Div

OTO sam imao od 5. razreda osnovne do kraja gimnazije, menjalo se ti nastavnika -profesora od bravara ili nekoh kursista koji su posle tri meseca večernje nastave postajali nastavnici do inženjera i profespra fizike koji suistovremeno predavali i OTO. U osnosvnojsam imao i Domaćinstvo, predavala ga ista nastavnica koja je jednu ili dve godine predavala OTO, tako da sam davno zaboravio šiz kog predmeta smo radili pletenje flaše jugovinilom, neko štrikanje koje se svodilo na dva reda, bilo je cilj savladati provlačenje konca , pravljenje petlje, bilo je i dosta neke teorije koja se zaboravljala najkasnije posle zaključenih ocena na tromesečju. Što se programa tiče ništa od toga nije bilo naodmet znati, problem su bili nestručni nastavnici, nedostatak materijala i alata u radionicama i kabinetima, tako smo i lekciju o spajanju drvenih letvi zakivcima, ekserima učili teorijski, iz knjige jer je nedostajalo i letvi i eksera, čekić je postojaoali jedva da smo mogli da ga uzmemo u ruke, što nam nije ni bilo bitno, seoska deca su dobro umela da korite alatke i bez nastavnika, svaka greška se plaćala razbijenim prstima, posekotinama, ubodima. Iz Odbane i zaštite smo imali lekciju Preticanje kod puškomitraljeza koju je profesor, bivši niži oficir, koristio da disciplinuje neposlušne, prozove kekog ko ometa čas, postavi pitanje i zna da to niko ne ume da odgovori tačno, tj da izvede formulu kojom će izračunati koliko treba da se nišani ispred mpokretne mete da ba bi se meta pogodila, malo primenjene fizike i geometriješto je profesor znao napamet ali mu je sama matematika bila strana, teše od puškomitraljeza. Meni je morao tri puta da piše ocenu 5 a prozvao me za kaznu jer sam bio domar sa matematikom i fizikom i kad mu izvedem čitavu formulu u jednom dahu nema kud, nego upiše peticu, bio je pošten. Jedmom sam ga doveo u situaciju da mu se kolege smeju, u formuli sam umesto"/h" napisao "*h-1", on je tvrdio da sam pogrešio, ja i veći deo razreda da nisam, pa je rasprava stigla do zbornice i direktora, tu su ga ubedili da sam matematički ispravnonapisao, nije mu bilo prijatno i nije me nikad više prozivao da odgovaram. I meni je posle bilo žao, jer je bio pošten i dosledan čovek.

A i nije mnogo skuplji od kuće.🙂

Ako budemo nosili prosjačke torbe biće barem Luj Viton.

Planeta, zajedno sa živim svetom, vodenim i kopnenim površinama, jezgrom i atmosferom čini jedan složeni sistem koji ,između ostalog utiče i na klimu, tako da možda jesam "Mnogo načeo" ali to je samo deo i teško je reći na koje sve načine utiče na uslove za život, jasno je da odbačena plastika ne čini dobro zdravlju planete ali nije jasno šta bi se dogodilo da prestane korišćenje plastike, koje bi druge štete nastale, recimo skuplji transport zbog veće bruto mase robe, samim tim iveća potrošnja goriva , ili veća upotreba drveta što bi ugrozilo zeleni deo zemljine površine.

Ako pod investiranjem podrazumevaš ulaganje radi zarade, ne znam, to zavisi od mnogo čega, na koji rok, koji iznos, lokacija... Ako misliš na ulaganje da bi imao za sebe, tu je obično dilema montažna ili klasična gradnja, tu imam nekog iskustva. Imam montažnu kuću od oko 50m2 useljenu pre 8 godina. Tada je koštala oko 22000 sa tenmeljom, sada koliko vifim u ponudi bi bila 37000, mislim da je to bez temelja. Moja nije proizvedene u Ivanjic, većina materijala verovatno jeste ali su elementi za ugradnju pripremeni u jednoj manjoj radionici, nije za preporuku. I pored nekih problema sa izvođačima u suštini sam zadovoljan, pre svega brzinomgradnje i izolacionim svojstvima. Dobro se greje, dobro se rashlađuje, Sad je vreme za farbanje fasade, unutra je krečena dva puta, i farbane su drvene površine spolja, stubovi i strop verande i drvo ispod strehe, što bi trebalo ponoviti, to bi bilo isto kao i sa klasičnom gradnjom. Moguće je da bi klasično zidana kuća trajala 200 godina ali neću imati prilike da proverim, ova će mi biti dovoljna.

