𝑫𝒆𝒄𝒊𝒎𝒂 - end of an era (KKP 2025/26)

[ChrisJudd]

Moramo naći neku drugu drogu. 

Kakvi smo u tom fudbalu, gleda li ko?

[Nikom nista]

58 minutes ago, Golijat said:

Ostoji je jedini "spas" da nakon svega podnese ostavku. 
 

Kontam da nece smeti na utakmicama da se pojavi posle svega.

Čak i ako bi hteo da podnese ostavku (ne mislim da je mnogo verovatno), mislim da se lično tu ništa ne pita. Zna se ko je klimnuo glavom da može tu da dodje i taj isti treba da klimne glavom da mu dopusti da ode. A tom nekom je super legao tajming ove sage i odgovara mu da jos malo potraje, jer tri dana niko ne pominje, niti razmislja o NIS-u, licenci, gasu, ćacilendu, Generalštabu, panik tasteru koji je u zemlji Srbiji beskoristan itd.

[Barkley#34]

15 minutes ago, Dzep said:

Dobrodošli u mrtvilo FKP

 

Inače, nemoj neko da je zviždao igračima, ili ih slučajno popreko pogledao, neke komšije neće moći da spavaju noćima.

[djole]

58 minutes ago, nnn said:

Izmešalo se dosta narativa, perspektiva i emocija – i samim tim je celokupna situacija dosta konfuzna i haotična. Svako nudi neku svoju verziju priče i pogled na istu, a da nisu uopšte jasni ni motivi ni ciljevi, kako Željka, tako i uprave, ali i navijača Partizana. I ne postoji nužno jedna strana priče ili jedna istina; istina je mnogo, na različitim nivoima. Naročito drugačiji pogled imaju Zvezdaši i Partizanovci, pre svega jer Grobari na Željka ne gledaju čisto kao na trenera koji je tu da bi isporučio rezultat u kratkom roku.

 

Pošto sam napisao poduži post, kako ne bih maltretirao one koji nisu zainteresovani, stavljam u spoiler svoje malo šire viđenje ove, retko haotične i turbulentne, situacije.

 

  Reveal hidden contents

 

 

Da krenem od jednostavnijeg segmenta, koji uglavnom mi sa druge strane brda gledamo kad rezonujemo, za šta se slažem da je površno i nepotpuno. Ukoliko pričamo čisto o rezultatima, Željko je apsolutno glavni i odgovorni. Rezultati su, u odnosu na ulaganja, očekivanja, hajp, podršku i generalno njegov renome – ispodprosečni, a često i razočaravajući u prethodnih 5 sezona. Tekuća sezona je kulminacija, naročito jer se očekivala kruna petogodišnjeg rada, a ne ovakvo posrnuće. Iz trenutne vizure – loša selekcija, loša igra, loše vođenje, loši rezultati. I to tima koji je lično selektirao nakon što je raspustio prethodni – a zatim ga i nadogradio po svom nahođenju, a u skladu sa ograničenjima koja stoje pred svim klubovima i EL trenerima.

 

 

Velika većina trenera bi dobila otkaz nakon svega viđenog u prethodne tri sezone (tj 2 i 1/3). Lično, nemam nikakvu sumnju da postoje i da su dostupni treneri koji bi uradili bolji posao od Željka u post-Ljulj periodu. Mene posebno npr tu tangira koliko igrača je on „ispustio“ i nije uspeo da nađe zajednički jezik sa njima, te da im omogući da Partizan bude njihova kuća u nekom dužem periodu. Partizan je danas, za manje pare od potrošenih, mogao da ima roster: Karlik, PJ Dozier, Sterling, Avramović, Nilikina, Bonga, Marinković, Ledej, Majk, Pokuševski, Tajrik, Kaboklo – koji je neuporedivo funkcionalniji i smisleniji. Naravno, to je samo hipotetički primer, spisak igrača je mnogo duži, ali ozbiljan broj tih igrača su ipak sa olakšanjem otišli od Željka i Partizana (ne nužno uz loše reči ili neku netrpeljivost, ali jednostavno su više želeli da budu negde drugde).

 

Stoga, iz rezultatskog/igračkog aspekta – Željko je uradio, po mom viđenju, ispodprosečan posao, koji bi mogli i mnogi drugi treneri da isporuče; a solidan broj njih bi u proseku bio i uspešniji. Partizan je u par naleta – utakmica, nedelja, jednom čak i meseci – igrao i ponajbolju košarku u Evropi; ali je isto tako često bio i tragičan, nepovezan, u gubitničkim serijama i sa odlukama na parketu i sa klupe koje je jednostavno teško objasniti bilo kome ko prati košarku.

 

***

 

Sa druge strane: 1) Željko Obradović trener Partizana; 2) budžet 20-30 miliona, dovoljan da se sastavi kvalitetan tim; 3) rasprodata Arena, 15k godišnjih karata. To mora biti san svakog navijača Partizana i situacija na koju svako stavlja potpis i blanko podršku do kraja života, zar ne? To je neki ideal kojem se teži. Međutim, nasuprot ideala stoji stvarnost – kao i u životu, neko kupi kuću, kola, dobije decu, čekira sve što je neophodno za srećan život, pa ne bude baš tako.

