapredila svoju poziciju; i sve svoje zahteve isporučuje poprilično transparentno, referencirajući se poprilično detaljno na svojih mali milion procedura, akcionih planova, i strategija. u slučaju da je Srbija za nešto zakinuta, to biva urađeno poprilično jasno, nedvosmisleno, transparetno, argumentovano, utemeljeno na obimnoj dokumentaciji i izvedeno iz uspostavljenih (uglavnom komplikovanih, ali opet prilično razrađenih) pravila. i pored toga, EU uspeva da pozicionira poprilično jasno svoja politička očekivanja od Srbije, i ne radi to skroz van papirologije (naravno i tako), već je uslov Kosova jasno upisan kao pregovaračka pozicija 35, najbitnija uz političke kriterijume (poglavlja 23 i 24). EU u odnosima sa Srbijom uspeva da balansira, da ponekada zažmuri i administrativno-političkim jezikom zamaskira ono što joj samoj nije u fokusu, ukoliko vidi pomak ili priliku za pomak na poljima u određenim prioritetnim oblastima. u svemu tome su svesni svojih interesa i interesa svojih članica -- i iako se nama ne svide često njihove reakcije, oni imaju neku svoju računicu i logiku koju slede. ukratko, bili u pravu ili ne, dosta toga je poprilično konzistentno, utemeljeno u pravilima i procedurama, sa detaljnim i segmentiranim izveštajima, jako transparentno; i sa sistemom postepenog prilagođavanja i podrške u tom procesu. gde je tu paralela sa EL? potpuno neprofitabilno takmičenje u kojem vodeći klubovi imaju vrtoglavi godišnji minus (npr. Real Madrid ima minus od oko 35 mil godišnje EUR; koliko god to neki fudbalksi klub subvencionisao, to je porazan i depresivan indikator za samo zdravlje i perspektivu EL); manji klubovi pokušavaju da budu konkurentni sa velikima, a sasvim je jasno da kao takvi teško da mogu da imaju zatvorenu i/ili stabilnu finansijsku konstrukciju u takvom kontekstu (a kontekst je sve, ko kontekst ne razume, taj je budala zar ne), ti donosiš odluku o minimalnom budžetu (ok), odnosu između plata i ukupnog budžeta (wtf, na šta će ti veliki da potroše 10+M EUR ako ne na plate? šta kad neko u sred sezone dovede pojačanje od 1M, mora još 500k da potroši na nešto drugo!?), kao i to kvartalno izveštavanje o izmirenju svih obaveza prema igračima -- što je svakako otežavajuća okolnost za manje, koji na kraju i izmire sve što treba, ali nije lako garantovati da će to biti toliko redovno. u takvoj situaciji, ti odlučuješ da utežeš pravilo o finansijama (što i treba kad ima prostora) bez da: 1. ponudiš bilo kakav finansijski insentiv klubovima koji grcaju u minusu (bez subvencija države ili fudbalkskih klubova ili nekih nejasnih/mutnih sponzorskih aranžmana) 2. imaš bilo kakav pool klubova koji mogu da ulete umesto postojećih (situacija je da trenutno Zvezda i KKP uz još par klubova vade ovogodišnju EL da liči na nešto i ima notu zanimljivosti) šta možeš da očekuješ osim gomile fingiranih izveštaja i pravila koja se zaobilaze? podsete me na grad koji raskopa celu i još par okolnih ulica, ne obezbede bilo kakvu alternativu za građane koji tu žive i onda pošalju pauka da diže kola stanarima koji se snalaze da nekako stanu u ulici, a da realno nikome ne zasmetaju kad se ućoške. grad/parking servirs sve po pravilima uradio, a bahato i besmisleno, bez osećaja. i hajde da se proguta sve to, ali onda da sve te regulative budu javno objavljenje, kao i budžeti klubova; a i kvartalni izveštaji o tome da dugovanja nema; zatim i sve obavljene revizije, zapisnici sa sastanaka EL, kao i odluke/kazne, sa jasnim referencama na pravila. ovako ostaje sumnja da je Zvezda zaista kažnjena isključivo da ne bi mogla da registruje Kampaca, iako to disciplinovanje kluba kao što je KKCZ realno ništa ne znači, niti menja; a sam klub takmičarski gubi; a ponajviše EL u odnosu na show koji bi nastao sa pojavom Kampaca. ti sad možeš da kažeš -- može im se, to je tako u svetu odraslih; eto ti na primeru EU, a i mnogih drugih da nije tako; a kamoli da treba da bude u slučaju finansijski depresivne EL koja ne uspeva da napravi bilo kakav iskorak već godinama ukoliko KKP i KKCZ zadrže ovaj dotok finansija (onaj smajli koji koluta očima), sa trenerima koje imaju i publikom (30ak, a moglo bi da bude i 40ak hiljada navijača u dva dana u BG-u), apsolutna su premija za EL, naročito dok ruski klubovi nisu tu; ili će možda da gađaju Huventud ili prosperitetni Pariz koji trenutno prati po 1.000 gledalaca u EC. to što su sada napravili ovak presedan, ne znači da i to neće imati svoje kasnije kosekvence.

