C.F.

Vidim aktivna tema, pa sa strahom otvaram, kad ono ništa “boli”, mesi se hleb, menjaju recepti…radost ❤️

izvinjavam se ako je neko već postavio ovaj video ranije

Šokirana sam, ne šalim se. Poznajem ljude u 80-tim koji izgledaju bolje. Da kažeš da mu je profesija rudar ili neki teški rad, pa da se ne čudiš…ili je ovo traženi izgled u profesiji, mudri starac s bradom i podočnjacima….

Kako je to uredjeno u Srbiji sa nacionalnim monumentima? Kako ih država štiti, održava, preko biroa, servisa?

Zukerman Trio gostovao pre mesec dana kod nas, ali ne mogu da nadjem video od tria sa sadašnjom postavom, pa evo malo Amande jer je ostavila dojam na mene predivnim zvukom instrumenta.

A šta bih tek rekao da si platio apple satom 🙂?

@Baby (ne radi quoting)

Koje to kratke pameti kažu? Aludiraš na mene možda? ... Ako se pomene neka priča kao ova koju je nik nek grmi jako pomenuo, smatrala sam da je nužno znati pozadinu te priče, specifično te - o njoj se diskutovalo. Žena, po tvome "dobročiniteljka u potrazi za poslugom", je najverovatnije želela da pomogne jednoj osobi, jednoj familiji, eto desilo se da su ova familija. A možda ta ista žena govori španski, ne znam, nisam potražila detalje, a možda je i pronicljiva i želi da ih iskoristi da joj par nedelja kuvaju 🙄. Ona ponudila svoj dom, pretpostavljam preko neke organizacije, ali čak i da ih je dovukla sa ulice u svoj stan, zamisli samo - to je njeno pravo i ona je odgovorna za tu svoju odluku. Puno malicioznosti i zlobe ovde na forumu, zaista je žalosno za čitati....

https://www.nbcboston.com/news/local/haitian-family-shares-story-with-nbc10-boston-of-finding-host-home-in-brookline/3276564/ Smatram da bi trebalo prvo pogledati ovaj klip, pa onda diskutovati. Samo da dodam da na osnovu vremena provedenog u ovoj zemlji, ovde ima jako puno gradjana voljnih da pomognu na neki način kada je neko u nevolji, mnogo više od mrzitelja. Moguće je da sam ja s toga drugačije razumela ovaj primer, ne kao iskorišćavanje nečijeg rada, već neke zahvalnosti, pa i uzajamnog zadovoljstva domaćina i privremenih gostiju.

Evo tabele za ovde kod nas. Vaccines schedules child adolescent

❤️

Sestra i brat ponovo maraton, ovog puta i on full. Na žalost, padala je kiša. Evo malo sličica, video.

E, da najzad mogu da napišem o iskustvu. Danas je vazdušni mehurić ponovo smanjio zapreminu, bolje vidim. Kao što napisah već, zakazala sam prvi termin u 8 ujutru, ali sam morala doći u 7. Stigli smo desetak minuta ranije, u mraku jutra čekali u parkingu. Psihički sam spremna, ulazim i prijavljujem se, unapred sam odštampala formulare i potpisala što je gospodju na šalteru obradovalo. Jedan formular je bio za supruga da potpiše da me vozi i da će sve vreme ostati tu u čekaonici. On je još prethodno veče upakovao laptop, knjige, a tu već imaju aparat za kafu, pa smo ga zbrinuli da se ne pati 😀. Kaže gospodja, pozovite prijatelja da dodje da potpiše, okrenem se: “Prijatelju, molim te dodji da potpišeš”, smejemo se. Kaže gospodja, znate moram da budem pažljiva, jednom su me izgrdili jer sam rekla suprug…razumemo, naravno. Ubrzo su me pozvali i predstavlja se prva sestra, uputi me da samo skinem košulju i obučem onu kecelju sa zavezivanjem otpozadi i da stavim zaštitnike preko cipela. Sednem, prekrije me ugrejanim ćebetom, o kako prija. Misli nailaze o drugim pacijentima negde u svetu, koji luksuz, sramim se prosto, ponizno. Moni (o, da to joj je ime, u glavi vrti pesma Moni, Moni, pokušavam se setiti reči) se često izvinjava, sorry, I know the drops are cold, sorry, I know this hurts. Ma, ok, ne znaš ti s Kim imaš posla, mogu ja da izdržim i gore…dolazi druga sestra kad mi je IV uključen, proverava i ona ime, datum rodjenja, koje oko (ova pitanja dolaze od svakog ko vas poseti, tako da budget spremni da ne ubrljate odgovor). Ja sam Kathy, biću asistent doktorki za vreme operacije. Dolazi anesteziolog, Dr. Peterman, njega sam željno iščekivala, taj je ključni. Ispita Moni što je IV na podlaktici priključen, ne na šaci, ona se izvinjava, (zaboravila da kažem da je ona ER sestra u bolnici, ali su je pozvali tu da asistira, radi u nedostatku osoblja, prvi joj dan). Vidim da se osećala loše zbog toga, pa kao prava genuine CF ponudim da mi promene ako je bitno- nema problema - dr. Kaže, ne, nema potrebe. Dodje i moja doktorka, pozdravi se, nešto oni pričaju, sve o mojoj operaciji, a ja se osećam smireno, ne prisluškujem, samo dišem, mirna. Posle se ne sećam, izgleda da sam zaspala, bude me, kažu sada spuštamo tvoju stolicu, vozimo, u njoj ćeš biti operisana. I tu pamtim da ležim, svetla, govor oko mene, i onda sestra Beth kaže, gotovo, vozim te nazad, suprug obavešten, obučem se, sednem u kolica, ona me odveze do auta, pomogne da udjem, da uputstva za šta nakon i da ispunim survey. I hoću, imam zašto da im se divim i da ih pohvalim. * izvinjavam se što sam duduk za medicinu, terminologiju, itd, ali sam dobar pacijent pa se nadam biće oprošteno.