 

Međutim, i dalje ne vidim da postoji bolja kombinacija za jednog navijača Partizana od gore navedene, ni u teoriji ni u praksi. Boljeg rešenja nema na vidiku, trenerskog – mogli bi da raspravljamo, ali kao ceo paket (o tome više ispod) -- ne. Željko je najbolji evropski trener svih vremena, legenda kluba koja isti voli svim srcem – pritom je pre tri sezone dokazao da je i dalje kadar da napravi opaku ekipu koja igra najbolju košarku i koja je zaslužila F4. Kad se tako sagleda, na stranu trenutni rezultati, dugoročno to verovatno i dalje jeste najbolja opcija za Partizan.

 

***

 

Navijači Partizana imaju ogromnu energiju, nekanalisanu, izvinjavam se – ali nazvaću je „ludačkom“, i u pozitivnom i u negativnom smislu. Ta sposobnost da se napravi zastrašujuća atmosfera u dvorani (mada pre ona pre 15ak godina nego danas), ta privrženost klubu, broj ljudi koji ga ozbiljno prati (u smislu analitike, praćenja svakog koraka, i sl), broj ljudi koji kupi propusnicu ma koliko ona koštala, broj ljudi koji se za par sati skupi na aerodromu – i sve to bez organizovane navijačke grupe (a možda je to i prednost?).. impozantno.

To ima i svoj downside, tolika privrženost i involviranost dovode i do nerazumnih odluka i poimanja stvarnosti – mnogi navijači Partizana sebe istinski smatraju „avangardom“ (hehe), uzvišenim košarkaškim bićima, „čistom“ stranom Beograda, zakletim borcima za pravdu i protiv vlasti (svaka čast za skandiranje, ali opet veći deo rukovodstva SNS/SPS affiliated). Ide se ponekad u deluziji i do toga da su stotine/hiljade ljudi uplaćivali pare na „neki“ račun koji je Ostoja dao kako bi se platio „neki“ porez koji je Vučić „pikirao i nametnuo“ (zasigurno je dug postojao nominalno, ali zasigurno je postojalo i desetine načina da se to neutrališe u ovoj i ovakvoj državi).

 

Sve to je bitno zarad šire slike i tog čuvenog konteksta, koji mi sa druge strane često ne vidimo – navijači Partizana su snažno, identitetski povezani sa svojim košarkaškim klubom, mnogo više nego što su to navijači KKCZ. Taj identitet je u velikoj meri građen tokom prvih 15 godina XXI veka, u eri Duleta Vujoševića. To nije bio samo košarkaški klub u očima Grobara, niti tek jedan trener. Dule je bio i ostao jedna vrsta božanstva – i zbog biča ka KKCZ i zbog trenerskog umeća i zbog desetina trofeja i zbog EL skalpova i zbog mudrosti koje je neretko izgovarao. Dobar je narator, filozof, ideolog, pogodio je u žicu Grobare i izgradio jednu vrstu kulta/podrške. On je oblikovao tu „avangardnost“ i posebnost (vidi se i po toj generaciji navijača Partizana, rođenih tokom 70ih i 80ih).

 

***

 

Ne moram da napominjem kakvu je emotivnu i egzistencijalnu „štetu“ mnogim navijačima KKP nanelo ono što se desilo nakon 2015. godine, kada je klub rasturen u paramparčad, izgažen, obesmišljen i više je postojao kao neka senka, magla, kroz koju je CZ prolazila grabeći ka svojim uspešnim sezonama i svetlim godinama. Najteže je bilo to što Grobari, koji su do juče u Duletu imali jedno „božanstvo“ i sigurnu luku, nisu znali kome da se okrenu i ko je potencijalni novi temelj Partizanovih uspeha, odnosno kako i da li je moguće suportstaviti se SNS-u. U međuvremenu, SNS je u – mora se ipak reći, super light verziji – ušao u klub, a drugačije verovatno ni nije bilo moguće.

 

Mislim da je sve to bitno i relevantno zbog današnje situacije – Željko Obradović nije samo trener kluba, nije samo ni legenda, nije samo ni najuspešniji trener u istoriji. On je ta identitetska poveznica i temelj koji Grobarima garantuje da će njihov klub biti pažen, negovan i zaista razvijan sa ljubavlju i dužnom pažnjom dobrog domaćina. I to od strane čoveka kojem bezrezervno veruju i koji za njih ima čistu reputaciju, iskrene namere i neophodan skillset.

 

Odlazak Željka nije samo puka smena trenera – iako bi to u teoriji zaista i mogla da bude. Potencijalno, to je novo padanje u senku, identitetsko kidanje, prepuštanje u ruke SNS fele. Kažem opet, iako ne mora tako da bude – i možda bi KKP rezultatski i bio uspešniji sa nekim drugim trenerom, težina Željka je prevelika da bi on samo podneo ostavku i nestao iz života Partizana i Grobara. Rizik i strah u navijačima Partizana je preveliki. Otud i takva mobilizacija i takav otpor, koji neće nestati preko noći ili kako Ostoja navodno kaže „nakon prvog poraza“.

 

***

 

Smatram da navijači Partizana shvataju da je Željko „odabrani i jedini“ (dugoročno), ali da ne mogu da se pomire sa tim da ne isporučuje proizvod koji je očekivan. Svako je nakon sezone 22/23, hteo da prizna ili ne, u podsvesti imao Željkov višegodišnji ciklus, žetvu, penjanje na EL tron ili makar jasan put ka tom tronu; isti ili veći problem je taj što Željko sa tim ne može da se pomiri i verujem da je i on svoj boravak u KKP-u zamišljao drugačije.

