Jump to content

KK Crvena Zvezda 19/20 - "Sa Jadrana Köln se vidi"


Mairosu

Recommended Posts

ne vidim sta je sporno, ako moze vlast da strajkuje zbog postojanja opozicije mogu i igraci da strajkuju protiv navijaca zbog kojih na kraju krajeva i igraju profesionalno i od cijih se para finansiraju

 

mogli bi da pocnu i da biju, evo na primer ovaj rukometas/rvac Laza vec je imao takvu ideju

  • Like 1
  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

Već ste sve rekli za Lazića, ja bih samo dodao ono njegovo "Errr..." i stalne neprijatne pauze u govoru, pogotovo kod pitanja za Omića i Radičevića, ne samo da mu nije bilo prijatno, već se videlo da je došao da odglumi ulogu koju mu je NEKO vrlo prosto izrežirao. Čulo se i stalno kašljanje tokom hrabrog i veličanstvenog govora sina Čovića, isto izražavajući neuverenost da je ono što govori istina (govorim ovo kao čovek iz sveta dramskih umetnosti).

Nije bilo tate Čovića, ali je zato "ovlašćeni u ime predsedništva i kluba", pritajeni ljigavac i skriveni gmaz, Vujčin, u njegovo ime rekao: "...manje ili veće grupice, nije važno. Imamo ozbiljnih indicija i podataka da su neke stvari organizovane. Naše je, a vidite da su i igrači odreagovali, da se branimo." A od koga? Ko je taj koga znate (sam je rekao da znaju) koji vas napada i za šta? "Ozbiljne indicije i podatke" - sad bar znamo ko konkretno piše izveštaje Čoviću. Ovakvi sivi ljudi, ili ne-ljudi, kao što je Vujčin su mi oni koje najviše prezirem. Gnjida koja smrdi iz senke.

 

I za kraj, citat dana:
"U ovim trenucima, više se čudim kada u kontinuitetu odigramo dobro, nego kad ne odigramo dobro."
Dragan Šakota, 22. decembar, leta gospodnjeg 2019.

  • Like 19
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

25 minutes ago, SunZero said:

ne vidim sta je sporno, ako moze vlast da strajkuje zbog postojanja opozicije mogu i igraci da strajkuju protiv navijaca zbog kojih na kraju krajeva i igraju profesionalno i od cijih se para finansiraju

 

mogli bi da pocnu i da biju, evo na primer ovaj rukometas/rvac Laza vec je imao takvu ideju

Ма он ће да.бије сад да не кажем кога. Да не лајем пред васколиким звездаштвом хахах...

Link to comment
Share on other sites

38 minutes ago, n4l1m said:

najveca ironija danasnje konferencija je ta, da su upravo pokazali i dokazali da ne igraju za zvezdu i da ovo nije zvezda, vec da igraju za retardiranog isprdka, kojem je tata kupio klub.

Kupiti nesto, znaci izdvojiti pare i dobiti zauzvrat proizvod ili uslugu.Ovaj nije nista kupio, vec je prisvojio nesto sto je svih nas, i onda to nesto dao iskomleksiranom sinku da se sa tim izivljava i leci frustracije iz detinjstva, kad " nije imao deciju sobu".

I jos nas siluje da to prihvatamo kao normalno i da ne smemo ni da se bunimo sto nas boli dok nas guze...

Nije problem magistre, oprosticemo sinku sto nas je tuko i podrzati za sve pare🤐

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

6 minutes ago, medobrundo said:

Osvrnuo bih se na današnje izjave dva naša igrača, koje su dobra polazna tačka za diskusiju i koje omogućavaju sagledavanje šire slike. Obe izjave parafraziram, jer sam samo preleteo preko vesti sa konferencije, a nemam nameru da detaljnije čitam, ili još gore -- gledam taj umetnički performans.

