Jump to content

gerijatrija? za nas matore...


zoran59

Recommended Posts

 

 

 

 

 

 Momci, mogli bi da se izjasnite, da li ste primetili kad je nastupila ta promena, od kada vam vise nije problem da se deklarisete kao seniori? Cenim da je to kod vas malo kasnije, mozda 60 ili 65?

Ali mi zato duze zivimo [emoji3].

 

Momenat kad sam dobio prvu unuku, pre skoro tri godine, je bio preloman. Vrlo često mi se desi kad neka npr. mlada mama sa detetom u nekoj situaciji mene označi "čikom" vrlo rado, bez ikakvog ustezanja, je, na neki način, ispravim i napomenem ponosno da sam "deka".

 

Druga je stvar što ja sam sebi se činim kao da sam nekih 35-40. pa se uglavnom tako i ponašam, ali..ogledalo ne laže...[emoji847]

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Baka moje prijateljice, predratna Bg dama koja je u svoje vreme otvarala Svetosavske balove, na pitanje nas, devojcuraka, kada je muskarac zreo imala je samo 1 odgovor: "6 meseci posle smrti". Sorry, ovo je bila shala.....

Dok lezim i gledam u plafon, u glavi mi je oluja, osecam kako mi sicusni misici podrhtavaju od glave do pete, uplasena sam.

Juce sam uspela da operem kosu. 

Upravo razmisljam da pokusam sa tusiranjem, mokri peskirici nisu dovoljni.

Treba mi pedikir, treba mi Vanja da mi sredi obrve i brkove, kad pomislim na onaj njen visoki sto u salonu, deluje mi kao Mont Everest....

Imam mlade komsije, nude pomoc i sad bi trebalo da pozovem komsinicu da bude u stanu dok se istusiram, za nedajboze ako se smandrljam...to samo secne u struku i odose noge kud koja...

Ne odvajam se od bakine palice, to je jedan masivan, crnolakirani stap idealne visine za mojih 180 cm. Baka je bila kao pticica, ne secam je se sa ovim stapom ali je ostao posle nje kao uspomena. Stvarno, sve zene sa mamine strane su bile malene, okruglaste, mekane, svilenkaste a ja se bacila na tatine iz Hercegovine....jednom mi se jedan muski udvarao pa mi je tepao "Dinarska kraljice..." mos misliti.....

Citam sve na sta naidjem o lecenju diskus hernije neoperativnim putem, mada je moja jos uvek samo suspektna....u usima mi i sad odzvanje ono PAK kad se sve ovo desilo...

Karakter je stvarno - sudbina.

Imam problem sa nepoznatim osobama u svom stanistu.

Uvek sam bila rigidna po tom pitanju, tesko sam pustala nove osobe u svoj krug ali sam onima koji su tu usli bila potpuno posvecena decenijama.

Govorim sebi "mozes ti to.....", ne vredi, ovo nije problem nekog drugog pa ga ja resim ocas, ovde sam ja i problem i resenje....

Za Andju: duso, muke starosti se resavaju u mladosti, mislite o tome.

Bolje prolaze zene neznijeg duha, one koje imaju razvijenu socijalnu inteligenciju. Mi, ratnice (iz nuzde u najvecem broju slucajeva) nemamo taj aspekt, mi sve mozemo dok ne potegnemo neku saksiju...

Ode "resenje"da proplahne problem pa kud puklo da puklo.....

 

 

 

 

 

 

 

  • Like 7
Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Constantin said:

 

Druga je stvar što ja sam sebi se činim kao da sam nekih 35-40. pa se uglavnom tako i ponašam, ali..ogledalo ne laže...emoji847.png

 

 

A sto bi se osecao ili sebe dozivljavao drugacije nego kad si imao 35-40 godina? Pa nisi postao drugi covek zato sto si stariji, i dalje si isti Constantin.

 

Ali ono za ponasanje ti bas i ne verujem🤨. Pises na prethodnoj strani da se rado vozas motorom kroz Sicevacku klisuru, a izbegavas grad. Aj ti sad nama lepo prizaj: Kad si bio mladjan lovac ti, jesi li se radije vozikao pustim klisurama ili po gradu, kafici, devojke u letjim haljinama i tako to, a 😜?