Norveška je specifična, kao velii proizvođač nafte, stekla je ogromno bogatstvo, koje dobrim delom ulaže u nove tehnologije koje će zameniti naftu kao glani izvor energije i otkloniti deo posledica koje imamo posle perioda u kojem je nafta bila, i još uvek je, preovlađujući izvor energije. Naizgled paradoksalno, kao da Norveška seče granu na kojoj sedi, za razliku od Arapskih proizvođača nafte oji se trude da produže naftnu eru, Norveška će prihode od nafte nadomestiti znanjem, razvojem tehnologija i inženjeringa kojima će zadržati visoku poziciju kao investitor, proizvođač i vlasnik znanja u oblasti energetike. Naučnici kažu da je Zemlja „daleko izvan bezbednog operativnog prostora za čovečanstvo”, šta to znači? Planeta, odnosno uslovi za život na njij su znatno ugroženi, nesporno najvećim delom delovanjem čoveka, zagađenjem, kažu neki znalci, ne i nepopravljivo. Sve češće čitam da se čestice mikroplastike otkrivaju na molao očekivanim mestima, pa i oganizmu čoveka, u zidovima krvnih sudova, u placenti unosimo ih preko hrane i vode. Nemamo na vidiku zamenu za plastiku ni efikasan sistem odlaganja ili prerade plastike kojim bi se šteta umanjila. Opetparadols, ako bi se plastika zamenila priirodnim materijalima, mogli bismo očekivati manje štete od zagađenja iskorišćenim proizvodima, pa kažemo tekstil, drvo, metal, kamen umesto plastike, ali koliko bi drveta trebalo poseći, koliki je kapacitet proizvodnje drvetau odnosu na potrošnju, tekstilna industrija je jedna od vodećih grana po količini zagađgađenja koje ostavlja u procesu proizvodnje, korišćenja, odlaganja.

Dobar komentar je dao Đ.Miketić: Poslw decembarskih izbora na kojima je opozicija učestvovala, Evropa je kako-tako reagovala, ne može se ni očekivati da Evropa dekretom skloni Vučića, opozicija je evidentirala i prikupla dokaze o mnogim prevarama sa potpisima i krađama kroz institucije ,MUP, ministarsvo za dežavnu upravu, pokazala adrese na kojima ne postoji zgrada ali postoji 50 glasača, snimila je dovedene glasače iz S koji idu na glasanje a ne znaju na kojoj opštini "stanuju", jesu to stvari koje uglavnom znamo i od ranije, ali posmatrači su ranije u izveštajima pisali da su izbori proteki uz manje nepravilnosti koje nisu bitno uticale na rezultate, ovaj put nisu mogli da se prave ludi, zatim je opozicija pedala niz prijava, tužbi, zahteva institucijama, sastavila zahteve vladi promenu uslova za naredne ponovljene i redovne izbore, i ima mogućnost da stalno u skupštini diže glas, da traži anketni odbor, pokreće inicijative za promenu zakona i da kao legitimna politička opcija traži reakciju evropskih institucija. Nije isto kad se Briselu obrati delagacija satavljena od izabranih poslanika i kad se obratim ja iako imamo iste argumente. Miketićnastavlja:

Jel ja nešto nisam u toku, zadnje što znam je da razgovori(pregovori) kod Ane Brnebić nisu dali rezultate, nisu prihvaćeni svi zahtevi opozicijekoji su minimum za učešće na izborima i da posle toga svi iz opozicije izjavljuju da neće na izbore, bez prihvatanja i ostatka azahteva, a još uvek mogu da se usvoje i ti preostali zahtevi pa da se ide na izbore. Šta se promenilo? Posle predhodnog bojkota veći pritisak spolja je trpela opozicija nego Vučić, niko mu nije osporavao legitimitet iako ga , realno, nije imao. OK je izaći sa zahtevima, OŽK je bojkota, ali šta posle?

A, šta ako se ne učestvuje na izborima, hoće li Vučić sam da ode. Znam postoje i drugi oblici borbe, ali da li postoji dovoljno boraca.

U tekstovima i analizama koje sam čitaouglavnom se govori o uticaju emisije CO2 ,a zagrevanje atmosfere, smanjenje ledene mase na polovima, smanjenje saliniteta i podizanje nivoa okeana, hlađanju golfske struje, posledica hlađanje zapadnih i severnih obala Evrope. Ponegedese govori i o uticaju na živi svet , nestanak mnogih vrsta zbog promene uslova, manje na novi krug, dalji uticaj na klimu, manje morskih oranizama , algi i bakterija koje oslobađaju kiseonik, takođe, manje šuma koje oslobađaju vodenu paru i kiseonik verovatno i o tome ima radova ali nisam često nailazio na njih, atraktivniji je naslov da će London biti morska luka, da će Njujork biti kao Venecija.Imam utisak da ne činimo dovoljno, ako ne da sprečimo promeneono barem da ih spremno dočekamo. Kao da će električni automobili rešiti sve iako oni zasad samo izmeštaju zagađenje iz centra grada na područja van velikih gradova, a gradovi, po merilima prirode, ostaju ili postaju sve veće pustinje, sve više betona i asfalta a manje zelenjilai vodenih površin..

