[End of an era (KKP 2025/26)]

Izmešalo se dosta narativa, perspektiva i emocija – i samim tim je celokupna situacija dosta konfuzna i haotična. Svako nudi neku svoju verziju priče i pogled na istu, a da nisu uopšte jasni ni motivi ni ciljevi, kako Željka, tako i uprave, ali i navijača Partizana. I ne postoji nužno jedna strana priče ili jedna istina; istina je mnogo, na različitim nivoima. Naročito drugačiji pogled imaju Zvezdaši i Partizanovci, pre svega jer Grobari na Željka ne gledaju čisto kao na trenera koji je tu da bi isporučio rezultat u kratkom roku.

 

Pošto sam napisao poduži post, kako ne bih maltretirao one koji nisu zainteresovani, stavljam u spoiler svoje malo šire viđenje ove, retko haotične i turbulentne, situacije.

 

Spoiler

Da krenem od jednostavnijeg segmenta, koji uglavnom mi sa druge strane brda gledamo kad rezonujemo, za šta se slažem da je površno i nepotpuno. Ukoliko pričamo čisto o rezultatima, Željko je apsolutno glavni i odgovorni. Rezultati su, u odnosu na ulaganja, očekivanja, hajp, podršku i generalno njegov renome – ispodprosečni, a često i razočaravajući u prethodnih 5 sezona. Tekuća sezona je kulminacija, naročito jer se očekivala kruna petogodišnjeg rada, a ne ovakvo posrnuće. Iz trenutne vizure – loša selekcija, loša igra, loše vođenje, loši rezultati. I to tima koji je lično selektirao nakon što je raspustio prethodni – a zatim ga i nadogradio po svom nahođenju, a u skladu sa ograničenjima koja stoje pred svim klubovima i EL trenerima.

 

Velika većina trenera bi dobila otkaz nakon svega viđenog u prethodne tri sezone (tj 2 i 1/3). Lično, nemam nikakvu sumnju da postoje i da su dostupni treneri koji bi uradili bolji posao od Željka u post-Ljulj periodu. Mene posebno npr tu tangira koliko igrača je on „ispustio“ i nije uspeo da nađe zajednički jezik sa njima, te da im omogući da Partizan bude njihova kuća u nekom dužem periodu. Partizan je danas, za manje pare od potrošenih, mogao da ima roster: Karlik, PJ Dozier, Sterling, Avramović, Nilikina, Bonga, Marinković, Ledej, Majk, Pokuševski, Tajrik, Kaboklo – koji je neuporedivo funkcionalniji i smisleniji. Naravno, to je samo hipotetički primer, spisak igrača je mnogo duži, ali ozbiljan broj tih igrača su ipak sa olakšanjem otišli od Željka i Partizana (ne nužno uz loše reči ili neku netrpeljivost, ali jednostavno su više želeli da budu negde drugde).

 

Stoga, iz rezultatskog/igračkog aspekta – Željko je uradio, po mom viđenju, ispodprosečan posao, koji bi mogli i mnogi drugi treneri da isporuče; a solidan broj njih bi u proseku bio i uspešniji. Partizan je u par naleta – utakmica, nedelja, jednom čak i meseci – igrao i ponajbolju košarku u Evropi; ali je isto tako često bio i tragičan, nepovezan, u gubitničkim serijama i sa odlukama na parketu i sa klupe koje je jednostavno teško objasniti bilo kome ko prati košarku.

 

***

 

Sa druge strane: 1) Željko Obradović trener Partizana; 2) budžet 20-30 miliona, dovoljan da se sastavi kvalitetan tim; 3) rasprodata Arena, 15k godišnjih karata. To mora biti san svakog navijača Partizana i situacija na koju svako stavlja potpis i blanko podršku do kraja života, zar ne? To je neki ideal kojem se teži. Međutim, nasuprot ideala stoji stvarnost – kao i u životu, neko kupi kuću, kola, dobije decu, čekira sve što je neophodno za srećan život, pa ne bude baš tako.

 

Međutim, i dalje ne vidim da postoji bolja kombinacija za jednog navijača Partizana od gore navedene, ni u teoriji ni u praksi. Boljeg rešenja nema na vidiku, trenerskog – mogli bi da raspravljamo, ali kao ceo paket (o tome više ispod) -- ne. Željko je najbolji evropski trener svih vremena, legenda kluba koja isti voli svim srcem – pritom je pre tri sezone dokazao da je i dalje kadar da napravi opaku ekipu koja igra najbolju košarku i koja je zaslužila F4. Kad se tako sagleda, na stranu trenutni rezultati, dugoročno to verovatno i dalje jeste najbolja opcija za Partizan.