Slažem se da je tako, da postanemo sebični jer smo koncentrisani na ono kroz šta prolazimo i što na momente izgubimo iz vida kroz šta gore mnogi drugi prolaze. Evo, gore je Helena meni pisala “…a ja se raspisala o katarakti”, odmah sam se osetila krivom, jer ne bih da vagam lakše, teže, a opet, evo i Pletiljine priče, daleko teže od moje, a sve poučno i s namerom da ohrabri i podrži druge koji prolaze kroz slično.

Evo me. Ne bih trebala da se zamaram i pišem, ali koristim momenat da samo javim da je sve prošlo ok, juče zavoj skinut i terapija sa kapljicama počela. Jesam kupila onaj zavoj za oko pa sam piratkinja! Pametno je štititi oko od povreda. Juče mi bilo malo neobično, u jednom momentu nervoza što ne mogu da radim nešto korisno. Percepcija mi je iskrivljena, ne smem da se naginjem, ponekad krenem, pa se brzo ispravim, bolje da ne brljam. Danas veċ ne razmišljam o poslu, mirnija sam. Muž donosi kafu u krevet, ispunjava sve želje 😁. Uči Helena od mene.

Navijam za bakicu!

Ne znam više gde je najbolje nastaviti sa pisanjem...sve teme su mi se pomešale...Sutra rano ujutru idem da operišem oko, a u medjuvremenu da javim kako je to išlo do sada. Ovo činim poredjenja samo, svesna sam da je drugačije i iz sveg srca bih volela da bar nešto od toga može biti sprovedeno i tamo. Kada je doktorka rekla da je to preostala opcija, ali nema žurbe, brzo sam donela odluku i rekla joj da bih ja rado da to završim ranije. Dali su mi broj osobe koja je zadužena za raspored operacija, pa sam je zvala čim sam se vratila kući. Obavestila me je da doktorka operiše samo sredom i da mogu da biram, ali pošto je to bio utorak, mislim da je bilo prekratko za takvu odluku za sutradan. Izvagala sam obim posla, kada mogu bez mene i zakazala. Odmah su mi poslali email i link da se registrujem online. Ovde su većgodinama popularni ti portali gde se dopisujete sa doktorima ili osobljem. Nakon toga me je zvala par puta, uvek pitala da li imam pitanja, itd. U petak sam primila email sa instrukcijama za pre operacije. Juče su me ponovo zvali, rekli da budem spremna da platim $100 kada dodjem. Danas su me ponovo zvali i odgovarala sam na mnoga pitanja, visina, težina, alergije, predjašnje operacije, istorija bolesti, lekovi i suplementi, ispričasmo se kao drugarice, rekoh joj, uh, zaboravila sam da sredim obrve, nasmejale smo se. Rekla mi je šta da obučem da mi bude komotno, da onaj ko me doveze mora ostati tu sve vreme i voziti me kući. Javljam kad budem mogla iskustvo od sutra. Pozdrav, ostajte mi zdravi!

