Div

Ništa tu ne bi trebalo da je nejasno. Kanada ima 38.00.000 stanovnika, bruto proizvod 2.139 milijrdi dolara odnosno 55.646 po glavi,a to je oko 2,13% svetske proizvodnje. Bangladeš proizvodi 460.201.000.000 dolara, ima 171.186.372 stanovnika, znači 2688 dolara po stanovniku, odnosno 0,0046% svetske proizvodnje. Uzmimo na primer da u narednih 5 godina proizvodnja Kanade ostane na istom nivou,a da proizvodnja u bangladešu raste 5% godišnje, Kanada će imati učešće u rastu od 0%, ali udeo u ukupnoj proizvodnji u svetu oko 2%, po stanovniku će imati isti iznos kao i sada, dok će u Bangladešu BDP po glavi porasti oko 20%. Kanađanima se neće drastično promeniti život, imaće visok standard, biće bogata država, dok će Bengalci i dalje biti siromašni, ali po njihovim merilima znatno manje, i dalje će teško raditi u lošim uslovima, imaće udeo u svetskoj proizvodnji oko 0,005% a u rastu svetske proizvodnje udeo može da bude i 5%, zavisi od rasta u ostalim zemljama. Ne plašim se za Kanadui sa minimalnim rastom živeće dobro a raduje me visoka stopa rasta u Bangladešu, biće manje siromašnih a to je dobro i za kanadsku privredu.

Slušao sam sinoć Utisak, ni jedna strana me nije ubedila da je u pravu, ostaje moj stav od ranije da izlazak na izbor daje veći arsenal oružja za dalju bornu nego bojkot. U više navrata Marsenić kaže da su uslovi sada gor nego u decembru 23. a da je trebalo samo još malo uponosti da potpuno pobede u borbi za uslove, kako je to sada lošije a fali samo malo da budu prihvatljivi, matematički , znači da su u decembru bili zamalo dobri, u obrazloženju svojih stavova i Marsenić i Ponoš češće pominju Kosovo nego Biračke spiskove. i, potpuno neobjašnjivo je ovo što Asad kaže, bojkot u Beogradu izlazak u Novom Sadu, i Marsenić kaže da je na lokalnim odborima da odluče o izlasku i koalicijama u drugim mestima osim u Bg. Gde je logika da je ZLF nagovoren od Zapada da izađe na izbore koko bi legitimizovali Vučićevu vlast, koji ne prihvata pritiske Zapada da uvede sncije, makar simbolične, Rusiji. Da ponovim, ZLF može surta na ulicekao i SSP, ali može i u skupštini da vrši opstrukciju, pa i bojkotuje rad, SST ima manje prostora za manevar.

...i da se nadamo.

Pred ovaj sastanak kad su se izjašnjavali o izlasku i nisu usaglasili, svi koji suam čuo da iznose svoje ili mišljnje stranke koju predstavljaju, su govorili da će u svakom slučaju pruhvatiti stav većine, otud valjda i nedoumica oko stava DS, oni su za bojkot, ali kako je većina za izlazak oni prihvataju takvu odluku i izaći će, ako se ne predomisle, odnosno nađu novo tumačenje. I ovde , na forumu i u izjavama nekuh aktera čuje se ponekad ne treba izaći jer nema šanse za pobedu, kao da neizlaskom ima šanse ua pobedu, Treba li ponavljati da prisustvom u skupšzinama postoji kakva-takva vidljivost, mogućnost da se čuje neki njihov stav,pedlog, mišljenje, da se ukaže na greške, prevare, da se, ako ne može sprečiti barem digne glas protiv glasanja o desetinama odluka i zakona u paketu, bez rasprave, bez čitanja, da se i ne zna šta je na dnevnom redu. Ne mogu da osvoje većinu ako izađu na izbor, ne mogu ni da izvedu većinu na proteste koji bi ugrozili vlast, ne bukvalno većinu već dovoljan broj spremnih da istraju u zahtevima i da istrpe posledice. Izlaskom pored, kakve takve šanse da nešto učine u skupštini, kroz institucije, ostaje im i bojkot skupštine, protesti, medijske kampanje, dakle širi izbor sredstava borbe neko u slučaju bojkota. Nije bez značaja ni to što mogu dobiti nekakva sredstva iz budžeta ako su izašli na iubore, bez para nema nidelovanja van skupština, sve to košta, a vlast ima praktično neograničen pristum parama iz budžeta i drugih izvora. Dilema je kao da se pitam da li je sigurnije da stojim na jednoj nozi ili na dve noge, da li je bolje da imam veći izbor ili ograničen izbor.