 

Marketinški, učinio je mnogo, u smislu budžeta, popunjenosti hale i posećenosti, te podizanju Partizana na EL nivo i dobijanje višegodišnje licence. Rezultatski, to uglavnom nije bilo to. Meni se čini da je on već jako dugo frustriran, a da ne uspeva da pronađe „lek“ za to – i da ga je ovo nerazumevanje sa postojećim rosterom dotuklo. Neću ulaziti u to da li je on adekvatan people manager, da li je danas people management bitniji od taktike, da li je navikao na luksuz i rad sa jako inteligentnim igračima, da li je „zaboravio“ kako raditi u uslovima u kojima mnogi igrači imaju niži (košarkaški) intelektualni i/ili igrački plafon, da li razume komunikaciju sa mlađim generacijama, da li je selekcija igrača njegova odgovornost ili ne, da li očekuje više poštovanja i respekta od strane igrača kojima on nije više baš tolika veličina kakva bi bio u nekom drugom klubu/vremenu. To su sve dodatne teme za diskusiju, koje mogu dodatno da pojasne tu frustraciju.

 

Na sve to, imamo celokupnu društvenu situaciju i taj disbalans u očekivanjima grobarske košarkaške publike u pogledu identiteta kluba i „tašna-mašna“ našminkane SNS logistike koja stoji iza istog. Kad se realno sagleda, Mijailović Ostoja je još i najbenignije prisustvo koje SNS može da ostvari – i makar na prvi pogled, a verujem da Željko ne bi dopustio drugačije – zaista radi na tome da obezbedi budžet, a da sportski sektor radi svoj deo posla. Svašta je moglo da se odvija iza kulisa, ali do bukvalno juče nije bilo nikakvih indicija da Ostoja buši Željka – sigurno da ima trzavica na relaciji OM-ŽO da i on (Ostoja) želi deo zahvalnosti i slave za sebe, da je i njemu to postalo identitetsko pitanje, da gleda da zaštiti i svoj položaj, ali to nije prelazilo neku granicu faula, makar u javnosti.

 

Stoga, moje viđenje je da je najfascinantije u celoj priči to što Partizanov brod, ma koliko navijači Partizana želeli da veruju u drugačije, nije zaljuljao niko sa strane – ni nevidljiva ruka Aleksandra Vučića, ni ogromni talasi, ni pirati koji nasrću. Sami su zaljuljali svoj brod, i to čak ne bih rekao da je Ostoja glavni faktor nestabilnosti (ni njemu to ne odgovara, on je jednostavno živeo svoj najbolji život). Partizan je, kao sprega navijača, uprave, stručnog štaba, igrača.. jednostavno implodirao. Svako tom implodiranju može da pripisuje šta želi, te da uvećava, izmišlja ili kreativno povezuje spoljne faktore. Ključni uzroci ležu upravo u toj, moguće i previše intenzivnoj povezanosti navijača Partizana sa klubom, koji prave samim tim i nenormalna očekivanja i pritisak i apsolutni svaki segment funkcionisanja je pod lupom; ali i sam Željko  i njegova unutrašnja borba.

 

***

 

Lično, veoma me je iznenadila reakcija Željka Obradovića. Celokupna sapunica koju je u suštini stvorio svojom odlukom, naravno sa oduševljenjem dočekana od strane zainteresovane javnosti – ne priliči mu. I tu se vidi koliko je i on ipak ljudsko biće, a ne samo božanstvo, koje ne uspeva da se izbori sa svojim demonima. Meni izgleda kao da se on naljutio, ali je donekle i smešna (makar nama koji nismo Partizanovci) situacija, jer nije jasno na koga je čovek ljut? Ja sam prvo pomislio da je „preuzeo odgovornost“ i rekao – „ja nisam u stanju da od ove grupe igrača izvučem više, već sam jednom menjao ceo tim, tako ne rade ozbiljni ljudi, prepuštam palicu nekom drugom ko će moći da sklopi bolji paket u ostatku tekuće, a naročito za narednu sezonu“. Ali zaboravio sam da je to Željko, a ne neki „običan“ trener. Ispostavlja se ipak da nije preuzeo baš (skroz) odgovornost i više se stiče utisak da je ljut na igrače koji ga ne slušaju i na upravu koja mu ne ispunjava želje.

 

Uvukao je ogroman broj ljudi u tu haotičnu situaciju, gde nikom ništa nije jasno. Ne znam ni da li je njemu. Igračima svakako nije, pa ni kapitenu ekipe koju je trenirao do juče. Osim ukoliko nema neki mastermind plan, da preuzme upravu od Ostoje, dovede nekog ko će da upumpa još veće pare, a on generiše još veću koheziju i podršku među navijačima. Ako je to, onda svaka čast, mada život ipak nije film i taj scenario se neće desiti; a ni scenario ne bi pojasnio ni abolirao situaciju u kojoj on po drugi put u tri sezone potpuno renovira ceo tim. Koji je većim delom sam selektirao. I to što ne uspeva da ga menadžuje, to je njegov neuspeh, a ne opravdanje.

 

Sa takvim statusom, znanjem, pa mogu reći i moći, velika je odgovornost (bila) na Željku – pre svega da sad „ne uništi“ Partizan. I pored svega, očekivalo bi se da ima odgovornost da napravi određeni kontinuitet, zaštiti igrače (nisu ga valjda svi sabotirali) i uključi se aktivno u premošćavanje krize, jer ne izlazi se iz svoje kuće ljutit i bez osvrta – a on nije nikada bio „samo trener“. Partizan treba da nastavi da postoji i nakon njega, valjda zaslužuje i adekvatnog trenera, valjda nije cilj da sledeće godine hala bude prazna i da se proda 0 sezonskih karata.