 

***

 

Navijači Partizana imaju ogromnu energiju, nekanalisanu, izvinjavam se – ali nazvaću je „ludačkom“, i u pozitivnom i u negativnom smislu. Ta sposobnost da se napravi zastrašujuća atmosfera u dvorani (mada pre ona pre 15ak godina nego danas), ta privrženost klubu, broj ljudi koji ga ozbiljno prati (u smislu analitike, praćenja svakog koraka, i sl), broj ljudi koji kupi propusnicu ma koliko ona koštala, broj ljudi koji se za par sati skupi na aerodromu – i sve to bez organizovane navijačke grupe (a možda je to i prednost?).. impozantno.

To ima i svoj downside, tolika privrženost i involviranost dovode i do nerazumnih odluka i poimanja stvarnosti – mnogi navijači Partizana sebe istinski smatraju „avangardom“ (hehe), uzvišenim košarkaškim bićima, „čistom“ stranom Beograda, zakletim borcima za pravdu i protiv vlasti (svaka čast za skandiranje, ali opet veći deo rukovodstva SNS/SPS affiliated). Ide se ponekad u deluziji i do toga da su stotine/hiljade ljudi uplaćivali pare na „neki“ račun koji je Ostoja dao kako bi se platio „neki“ porez koji je Vučić „pikirao i nametnuo“ (zasigurno je dug postojao nominalno, ali zasigurno je postojalo i desetine načina da se to neutrališe u ovoj i ovakvoj državi).

 

Sve to je bitno zarad šire slike i tog čuvenog konteksta, koji mi sa druge strane često ne vidimo – navijači Partizana su snažno, identitetski povezani sa svojim košarkaškim klubom, mnogo više nego što su to navijači KKCZ. Taj identitet je u velikoj meri građen tokom prvih 15 godina XXI veka, u eri Duleta Vujoševića. To nije bio samo košarkaški klub u očima Grobara, niti tek jedan trener. Dule je bio i ostao jedna vrsta božanstva – i zbog biča ka KKCZ i zbog trenerskog umeća i zbog desetina trofeja i zbog EL skalpova i zbog mudrosti koje je neretko izgovarao. Dobar je narator, filozof, ideolog, pogodio je u žicu Grobare i izgradio jednu vrstu kulta/podrške. On je oblikovao tu „avangardnost“ i posebnost (vidi se i po toj generaciji navijača Partizana, rođenih tokom 70ih i 80ih).

 

***

 

Ne moram da napominjem kakvu je emotivnu i egzistencijalnu „štetu“ mnogim navijačima KKP nanelo ono što se desilo nakon 2015. godine, kada je klub rasturen u paramparčad, izgažen, obesmišljen i više je postojao kao neka senka, magla, kroz koju je CZ prolazila grabeći ka svojim uspešnim sezonama i svetlim godinama. Najteže je bilo to što Grobari, koji su do juče u Duletu imali jedno „božanstvo“ i sigurnu luku, nisu znali kome da se okrenu i ko je potencijalni novi temelj Partizanovih uspeha, odnosno kako i da li je moguće suportstaviti se SNS-u. U međuvremenu, SNS je u – mora se ipak reći, super light verziji – ušao u klub, a drugačije verovatno ni nije bilo moguće.

 

Mislim da je sve to bitno i relevantno zbog današnje situacije – Željko Obradović nije samo trener kluba, nije samo ni legenda, nije samo ni najuspešniji trener u istoriji. On je ta identitetska poveznica i temelj koji Grobarima garantuje da će njihov klub biti pažen, negovan i zaista razvijan sa ljubavlju i dužnom pažnjom dobrog domaćina. I to od strane čoveka kojem bezrezervno veruju i koji za njih ima čistu reputaciju, iskrene namere i neophodan skillset.