 

Branko Lazić -- "Slična situacija kao u slučaju Omić". Ne, neobrazovana, pritupa i plitka osobo, situacija ne može biti drugačija. Omić je bio objekat verske i nacionalne mržnje jedne kriminalne grupacije. U njegovu odbranu, njegovo pravo na slobodu, njegovo pravo na rad, stali su -- i stvarni ljubitelji košarke, ali istovremeno i ljudi kojima je dopizdilo da maloumna i agresivna sekta propagira svoja protivzakonita i bolesna ubeđenja i iživljava se na ljudima samo zbog toga što se zovu drugačije ili zbog toga što su rođeni na drugom podneblju. Paralela bi mogla da se povuče sa pekarom iz Borče, kojem su isti ili slični klerofašisti pokušali da oduzmu pravo na rad, pa i pravo na život u Beogradu i Srbiji.

 

Filip Čović -- "Ovde se ne radi o pojedincu". Da, neobrazovana, pritupa i plitka osobo, pogodio si suštinu -- naravno, nenamerno i u pogrešnom kontekstu. Zaista se ne radi o pojedincu. Ti izazivaš gađenje kod ljudi, ne zbog toga što loše igraš ili zbog toga što si loš košarkaš, vež zato što si paradigma svog onog sistemskog zla koji ljude tera iz ove zemlje ili ih tera da dok žive u ovoj zemlji, glavu okreću na drugu stranu. Modus operandi tvog bistvovanja i opstajanja u Zvezdi i odnosa okoline i društva prema tvom fenomenu je upravo ono čega se normalni ljudi stide, zbog čega su besni, zbog čega žele promene.. A onda odu na košarkaški meč, da ispuste dečije emocije, zabave se, druže se, gledaju sport koji vole.. a tamo ih sačekaš ti, prezentacija svega najgoreg. Otrov u bočici. Baš maloj bočici. Ali baš toksično...

 

Da ne bih ostao na nivou opštih mesta, elaboriraću malo šta je to "sve najgore" čega je normalnim ljudima preko glave:

 

1. Nepotizam. Da ne dužim, svi znamo šta je nepotizam. Voleo bih da Filip odgovori na sledeće pitanje -- da li je ikada u karijeru igrao u bilo kom klubu, a koji ne drži njegov otac? Ukoliko je odgovor NE, sasvim je jasno da on ni nije profesionalni košarkaš, već profesionalni nesposobnjaković i uvaljivač guzice u fotelje kojima drugačije ne bi mogao ni da prismrdi. Drugo pitanje -- zašto ne prihvati izazov i pokaže svima da greše, tako što će svoj status profesionalnog košarkaša legitimizovati tako što će uspešno igrati u bilo koj Evrokup ekipi? To bi barem trebalo da bude lak zadatak za igrača koji dobija oko 15 min po meču u EL.

 

2. Nepravda. Prirodna i nužna posledica nepotizma. Prema kome? Prema saigračima, jer ih čini lošijima. Prema navijačima, koji su platili karte da gledaju profesionalne košarkaše. Prema Radanovu i svim drugim klincima ovog sveta, kojima krade minute. Prema timu, koji "pati" dok je on na terenu. Prema rezultatima. Prema estetici. Prema lopti. Prema obruču. Prema košarci.

 

3. "Sloboda medija". Iz nedelje u nedelju čitamo i slušamo nemušta, amaterska, i plitka pojašnjenja o Filipovom bistvovanju o Zvezdi. Svedoci smo toga da novinari, što iz straha, što zbog sitnih benefita, rade sve da racionalizuju Filipovo postojanje. Što kroz pljuvanje stranaca, što kroz podsećanje na neke prethodne "zasluge", što kroz prenaglašavanje svake sitnice koju Filip dobro odradi, što kroz zataškavanje svega onoga što je loše.. Svedoci smo toga kako u štampanim medijima, tako i na Sport Klubu, slušajući onog degenerika Kuzmanovića kako nam pojašnjava svoje dekadentno shvatanje strukture i procesa sklapanja rostera. Lorenzo je tu da daje 30 poena, Filip da bude lep i simpatičan domaćin.

 

4. "Ekspertska javnost". Što bi rekao naš vrli predsednik "svi bre ćute". Ustvari, bilo bi lepo da ćute. Umesto toga, ubeđuju nas -- od Gurovića, preko Nedovića, pa do Varde ili ko zna koga već, da je Filip dobar košarkaš. E, pa, jebem vam baš mater. Zajedno sa likovima iz trojke, predstavljaju onu najgoru vrstu poltrona, koja se nada da će koja hiljada evra i koja pozicija sportskog direktora u klubu/savezu jednog dana da pogodi baš njih.. pa treba biti dobar sa Nebojšom.