 

Nije mi jasna njegova trenutna pozicija i ostaje nada da će se on oglasiti i razrešiti je, umesto što ostavlja ovoliki prostor za imaginaciju. Da li on nije uspeo da isporuči dovoljno kao trener – ako je tako, logično bi bilo – iako ne nužno obavezno – da otvori vrata nekoj drugoj legendi i pruži podršku da nastavi započeti posao. Ako sportski sektor prikuplja sredstva, postoje uslovi da se rade, zašto se ne bi otvorio prostor nekom Saletu Đorđeviću? (sad je za to kasno, naravno, pričam hipotetički). Ukoliko je bio sabotiran i ako je sve ovo SNS maslo, neka se zavali u Atini i makar ukaže na to, da upozori i navijače i kolege šta će se od njih očekivati i u kakvu će se situaciju dovesti – to bi značilo da mu nisu dovođeni igrači koje je tražio, da je klub svesno sabotirao transfere, da nije postojala konzistentna komunikacija sa igračima kroz različite nivoe u klubu, da su neki igrači pritiskani od strane uprave, da je on mrcvaren "malo po malo". Ako je mogao 2005 da baci igrače pod autobus, valjda može i sad jasno da ukaže šta se sve dešava(lo). Stoga, mislim da ima odgovornost prema svim navijačima, a naročito u ovakvoj situaciji – da kaže jasno i glasno, pa ako je potrebno, da bude tu u prelaznom periodu - a da Ostoja sa bulumentom bude taj koji se povlači. U svakom slučaju, kao u nekom filmskom scenariju, mislim da je Željku najteže sve vreme bilo da pobedi sam sebe.

 

***

 

Šta god bilo, mislim da navijače Partizana to trenutno i ne zanima i da nakupljenu frustraciju koriste kako bi se iskalili na Ostoji (skroz podržavam), ali i na igračima – što je sumanuto i što jeste i samom Željku na duši. Tokom svih ovih nedelja, niko nije bio odstranjen, suspendovan, sankcionisan na bilo koji način. Sam je birao te igrače, sam ih je ostavio nakon prethodne sezone. I oni na kraju krajeva rade svoj posao, nekad sa više, nekad sa manje motivacije, što nije samo stvar odluke i 1/0 prekidača. Verujem i da većinu njih zabole na kraju krajeva za Željka, niti moraju da imaju tu vrstu strahopoštovanja i respekta prema nekome ko im ne odgovara ili sa kim se uopšte ne razumeju. To objektivno nije toliki greh koliko ljudi pokušavaju da im pripišu. Otići će na kraju sezone negde drugde, gde će biti bolje verzije sebe, a Partizan treba pametnije da dovodi igrače. Uostalom, tako nešto i jeste rizik kada „oteraš“ 12 igrača, a dovedeš potpuno novu garnituru.

 

Mislim da će i Ostoja biti jedan od retkih predsednika KK koji neće smeti da uđe u halu ili koji makar ne razume šta će ga tamo dočekati. I opet, neka, tako i treba, ma koliko objektivno bio ili ne bio kriv.

 

Pretesko mi je da priznam da se sa maltene svime slazem. 
 

Ogroman faktor u svemu ovome je celokupna drustvena situacija u poslednjih godinu dana. Ljudi su prosto pukli, zeljni sukoba i da neko dobro najebe, a Ostoja je savrsena personifikacija rezima. Sa te strane je i za njega stvarno bolje da se sto pre makne. 

[jedibojan]

22 minutes ago, Dzep said:

 

A kakva smo kurčinela od organizacije može da se vidi prema svemu što danas imamo prilike da vidimo, nema rezervnog plana ako trener ode, nema rezervnog plana ako SD ode, nema rezervnog plana ni za šta, samo improv pokriven social med marketingom, taština praznine...

E zbog ovoga je razvaljivanje od beton bilo i neophodno i neminovno.

Vise nema bacanja prasine u oci.

Ovo je jedini put

[Elevator Operater]

1 hour ago, ScepanScekicSto said:

stvarno bi mi bilo zao, da jedan tako dobar covek trpi salvu uvreda sa tribina ni kriv ni duzan...

 

aca je jedan mega gigs car

 

ja npr tipujem na Ocokoljica... no videcemo... hoce li neko biti slomljen... svi su oni ziveli lepo na konto Zeljka

 

Mislim da Aca nece imati taj problem, ipak se on iz ugla navijaca "na pravoj strani" bio. Mozda nece dobijati aplauze, ali mislim da nece ni zvizduke. Ako tako bude, nadam se da ce i Zeljko naci vremena da makar kroz recenicu dve da omeksa navijace ka njemu...

[wrach]

Sve je rekao @Son_of_a_guna dodao @Dzep

 

Najradije bih da se ovo sve raspusti, napravi presedan i batali sezona jer ovaj skup igraca nece uraditi nista.

 

(Da napomenem, to sam mislio, a i javno govorio i pre mesec dana, kada sam video nacin na koji se zagrevaju, ponasaju u odbani, na klupi i tajm outu.)

 

Romanticno (a vrlo verovatno i glupavo) cu se nadati da ce to ostaviti vremena da se klub procisti.

