Svidja mi se sto je Sfero pokazao emociju i reakciju na konferenciji sinoc, ali potpuno je promasio loptu s ovom pricom "nismo najbolji na svetu, nekad gubimo, nekad pobedjujemo, ali uvek se borimo i zato zasluzujemo bezuslovnu podrsku".
Pa ne, upravo je problem to sto se precesto desava da se ne borite. Niste se borilii u Madridu, niste se borili u Milanu, niste se borili kad se zakuvalo u Istanbulu, niste se borili na prokletom derbiju.
Ekipa je letargicna, malodusna, sklona tome da potone i nestane sa parketa cim stvari krenu nizbrdo.
Nije sinoc iziritirao navijace rezultat 48-50, vec posmatranje potpunog rasula na terenu i odvratnog mentaliteta ovog tima, s akcentom na Mekintajeru, Nedovicu i Petrusevu koji su pognuli glave i samo sto nisu posedali na parket i predali utakmicu.
Nista bolji od njih nije bio ni trener, koji se uspanicio, prekrstio ruke i sasranog, unezverenog pogleda posmatrao kako se raspadamo.
Srecom taj luzerski mentalitet nemaju svi, imamo i fajtere u liku Bolomboja, Yaga, Kalinica, Rokasa, pa smo sinoc uz gurku sa tribina uspeli da se trgnemo i iscupamo.
Jos jedan jeftin, besmislen narativ je ovaj o "tradiciji plejof tima koju nemamo i tek treba polako i pazljivo da je izgradimo". Pariz je obrisao dupe tom tradicijom i nastavlja da busi tu suplju pricu iz kola u kolo.