 

Odlazak Željka nije samo puka smena trenera – iako bi to u teoriji zaista i mogla da bude. Potencijalno, to je novo padanje u senku, identitetsko kidanje, prepuštanje u ruke SNS fele. Kažem opet, iako ne mora tako da bude – i možda bi KKP rezultatski i bio uspešniji sa nekim drugim trenerom, težina Željka je prevelika da bi on samo podneo ostavku i nestao iz života Partizana i Grobara. Rizik i strah u navijačima Partizana je preveliki. Otud i takva mobilizacija i takav otpor, koji neće nestati preko noći ili kako Ostoja navodno kaže „nakon prvog poraza“.

 

***

 

Smatram da navijači Partizana shvataju da je Željko „odabrani i jedini“ (dugoročno), ali da ne mogu da se pomire sa tim da ne isporučuje proizvod koji je očekivan. Svako je nakon sezone 22/23, hteo da prizna ili ne, u podsvesti imao Željkov višegodišnji ciklus, žetvu, penjanje na EL tron ili makar jasan put ka tom tronu; isti ili veći problem je taj što Željko sa tim ne može da se pomiri i verujem da je i on svoj boravak u KKP-u zamišljao drugačije.

 

Marketinški, učinio je mnogo, u smislu budžeta, popunjenosti hale i posećenosti, te podizanju Partizana na EL nivo i dobijanje višegodišnje licence. Rezultatski, to uglavnom nije bilo to. Meni se čini da je on već jako dugo frustriran, a da ne uspeva da pronađe „lek“ za to – i da ga je ovo nerazumevanje sa postojećim rosterom dotuklo. Neću ulaziti u to da li je on adekvatan people manager, da li je danas people management bitniji od taktike, da li je navikao na luksuz i rad sa jako inteligentnim igračima, da li je „zaboravio“ kako raditi u uslovima u kojima mnogi igrači imaju niži (košarkaški) intelektualni i/ili igrački plafon, da li razume komunikaciju sa mlađim generacijama, da li je selekcija igrača njegova odgovornost ili ne, da li očekuje više poštovanja i respekta od strane igrača kojima on nije više baš tolika veličina kakva bi bio u nekom drugom klubu/vremenu. To su sve dodatne teme za diskusiju, koje mogu dodatno da pojasne tu frustraciju.

 

Na sve to, imamo celokupnu društvenu situaciju i taj disbalans u očekivanjima grobarske košarkaške publike u pogledu identiteta kluba i „tašna-mašna“ našminkane SNS logistike koja stoji iza istog. Kad se realno sagleda, Mijailović Ostoja je još i najbenignije prisustvo koje SNS može da ostvari – i makar na prvi pogled, a verujem da Željko ne bi dopustio drugačije – zaista radi na tome da obezbedi budžet, a da sportski sektor radi svoj deo posla. Svašta je moglo da se odvija iza kulisa, ali do bukvalno juče nije bilo nikakvih indicija da Ostoja buši Željka – sigurno da ima trzavica na relaciji OM-ŽO da i on (Ostoja) želi deo zahvalnosti i slave za sebe, da je i njemu to postalo identitetsko pitanje, da gleda da zaštiti i svoj položaj, ali to nije prelazilo neku granicu faula, makar u javnosti.

 

Stoga, moje viđenje je da je najfascinantije u celoj priči to što Partizanov brod, ma koliko navijači Partizana želeli da veruju u drugačije, nije zaljuljao niko sa strane – ni nevidljiva ruka Aleksandra Vučića, ni ogromni talasi, ni pirati koji nasrću. Sami su zaljuljali svoj brod, i to čak ne bih rekao da je Ostoja glavni faktor nestabilnosti (ni njemu to ne odgovara, on je jednostavno živeo svoj najbolji život). Partizan je, kao sprega navijača, uprave, stručnog štaba, igrača.. jednostavno implodirao. Svako tom implodiranju može da pripisuje šta želi, te da uvećava, izmišlja ili kreativno povezuje spoljne faktore. Ključni uzroci ležu upravo u toj, moguće i previše intenzivnoj povezanosti navijača Partizana sa klubom, koji prave samim tim i nenormalna očekivanja i pritisak i apsolutni svaki segment funkcionisanja je pod lupom; ali i sam Željko  i njegova unutrašnja borba.