Pa onda dogodine neka igraju klinci LS, ja sam skroz okej s tim, dolazicu da gledam.

Edited 1 hour ago by wrach

[le piaf]

28 minutes ago, Elevator Operater said:

 

Mislim da Aca nece imati taj problem, ipak se on iz ugla navijaca "na pravoj strani" bio. Mozda nece dobijati aplauze, ali mislim da nece ni zvizduke. Ako tako bude, nadam se da ce i Zeljko naci vremena da makar kroz recenicu dve da omeksa navijace ka njemu...

 

Nadam se da neće ostati u klubu. Može da radi gde god hoće, uživa veliko poštovanje i reputaciju u košarkaškom svetu; ceo Željkov stručni štab treba da se zahvali srednjim prstom, i ode. 

[DameTime]

Mislim da bi Želimir trebalo, ne, morao, da izađe sa nekom kzš na kojoj će transparentno izneti svoju stranu priče.

 

Da danima kruži ovoliko poluistina, tabloidnih poluinformacija i, na kraju krajeva, neistina, nema više nikakvog smisla. Svakako će svi pre njemu poverovati nego ćaci-predsedniku kluba, čak i ovi koji su smatrali da je sve farsa.

[le piaf]

1 minute ago, DameTime said:

Mislim da bi Želimir trebalo, ne, morao, da izađe sa nekom kzš na kojoj će transparentno izneti svoju stranu priče.

 

Da danima kruži ovoliko poluistina, tabloidnih poluinformacija i, na kraju krajeva, neistina, nema više nikakvog smisla. Svakako će svi pre njemu poverovati nego ćaci-predsedniku kluba, čak i ovi koji su smatrali da je sve farsa.

 

Mislim da će se sigurno obratiti, iz jednog, ali prilično bitnog razloga. 

Da zaštiti igrače, jer krenula je hajka i neko može da strada. Uradiće to gospodski, iako neki sasvim sigurno nisu zaslužili, ako je i 20% istine od onoga što se provlačilo ovih dana. 

Samim tim, 50% istine se neće saznati, a zatim će napredna mašinerija sve svaliti na njega. 

Da je odgovoran, jeste. Da je jedini, nije. A ostaće jedini, nažalost. 

[Crni]

17 minutes ago, DameTime said:

Mislim da bi Želimir trebalo, ne, morao, da izađe sa nekom kzš na kojoj će transparentno izneti svoju stranu priče.

[Dzep]

Evo ga Ostoja, sutra na Prvoj kod Minje Ćaci Miletić, da objasni, kako bi Grobari razumeli... 

 

Tužan jedan čovek, želi da pokaže da je uspešan, da ume, da ima stila, a nekako se na kraju pokaže da jedino što ume jeste dognam-prodam princip, što bi veliki dir Autočačka rekao.

 

Vrv ćemo na obraćanje trenera sačekati ponedeljak, a prilično sam siguran da se na ovome neće završiti

[Jakob Aman]

Limar gost sutra u 20h kod Minje preletacice.

[ScepanScekicSto]

Evo Karija, Milutina Aleksica... idemo redom...

 

E moj Zeljko, sta je tebi ovo u zivotu trebalo....

 

al navijacu svim srcem da uzmes tu 10tu

[Ref4ever]

2 hours ago, nnn said:

Izmešalo se dosta narativa, perspektiva i emocija – i samim tim je celokupna situacija dosta konfuzna i haotična. Svako nudi neku svoju verziju priče i pogled na istu, a da nisu uopšte jasni ni motivi ni ciljevi, kako Željka, tako i uprave, ali i navijača Partizana. I ne postoji nužno jedna strana priče ili jedna istina; istina je mnogo, na različitim nivoima. Naročito drugačiji pogled imaju Zvezdaši i Partizanovci, pre svega jer Grobari na Željka ne gledaju čisto kao na trenera koji je tu da bi isporučio rezultat u kratkom roku.

 

Pošto sam napisao poduži post, kako ne bih maltretirao one koji nisu zainteresovani, stavljam u spoiler svoje malo šire viđenje ove, retko haotične i turbulentne, situacije.

 

  Reveal hidden contents

 

 

Da krenem od jednostavnijeg segmenta, koji uglavnom mi sa druge strane brda gledamo kad rezonujemo, za šta se slažem da je površno i nepotpuno. Ukoliko pričamo čisto o rezultatima, Željko je apsolutno glavni i odgovorni. Rezultati su, u odnosu na ulaganja, očekivanja, hajp, podršku i generalno njegov renome – ispodprosečni, a često i razočaravajući u prethodnih 5 sezona. Tekuća sezona je kulminacija, naročito jer se očekivala kruna petogodišnjeg rada, a ne ovakvo posrnuće. Iz trenutne vizure – loša selekcija, loša igra, loše vođenje, loši rezultati. I to tima koji je lično selektirao nakon što je raspustio prethodni – a zatim ga i nadogradio po svom nahođenju, a u skladu sa ograničenjima koja stoje pred svim klubovima i EL trenerima.