 

5. Mozak zlatne ribice. Košarku dosta ljudi prati. Mali procenat njih košarku zaista i razume. na svakom drugom koraku, ipak čuješ ljude koji upijaju reči onih iz grupe tri i četiri, i posle par dobrih poteza Filipa protiv Igokee u Pioniru, komentarišu kako "mali" ipak nije loš, pa ubacuju "random" zapažanja -- zna da promeni ritam, zna da podeli pas, izvukao nas je protiv Partizana. Pre nekog vremena uveo sam pravilo -- košarka je jedna od oblasti u životu koje solidno poznajem. Navučem ljude da pričaju o tome, pa koristim kao lakmus papir Dunning–Kruger sindroma. Onda prestanem da ih uzimam za ozbiljno kad pričaju o bilo čemu što nije njihova uska ekspertiza...

 

6. Nepoštovanje / zloupotreba činjenica. Filip je najgori šuter za dva poena u EL, ima rekordno nizak ofanzivni rejting, ima užasan defanzivni rejting, non stop je i minus fazi, kako indeksno, tako i +/-, nijedan saigrač nije bolji kraj njega. Da li je to neko pitao trenera? Da li se to čulo u nekoj košarkaškoj emisiji? Da li je završilo u nekim novinama? Da li je bilo ko pokušao da "dobaci" tu informaciju do ljudi. Sa druge strane, čujemo npr info da je Filip među najboljim asistentima ABA lige u istoriji. SNS je sa sobom upravo doneo to -- činjenice, argumenti, egzaktni podaci.. su realnost na koju se ne obaziremo. Izmislićemo svoje podatke ili ćemo ih prikazati onako kako nama odgovara.

 

7. Udbaške metode. "Znamo ko ste", "evidentirali smo", "ubačeni element", "organizovana grupa".. Nebojšin modus operandi, kojim konstantno drži tenzije na visokom nivou, pokušava da prikaže da postoje napadi spolja (od zlih Grobara, jelte) i da izazove sukobe među ljudima. Ukratko, "Zavadi, pa vladaj". Ako to ne može, onda "Zastraši, pa vladaj". On je spreman da ide i do "Igraj pred praznim tribinama i vladaj". 

 

8. Bolesna, neutemeljena ambicija roditelja. Verovatno je trebalo i ranije da se spomene, jer vodi ka nepotizmu. Ne bih dublje zalazio. Dovoljno je pogledati građu Nebojše Čovića i biti svestan da mu je jedna od neostvarenih želja da zaigra košarku. Pa, zašto je Filip ne bi igrao.. i to EL. Srbija, zemlja u kojoj roditelji ne samo da "leče" svoje komplekse na deci, već se i ne stide toga. Idu do krajnjih granica, daleko preko granice razuma..

 

9. Nepostojanje bilo kakve odgovornosti. Pročitajte bilo koji izveštaj o Srbiji, svuda će se pomenuti apsolutno nepostojanje "accountability-a". Na svim nivoima, u svim institucijama, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju. Deca se od malih nogu uče da napadaju "ad hominem", umesto da se bore argumentima. Ne uče se da preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Da sa svakim pravom, ide i obaveza. Ukratko, da nije ok proći na crveno, jer žuriš. 99% će reći da ih "zabole", a retko ko će pomisliti o posledicama koje je mogao da izazove. Da li se Filip Čović pogledao u ogledalo i zapitao "šta ja, jebote, radim?". 

 

10. Nemoć posmatrača. Kako promeniti sve navedeno, sa čim se svaki dan susrećemo. Odjednom, brzo.. nemoguće. Čovek se oseća nemoćnim. I opet, onda dođe na košarkašku utakmicu, i sačeka ga jedan Filip Čović. A onda, opet ću citirati vrlog predsednika -- proradi mentalitet -- "E, pa nećeš ga majci". Ili, još bolje Bjelu -- "E, pa malo je i moja Zvezda". Nije mi je tata kupio, ali me jeste od detinjstva na istu vodio. Sada sam u situaciji da svake sezone plaćam po par pretplatnih, a gledam čoveka kojeg bih ja pobedio 1 na 1 (i na ovo ga izazivam).