@zoran59Ti si sad mene skroz zbunio, ne znam na kojoj temi više da pišem o mom iskustvu...da odem na emigraciju ili se vratim na Društvo, gde smo ono pisali, o da Gerijatrija topic...odoh tamo.

Norma Anderson Trump Colorado Ballot Case Glavni tužilac u tužbi za sprečavanje Donalda Trampa na glasanju u Koloradu 2024. je 91-godišnji stalni član Republikanske stranke u Koloradu. Zašto je to važno: Slučaj sa glasačkim listićima u Koloradu biće pred Vrhovnim sudom u četvrtak nakon što je najviši sud Kolorada presudio u korist diskvalifikacije Trampa. Slučaj bi mogao imati velike posledice za tekuće pravne izazove u drugim državama. Uloga Norme Anderson u tužbi naglašava stalni otpor Trampu među nekim mejnstrim republikancima. Prošle godine, Anderson je postala vodeći podnosilac peticije u tužbi koju su podneli glasači u Koloradu tvrdeći da Tramp ne bi trebalo da se pojavi na državnom glasačkom listiću jer su njegovi postupci nakon poraza na izborima 2020. prekršili klauzulu o pobuni 14. amandmana. „Ako to nije pobuna, ne znam šta jeste“, rekla je Anderson za Colorado Sun o pobuni na Kapitolu 6. januara. Dok je niži sud dozvolio Trampu da ostane na glasačkom listiću u Koloradu, Vrhovni sud Kolorada je izbacio Trampa sa glasačkih listića u decembru nakon što je utvrdio da se klauzula o pobuni iz 14. amandmana odnosi na Trampa. Trampovi advokati uložili su žalbu na presudu Vrhovnom sudu SAD, koji je prošlog meseca pristao da sasluša slučaj. Zaključak: Anderson je rekla za Colorado Sun da će pažljivo pratiti argumente Vrhovnog suda i da se nada da će odluka biti doneta brzo. „Veoma sam srećna što sam to uradila“, rekla je. "Potrebna je hrabrost."

Veseli se slobodno, skači, zamisli, ima neki od nas koji živimo ovde, pa takvog i njemu slične ne gledamo, ne slušamo, niti smatramo bitnim. Amerikance robove, poziva da razmišljaju kao slobodni gradjani, da daju šanse Putinu, saslušaju njegovu stranu. Kud ćeš veće robove od ovih što slušaju njega i slične. @Draganpa što si ti prvi skočio, da se pridružim, pa da se ovaj nik što grmi bar proveseli 😀

Federal Appeals Court Rejects Trump’s Claim of Absolute Immunity Savezni apelacioni sud je u utorak odbacio tvrdnju bivšeg predsednika Donalda Džej Trampa da je imun na optužbe za zaveru da se potkopaju rezultati izbora 2020. godine, presudivši da mora da ide na suđenje po krivičnoj optužnici koja ga tereti da je pokušao da poništi svoj gubitak predsedniku Bajdenu. Jednoglasna odluka tročlanog veća Apelacionog suda SAD za okrug Kolumbija donela je gospodinu Trampu značajan poraz, ali je malo verovatno da će biti konačna reč o njegovim tvrdnjama o imunitetu izvršne vlasti. Očekuje se da će gospodin Tramp nastaviti sa žalbom Vrhovnom sudu. Ipak, odluka veća na 57 stranica nagovestila je važan momenat u američkoj jurisprudenciji, odgovarajući na pitanje koje nikada nije razmatrao apelacioni sud: Da li bivši predsednici mogu da izbegnu da budu odgovorni pred sistemom krivičnog pravosuđa za stvari koje su radili dok su bili na funkciji?

Pletilja me podsetila na još jedan aspekt života u starije dane, grad ili selo. Sebe mogu da vidim samo u gradu gde postoji razvijen gradski transport, gde je blizu prodavnica, bolnica, gde može da se ode u muzej, na koncert, u park. Imam dva primera, jedan je rodjaka u Belgiji, ima divnu kuću i plac, pogled na prelepo dolinu sa kravicama na proplanku i srednjevekovnom crkvom čiji vrh para nebo. Obožavam vreme provedeno tamo, videla sebe kako živim tamo, a onda reality hits, šta ako ne mogu da vozim, da odem do bolnice, nabavku hrane. Ona je neverovatna za svoje 92 i u stanju da vozi, ali dokle. Drugi primer je prijatelj ovde. Prodao je kuću kad su cene otišle preko vrednosti, kupio kuċu na severu u nekom selu za trećinu one koje je prodao. I sad, nastaju problemi, kad moraju kod doktora, za najbliže mu je potrebno preko sat vožnje, a do ovde oko 5. Saznali su da je jako vetrovito, dosta hladno zimi, a žena ima problema, pa nakon dve i nešto godine priznaje da su pogrešili, hoće da proda kuću. Ženu je poslao da prezimi u DC, iznajmio joj stan, pa da bude bliže ćerki. Ponekad je dobro videti kako se drugi ophode, pa da naučiš ponešto.