 

Edit:slovca

Edited by vilhelmina
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

 

A sto bi se osecao ili sebe dozivljavao drugacije nego kad si imao 35-40 godina? Pa nisi postao drugi covek zato sto si stariji, i dalje si isti Constantin.

 

Ali ono za ponasanje ti bas i ne verujem[emoji2955]. Pises na prethodnoj strani da se rado vozas motorom kroz Sicevacku klisuru, a izbegavas grad. Aj ti sad nama lepo prizaj: Kad si bio mladjan lovac ti, jesi li se radije vozikao pustim klisurama ili po gradu, kafici, devojke u letjim haljinama i tako to, a [emoji12]?

 

Edit:slovca

Prvo, lako je tebi, jer izgledaš 15-20 godina mladje...kad sam se ranije vozio kroz grad, nije bilo ovoliko gužve, a delom si u pravu. Tada sam se vozikao da budem vidjen, sada isključivo iz uživanja.

 

P.S. išao sam i tada na pusta mesta, kad sam imao saputnicu..[emoji16]

 

  • Like 2
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Mogu li ja nesto da pitam? Nisam baš mnogo mlađi od najmlađih ovde na temi, ali me zanima, sa koliko godina se stvar preokrene, pa neko počne da se buni protiv bilo kakve promene bilo čega? Ono, na onoj temi su neki od najgrlatijih bili skoro svi sa ove teme, pa čisto da budem informisan šta mogu da očekujem :classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

Mogu li ja nesto da pitam? Nisam baš mnogo mlađi od najmlađih ovde na temi, ali me zanima, sa koliko godina se stvar preokrene, pa neko počne da se buni protiv bilo kakve promene bilo čega? Ono, na onoj temi su neki od najgrlatijih bili skoro svi sa ove teme, pa čisto da budem informisan šta mogu da očekujem :classic_biggrin:

Neki, kao ti, kad se rode....neki malo kasnije, a neki kad počne da ih stoli bojko za sve :classic_biggrin:

 

 

Link to comment
Share on other sites

Ne, ja sam oduvek za prevrednovanje i promenu ama bas svega, svuda, a tu naročito. Pa i kad bude ta promena, i za promenu nje sam, kad se i ona ubajati. Čisto onako, eto, ni zbog čega, da se menja.  Ako ništa drugo, da se nerviraju ovi što neće.

 

Nego ovi neki drugi, pa kad ih stoli bojko za sve, sto su onda na onoj temi onoliko galamili, nemoj slucajno da dođe zli RT da siluje majke i sestre i da razgoni pčele, jegulje i bumbare na buljuke :lol_2: 

 

Kad dođe taj period, sa koliko godina?

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites


Još jedan boomer ovde…

 

U poslednje vreme shvatam da sam mnogo više koncentrisana na “sada” i uvek sa planovima za “sutra”, ali bez očekivanja da se ispune baš onako kako sam ih zamišljala. Lako se zadovoljim sa delom ostvarenih, pa dodam nove. Prvenstveno se brinem o sopstvenom zdravlju, vodeći računa o ishrani, kretanju, redovnim pregledima, dobrom spavanju. Nikad pušač, a vino pijem da pravim dragom društvo. On pati od migrena, pa mu je maksimum jedna. Jutros otišli na doručak, ja naručim mimozu, hoće i on. Evo, sad se žali na glavobolju…a mene udarilo nakon dva gutljaja…😁


 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Milenko Puzigaca said:

Ne, ja sam oduvek za prevrednovanje i promenu ama bas svega, svuda, a tu naročito. Pa i kad bude ta promena, i za promenu nje sam, kad se i ona ubajati. Čisto onako, eto, ni zbog čega, da se menja.  Ako ništa drugo, da se nerviraju ovi što neće.

 

Nego ovi neki drugi, pa kad ih stoli bojko za sve, sto su onda na onoj temi onoliko galamili, nemoj slucajno da dođe zli RT da siluje majke i sestre i da razgoni pčele, jegulje i bumbare na buljuke :lol_2: 

 

Kad dođe taj period, sa koliko godina?

Kazu  - sa izrastanjem umnjaka.....

 

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Constantin said:

A jel ti znaš da ja uopšte ne pijem vodu....?