 

Da se vratim na Nebojšu. I nema potrebe za političkom korektnošću ili nošenjem rukavica.

 

Govno jedno UDBAško: Znam da ne znaš ko sam (ili ko je Laki ili bilo ko drugi), iako lažeš da znaš. U krvi ti je da lažeš i pretiš. Ali, saznaćeš na narednim mečevima, ne brini. Ja ću biti onaj koji će od prvog minuta da zviždi Filipu. Ne samo zato što je užasan igrač -- barem smo se takvih nagledali -- već zato što je personifikacija svega gore izlistanog. Zviždaću bolesnoj ambiciji neiživljenih roditelja, nepotizmu, poltronima od novinara i kvazistručnjaka, populizmu i izvrtanju činjenica. Barem ću vas tako pozivati na odgovornost i podsećati druge kakvo ste đubre i tvoj sin Filip i ti. Za vas jeste došlo zlatno doba. Vi plivate kao ribe u vodi sa SNS-om, jer ste "perfect fit". Tako da, samo treba još glasnije zviždati Filipu i navijati za Zvezdu. Ta dva cilja su komplementarna. 

 

Vidimo se u Pioniru i Areni 🙂 

 

Bravo!

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

9 minutes ago, medobrundo said:

Tako da, samo treba još glasnije zviždati Filipu i navijati za Zvezdu. Ta dva cilja su komplementarna. 

 

Vidimo se u Pioniru i Areni 🙂 

Citav post je odlican, ali ovim  je Medo sve objasnio.

Svaka cast

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

34 minutes ago, Bhop1986 said:

Citao sam danas neke komentare i puno ljudi brani Filipa.komentari su bili na fejsu,pogledao sam profile tih ljudi i bilo mi je sve jasno.zivimo u takvoj drzavi da te price o zaverama lagano prolaze.svi svuda vide neprijatelje.


Nemam više lajkova ili reakcija (kako god), ali samo da izjavim za Čovketa i ostale koji čitaju forum da se skroz slažem sa postovima Kalinestike, Cavanija i Medobrunda (dobrodošao, dugo te ne videh :)).

Što se tiče citiranog - nije toliko teško manipulisati narodom, nebrojeno puta dokazano kroz istoriju. I ja se ponekad osećam kao da sam deo neke čudne manjine i da moje mišljenje možda uopšte nije ispravno niti u skladu sa stvarnim svetom. Zato baš i mislim da ne treba da zaboravimo i samo da nastavimo da zviždanjem, pištanjem, urlanjem, klipovima, meme-ovima i transparentima (čovek koji ga je doneo u petak je za mene heroj) nastavimo da iskazujemo mišljenje te "organizovane" zloćudne manjine.

Link to comment
Share on other sites

24 minutes ago, medobrundo said:

Osvrnuo bih se na današnje izjave dva naša igrača, koje su dobra polazna tačka za diskusiju i koje omogućavaju sagledavanje šire slike. Obe izjave parafraziram, jer sam samo preleteo preko vesti sa konferencije, a nemam nameru da detaljnije čitam, ili još gore -- gledam taj umetnički performans.

 

Branko Lazić -- "Slična situacija kao u slučaju Omić". Ne, neobrazovana, pritupa i plitka osobo, situacija ne može biti drugačija. Omić je bio objekat verske i nacionalne mržnje jedne kriminalne grupacije. U njegovu odbranu, njegovo pravo na slobodu, njegovo pravo na rad, stali su -- i stvarni ljubitelji košarke, ali istovremeno i ljudi kojima je dopizdilo da maloumna i agresivna sekta propagira svoja protivzakonita i bolesna ubeđenja i iživljava se na ljudima samo zbog toga što se zovu drugačije ili zbog toga što su rođeni na drugom podneblju. Paralela bi mogla da se povuče sa pekarom iz Borče, kojem su isti ili slični klerofašisti pokušali da oduzmu pravo na rad, pa i pravo na život u Beogradu i Srbiji.