da postoji armija navijača kkcz na društvenim mrežama, odgajanih na teorijama zavere i Čovketovim relativizacijama, a koje će u par poteza, funkcionišući kolegijalno i u sinergij, utvrditi da su ti advokati plaćeni od ostoje, navijači Partizana, da je jedan lajkovao Barselonu na insta, da drugom žena letuje u Hrvatskoj, da je trećem otac poreklom Albanac. Sve u svemu, sprdnja, ali kad već mora da se pojasni, onda očigledno i nije nešto. Ono što nije sprdnja - ovo Glikmanovo pojašnjenje, a ipak nekako dođe kao sprdnja. EL kao organizacija ostaje nemoćna nakon što im je panel od tri random advokata saopštio da je najbolje da kazna bude nemogućnost registrovanja Kampaca. Kao sad kad ste nam to rekli nema nazad, džaba košarka, tv, showtime, sve je tačno, idite u javnost. Mozda ni oni nisu znali za odluku, dok je nisu čuli u javnosti, ko će ga znati. Možda je toliko nezavisno sve. Nema pravilnika, nema papira, nema transparentnosti, ali ima nezavisnosti (mrzi me da tražim ikonicu klovna)

Dajte imena ta tri advokata da cigani ludaci u par poteza pokažu da nisu nezavisni Au, pa ti ljudi će morati da postanu zaštićeni svedoci. Kad se prokopa šta su i kada lajkovali u životu, gde su i sa kim letovali, čije utakmice gledali i iz kojih redova, šta im i gde rade bivše žene, šta voze a šta su vozili do nedavno, kako su se međusobno upoznali. Ne bih im bio u koži.

U suštini je neverovatna -- kod nekih skrivena i ukopana, a kod nekih potpuno oslobođena -- mržnja kod ne tako malog broja navijača KKCZ prema Radonjiću. Često sam imao priliku da slušam kako ljudi koji navijaju za KKCZ omalovažavaju, nipodaštavaju ili govore sa nekom dozom gađenja/cinizma o čoveku. Zbog čega je to tako? Izgleda da svi trofeji i uspesi nisu dovoljni, svi dobijeni derbiji.. Da li bi više poštovanja imali da je beležio bolje rezultate u EL, jer je to jedino što je takmičarski moglo bolje? Sumnjam, naročito jer je Zvezda uglavnom bila jako konkurentna pod njegovim vođstvom čak i u EL. Da li je do stila igre? Moguće, ali ne bi baš tako pričali valjda. Da li je do njegovog karaktera, jer na prvi pogled nije šmeker, nije fordžija, nije neko ko pleni pojavom..? Verovatno ima i do toga. Da li je zbog toga što je odlazio iz KKCZ? Iako je odlazio nakon titula, mnogi su mu to zamerali, kao da to nije neki normalan i prirodan proces. Meni nekako ponajviše izgleda da ga navijači KKCZ nisu skroz prihvatili baš zbog toga što nije bio voljan da se valja u blatu, da bude interesantan, teoretičar zavere, da ipak mora da primeti stanje u komšiluku, da ogovara, da mu se omakne koja čašica više i koja reč više koja bi nekog uvredila/zakopala.. jer nije dovoljno samo pobediti Partizan na terenu, takmičarski ga obesmisliti.. već i konstantno šutirati dok leži na zemlji i podsećati da su najgori i najružniji. Tako da, verovatno je mix svega, ima i do toga što nema glas&stas, što nije furao atraktivnu košarku.. ali čini mi se da je ipak više do toga što su ljudi skloniji da se identifikuju sa Čovićevom retorikom i što vide Deju kao nekoga ko nije ušao ful u klinč (osim na terenu) sa Grobarima, a "bežao je kad god je mogao". Ivanoviću se to ne zamera ili se barem nadam da neće, ali on je čovek sa renomeom i istorijom. Očigledno da je jedan od problema kod Radonje i to što je uspeo, uprkos nepovoljnim izgledima na početku, što se afirmisao i osamostalio, iako nije iza sebe imao značajnu karijeru do tog momenta (valjda se za to vezuje da je bez KKCZ niko i ništa i da mu je Zvezda dala sve). Čoveku treba dignuti bistu na Malom Kalemegdanu, nalik toj Bejkonovoj ispred OAKA-e, za promenu čitave paradigme u igri i stavu KKCZ. Svaki navijač Zvezde bi trebalo sa poštovanjem da priča o njemu, pa čak iako nije oduvek bio oduševljen pojedinim odlukama ili načinom igre. Onaj ko to nije u stanju, treba mu pre svega neki detoks od tabloidizacije i čovićizacije društva/sporta.