Ja brate samo kiselu. Od kada sam batalio duvan jutro pocinjem sa Mountain Dew, to mi je zamena za kafu i pola pakle, jer sam svojevremeno obarao dve pakle dnevno, cesto otvarao i trecu.:ajme:

Sada zena i ja povremeno kupimo paklu  par puta godisnje i spalimo nekoliko  cigareta na kvarnjaka, da nas niko ne vidi. Onako uz vino u dvoristu, najcesce vikendom , ako sam ja kuci. Prednost kada vise nemas decurliju u kuci pa ti pudlica postane dete, ali barem ne sudi o tvojim postupcima.

Iskreno, odlazak dece je imao pozitivan uticaj na brak, razdvajali smo se vise puta, ali od kada smo sami mnogo se bolje razumemo, a i klincima je daleko lepse bez nas. Ionako ako im treba nesto najcesce zovu dedu ili ujake, a mi smo se samo prepirali oko gluposti.

Link to comment
Share on other sites

On 4/9/2022 at 1:31 AM, vilhelmina said:

..........................................

Btw, ne znam koliko je ovih magicnih 55 karakteristicno za muski deo ovog gerijatrijskog topica. Momci, mogli bi da se izjasnite, da li ste primetili kad je nastupila ta promena, od kada vam vise nije problem da se deklarisete kao seniori? Cenim da je to kod vas malo kasnije, mozda 60 ili 65?

Ali mi zato duze zivimo 😀.

 

Vilhelmina, hvala ti za ovaj odlican post i doprinos temi!

Citiram samo manji dio, da ne opterecujem serverski prostor (haha, kao da znam o cemu pricam, a u stvari nemam pojma).

 

Otvorila si citav niz problema (rjesenja?) i ne znam kako da odgovorim. Moglo bi se napisati nekoliko knjiga, a ja cu pokusati u jednom postu.

Znam, dugackom i dosadnom.

 

Odgovaram ti ijekavicom. Napisala si da si provela djetinjstvo u Splitu. A meni je uzitak odgovoriti nekom na njegovom jeziku. Snalazim se na engleskom, njemackom, francuskom, slovenskom i nekoliko dijalekata srpskohrvatskog. Meni je isto hecim, lekar i doktor. Mozda je i to znak pripadanja nekoj eri, jer danasnji klinci ne znaju sto je vazduh vs. zrak.

 

Biti ce ovo jedan smusen post jer stvarno ne znam gdje poceti i prestati.

Tvoje pitanje... Ne znam ima li veze sa spolom, mozda ima. Moja zena je bila odrasla/zrela/stara vec sa 20. A ja sam u 7. deceniji jos uvijek balavander i nezreo. Jos zastanem kod izloga sa igrackama. Amerikanci imaju zgodnu uzrecicu" "the difference between men and boys is the price of their toys." Tu sam, moje igracke su skupe.

Slozio bih se sa @Div - nije bilo nekog presudnog momenta, starost se naprosto usuljala onako potajno.


Ipak, bilo je nekih momenata - ocito su bili znacajni jer su ostali u pamcenju, za razliku od 1000 drugih.
Prvi put su me "uhvatila" ledja oko 30-e. Nisam to dozivio kao starost, samo kao konstituciju/kondiciju. Kasnije, sve cesce.

Nisam odrasao, ali se jesam pravio odraslim na poslu i u privatnom zivotu, kad su zahtijevale prilike.

 

Velika promjena je bila rodjenje djeteta. Moja zena je imala problem - neplodnost - i trebala par operacija. Kad smo zatrudnili, ja sam se preko noci promijenio. Prestao sam voziti trke (samo hobi, amaterski). A kad se kcer rodila, jedva sam zalazio u garazu. Trebalo je pjevati pjesmice, mijenjati pelene i uciti hodati i govoriti.  Je li to odrastanje ili starenje? Ne znam, ali velika promjena jeste.