 

***

 

Lično, veoma me je iznenadila reakcija Željka Obradovića. Celokupna sapunica koju je u suštini stvorio svojom odlukom, naravno sa oduševljenjem dočekana od strane zainteresovane javnosti – ne priliči mu. I tu se vidi koliko je i on ipak ljudsko biće, a ne samo božanstvo, koje ne uspeva da se izbori sa svojim demonima. Meni izgleda kao da se on naljutio, ali je donekle i smešna (makar nama koji nismo Partizanovci) situacija, jer nije jasno na koga je čovek ljut? Ja sam prvo pomislio da je „preuzeo odgovornost“ i rekao – „ja nisam u stanju da od ove grupe igrača izvučem više, već sam jednom menjao ceo tim, tako ne rade ozbiljni ljudi, prepuštam palicu nekom drugom ko će moći da sklopi bolji paket u ostatku tekuće, a naročito za narednu sezonu“. Ali zaboravio sam da je to Željko, a ne neki „običan“ trener. Ispostavlja se ipak da nije preuzeo baš (skroz) odgovornost i više se stiče utisak da je ljut na igrače koji ga ne slušaju i na upravu koja mu ne ispunjava želje.

 

Uvukao je ogroman broj ljudi u tu haotičnu situaciju, gde nikom ništa nije jasno. Ne znam ni da li je njemu. Igračima svakako nije, pa ni kapitenu ekipe koju je trenirao do juče. Osim ukoliko nema neki mastermind plan, da preuzme upravu od Ostoje, dovede nekog ko će da upumpa još veće pare, a on generiše još veću koheziju i podršku među navijačima. Ako je to, onda svaka čast, mada život ipak nije film i taj scenario se neće desiti; a ni scenario ne bi pojasnio ni abolirao situaciju u kojoj on po drugi put u tri sezone potpuno renovira ceo tim. Koji je većim delom sam selektirao. I to što ne uspeva da ga menadžuje, to je njegov neuspeh, a ne opravdanje.

 

Sa takvim statusom, znanjem, pa mogu reći i moći, velika je odgovornost (bila) na Željku – pre svega da sad „ne uništi“ Partizan. I pored svega, očekivalo bi se da ima odgovornost da napravi određeni kontinuitet, zaštiti igrače (nisu ga valjda svi sabotirali) i uključi se aktivno u premošćavanje krize, jer ne izlazi se iz svoje kuće ljutit i bez osvrta – a on nije nikada bio „samo trener“. Partizan treba da nastavi da postoji i nakon njega, valjda zaslužuje i adekvatnog trenera, valjda nije cilj da sledeće godine hala bude prazna i da se proda 0 sezonskih karata.

 

Nije mi jasna njegova trenutna pozicija i ostaje nada da će se on oglasiti i razrešiti je, umesto što ostavlja ovoliki prostor za imaginaciju. Da li on nije uspeo da isporuči dovoljno kao trener – ako je tako, logično bi bilo – iako ne nužno obavezno – da otvori vrata nekoj drugoj legendi i pruži podršku da nastavi započeti posao. Ako sportski sektor prikuplja sredstva, postoje uslovi da se rade, zašto se ne bi otvorio prostor nekom Saletu Đorđeviću? (sad je za to kasno, naravno, pričam hipotetički). Ukoliko je bio sabotiran i ako je sve ovo SNS maslo, neka se zavali u Atini i makar ukaže na to, da upozori i navijače i kolege šta će se od njih očekivati i u kakvu će se situaciju dovesti – to bi značilo da mu nisu dovođeni igrači koje je tražio, da je klub svesno sabotirao transfere, da nije postojala konzistentna komunikacija sa igračima kroz različite nivoe u klubu, da su neki igrači pritiskani od strane uprave, da je on mrcvaren "malo po malo". Ako je mogao 2005 da baci igrače pod autobus, valjda može i sad jasno da ukaže šta se sve dešava(lo). Stoga, mislim da ima odgovornost prema svim navijačima, a naročito u ovakvoj situaciji – da kaže jasno i glasno, pa ako je potrebno, da bude tu u prelaznom periodu - a da Ostoja sa bulumentom bude taj koji se povlači. U svakom slučaju, kao u nekom filmskom scenariju, mislim da je Željku najteže sve vreme bilo da pobedi sam sebe.