Što se plaćanja tiče može da se obezbedi tako što će ugovor potpisati tek kad primi novac, može i u prisustvu advokata ili notara, izbacivanje iz stana ne ide baš lako ali nekakav pritisak, ometanje je uvek moguće. Nekoliko slučajeva koje znam su uglavnom tekli, jedan još uvek teče, bez problema, ali to ništa ne znači, svaki pojedinačni slučaj je priča za sebe. Sama činjenica da majka živi sama i da neko zna da ima novca predstavlja rizik.

To mu je privremeno oduzeto dok se ne završi postupak. Poslaće mu poziv da se javi u tužilaštvo uskoro.

Klimatolog Đurđević nam je otkrio šta možemo da očekujemo ovog leta – zastrašujuće je, moguće su i pojave koje smo viđali samo u filmovima

Taman se malo skućio, sad mora ispočetka.

Kaznena politiaoličena zakonom propianim kaznama i sudskom praksom predstavlja jedno od sredstava društva, države, da zaštiti imovinu, zdravle i živote građana, i deluje preventivno kroz odvraćanje potencijalnih počinioca krivičnih dela od činjenja i izolacijim lica koja su već počinile kriminalno deo čime se sprečava da delo ponovi i vaspitno popravnim delovanjem na počinioce, a prilikom ofdređivanja visine kazne poziva se i zsdovoljenje pravde. Ovo je moj pokušaj da definišem kaznu, svrhu i efeket kažnjavanja. Najčešće se o kaznenoj politici javno diskutuje kada dođe do nekog slučaja koji posebno pogod javnost,težinom , svirepošću, uzrocima i posledicama, statusom počinioca ili žrtve, a diskusija je obično emotivno obojena, stavlja emocije iznad racija i činjenica. Po podacima koje sam čuo od nekih stručnjaka, prvnika, kriminologa, psihologa , visina kzne ne utiče direktno na smanjenje broja dela za koje je kazna predviđena, npr, broj ubistava se ne smanjuje tamo gde postoji smrtna kaznaVeoma retko se govori o uticaju kazne na kasnije ponašanje počinioca, tu i tamokad povratnik, obično nasilnik ili silovatelj ponovi idsto ili slično delo.Nekad se govorilo da su zatvori škole kriminala, obično kad se otkrije neka grupa koja vršipljačke i provale, pa se utvrdi da su se članovi grupe upoznali prilikom služenja kazne za lakša dela, pa se udružili da bi nastavili sa "poslom" Sada se izgleda drugačije okupljaju i regrutuju članovi kriminalnih grupa. Kada se zločin već dogodio, stvarni interes društva može biti jedino da se šro preciznije utvrde sve činjenice i okolnosti događaja i da se što brže i pravilnije primeni postojeći zakon, kvalifikaciju dele ne vrtreba da vrše ni mediji ni javnost, ni predsednik sli mu niko nije rekao, kvalifikaciju ne ogređuje ni policija, već tužilac a sud je prihvata ili ne. Znam u kakvom nam je stanju pravosuđeali ne bih da preiuzimam njihovu funkciju neisam vičan ni da optužujem ni da sudim ni da branim, mogu da komentarišem ali svestan sam da moj komentar nema neki značaj osim za mene.

DS se još devedesetih delili 5-6 puta, u početku u njoj su bili Mićunović, Pekić, Nikola Milošević, Vladan Batić, Đinđić,Protić, Koštunica, Labus, Slobodan Radulović, svi osim Pekića koji je na vreme umro, su još pre 5.oktobra bili u različitim strankama, neku u okviru DOSa, neki van, a bilo je još nekih ogranaka, manje poznatih, Vuksanovićeva i još nekoliko. Posle su se izdvajale stranke i strančice kako se ko iz GO posvađa sa ostalima, , neki da se ne bi maltretirali da osnivaju stranke prešli u SNS, na gotovo. Posle 5. oktobra naglo se povećao broj članova DSSa, posle izbora u Srbiji kad je Đinđić postao premijer rastao je broj članova DSa, neki su se vraćali, neki novi dolazili da bi zacementirali poziciju u vlasti koju su dobili kao nezavisni ili članovi neke od stranaka Koalicije. Danas, jeste SNS partija bez ideologoje i politike, partija vlasti ali po načinu delovanja, nastupu, odnosu prema neistomišljenicima slična ili ista kao SRS, laž, krađa, mržnja, nasilje su im način rada i način života.