Koliko znam, kad god se vrši obdukcija telo se zatvara u limeni kovčeg i tako daje rodbini radi sahrane. E, sadznačajno je ovo: nisam registrovao šta kažu, otkud informacija, ali svakako je dobro da ima kanala dođe do javnosti.

Po zakonu je nedelja neradni dan, svako ko radi nedeljom ima pravo na uvećanu zaradu, raspored rada je druga stvar može se fond radnih sati traspodeliti na 4 ili 5 dana, moguće su i druge kombinacije. Zakon o radu uređuje prava i obaveze radnika i poslodavaca , a ne, obligacije iz finansija. Kalendarski , ti si zskasnio 61 dan sa otplatom obaveze, ta formulacija da se docnja računa od prvog naredmog radnog dana, dozvoljava , možda različita tumačenja, ali tu privilegiju da tumači na sebi povoljniji način ima banka odnosno KB, ti samo prihvataš njihova pravila i neko dokazivanje da nisu u pravu ne bi ti mnogo pomoglo, jer banka može da te odbije i bez obrazloženja, imao sam slučaj, usmeno obrazloženje e bilo da nemaju poverenje u branpu u kojoj sam radio, naravno nemam ni ja poverenja u bankarsku branšu ali ja moram da koristim njihove usluge oni mene mogu da odbiju.

OTO sam imao od 5. razreda osnovne do kraja gimnazije, menjalo se ti nastavnika -profesora od bravara ili nekoh kursista koji su posle tri meseca večernje nastave postajali nastavnici do inženjera i profespra fizike koji suistovremeno predavali i OTO. U osnosvnojsam imao i Domaćinstvo, predavala ga ista nastavnica koja je jednu ili dve godine predavala OTO, tako da sam davno zaboravio šiz kog predmeta smo radili pletenje flaše jugovinilom, neko štrikanje koje se svodilo na dva reda, bilo je cilj savladati provlačenje konca , pravljenje petlje, bilo je i dosta neke teorije koja se zaboravljala najkasnije posle zaključenih ocena na tromesečju. Što se programa tiče ništa od toga nije bilo naodmet znati, problem su bili nestručni nastavnici, nedostatak materijala i alata u radionicama i kabinetima, tako smo i lekciju o spajanju drvenih letvi zakivcima, ekserima učili teorijski, iz knjige jer je nedostajalo i letvi i eksera, čekić je postojaoali jedva da smo mogli da ga uzmemo u ruke, što nam nije ni bilo bitno, seoska deca su dobro umela da korite alatke i bez nastavnika, svaka greška se plaćala razbijenim prstima, posekotinama, ubodima. Iz Odbane i zaštite smo imali lekciju Preticanje kod puškomitraljeza koju je profesor, bivši niži oficir, koristio da disciplinuje neposlušne, prozove kekog ko ometa čas, postavi pitanje i zna da to niko ne ume da odgovori tačno, tj da izvede formulu kojom će izračunati koliko treba da se nišani ispred mpokretne mete da ba bi se meta pogodila, malo primenjene fizike i geometriješto je profesor znao napamet ali mu je sama matematika bila strana, teše od puškomitraljeza. Meni je morao tri puta da piše ocenu 5 a prozvao me za kaznu jer sam bio domar sa matematikom i fizikom i kad mu izvedem čitavu formulu u jednom dahu nema kud, nego upiše peticu, bio je pošten. Jedmom sam ga doveo u situaciju da mu se kolege smeju, u formuli sam umesto"/h" napisao "*h-1", on je tvrdio da sam pogrešio, ja i veći deo razreda da nisam, pa je rasprava stigla do zbornice i direktora, tu su ga ubedili da sam matematički ispravnonapisao, nije mu bilo prijatno i nije me nikad više prozivao da odgovaram. I meni je posle bilo žao, jer je bio pošten i dosledan čovek.