 

***

 

Šta god bilo, mislim da navijače Partizana to trenutno i ne zanima i da nakupljenu frustraciju koriste kako bi se iskalili na Ostoji (skroz podržavam), ali i na igračima – što je sumanuto i što jeste i samom Željku na duši. Tokom svih ovih nedelja, niko nije bio odstranjen, suspendovan, sankcionisan na bilo koji način. Sam je birao te igrače, sam ih je ostavio nakon prethodne sezone. I oni na kraju krajeva rade svoj posao, nekad sa više, nekad sa manje motivacije, što nije samo stvar odluke i 1/0 prekidača. Verujem i da većinu njih zabole na kraju krajeva za Željka, niti moraju da imaju tu vrstu strahopoštovanja i respekta prema nekome ko im ne odgovara ili sa kim se uopšte ne razumeju. To objektivno nije toliki greh koliko ljudi pokušavaju da im pripišu. Otići će na kraju sezone negde drugde, gde će biti bolje verzije sebe, a Partizan treba pametnije da dovodi igrače. Uostalom, tako nešto i jeste rizik kada „oteraš“ 12 igrača, a dovedeš potpuno novu garnituru.

 

Mislim da će i Ostoja biti jedan od retkih predsednika KK koji neće smeti da uđe u halu ili koji makar ne razume šta će ga tamo dočekati. I opet, neka, tako i treba, ma koliko objektivno bio ili ne bio kriv.

 

[Košarka - Pariz 2024]

1 minute ago, Admiral said:

Nema logike, ali isto tako pise da ekipe koje su bile u istoj grupi ne mogu ponovo u 1/4 finalu da igraju. 
 

Posto smo mi i kanada 2 sesir a francuska i australija 3, mi idemo na Australiju jer su kanada i australija bili u preliminarnoj grupi

 

Ok, malo sam pametan - jer sam u pravu da se zreba; i malo sam više glup, jer se nisam setio da su bili u grupi i da zato idemo na Aus. Tenks.

[Košarka - Pariz 2024]

10 minutes ago, Del Piero said:

Timovi se rangiraju prvo prema poziciji u grupi. U teoriji mogle su da budu dve prvoplasirane ekipe sa 2-1 ucinkom, Ameri sa 3-0 i mi 2-1 i najboljom kos razlikom. Opet bi mi isli u drugi sesir, a neko od dve prvoplasirane u prvi. Ovo sto si ti napisao je sistem u odbojci i tamo mogu ekipe iz iste grupe da igraju odmah u QF, ovde ne.

 

 

"The qualified teams shall be divided into four pots. The cumulative ranking between the three groups, established according to the FIBA Official Basketball Rules, Chapter D - Classification of Teams, will assign positions from 1st to 8th place to the eight teams qualified for the Quarter-Finals."

 

Ja čitam ovako. Razumem da se 8 timova koji su se kvalifikovali redjaju na tabelu i da se tako prave šeširi. Dakle, bez obzira što je neko prvi u grupi, ako ima lošiji skor, iza je na tabeli. Međutim, to ni nije sad toliko bitno. 

 

 

"Pot D shall consist of the two-best-ranked teams, Pot E of the 3rd and 4th ranked teams, Pot F of the 5th and 6th ranked teams and Pot G of the 7th and 8th ranked teams.

 

The teams from Pot D will be drawn against the teams from Pot G and the teams from Pot E will be drawn against the teams from Pot F."

 

Ovo ukazuje da će se žrebati sa kim igramo u 14 finalu, jer nigde ne piše da je četvrta ekipa po skoru E2. Čak i nema logike da ta ekipa, odnosno mi, kao četvrti - igramo se šestim, a treći sa petim. I da, ne mogu dve ekipe iz iste grupe da se susretnu u 1/4 finalu.

 

Edit: svuda piše da idemo na Aus, onda vrv i jeste tako, ali to se iz ovog sažetka pravila ne može zaključiti baš.

[Košarka - Pariz 2024]

Dođoh da vidim kapira li neko žreb lol

 

Ono što piše na competition system delu niko ovde nije spomenuo

 

Timovi koji su prošli se rangiraju na tabeli od 1 do 8. To u teoriji znači da smo mogli da budemo ispred prvog iz grupe A, da je Španija dobila Kanadu, iako smo bili drugi. 

 

Zatim se timovi raspoređuju u 4 šešira. Prvi i drugi na tabeli su prvi šešir itd.

 

Prvi šešir ide na četvrti a drugi na treći. Mi i Kanadjani smo drugi, ako dobijemo sutra. 

 

Aus i Fran treći. 

 

Znači možemo i protiv jednih i protiv drugih. Kao sto možemo i na Ger i na USA posle toga, zavisi od žreba. 