Meni je jako žao što je situacija u Srbiji takva kao što jeste. Zaista mi izgleda kao veliki problem da bi tamo živela kao penzioner. Videla sam kako izgledaju bolnice, kako je komplikovan sistem sa uputima, čekanjem. Jednostavno, ne vidim uz sav novac koji imam, da bi to pomoglo. Finansije mogu da olakšaju dosta, ali to nije dovoljno. Potrebna mi je sigurnost da ću imati dobru negu ako zatreba.

Pored sebe imam primer nekoga ko je otišao u penziju, a da zažalio nije nijednom. Pošto ponekad radim od kuće, a ionako ga dobro poznajem, rekla bih da je u potpunosti zadovoljan, ali to je jedna neverovatno disciplinovana osoba i drži se planiranog: četiri puta nedeljno u teretanu, 2-3 puta vožnja bicikom oko 30 milja, takodje hiking i šetnja, tu se ja pridružujem. To su aktivnosti, a ostalo su: čitanje knjiga na jezicima koje je učio, zna, da bi održavao znanje, onda fizika, pa praćenje lekcija na Wondrium o temama iz istorije i istorije umetnosti, pa vežbe sa klasičnom gitarom. Da ne pominjem, da je preuzeo baštu, pa stalno nešto raducka, nervira se, pa kaže nemoj da si kupila još neku biljku, kažem ok, neću. Dodje vikend, njemu padne na um, vidi onde uginuo hibiskus, ajde da ga zamenimo. Skroz je predvidljiv, ja samo klimam glavom. E sada, malo sam skrenula s ovog tvog kvota čisto da kažem kako osoba može da ispuni dan, ali da kažem i da je meni čudno da mu ne nedostaje to zvanje i položaj koji je imao. Kada ga upitam zašto, kaže da je bilo dovoljno dugo rada, da sada želi da se posveti prvenstveno održavanju svog tela i uma da duže živi i uživa u stvarima koje voli. Strpljiv je dosta, ne vrši pritisak na mene da se penzionišem, podržava me da ja donesem tu odluku. Nakon godinu , dve ovih problema sa roditeljima, kad smo se vratili, prošla sam kroz jako naporan period na poslu, dodatno sa brigom o roditeljima, pogoršanjem mojih problema s očima, vidi me tako na ivici suza, kaže razmisli da napustiš posao, ali to je tvoja odluka, podržavam te, ali moraš sama odlučiti. U tom momentu, prodje mi kroz glavu koliko sam pogrešno razmišljala, čekam da mi on kaže uradi, pa da uradim. Koliko me njegove reči koje podržavaju, poštuju moju odluku čini snažnom kao ženu i čoveka, ne bih mogla da objasnim. Zato se i ja približavam donošenju te odluke, pa da to vreme bude dragocenije za oboje. I ponovo sam odlutala u pisanju jer mi je puna glava misli.

@Sunshine State Ti si u specifičnoj kategoriji ovde od svih forumaša, imaš veze sa oba kontinenta. Svesna si problema zdravstvenog u US, stoga mnogi se ne penzionišu ranije ukoliko ne mogu finansirati taj trošak. Ali, ti možeš da biraš, tako da si u odličnom položaju. Putovanja jednom mesečno ċe biti podnošljiva i zanimljiva neko vreme, pretpostavljam, pa ċete nakon nekog vremena dobiti bolju sliku o gde se najbolje osećate, ako želite tu odluku da svedete na jedno ili dva mesta. Stanovi se mogu izdavati, ukoliko se mora zbog finansija, najlakši su za održavanje na duge staze. Možda bi tada bilo pravo vreme za downsizing, pa sredstva ulagati u hobije koje vas ispunjuju, raduju. Recimo, ja se radujem putovanjima, ali zbog aktivnosti i umetnosti, plus amaterišem s fotografijom. Razmišljala sam da bih možda i pisala. Uglavnom, ne mislim da će mi biti dosadno, ni najmanje. … pisaću još o primerima iz mog okruženja kasnije