a što nećemo biti domaćini, odnosno zašto se neće igrati utakmica?

deluje da mu je to jača strana 🙂 + zakinuo si ga za asistenciju juče, inicijalni polazak u desno je ustvari bio samo varka, otišao je u levo i dao asistenciju luki

Sreća pa dete tražilo do WC-a, te imah priliku da vidim uživo ovo 🙂

Kad se otprilike očekuje goldbergovo viđenje utakmice i na kojoj temi?

Dobrić na poslednjih 10 utakmica (EL/ABA) 12 ppg 29/40 za 2 (73%) 17/41 za 3 (41%) 21 ast > 6 to na 7 od 10 utakmica dvocifren (4 od 5 u EL) pir 15 Sve u svemu, znači takav njegov doprinos iz drugog plana. Ovakva igra kakvu gledamo u poslednje vreme ne bi bila moguće da se sporedniji igrači nisu takođe pronašli, naročito Marković, Dobric i Luka, ali i Lazic i Lazarevic sa drugačijim vidom doprinosa. Mnogi će reći da je u Podgorici pobedila nikad jača Zvezda, a ta nikad jača Zvezda su večeras bili Kampaco okružen Lazicem, Lazarevicem, Dobricem, Mitrovicem i delimično Petrusevim. Svakako da Kampaco sve čini boljim, ali demoliranje Budućnosti i dalje nije lak zadatak.

Ispašće Čović dvostruki doktor, i mašinstva i košarke. Uopšte nije loša opcija imati Kampaca za ABA ligu svežeg, prevencija za bilo kakav kiks. Neda, Vildoza i Petrusev odmore za EL. Da je drugačije, stalno bi svi nešto bili umorni i otaljavali i ne bi bili zadovoljni koliko imaju loptu.

Kod Jankovica je u pitanju neto iznos, za Gordica nisam ni gledao. Ne mislim na ove izveštaje, tu je naravno sve ful transparentno, nego na izveštaje koje klubovi kvartalno šalju EL o tome da su svi igrači namireni i da dugovanja nema.

Znači u principu je EL uspela - ne da se ne duguje igračima, već da klubovi sklapaju dogovore sa igračima o tome do kada će im dugovati. Pa kad se i taj dogovor prekrši, onda igrači pokrenu proces. Onda je bitno da se to reguliše ili da se napravi novi sporazum o reprogramu sa EL pre nadolazećeg kvartalnog izveštaja, da se nezavisni finansijski panel i Glikman ne bi šokirali. Kako sad izgleda npr taj izveštaj KKPa? Ne dugujemo ništa, čisti smo i imamo samo onih 73 sporazuma o dugovanjima, ali to nije stvarno dug hehe. Baš bi bilo lepo da ti izveštaji postanu dostupni javnosti.