 

Možda nisam u pravu, ali tako je objašnjeno 😄

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Jaka sekvenca je bila kad je Bogdan pripalio par trojki i vratio u život Italijane, pa ga Kari izvukao. Verujem da su to svi pozdravili u tom momentu, jer je zaista bio glavni odgovorni da umesto 20 bude 10 razlike.

 

Vraća Bogdana u igru posle par minuta, koji pripaljuje zatim tri trojke zaredom i promašuje ih. U dva minuta. Nakon što je izveden jer je pripalio dve trojke bez bilo kakvog rezona.

 

Izađe Bogdan posle i kaže bio sam glup, izgoreo sam.

 

Postoji li tu trener, koji ga opet, posle te prve pripaljene trojke opet izvede, preiredi mu fen i natera ga da ide na ulaze. U tom momentu ima 3/3 za dva, a Italijani u bonusu.

 

Tako da:

 

"Dva razlike, nije strasno"

 

i

 

"Najgluplje sam odigrao"

 

To može da sumira naše prvenstvo. Uz to da smo bili ekipa sa najviše uigranih akcija i modernom košarkom, na momente i moćnom. Protiv Južnog Sudana, Kine, Portorika i Wakande.

 

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Pešića baš treba pljuvati, nije on samo rezultatski osakatio reprezentaciju, već napravio i presedan sa Teodosićem, pobegao u Minhen, razumeo Piksija, relativizovao sve što se dešava u i oko reprezentacije, te nekako došao do situacije i da nema koga da vodi na SP.

 

Čovek je na prethodnom prvenstvu imao Jokića, to bi trebalo da bude dovoljno da već budeš u igri za medalju ma šta radio.

 

Na SP ga odveo Ristić, gubio od Belgijanaca kući, od nekih grčkih pastira sa EL igračima.

 

Ekipe mu imaju periode igre, na svakom iole značajnijem meču, koje je teško uopšte i prepričati. Pita uini šta je danas uradio pogrešno? Sve je toliko bilo pogrešno u poslednjih 13 minuta, da bukvalno svaki napad, i nas i njihov, može da se secira i predaje negde kao primer kako ne zatvarati utakmicu.

 

Valjda se i ovaj košmar sa njim uskoro završava.

 

Nek se udomi u neki klub, dovede MJK-a i Borišu, skuplja šampone po hotelima i prodaje nekome svoju košarkašku maglu dok je još u stanju da pravi šale po konferencijama.

[LIVE - Ostale reprezentacije]

Mekominacija 

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Prepričavaće se i pamtiti iz kakve miki maus grupe mi nismo uspeli da izađemo kao prvi.

 

Sve ozbiljno na prvenstvu nas zaobišlo.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Na kraju će biti lagano polufinale za Litvance. Sve kao nama lagan žreb, ustvari njima. Ili Italijanima.

 

Ne pomaže matorom ni žreb kako je Salou pomagao.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

2 minutes ago, fedor said:

Slazem se skroz razumna odluka ako gledas celokupnu sliku ne samo tu utakmicu, zato i kazem mi tu nagadjamo da je sve neorganizovano i da je deda pogubljen, a nemamo pojma sta je pripremljeno i dogovoreno unapred. 

 

3 sekunde je bila razlika između dva sata. Fontekio nam je poklonio 6-7 sekundi, a ono što svakako nismo imali pripemljeno i dogovoreno je taj poslednji napad s obzirom da maltene nismo ni bacili loptu na koš. Nema ništa posebno pametno ili glupo u takvim odlukama, uglavnom je sreća. Moglo se desiti da Fontekio kao protiv Francuza promasi oba bacanja ili da šutne na isteku napada, pa da vreme istekne u borbi za skok. Moguće i da je Kari očekivao nekakav prekid, s obzirom da je izveo bio Bogdana. 

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Mi smo igrali potpuno besmislenu košarku poslednjih cca 13 minuta. Teško je uopšte opisati to što smo mi igrali?

 

Evo sad Slovenci sa nekim ABA liga igračima igraju sasvim smislen basket u poslednjoj četvrtini, bez Luke Dončića.

 

Hvataju lopte, poštuju napad, zavrte akciju, zna se ko je koja pozicija, trci se u odbranu, prave taktički faulovi..

1 minute ago, Milos 3.14 said:

@fedor Meni inače ni odluka da se na kraju ne pravi faul i da se branimo nije loša u kontekstu celog prvenstva.