 

Smijesno, no prvi sokantni dozivljaj starosti je izazvao raspad Sovjetskog Saveza - nekoliko godina kasnije. Nije mi nesto znacio, no...
Citavog zivota, svijet je bio onakav kakvog sam pamtio od prvih dana. Mijenjala su se neka popularna imena u zabavi, politici, sportu, ali sve je bilo isto. Ljudi koji su pamtili Austrougarsku ili Kraljevinu Yu, to su bili stari ljudi i nismo se razumjeli.
Onda, nadjem se u nekom drustvu i pocne razgovor o politici. I vidim, pamtim svijet kakav oni (vec odrasli ljudi) ne poznaju. Nesto su negdje procitali, to je njima apsolutna istina, pricaju gluposti i uzalud bih pokusao nesto objasniti - ja sam samo starkelja koji nema pojma. Ima toga i na forumu, na svim temama gdje se spomene SFRJ. Mi znamo koliko smo bili slobodni, a mladjarija nas uvjerava da smo zivjeli u zatvoru.

 

Ubija me tehnologija.
Ponekad kazem da je moj pokojni tata bio posljednji "renesansni" covjek - znao je sve. '38. godiste, proveo je djetinjstvo na selu (deda i baka u partizanima). Postao je lijecnik, no znao je pomusti kravu i napraviti sir, zidati, popraviti televizor ili frizider i napraviti "generalku" na autu. I ispeci rakiju...
Ja sam ga silno volio i pokusvam ga oponasati - uzalud. Tehnloogija je toliko napredovala i rasula se u specijalizacije, vise nema "renesansnog" znalca za sve.

Bio sam ponosan na svoje znanje, no zastarjelo je.


Moja kcer ima prvi auto. Htio sam joj svasta pokazati, a onda shvatio da je to glupo. Svaki njen slijedeci auto ce biti elektricni, moje znanje o benzincima je beskorisno.

 

Ne smijemo gnjaviti djecu. Kcer mi odusevljeno pusti neku njoj savrsenu pjesmu, a ja grizem jezik i necu joj reci da sam sve te stihove i akorde cuo prije 50 godina. Ona ima svoje ukuse, a nema smisla da joj objasnjavam da su Doors i Rolling Stones bili bolji.

 

@vilhelmina, lijepo si objasnila da je starost - oslobodjenje. Nema opterecenja, nema srama, sve ide "u rok sluzbe."
Veliki dio toga prozivljavam, a dijelom se sjecam starosti predaka i smijem se k'o majmun banani.


Moja baka je dozivjela duboku starost. Bila je zajebata, izigravala je damu - a u stvari je bila seljakinja i stekla "damski" status zahvaljujuci partizanstini i dedinom ordenu narodnog heroja iz WW2.
Tek negdje oko svoje 80-e se oslobodila i pocela psovati i zajebavati se.
U 90-oj, sredjivala je neke papire, savrseno lucidna. Oslabio joj vid, pa joj je pomagala moja zena. Izvuce baka neki papir i kaze "koji je ovo kurac?' Par minuta kasnije, moja zena nadje neku kovertu i kaze da je to neki kurac, nebitno.  A baka ispali: "dijete moje, ja znam zasto je tebi kurac u ustima, no zasto je meni!?"

 

Izvinjavam se, raspisao sam se (a ima toga jos). Trebam prignjaviti i @urosg3, ima nekih korijena... Biti ce kasnije.

 

 

 

 

 

Edited by zoran59
  • Like 1
  • Love 1
  • Thanks 3
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, zoran59 said:

 

 

Izvinjavam se, raspisao sam se (a ima toga jos). Trebam prignjaviti i @urosg3, ima nekih korijena... Biti ce kasnije.

Može danas sve ionako odmaramo na Kosmaju, iskilavio sam se juče prvo sam preneo neki TV do kuće, onda sam ovaj iz kuće nosio na Kosmaj. A ovaj iz kuće ako nema 80 kila... Nosim ja njega on nosi mene 🙂

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Zoran je sjajno poentirao jedan simptom starenja - menjanje sveta oko nas -  koji sam ja do sada drugacije dozivljavala, vise kao parametar protoka vremena, kao istoriju, a najmanje kao odrednicu mene same. I sad je tu pata karta, svet i ja, podjednako smo ispali iz zgloba.

Zene lakse primeciju tragove starenja, dobijamo bore, vreme ne radi za nas po tom pitanju, muskarci starenjem, ako su pametni, samo dobijaju na autoritetu vec sa prvim sedim vlasima u kosi. 

Stalo mi je da i u ovim godinama pristojno izgledam, vodim racuna o kondiciji (sic!) o kilazi, imam dobre gene sto se toga tice ali sam rasterecena od modnih trendova, damskih fora i fazona i dobro mi je tako.