A i nije mnogo skuplji od kuće.🙂

Ako budemo nosili prosjačke torbe biće barem Luj Viton.

Planeta, zajedno sa živim svetom, vodenim i kopnenim površinama, jezgrom i atmosferom čini jedan složeni sistem koji ,između ostalog utiče i na klimu, tako da možda jesam "Mnogo načeo" ali to je samo deo i teško je reći na koje sve načine utiče na uslove za život, jasno je da odbačena plastika ne čini dobro zdravlju planete ali nije jasno šta bi se dogodilo da prestane korišćenje plastike, koje bi druge štete nastale, recimo skuplji transport zbog veće bruto mase robe, samim tim iveća potrošnja goriva , ili veća upotreba drveta što bi ugrozilo zeleni deo zemljine površine.

Ako pod investiranjem podrazumevaš ulaganje radi zarade, ne znam, to zavisi od mnogo čega, na koji rok, koji iznos, lokacija... Ako misliš na ulaganje da bi imao za sebe, tu je obično dilema montažna ili klasična gradnja, tu imam nekog iskustva. Imam montažnu kuću od oko 50m2 useljenu pre 8 godina. Tada je koštala oko 22000 sa tenmeljom, sada koliko vifim u ponudi bi bila 37000, mislim da je to bez temelja. Moja nije proizvedene u Ivanjic, većina materijala verovatno jeste ali su elementi za ugradnju pripremeni u jednoj manjoj radionici, nije za preporuku. I pored nekih problema sa izvođačima u suštini sam zadovoljan, pre svega brzinomgradnje i izolacionim svojstvima. Dobro se greje, dobro se rashlađuje, Sad je vreme za farbanje fasade, unutra je krečena dva puta, i farbane su drvene površine spolja, stubovi i strop verande i drvo ispod strehe, što bi trebalo ponoviti, to bi bilo isto kao i sa klasičnom gradnjom. Moguće je da bi klasično zidana kuća trajala 200 godina ali neću imati prilike da proverim, ova će mi biti dovoljna.

Norveška je specifična, kao velii proizvođač nafte, stekla je ogromno bogatstvo, koje dobrim delom ulaže u nove tehnologije koje će zameniti naftu kao glani izvor energije i otkloniti deo posledica koje imamo posle perioda u kojem je nafta bila, i još uvek je, preovlađujući izvor energije. Naizgled paradoksalno, kao da Norveška seče granu na kojoj sedi, za razliku od Arapskih proizvođača nafte oji se trude da produže naftnu eru, Norveška će prihode od nafte nadomestiti znanjem, razvojem tehnologija i inženjeringa kojima će zadržati visoku poziciju kao investitor, proizvođač i vlasnik znanja u oblasti energetike. Naučnici kažu da je Zemlja „daleko izvan bezbednog operativnog prostora za čovečanstvo”, šta to znači? Planeta, odnosno uslovi za život na njij su znatno ugroženi, nesporno najvećim delom delovanjem čoveka, zagađenjem, kažu neki znalci, ne i nepopravljivo. Sve češće čitam da se čestice mikroplastike otkrivaju na molao očekivanim mestima, pa i oganizmu čoveka, u zidovima krvnih sudova, u placenti unosimo ih preko hrane i vode. Nemamo na vidiku zamenu za plastiku ni efikasan sistem odlaganja ili prerade plastike kojim bi se šteta umanjila. Opetparadols, ako bi se plastika zamenila priirodnim materijalima, mogli bismo očekivati manje štete od zagađenja iskorišćenim proizvodima, pa kažemo tekstil, drvo, metal, kamen umesto plastike, ali koliko bi drveta trebalo poseći, koliki je kapacitet proizvodnje drvetau odnosu na potrošnju, tekstilna industrija je jedna od vodećih grana po količini zagađgađenja koje ostavlja u procesu proizvodnje, korišćenja, odlaganja.