Bio sam malko i sarkastičan, ali utisak mi je da me je 10 ljudi kvotovalo. Manje interesovanje bi bilo da donesem ekskluzivu da je Kampaco oslobođen 😄

Mi već neko vreme igramo sa 8 domaćih igrača, od kojih je samo 1 bio član reprezentacije na prethodnom EP. Uz njega, tu je još i Petrusev, koji je eksplodirao u poslednjih mesec-dva. Ostali su klasični supporting cast i verovatno ne bi mogli nigde drugde ni da igraju EL, osim u Zvezdi. Tu je još Vildoza, koji igra bolje nego što je bilo ko mogao da očekuje i trenutno je generalno paklen igrač. To je to manje više. Tu su i Bentil i Holand, koji otkad se ekipa skockala, uglavnom više smetaju nego što igrački znače. Sa takvom domaćom posadom i Vildozom, Duško radi zaista ozbiljan posao poslednjih mesec dana. Pali su Oly, Monako, a i Barsa, kao i Valensija u gostima. Poraz od Reala bez Vildoze. Što se tiče Armanija, desi se takav dan. Imam osećaj da sad opet odigramo u Pioniru, da bi prošli kao Monako.

U međuvremenu se Anđušić javno izvinio i to je skroz ok i dovoljno. Nije ubio čoveka.

Situacija na 1:30, blokada Neba, deluje kao čista silazna?