Nisu ni Izraelci većinom izabrali neke ekologe da sadi cvećenego Bibija da počisti Gszu od Palestinaca. Pritom proteste vodprotiv Netanahua vode rođaci zatočenih talaca, vide da ih vojskaneće osloboditi i ako ima živih sve manje šansi je da neko dočeka oslobođenje.

Imali su pogrešnu informaciju, nisu znali da su kamioni sa hranom mislili su da su sa lekovima.

Piše i na tarabi: "Kosovo je srbija", pa ništa.

Teško da je dobra pralela. Ovde je devedesetih postojao kontinuitet sukoba koje je započela ili barem eskalirala Srbija, postojao je dobar deo stanovnika u Srbiji koji su bili od početka protiv ratova ili vremenom shvatili da rat može da prestane ako srbija odustane ili bude onemogućena da ga dalje vodi. DKad bi u Ukrajini postojala kritična mas protiv odbrane već bi se videli nekakvi protesti, oglašavali bi se protivnici politike Zelenskog. A, oko izbora treba konsultovati ukrainski ustav, nisam ni pokušavao da ga čitam, sasvim mi je logično da se provera poverenja ne vrši u ratnim uslovima, takođe moje mišljenje je da Zelenski nije promenio politiku kojom je dobio izbore, samo je sprovodi u ratni, nametnutim uslovima.

Jakob Grim je i prevodio srpske narodne pesme, verovatno je video nešto u njimaI Gete. E, sad, što mi danas ne koristimo znanja, nauku odaklegod da dolazi nije kriva nauka.Jednostavno površno znanje pokušava da u dbevne potrebeiskoristi svaku informciju, menjjući je prilegođavajući, tumačeći po potrebi. Pa tako imamo i dnevne vesti o današnjim dešavanjima prilagođene za doptrebe propagande jedne grupe, nekad je ta grupa jednočlana.

A to mi je važno , koje bejke će deca slušati kao i ko donosi poklone deci, Deda mraz, Božić bata, Sveti Nikola. Učio sam u školi Narodne junačke pesme, cikluse u vek uz napomenu da se uglavnom radi o istorijskim ličnostima i izmišljenim događajima, ništa nije sporno u epovima p, pričma, bajkama već u intrepretaciji, zloupotrebi, moja deca nisu nešto čitala ni gledala Crvenkape ni Snežane više duška dugouška i Peru detlića, sve je to isto od mene je zavisilo najviše šta će upamtiti kao nešto važno a šta je ćista zabava, igra. Moja generacija jgušena partizanskim filmovima, neko vreme smo ih rado gledali, navijali, već krajem osnovne škole smo im se smejali isto kao i kaubojskim.

... a nema ni leptir stakla pa da pepeo otreseš i pikavac izbaciš napolje kao normalan čovek.

Vrhunske sportiste, posebno u kolektivnim sportovima, od malih nogu uče da pripadaju, da igraju za svoj narod, svoju zemlju, da ljube zastavu, da ne igraju utakmicu protiv ekipe vršnjeka nego da vode istorijske bitke za ispravljnaje nepravdi, osvete. ali i sportska karijera prođe, prestane potreba da se bude uvek protiv nekog, ima vremena da se analizira i sopstvena karijera i okolnosti u kojima je ostvarena i rezultati i pristum drugih u istom ili u drugim sportovimaneki otvore oči neki ostaju zarobljeni, odbijaju da vide očigledno. Kod intelektualaca je malo teže razumeti, po definiciji intelektualac preispituje, traži odgovore, ne prihvata jednostranu istinu. Ja ne bih da umanjujem Kovačevićevu književnu vrednost, ono što je pisao su vrhunska dela, ali je on postao pomalo miks svojih junaka, Radovana kojine želi da se prilagodi svetu u kojem živi, Ilije Čvorovića koji se bori protiv zavere celog svetaI iz nekih ranijih intervjua Kovačevićevih zaključio sam da on svoje viđenje sveta ili barem srbije zasniva na nacionalizmu i sirovom antikomunizmui da poseduje vrhunski talenat za gradnju likova, situacija apsurda i vođenje radnjeuz genijalno korišćenje humora kojim ističe neke osobine ličnosti ili neke opšte predrasude. Ali, u životu Kovačević nastupa kao da nije čitao svoja dela iliih nije razumeo.

???