Dobar komentar je dao Đ.Miketić: Poslw decembarskih izbora na kojima je opozicija učestvovala, Evropa je kako-tako reagovala, ne može se ni očekivati da Evropa dekretom skloni Vučića, opozicija je evidentirala i prikupla dokaze o mnogim prevarama sa potpisima i krađama kroz institucije ,MUP, ministarsvo za dežavnu upravu, pokazala adrese na kojima ne postoji zgrada ali postoji 50 glasača, snimila je dovedene glasače iz S koji idu na glasanje a ne znaju na kojoj opštini "stanuju", jesu to stvari koje uglavnom znamo i od ranije, ali posmatrači su ranije u izveštajima pisali da su izbori proteki uz manje nepravilnosti koje nisu bitno uticale na rezultate, ovaj put nisu mogli da se prave ludi, zatim je opozicija pedala niz prijava, tužbi, zahteva institucijama, sastavila zahteve vladi promenu uslova za naredne ponovljene i redovne izbore, i ima mogućnost da stalno u skupštini diže glas, da traži anketni odbor, pokreće inicijative za promenu zakona i da kao legitimna politička opcija traži reakciju evropskih institucija. Nije isto kad se Briselu obrati delagacija satavljena od izabranih poslanika i kad se obratim ja iako imamo iste argumente. Miketićnastavlja:

Jel ja nešto nisam u toku, zadnje što znam je da razgovori(pregovori) kod Ane Brnebić nisu dali rezultate, nisu prihvaćeni svi zahtevi opozicijekoji su minimum za učešće na izborima i da posle toga svi iz opozicije izjavljuju da neće na izbore, bez prihvatanja i ostatka azahteva, a još uvek mogu da se usvoje i ti preostali zahtevi pa da se ide na izbore. Šta se promenilo? Posle predhodnog bojkota veći pritisak spolja je trpela opozicija nego Vučić, niko mu nije osporavao legitimitet iako ga , realno, nije imao. OK je izaći sa zahtevima, OŽK je bojkota, ali šta posle?

A, šta ako se ne učestvuje na izborima, hoće li Vučić sam da ode. Znam postoje i drugi oblici borbe, ali da li postoji dovoljno boraca.

U tekstovima i analizama koje sam čitaouglavnom se govori o uticaju emisije CO2 ,a zagrevanje atmosfere, smanjenje ledene mase na polovima, smanjenje saliniteta i podizanje nivoa okeana, hlađanju golfske struje, posledica hlađanje zapadnih i severnih obala Evrope. Ponegedese govori i o uticaju na živi svet , nestanak mnogih vrsta zbog promene uslova, manje na novi krug, dalji uticaj na klimu, manje morskih oranizama , algi i bakterija koje oslobađaju kiseonik, takođe, manje šuma koje oslobađaju vodenu paru i kiseonik verovatno i o tome ima radova ali nisam često nailazio na njih, atraktivniji je naslov da će London biti morska luka, da će Njujork biti kao Venecija.Imam utisak da ne činimo dovoljno, ako ne da sprečimo promeneono barem da ih spremno dočekamo. Kao da će električni automobili rešiti sve iako oni zasad samo izmeštaju zagađenje iz centra grada na područja van velikih gradova, a gradovi, po merilima prirode, ostaju ili postaju sve veće pustinje, sve više betona i asfalta a manje zelenjilai vodenih površin..

Što se plaćanja tiče može da se obezbedi tako što će ugovor potpisati tek kad primi novac, može i u prisustvu advokata ili notara, izbacivanje iz stana ne ide baš lako ali nekakav pritisak, ometanje je uvek moguće. Nekoliko slučajeva koje znam su uglavnom tekli, jedan još uvek teče, bez problema, ali to ništa ne znači, svaki pojedinačni slučaj je priča za sebe. Sama činjenica da majka živi sama i da neko zna da ima novca predstavlja rizik.

To mu je privremeno oduzeto dok se ne završi postupak. Poslaće mu poziv da se javi u tužilaštvo uskoro.

Klimatolog Đurđević nam je otkrio šta možemo da očekujemo ovog leta – zastrašujuće je, moguće su i pojave koje smo viđali samo u filmovima

Taman se malo skućio, sad mora ispočetka.