Sinoćna utakmica je bila toliko specifična (uvek mora i mali omaž Radonji), i to na više načina, koji su, svaki na svoj način, pogodili pravo u srž -- ne samo zvezdaštva -- već i koncepta navijanja za bilo koji klub. 1. Navijači, koji u tabloidima i zaverama okovanoj Srbiji, koja se hrani time ko duguje, šta psuje, i koga ogovara, potpuno spontano odlučuju da aplauzom i skandiranjem -- kako vreme odmiče, sve gromoglasnijim -- pozdrave legendu svog kluba. Legendu koja je u Zvezdi doživela rezultatski neuspeh (ili nagoveštaj istog), a zatim i provlačenje kroz dobro poznatu udbaško-tabloidno-blatnjavu mašineriju, kako bi se što više unizila, uprljala i obesmislila. Stoga, to nije bio samo i isključivo pozdrav Obradoviću -- koji i sam jeste dužan nekoliko objašnjenja -- već i glasno oslobađanje emocija koje ukazuju da se legende ne troše na takav način i da ljudi koji se ponašaju pristojno ne zaslužuju takav tretman, uprkos (sportskim) porazima i neuspesima. Verujem da je i Čoviću takva poruka bila veoma jasna, kao da je uklesana u kamenu. 2. Potez Obradovića samo ukazuje kakvu je on tremu imao i koliko mu je stalo. U kojoj meri nije znao šta će ga sačekati i koliko mu je laknulo kad su to bili aplauzi i skandiranje. Takav naboj emocija nije moguće obuzdati. Njegov dolazak do polovine, ljubljenje grba, zatim potezi rukama.. to su potezi deteta koje postiže prvi pobedonosni gol, studenta koji polaže poslednji ispit, Đokovića koji jede travu nakon osvajanja Vimbldona.. to je oslobađanje energije koja je na ivici implodiranja, osećaj dečije sreće neopterećen zlonamernim relativizacijama, to je ključanje u čoveku svega što on jeste i što je gradio kroz karijeru. Nije on grb poljubio kako bi pokazao da mu je stalo da Zvezda u tom meču pobedi, to je trivijalno; već je ukazao da su taj parket i taj grb deo njegovog identiteta, koji je oblikovao njegovu ličnost i koji mu niko ne može iščupati -- i da mu je drago što su obični ljudi to prepoznali i nisu naseli na ono na šta svakodnevno nasedaju. 3. Košarkaši Zvezde, koji su odigrali savršenu utakmicu. Favorizovani protivnik rastavljen na činioce, ne individualnim kvalitetom, već svime onime što Duško promoviše kroz svoj rad i nastup -- zajedništvo, odgovornost, samopouzdanje, poštovanje, koncentracija.. sve je to juče bilo na istorijskom maksimumutm. Igrači su leteli, plesali po terenu, stizali i pogađali sve i odigrali veći deo utakmice kao u transu. Veći deo tih igrača su deca, da li zvezdina ili još uvek mladi po krštenici, koji su se razvili kroz ovaj klub, ili trenirali košarku navijajući za Zvezdu (sa pokojim izuzetkom 🙂 ) i koji -- ma koliko to neki ismevali -- ipak znaju šta taj grb znači i kakvu ozbiljnost u pristupu zahteva; a znaju bogami i kako se pobeđuje, a i kako se osvajaju trofeji. Pojačani Vildozom, koji se utopio karakterom, a kvalitetom i energijom se nametnuo kao prirodni lider. Šta drugo jedan navijač može da očekuje od svog košarkaškog kluba (u košarkaškom smislu), od onoga što gleda od Zvezde pod Duškom Ivanovićem? Nikakvi milioni, kamioni.. možda po koji, ali snažna, utrenirana domaća osnova- pojačana sa par karakterno kompatabilnih i kvalitetnih igrača, koji ostavljaju srce na terenu, a trenutno kidaju igru poznatu kao košarka. Znaju to i navijači Partizana, nekad se ovo što se vidi kod Zvezde zvalo partizanština; sad je vreme da mu se smišlja novi nadimak 🙂 Upravo zbog toga što smo videli na tribinama i na parketu -- i od Saše i od igrača Zvezde, teško je zamisliti lepše košarkaško veče i lepši osećaj koji će se svakako zadržati duže od te jedne večeri. Iako mnogi pokušavaju da nametnu neke druge, to su moji zaključci, pozitivno obojeni. To je kontekst, u kojem su -- na jednom mestu okupljeni -- navijači, igrači i Obradović (pre utakmice), uradili šta su mogli da daju sve od sebe za KKCZ. Svakoj situaciji u životu, koja izlazi iz nekog regularnog protokola, kada se istrgnu kontekst i emocije, može se prilepiti epiteti krindža, patetike, ili bljutavosti. Ali juče je sve bilo u kontekstu i emocijama. I zato razumem zašto neki žele da ih istrgnu, te da svedu sve na korporativno-racionalno-situacionu analizu ljubljenja grba. Promašena tema, nedovoljan (1). Naravno da je sve juče ponajviše pogodilo navijače Partizana (ne mislim na uglavnom sjajne ljude sa ovog foruma, već više na opštu populaciju koju je moguće ispratiti na društvenim mrežama). Oni ipak prethodnih 10+ godina svoj narativ grade na tome da KKCZ, sa svojim navijačima, nema identitet, da emocija ne postoji, te da uspehe ne prati bajkovita košarkaška priča (kakvu je KKP imao sa Duletom). Teško je bilo gledati jučerašnju utakmicu, jer su se svi ti elementi složili kao jedan -- i emocija, i identitet, i zdrava priča na terenu. Da neko ne pomisli da skrećem ka tatisanju, jer post zaista tome nije namenjen, bilo šta gore napisano ne afirmiše bilo šta što se tiče rada uprave KKCZ (osim što i Čović očigledno zna da nekad pogodi sa trenerom/pojačanjem); niti smatra igrače/navijače KKCZ superiornijim. Smatram samo da je Zvezdina priča u poslednjih xy godina, a koju pišu Radonjić i sada Ivanović omo što bi i navijači KKP želeli za sebe. Kao što je i svima nama Duletova košarkaška priča, borba na terenu, proliveni znoj za svaku loptu, trojke u pravom momentu.. bila ono što želimo i KKCZ. Verujem da će i Saša naći način da svoj postupak objasni navijačima Monaka, jer je juče pokazao šta mu je u dubini duše zaista bitno i šta hrani čoveka, ali danas je novi radni dan. Verujem da će sve biti ok, a da se on lično nada razdvajanju EL na dve konferencije, pa da ne mora više da gostuje u Beogradu, ni komšijama ni nama.

Neutralnim haha

To je glavni zaključak tebi i Tegeltiji lol

Na kraju dana, bitnije je to što je izgubio nego što je pokazao takvu emociju. Sve dok to nije finale ili neka do or die utakmice -- već ovakva regularka, biće dovoljno da pobedi u sledećih par kola da se "iskupi".