 

Nije loša u kontekstu toga da je Fontekio prerano krenuo na koš, da je iskoristio ceo napad, morali bi da je bacimo sa svoje polovine

1 minute ago, Milos 3.14 said:

@fedor Meni inače ni odluka da se na kraju ne pravi faul i da se branimo nije loša u kontekstu celog prvenstva.

 

Nije loša u kontekstu toga da je Fontekio prerano krenuo na koš, da je iskoristio ceo napad, morali bi da je bacimo sa svoje polovine

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Zašto je na kraju bio priznat onaj cilindar, delovalo je da je Davidovac regularno izbio?

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

5 minutes ago, Kosjan Willavić said:

Ako sam u nesto siguran, to je da nijedan mec sa egal zavrsnicom dok je Karija necemo dobiti, kao sto je do sada uglavnom bio slucaj. Bukvalno svaka utakmica u kojoj posle naseg vodjstva krene strmoglav pad u drugom poluvremenu, da li u trecoj ili cetvrtoj cetvrtini, se zavrsi identicno. Nasim porazom. Ne secam se nijednog meca gde smo napravili neki preokret u zavrsnici ili da je selektor nekim minijaturama ili promenama taktike doprineo istom, Kari katastrofalno vodi meceve cak i kada ih pripremi jako dobro na nesporno znanje i kilometrazu. Da nije bilo Risticevih nenadanih trojki, i Turci bi nas otresli u kvalifikacijama bez problema. Cak i da se nekako uguzimo u polufinale, trebalo bi se pozdraviti s njim bez ikakvog razmisljanja ( iako ga je trebalo najuriti zbog bezobrazluka posle proslog EP ).

 

Trebalo da je najuriti još kad je uradio ono Teodosiću.

 

Što se tiče pobeda u situacijama koje si naveo, dobili smo Turke u gostima

 

Mislim na stranu što je tada imao i Jokića i plus milion i tada smo uspeli da prokockamo prednost, ali nekako da dobijemo na kraju.

[LIVE - Ostale reprezentacije]

AUS ako izgubi ispada? Ozbiljan ulog.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Just now, uini said:

otkad je dzukacki odjebao teokratiju, ne volim ga uopste. ali nebitno, radonja stize, videces.

 

nema Radonja taj talenat i kilometražu da bude prodavac magle duži period, njega najure čim nešto ne valja

 

Pre neki Saša Obradović

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

2 minutes ago, uini said:

ma lagano, radonja se sam crta nakon ovog turnira, njemu je fetish da cuva rezultat, iako to u danasnjoj kosarci nije moguce.

 

najbolje tvog miljenika Pešića da ostavimo i za OI, iako nije moguće bolje voditi repku od ovoga

 

Mislim, nećemo otići na OI, ali njemu možemo da kažemo da jesmo, a neće se ni iznenaditi kad mu se niko ne pojavi

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Najjače je što su ljudi postali kao skuvana žaba za sve, kao jbg, to je što je, ni ne može puno bolje, Italijani su majstori za to, niko nije kriv, svi su pomalo, baš nam ne leže. Mislim, nebitna stvar na kraju krajeva, košarka; a ni reprezentacija više ne zanima ljude toliko. Ali je bukvalno ekipa mogla da bude 1000x bolje i pažljivije spremljena i vođena, čak i ovakva. Ne vredi ni nabrajati. Lakše verovati da je sudbina i da je nemoguće sačuvati 16 protiv Italijana za 10ak minuta. Generalno nam i stručni štab deluje kao iz prethodnog veka, tipa ne znaju da otvore ni boxscore na telefonu.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Inače, Italijani su ranije morali kao u transu da igraju i išli su na 100tku da bi nas dobijali.

 

Danas su bili očajni. Meli i Polonara nebitni, Spissu i Tonut nakon početka pojedeni.

 

Milutinov ih, nakon što se iznervirao, razgrnuo dole.

 

Datome kojeg smo odlučili da ne čuvamo previše + pomahnitali Fontekio.

 

Bukvalno igrač i po.

 

Sledeći put će valjda biti dovoljan i samo jedan igrač.

 

 

 

3 minutes ago, uini said:

 

 

jovic je nakon tih +16, na koje je bitno uticao

 

izveden iz igre, pa vraćen na nerešeno.

 

kao da uđeš u avion na plus 40 na Maldivima, a izađeš na -30 u Sibiru.