 

 

Velika većina trenera bi dobila otkaz nakon svega viđenog u prethodne tri sezone (tj 2 i 1/3). Lično, nemam nikakvu sumnju da postoje i da su dostupni treneri koji bi uradili bolji posao od Željka u post-Ljulj periodu. Mene posebno npr tu tangira koliko igrača je on „ispustio“ i nije uspeo da nađe zajednički jezik sa njima, te da im omogući da Partizan bude njihova kuća u nekom dužem periodu. Partizan je danas, za manje pare od potrošenih, mogao da ima roster: Karlik, PJ Dozier, Sterling, Avramović, Nilikina, Bonga, Marinković, Ledej, Majk, Pokuševski, Tajrik, Kaboklo – koji je neuporedivo funkcionalniji i smisleniji. Naravno, to je samo hipotetički primer, spisak igrača je mnogo duži, ali ozbiljan broj tih igrača su ipak sa olakšanjem otišli od Željka i Partizana (ne nužno uz loše reči ili neku netrpeljivost, ali jednostavno su više želeli da budu negde drugde).

 

Stoga, iz rezultatskog/igračkog aspekta – Željko je uradio, po mom viđenju, ispodprosečan posao, koji bi mogli i mnogi drugi treneri da isporuče; a solidan broj njih bi u proseku bio i uspešniji. Partizan je u par naleta – utakmica, nedelja, jednom čak i meseci – igrao i ponajbolju košarku u Evropi; ali je isto tako često bio i tragičan, nepovezan, u gubitničkim serijama i sa odlukama na parketu i sa klupe koje je jednostavno teško objasniti bilo kome ko prati košarku.

 

***

 

Sa druge strane: 1) Željko Obradović trener Partizana; 2) budžet 20-30 miliona, dovoljan da se sastavi kvalitetan tim; 3) rasprodata Arena, 15k godišnjih karata. To mora biti san svakog navijača Partizana i situacija na koju svako stavlja potpis i blanko podršku do kraja života, zar ne? To je neki ideal kojem se teži. Međutim, nasuprot ideala stoji stvarnost – kao i u životu, neko kupi kuću, kola, dobije decu, čekira sve što je neophodno za srećan život, pa ne bude baš tako.

 

Međutim, i dalje ne vidim da postoji bolja kombinacija za jednog navijača Partizana od gore navedene, ni u teoriji ni u praksi. Boljeg rešenja nema na vidiku, trenerskog – mogli bi da raspravljamo, ali kao ceo paket (o tome više ispod) -- ne. Željko je najbolji evropski trener svih vremena, legenda kluba koja isti voli svim srcem – pritom je pre tri sezone dokazao da je i dalje kadar da napravi opaku ekipu koja igra najbolju košarku i koja je zaslužila F4. Kad se tako sagleda, na stranu trenutni rezultati, dugoročno to verovatno i dalje jeste najbolja opcija za Partizan.

 

***

 

Navijači Partizana imaju ogromnu energiju, nekanalisanu, izvinjavam se – ali nazvaću je „ludačkom“, i u pozitivnom i u negativnom smislu. Ta sposobnost da se napravi zastrašujuća atmosfera u dvorani (mada pre ona pre 15ak godina nego danas), ta privrženost klubu, broj ljudi koji ga ozbiljno prati (u smislu analitike, praćenja svakog koraka, i sl), broj ljudi koji kupi propusnicu ma koliko ona koštala, broj ljudi koji se za par sati skupi na aerodromu – i sve to bez organizovane navijačke grupe (a možda je to i prednost?).. impozantno.

To ima i svoj downside, tolika privrženost i involviranost dovode i do nerazumnih odluka i poimanja stvarnosti – mnogi navijači Partizana sebe istinski smatraju „avangardom“ (hehe), uzvišenim košarkaškim bićima, „čistom“ stranom Beograda, zakletim borcima za pravdu i protiv vlasti (svaka čast za skandiranje, ali opet veći deo rukovodstva SNS/SPS affiliated). Ide se ponekad u deluziji i do toga da su stotine/hiljade ljudi uplaćivali pare na „neki“ račun koji je Ostoja dao kako bi se platio „neki“ porez koji je Vučić „pikirao i nametnuo“ (zasigurno je dug postojao nominalno, ali zasigurno je postojalo i desetine načina da se to neutrališe u ovoj i ovakvoj državi).

 

Sve to je bitno zarad šire slike i tog čuvenog konteksta, koji mi sa druge strane često ne vidimo – navijači Partizana su snažno, identitetski povezani sa svojim košarkaškim klubom, mnogo više nego što su to navijači KKCZ. Taj identitet je u velikoj meri građen tokom prvih 15 godina XXI veka, u eri Duleta Vujoševića. To nije bio samo košarkaški klub u očima Grobara, niti tek jedan trener. Dule je bio i ostao jedna vrsta božanstva – i zbog biča ka KKCZ i zbog trenerskog umeća i zbog desetina trofeja i zbog EL skalpova i zbog mudrosti koje je neretko izgovarao. Dobar je narator, filozof, ideolog, pogodio je u žicu Grobare i izgradio jednu vrstu kulta/podrške. On je oblikovao tu „avangardnost“ i posebnost (vidi se i po toj generaciji navijača Partizana, rođenih tokom 70ih i 80ih).

 

***

 

Ne moram da napominjem kakvu je emotivnu i egzistencijalnu „štetu“ mnogim navijačima KKP nanelo ono što se desilo nakon 2015. godine, kada je klub rasturen u paramparčad, izgažen, obesmišljen i više je postojao kao neka senka, magla, kroz koju je CZ prolazila grabeći ka svojim uspešnim sezonama i svetlim godinama. Najteže je bilo to što Grobari, koji su do juče u Duletu imali jedno „božanstvo“ i sigurnu luku, nisu znali kome da se okrenu i ko je potencijalni novi temelj Partizanovih uspeha, odnosno kako i da li je moguće suportstaviti se SNS-u. U međuvremenu, SNS je u – mora se ipak reći, super light verziji – ušao u klub, a drugačije verovatno ni nije bilo moguće.