Juce me je obradovala poruka snahe, rucak u nekom fensi restoranu, slika parceta torte, kaze - "ni prineti vasem Medoviku". Pet godina sam radila na receptu, srecom, deca ga vole pa im nije bilo tesko da testiraju izmene koje sam unosila. Sad ga imam u 3 varijante, "obicni", cokoladni i karamel...recept je zapisan i ostace posle mene ali tesko da ce iko od mladjih da zasuce rukave i pokusa da ga napravi. Moja generacija nije bila spremna na kompromise tako kao ova koja dolazi posle nas, lako odustaju, zadovoljavaju se sa manjim kada je kvalitet u pitanju, prihvataju brza resenja.

Morala sam do apoteke danas, polako.....srecu me poznanici zapanjeni mojim tapkanjem jer sam poznata po brzom hodu, pitaju sta je,  a onda cujem njihove price, svaki drugi je imao ovakvu epizodu, cak i oni koji su od mene mladi i po 20 godina. Na kraju mi je i mlada apotekarka dala par saveta, operisala je diskus herniju u 24 godini. Dakle, ni ovo moje mucenje nije zauvek. 

Nema vise analgetika u mojim koktel injekcijama i vraski boli. Jedan lek koji sam danas kupila kosta  mnogo za nase prilike, svo vreme razmisljam koliko ljudi moze da ga plati i pomogne sebi. 

Svet bez solidarnosti, empatije, pristojnosti, svet u cijoj je sustini samo agresija svake vrste - to je svet koji gazi moju generaciju i, bez lazne skromnosti - svet koji nas ne zasluzuje. Pitanje je i koliko smo mi bili dostojni onih divnih, renesansnih tipova koje Zoran spominje? Verovatno da nismo ali mi bar imamo kulturu secanja na ta vremena i te ljude, za razliku od mladjih generacija,  uz napomenu - cast izuzetcima. 

Ima nade za svet, bar dok nam nebo ne padne na glavu.

 

 

 

 

 

 

  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, urosg3 said:

Može danas sve ionako odmaramo na Kosmaju, iskilavio sam se juče prvo sam preneo neki TV do kuće, onda sam ovaj iz kuće nosio na Kosmaj. A ovaj iz kuće ako nema 80 kila... Nosim ja njega on nosi mene 🙂

Pre godinu, dve, večernja šetnja u kraju, vidim neko izbacio veliki televizor ispred kuće, one ogromne iz 90-tih. Iduće veče, još tu, niko ga nije pokupio. Koliko smo uznapredovali, koliko je lakše sa ovim novim, laganim televizorima. Kad se samo setim koliko muke pomeriti ih iz jednog mesta na drugo unutar kuće. A sad…okačiš na zid k’o sliku.

Link to comment
Share on other sites

41 minutes ago, ControlFreak said:

Pre godinu, dve, večernja šetnja u kraju, vidim neko izbacio veliki televizor ispred kuće, one ogromne iz 90-tih. Iduće veče, još tu, niko ga nije pokupio. Koliko smo uznapredovali, koliko je lakše sa ovim novim, laganim televizorima. Kad se samo setim koliko muke pomeriti ih iz jednog mesta na drugo unutar kuće. A sad…okačiš na zid k’o sliku.

Jeste CF u pravu si....pravda za babino milje, koji najveći gubitnik dolaskom naprednije tehnologije, pa mora u penziju :classic_biggrin:

 

spacer.png

 

 

  • Ha-ha 3
Link to comment
Share on other sites

Kud pomenu miljee…šta s njima?!?

Cenim mukotrpni trud svojih baka, majke, tetki, al’ niti ih ja koristim, nit da ih darujem mojima. Oni imaju svoje ukuse, jednostavno, moderno. Kad god odem tamo, mama me natera da donesem ovde. Pa ja tako činim, mislim da joj se to dopada, da je ne razočaram. I tako sad leže u mojoj fioci ovde. 🙂 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, ControlFreak said:

Kud pomenu miljee…šta s njima?!?