Mnogo nekog moralisanja i promišljanja, nekad se jednostavno treba prepustiti trenutku i ne lupati glavu. Ne mora se o svemu imati mišljenje. Onakva reakcija je splet mnogih okolnosti -- da ne idemo u detalje -- i kao takva(verovatno) odlazi u večnost kod Zvezdaša. Kontam da će Grobari radije da razmišljaju o profesionalizmu u datom momentu (mora i neko umesto Đokovića i drugih navijača Monaka), možda nekima padne na pamet i da ulože žalbu EL (hehe), ali sve ovo je ipak sport -- u kojem postoji (srećom) razlika u odnosu na neki surovi korporativni profesionalizam.

Da li bi KKCZ izgledala i igrala ovoliko dobro da ne postoji pritisak/pretnja Partizana u EL? Rekao bih i da je publika osetila momenat/inat, nakon ipak godina letargije. Da li je to dobra strana igranja Partizana u EL? Šta bi bilo da je Partizan nastavio da tavori, ima slabu ekipu i muči se da dobaci do PO ABA lige? Možda bi i dalje slušali Vladu Džoa. Da li bismo dobili ovakvu zverku u vidu Petruševa da se Martin nije povredio? Možda i da, ali dečko igra, a statistika potvrđuje, neuporedivo bolje od kad je Martin out. Hoću da kažem -- eto kako, na prvo očekivanje, dva nemila događaja ipak izrode nešto što je u zbiru povoljno za nas. Samo, da bi se takve (ne)prilike koristile, mora da postoji ozbiljan kormilar kao što je Ivanović. Čovek fascinira svojom filozofijom, odmerenošću i rešenjima. Samo jedna ilustracija: * juče, pri kraju prvoj poluvremena, kada je cela hala očekivala da Vildoza/nedović cede vreme i reše napad -- mi posle TO fingiramo tu situaciju i zatim ide ekspresni pas ka Dobriću koji u sekundi kreće ka košu i iznuđuje faul višeg igrača. Verovatno niko u hali, ko nije čuo TO, nije mogao ni da zamisli da će to biti rešenje. Slično je bilo i sa nagrađivanjem Lazarevića, onim šutem i pogotkom za 3. Drago mi je što Duško nema problem da "udari" i po najvećim zvezdama, ali u tonu koji nije sukob/svađa, već zaista konstruktivna kritika, koliko god teško bilo zamisliti da tako nešto postoji. Nedović je u prvom poluvremenu bio u savršenom fokusu i ritmu -- i izvukao je 12-13 minuta u kontinuitetu tako. U drugom poluvremenu je bio u -- za njega ne tako retkom -- lenjom ritmu. Umesto da samo postane oštrica defanzivne petorke koje se minutima pošteno šibala sa Monakom, on je počeo da bira nepovoljna rešenja po tim. Odmah je usledila klupa, a i serija bez njega na parketu. Petrušev je takođe bio par puta klupiran, i jeste imao propusta u odbrani -- često kasni u izlasku na šut ili rotaciji. Teško da će se onako savršeno veče za Zvezdaše skoro ponoviti. Moram da kažem i da je publika već x mečeva u nizu na visini zadatka. Plašili smo se i Žalgirisa, i Reala, sad i svega sa Obradovićem.. a sve je gospodski odrađeno. Sledeći meč kući je i najteži test, u tom smislu. Za kraj, jer mora se spomenuti -- opet smo u prvih pet-šest minuta imali katastrofalno suđenje, sa 5-6 diskutabilnih situacija i odlukama koje su sve do jedne bile na na našu štetu. Pomoglo je i to što je Ivanović tražio rani challenge, jer onaj ćelavi mentol nije sa metar video ono što su videli svi oko terena. Verovatno takvo javno poniženje jednog sudije ima uticaj i da ga malo spusti na zemlju. Mogao je i Motejunas da bude šmekere i da prizna nešto što je bilo apsolutno očigledno, ali avaj.

Bukvalno je pitanje da li bi šamar bio preterivanje, verovatno ne.

Suđenje ove godine na ivici batina. Čestitke igračima i navijačima kako ostaju koliko toliko smireni. Gamad, najnečasnija profesija definitivno.