 

on je čovek tempa, kontrole.

 

najzad je bio osetio igru i ovladao istom, pritom pojeo one patuljke koji su silovali Vasu

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

4 minutes ago, Marvin said:

Bukvalno ne mogu da se setim kad je poslednji put neki igrac za koga navijam sutirao jednocifreno za 3

 

Što je najgore, većinom teški šutevi, na silu, u pogrešnom trenutku. Hajde da je promašivao dok je sam i kao kruna akcije. Čisto iživljavanje. Mindset sunk cost - sve pre nije bitno, bitno je da sledeća uđe. To je NBA, regularna sezona. Veze nema sa FIBA košarkom.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Užasno je i šta je Bogdan radio i što nema nikog ne klupi - od trenera i saigrača da kažu majstore, ae se smiri malo, daj da dobijemo ovo. 

 

Lagano je mogao da ide na ulaz umesto 5-6-7 trojki i zaradi 10ak poena.

 

Odsustvo mozga, odgovornosti, autoriteta. Verovatno su ga svi tapšali i govorili ući će sledeća i ući će kad bude trebalo.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

3 minutes ago, СтелаРоса said:

A i tu tezu kako nam Italijani ne leze pa gubimo od njih ne znam koliko ima smisla upotrebljavati jer je Italija manje vise jedina ozbiljna ekipa sa kojom smo se susreli godinama unazad. Kad god je bio red za prvog tezek protivnika zreb je namestao Italiju koja je znala da ogoli sve nase probleme. Hocu reci, ko garantuje da ne bi gubili utakmice da su umesto Italijana bili recimo Letonci ili Grci?

 

Grke smo dobili, sa sve Janisom.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

2 minutes ago, Sombor Shuffle said:

Moze neko da napise kakva je situacija u grupi oko prolaska dalje i jesmo li sigurno prvi ako dobijemo Dominikance, kako neko rece?

 

Da bi bili prvi, treba nam da Dominikana dobije Portoriko i da mi dobijemo Dominikanu 4+.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Trener si i imaš +16 na 13 minuta do kraja utakmice. Tvoje je da bilo kako sačuvaš rezultat.

 

U narednih 8 minuta ti izgubiš 21 razlike.

 

Điđi Datome postigne 8 poena u minutu tako što ga niko ne čuva.

 

Udarna osovina plej centar koja je stvorila tih 16 razlike ti uglavnom presedi na klupi

 

Dopustiš jednom igraču da uzme cca 10ak nerezonskih šuteva i sve ih promaši

 

Skoro sve to vreme protivnik je u bonusu

 

Ne kontrolišeš ekipu, akcije, vreme, taktiku. Ništa. To je Pešić. Jedno ništa, kojeg niko ni više ni ne poštuje, a mnogi neće ni da igraju za njega ili im se jebe.

 

Ima tu sreću da i dalje ima fenomenalan žreb. Naći će način da zajebe i relativizuje.

 

Bogdan je razočarenje, pogrešan pristup - i inače to idiotsko šutni svaki put kad si sekund sam, najgluplji rezon ikada (naročito kod onih koji nisu Bogdan - skoro sve su i svi ostali promašili).

 

31 šut za 3 i 27 šuteva za 2. Katastrofa. Lagano je moglo tih 10 šuteva za 3 da budu 20ak bacanja izborenih na silu u reketu, da je bilo taktike, odgovornosti i strpljenja. Italijani 39 šuteva za 2 i 21 šut za 3. Tvoje je da nateraš igrače da ne idu linijom manjeg otpora. 

 

Međutim, ti si trener koji ima 16 razlike na 13 minuta do kraja. I opet izgubiš utakmicu ne na kraju, već na pet minuta do kraja. Igrači bezidejno i izgubljeno trče napred nazad.

 

Poveo si Ristića i Simanića pre jednog Miloša Teodosića, sramoto sujetna. Da je makar sedeo na klupi, pa se izdrao on na Bogdana.

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Teška je nepravda što mi uopšte imamo priliku da učinimo ovaj poraz nebitnim. Trebalo je već da budu u avionu.

 

 

[Košarkaška reprezentacija Srbije]

Bukvalno je svejedno da li je ovaj klovn na klupi ili nije. Mislite da posle ove utakmice neko od igrača njega gleda sa poštovanjem i bez podsmeha?