 

Mislim da je sve to bitno i relevantno zbog današnje situacije – Željko Obradović nije samo trener kluba, nije samo ni legenda, nije samo ni najuspešniji trener u istoriji. On je ta identitetska poveznica i temelj koji Grobarima garantuje da će njihov klub biti pažen, negovan i zaista razvijan sa ljubavlju i dužnom pažnjom dobrog domaćina. I to od strane čoveka kojem bezrezervno veruju i koji za njih ima čistu reputaciju, iskrene namere i neophodan skillset.

 

Odlazak Željka nije samo puka smena trenera – iako bi to u teoriji zaista i mogla da bude. Potencijalno, to je novo padanje u senku, identitetsko kidanje, prepuštanje u ruke SNS fele. Kažem opet, iako ne mora tako da bude – i možda bi KKP rezultatski i bio uspešniji sa nekim drugim trenerom, težina Željka je prevelika da bi on samo podneo ostavku i nestao iz života Partizana i Grobara. Rizik i strah u navijačima Partizana je preveliki. Otud i takva mobilizacija i takav otpor, koji neće nestati preko noći ili kako Ostoja navodno kaže „nakon prvog poraza“.

 

***

 

Smatram da navijači Partizana shvataju da je Željko „odabrani i jedini“ (dugoročno), ali da ne mogu da se pomire sa tim da ne isporučuje proizvod koji je očekivan. Svako je nakon sezone 22/23, hteo da prizna ili ne, u podsvesti imao Željkov višegodišnji ciklus, žetvu, penjanje na EL tron ili makar jasan put ka tom tronu; isti ili veći problem je taj što Željko sa tim ne može da se pomiri i verujem da je i on svoj boravak u KKP-u zamišljao drugačije.

 

Marketinški, učinio je mnogo, u smislu budžeta, popunjenosti hale i posećenosti, te podizanju Partizana na EL nivo i dobijanje višegodišnje licence. Rezultatski, to uglavnom nije bilo to. Meni se čini da je on već jako dugo frustriran, a da ne uspeva da pronađe „lek“ za to – i da ga je ovo nerazumevanje sa postojećim rosterom dotuklo. Neću ulaziti u to da li je on adekvatan people manager, da li je danas people management bitniji od taktike, da li je navikao na luksuz i rad sa jako inteligentnim igračima, da li je „zaboravio“ kako raditi u uslovima u kojima mnogi igrači imaju niži (košarkaški) intelektualni i/ili igrački plafon, da li razume komunikaciju sa mlađim generacijama, da li je selekcija igrača njegova odgovornost ili ne, da li očekuje više poštovanja i respekta od strane igrača kojima on nije više baš tolika veličina kakva bi bio u nekom drugom klubu/vremenu. To su sve dodatne teme za diskusiju, koje mogu dodatno da pojasne tu frustraciju.

 

Na sve to, imamo celokupnu društvenu situaciju i taj disbalans u očekivanjima grobarske košarkaške publike u pogledu identiteta kluba i „tašna-mašna“ našminkane SNS logistike koja stoji iza istog. Kad se realno sagleda, Mijailović Ostoja je još i najbenignije prisustvo koje SNS može da ostvari – i makar na prvi pogled, a verujem da Željko ne bi dopustio drugačije – zaista radi na tome da obezbedi budžet, a da sportski sektor radi svoj deo posla. Svašta je moglo da se odvija iza kulisa, ali do bukvalno juče nije bilo nikakvih indicija da Ostoja buši Željka – sigurno da ima trzavica na relaciji OM-ŽO da i on (Ostoja) želi deo zahvalnosti i slave za sebe, da je i njemu to postalo identitetsko pitanje, da gleda da zaštiti i svoj položaj, ali to nije prelazilo neku granicu faula, makar u javnosti.

 

Stoga, moje viđenje je da je najfascinantije u celoj priči to što Partizanov brod, ma koliko navijači Partizana želeli da veruju u drugačije, nije zaljuljao niko sa strane – ni nevidljiva ruka Aleksandra Vučića, ni ogromni talasi, ni pirati koji nasrću. Sami su zaljuljali svoj brod, i to čak ne bih rekao da je Ostoja glavni faktor nestabilnosti (ni njemu to ne odgovara, on je jednostavno živeo svoj najbolji život). Partizan je, kao sprega navijača, uprave, stručnog štaba, igrača.. jednostavno implodirao. Svako tom implodiranju može da pripisuje šta želi, te da uvećava, izmišlja ili kreativno povezuje spoljne faktore. Ključni uzroci ležu upravo u toj, moguće i previše intenzivnoj povezanosti navijača Partizana sa klubom, koji prave samim tim i nenormalna očekivanja i pritisak i apsolutni svaki segment funkcionisanja je pod lupom; ali i sam Željko  i njegova unutrašnja borba.