Cenim mukotrpni trud svojih baka, majke, tetki, al’ niti ih ja koristim, nit da ih darujem mojima. Oni imaju svoje ukuse, jednostavno, moderno. Kad god odem tamo, mama me natera da donesem ovde. Pa ja tako činim, mislim da joj se to dopada, da je ne razočaram. I tako sad leže u mojoj fioci ovde. 🙂 

Mama zna....imam i ja fijoku....

Pratim jedan italijanski casopis o antikvarijatima vec godinama. Jednostavno, fascinira me ljudska masta i vestina obrade materijala kroz istoriju zanatstva pa i tehnologija.

Na osnovu svega vidjenog sto je u ponudi uglednih aukcijskih kuca mogu da zakljucim samo jedno: bogataska elita za sebe uzima najbolje ostavljajuci plebsu da se zanima sa kineskim kopijama sta god da je u pitanju. Komad cipke, jedva dovoljan za maramicu, prodaje se za basnoslovan novac. Isto toliko se daje za restauraciju poluraspadnutih delova namestaja. Pamtim da je za nekoliko hiljada eura prodata bozanstveno izlivena kvaka za ulazna vrata renesansne vile. Bogati kupuju lepotu, vestinu, neprolaznost....i jedina vajda od toga je sto ce se taj opredmeceni rad ljudskih ruku i duha sacuvati za buducnost. 

Boze, sto mi je dosadno ovako besposlenoj!

Dojadicu vam ovde ako sebi ne ogranicim vreme....

 

  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Pletilja said:

Mama zna....imam i ja fijoku....

Pratim jedan italijanski casopis o antikvarijatima vec godinama. Jednostavno, fascinira me ljudska masta i vestina obrade materijala kroz istoriju zanatstva pa i tehnologija.

Na osnovu svega vidjenog sto je u ponudi uglednih aukcijskih kuca mogu da zakljucim samo jedno: bogataska elita za sebe uzima najbolje ostavljajuci plebsu da se zanima sa kineskim kopijama sta god da je u pitanju. Komad cipke, jedva dovoljan za maramicu, prodaje se za basnoslovan novac. Isto toliko se daje za restauraciju poluraspadnutih delova namestaja. Pamtim da je za nekoliko hiljada eura prodata bozanstveno izlivena kvaka za ulazna vrata renesansne vile. Bogati kupuju lepotu, vestinu, neprolaznost....i jedina vajda od toga je sto ce se taj opredmeceni rad ljudskih ruku i duha sacuvati za buducnost. 

Boze, sto mi je dosadno ovako besposlenoj!

Dojadicu vam ovde ako sebi ne ogranicim vreme....

 

Neces nam dojaditi. Samo ti pisi. Svako tvoje pisanje rado citam. Puno pozdrava sa sjevera.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

 

Kako sam ja zaključio u mladosti, ljudi sa godinama sve renije ustaju, bude se. Možde ne spavaju manje ukupno, ali odspavaju koji sat preko dana, legnu uveče kad legnu i bude se ranom zorom. Kod mene je ta promene došla drugačije i to, odjednom. U 45 godina sam imao operaciju, 2-3 sata totalne anestezije i otad buđenje sa početkom svitanja, 4-5 sati, dok sam radio dolazio sam o po sat ranije na posao, u početku kafa i novine dok ne stignu kolege na razgovor, posle internet i kafa, vikendi su bili čudo, ustanem u 5 i čekam jedno 5 sati da još neko ustane, idealno je bilo kad sa u selu, do doručka pokosim travu, okopam nešto, zalijem, uvek ima šta da se ćčačka po bašti. Kad sam se spremao krajem prošle godine, posle i početkom ove, za nove operacije malo sam se pribojavao da će me resetovati, a uveliko sam navikao na režim ranoranioca, srećom nisu, čak i uz neke lekove koji izazivaju pospanost, nisam pomerio buđenje već odlazak na spavanje, takoreći sa kokoškama.

 

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Meni je sad veći problem ako idem na koncert, sa pauzom, to potraje, pa vožnja do kuće….jedva izdržim da ostanem budna. Pre par godina sam se odvezla kući tokom pauze. Rano ustajem, i ako je radni dan, ti mi je baš problematično da mogu da budem budna i prisutna do kraja. Tako da sad idem na koncerte samo ako su vikendom. Primećujem da se lako prilagodjavam, nisam od onih koji uporno ne priznaju promene u starosti. 🙂

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...