Kaznena politiaoličena zakonom propianim kaznama i sudskom praksom predstavlja jedno od sredstava društva, države, da zaštiti imovinu, zdravle i živote građana, i deluje preventivno kroz odvraćanje potencijalnih počinioca krivičnih dela od činjenja i izolacijim lica koja su već počinile kriminalno deo čime se sprečava da delo ponovi i vaspitno popravnim delovanjem na počinioce, a prilikom ofdređivanja visine kazne poziva se i zsdovoljenje pravde. Ovo je moj pokušaj da definišem kaznu, svrhu i efeket kažnjavanja. Najčešće se o kaznenoj politici javno diskutuje kada dođe do nekog slučaja koji posebno pogod javnost,težinom , svirepošću, uzrocima i posledicama, statusom počinioca ili žrtve, a diskusija je obično emotivno obojena, stavlja emocije iznad racija i činjenica. Po podacima koje sam čuo od nekih stručnjaka, prvnika, kriminologa, psihologa , visina kzne ne utiče direktno na smanjenje broja dela za koje je kazna predviđena, npr, broj ubistava se ne smanjuje tamo gde postoji smrtna kaznaVeoma retko se govori o uticaju kazne na kasnije ponašanje počinioca, tu i tamokad povratnik, obično nasilnik ili silovatelj ponovi idsto ili slično delo.Nekad se govorilo da su zatvori škole kriminala, obično kad se otkrije neka grupa koja vršipljačke i provale, pa se utvrdi da su se članovi grupe upoznali prilikom služenja kazne za lakša dela, pa se udružili da bi nastavili sa "poslom" Sada se izgleda drugačije okupljaju i regrutuju članovi kriminalnih grupa. Kada se zločin već dogodio, stvarni interes društva može biti jedino da se šro preciznije utvrde sve činjenice i okolnosti događaja i da se što brže i pravilnije primeni postojeći zakon, kvalifikaciju dele ne vrtreba da vrše ni mediji ni javnost, ni predsednik sli mu niko nije rekao, kvalifikaciju ne ogređuje ni policija, već tužilac a sud je prihvata ili ne. Znam u kakvom nam je stanju pravosuđeali ne bih da preiuzimam njihovu funkciju neisam vičan ni da optužujem ni da sudim ni da branim, mogu da komentarišem ali svestan sam da moj komentar nema neki značaj osim za mene.

DS se još devedesetih delili 5-6 puta, u početku u njoj su bili Mićunović, Pekić, Nikola Milošević, Vladan Batić, Đinđić,Protić, Koštunica, Labus, Slobodan Radulović, svi osim Pekića koji je na vreme umro, su još pre 5.oktobra bili u različitim strankama, neku u okviru DOSa, neki van, a bilo je još nekih ogranaka, manje poznatih, Vuksanovićeva i još nekoliko. Posle su se izdvajale stranke i strančice kako se ko iz GO posvađa sa ostalima, , neki da se ne bi maltretirali da osnivaju stranke prešli u SNS, na gotovo. Posle 5. oktobra naglo se povećao broj članova DSSa, posle izbora u Srbiji kad je Đinđić postao premijer rastao je broj članova DSa, neki su se vraćali, neki novi dolazili da bi zacementirali poziciju u vlasti koju su dobili kao nezavisni ili članovi neke od stranaka Koalicije. Danas, jeste SNS partija bez ideologoje i politike, partija vlasti ali po načinu delovanja, nastupu, odnosu prema neistomišljenicima slična ili ista kao SRS, laž, krađa, mržnja, nasilje su im način rada i način života.

Nisu ni Izraelci većinom izabrali neke ekologe da sadi cvećenego Bibija da počisti Gszu od Palestinaca. Pritom proteste vodprotiv Netanahua vode rođaci zatočenih talaca, vide da ih vojskaneće osloboditi i ako ima živih sve manje šansi je da neko dočeka oslobođenje.

Imali su pogrešnu informaciju, nisu znali da su kamioni sa hranom mislili su da su sa lekovima.

Piše i na tarabi: "Kosovo je srbija", pa ništa.