 

***

 

Lično, veoma me je iznenadila reakcija Željka Obradovića. Celokupna sapunica koju je u suštini stvorio svojom odlukom, naravno sa oduševljenjem dočekana od strane zainteresovane javnosti – ne priliči mu. I tu se vidi koliko je i on ipak ljudsko biće, a ne samo božanstvo, koje ne uspeva da se izbori sa svojim demonima. Meni izgleda kao da se on naljutio, ali je donekle i smešna (makar nama koji nismo Partizanovci) situacija, jer nije jasno na koga je čovek ljut? Ja sam prvo pomislio da je „preuzeo odgovornost“ i rekao – „ja nisam u stanju da od ove grupe igrača izvučem više, već sam jednom menjao ceo tim, tako ne rade ozbiljni ljudi, prepuštam palicu nekom drugom ko će moći da sklopi bolji paket u ostatku tekuće, a naročito za narednu sezonu“. Ali zaboravio sam da je to Željko, a ne neki „običan“ trener. Ispostavlja se ipak da nije preuzeo baš (skroz) odgovornost i više se stiče utisak da je ljut na igrače koji ga ne slušaju i na upravu koja mu ne ispunjava želje.

 

Uvukao je ogroman broj ljudi u tu haotičnu situaciju, gde nikom ništa nije jasno. Ne znam ni da li je njemu. Igračima svakako nije, pa ni kapitenu ekipe koju je trenirao do juče. Osim ukoliko nema neki mastermind plan, da preuzme upravu od Ostoje, dovede nekog ko će da upumpa još veće pare, a on generiše još veću koheziju i podršku među navijačima. Ako je to, onda svaka čast, mada život ipak nije film i taj scenario se neće desiti; a ni scenario ne bi pojasnio ni abolirao situaciju u kojoj on po drugi put u tri sezone potpuno renovira ceo tim. Koji je većim delom sam selektirao. I to što ne uspeva da ga menadžuje, to je njegov neuspeh, a ne opravdanje.

 

Sa takvim statusom, znanjem, pa mogu reći i moći, velika je odgovornost (bila) na Željku – pre svega da sad „ne uništi“ Partizan. I pored svega, očekivalo bi se da ima odgovornost da napravi određeni kontinuitet, zaštiti igrače (nisu ga valjda svi sabotirali) i uključi se aktivno u premošćavanje krize, jer ne izlazi se iz svoje kuće ljutit i bez osvrta – a on nije nikada bio „samo trener“. Partizan treba da nastavi da postoji i nakon njega, valjda zaslužuje i adekvatnog trenera, valjda nije cilj da sledeće godine hala bude prazna i da se proda 0 sezonskih karata.

 

Nije mi jasna njegova trenutna pozicija i ostaje nada da će se on oglasiti i razrešiti je, umesto što ostavlja ovoliki prostor za imaginaciju. Da li on nije uspeo da isporuči dovoljno kao trener – ako je tako, logično bi bilo – iako ne nužno obavezno – da otvori vrata nekoj drugoj legendi i pruži podršku da nastavi započeti posao. Ako sportski sektor prikuplja sredstva, postoje uslovi da se rade, zašto se ne bi otvorio prostor nekom Saletu Đorđeviću? (sad je za to kasno, naravno, pričam hipotetički). Ukoliko je bio sabotiran i ako je sve ovo SNS maslo, neka se zavali u Atini i makar ukaže na to, da upozori i navijače i kolege šta će se od njih očekivati i u kakvu će se situaciju dovesti – to bi značilo da mu nisu dovođeni igrači koje je tražio, da je klub svesno sabotirao transfere, da nije postojala konzistentna komunikacija sa igračima kroz različite nivoe u klubu, da su neki igrači pritiskani od strane uprave, da je on mrcvaren "malo po malo". Ako je mogao 2005 da baci igrače pod autobus, valjda može i sad jasno da ukaže šta se sve dešava(lo). Stoga, mislim da ima odgovornost prema svim navijačima, a naročito u ovakvoj situaciji – da kaže jasno i glasno, pa ako je potrebno, da bude tu u prelaznom periodu - a da Ostoja sa bulumentom bude taj koji se povlači. U svakom slučaju, kao u nekom filmskom scenariju, mislim da je Željku najteže sve vreme bilo da pobedi sam sebe.

 

***

 

Šta god bilo, mislim da navijače Partizana to trenutno i ne zanima i da nakupljenu frustraciju koriste kako bi se iskalili na Ostoji (skroz podržavam), ali i na igračima – što je sumanuto i što jeste i samom Željku na duši. Tokom svih ovih nedelja, niko nije bio odstranjen, suspendovan, sankcionisan na bilo koji način. Sam je birao te igrače, sam ih je ostavio nakon prethodne sezone. I oni na kraju krajeva rade svoj posao, nekad sa više, nekad sa manje motivacije, što nije samo stvar odluke i 1/0 prekidača. Verujem i da većinu njih zabole na kraju krajeva za Željka, niti moraju da imaju tu vrstu strahopoštovanja i respekta prema nekome ko im ne odgovara ili sa kim se uopšte ne razumeju. To objektivno nije toliki greh koliko ljudi pokušavaju da im pripišu. Otići će na kraju sezone negde drugde, gde će biti bolje verzije sebe, a Partizan treba pametnije da dovodi igrače. Uostalom, tako nešto i jeste rizik kada „oteraš“ 12 igrača, a dovedeš potpuno novu garnituru.

 

Mislim da će i Ostoja biti jedan od retkih predsednika KK koji neće smeti da uđe u halu ili koji makar ne razume šta će ga tamo dočekati. I opet, neka, tako i treba, ma koliko objektivno bio ili ne bio kriv.

 

Kako bi izgledao moj post da umem da pišem i da sam racionalan u celoj ovoj priči.