 

Filip Čović -- "Ovde se ne radi o pojedincu". Da, neobrazovana, pritupa i plitka osobo, pogodio si suštinu -- naravno, nenamerno i u pogrešnom kontekstu. Zaista se ne radi o pojedincu. Ti izazivaš gađenje kod ljudi, ne zbog toga što loše igraš ili zbog toga što si loš košarkaš, vež zato što si paradigma svog onog sistemskog zla koji ljude tera iz ove zemlje ili ih tera da dok žive u ovoj zemlji, glavu okreću na drugu stranu. Modus operandi tvog bistvovanja i opstajanja u Zvezdi i odnosa okoline i društva prema tvom fenomenu je upravo ono čega se normalni ljudi stide, zbog čega su besni, zbog čega žele promene.. A onda odu na košarkaški meč, da ispuste dečije emocije, zabave se, druže se, gledaju sport koji vole.. a tamo ih sačekaš ti, prezentacija svega najgoreg. Otrov u bočici. Baš maloj bočici. Ali baš toksično...

 

Da ne bih ostao na nivou opštih mesta, elaboriraću malo šta je to "sve najgore" čega je normalnim ljudima preko glave:

 

1. Nepotizam. Da ne dužim, svi znamo šta je nepotizam. Voleo bih da Filip odgovori na sledeće pitanje -- da li je ikada u karijeru igrao u bilo kom klubu, a koji ne drži njegov otac? Ukoliko je odgovor NE, sasvim je jasno da on ni nije profesionalni košarkaš, već profesionalni nesposobnjaković i uvaljivač guzice u fotelje kojima drugačije ne bi mogao ni da prismrdi. Drugo pitanje -- zašto ne prihvati izazov i pokaže svima da greše, tako što će svoj status profesionalnog košarkaša legitimizovati tako što će uspešno igrati u bilo koj Evrokup ekipi? To bi barem trebalo da bude lak zadatak za igrača koji dobija oko 15 min po meču u EL.

 

2. Nepravda. Prirodna i nužna posledica nepotizma. Prema kome? Prema saigračima, jer ih čini lošijima. Prema navijačima, koji su platili karte da gledaju profesionalne košarkaše. Prema Radanovu i svim drugim klincima ovog sveta, kojima krade minute. Prema timu, koji "pati" dok je on na terenu. Prema rezultatima. Prema estetici. Prema lopti. Prema obruču. Prema košarci.

 

3. "Sloboda medija". Iz nedelje u nedelju čitamo i slušamo nemušta, amaterska, i plitka pojašnjenja o Filipovom bistvovanju o Zvezdi. Svedoci smo toga da novinari, što iz straha, što zbog sitnih benefita, rade sve da racionalizuju Filipovo postojanje. Što kroz pljuvanje stranaca, što kroz podsećanje na neke prethodne "zasluge", što kroz prenaglašavanje svake sitnice koju Filip dobro odradi, što kroz zataškavanje svega onoga što je loše.. Svedoci smo toga kako u štampanim medijima, tako i na Sport Klubu, slušajući onog degenerika Kuzmanovića kako nam pojašnjava svoje dekadentno shvatanje strukture i procesa sklapanja rostera. Lorenzo je tu da daje 30 poena, Filip da bude lep i simpatičan domaćin.

 

4. "Ekspertska javnost". Što bi rekao naš vrli predsednik "svi bre ćute". Ustvari, bilo bi lepo da ćute. Umesto toga, ubeđuju nas -- od Gurovića, preko Nedovića, pa do Varde ili ko zna koga već, da je Filip dobar košarkaš. E, pa, jebem vam baš mater. Zajedno sa likovima iz trojke, predstavljaju onu najgoru vrstu poltrona, koja se nada da će koja hiljada evra i koja pozicija sportskog direktora u klubu/savezu jednog dana da pogodi baš njih.. pa treba biti dobar sa Nebojšom.

 

5. Mozak zlatne ribice. Košarku dosta ljudi prati. Mali procenat njih košarku zaista i razume. na svakom drugom koraku, ipak čuješ ljude koji upijaju reči onih iz grupe tri i četiri, i posle par dobrih poteza Filipa protiv Igokee u Pioniru, komentarišu kako "mali" ipak nije loš, pa ubacuju "random" zapažanja -- zna da promeni ritam, zna da podeli pas, izvukao nas je protiv Partizana. Pre nekog vremena uveo sam pravilo -- košarka je jedna od oblasti u životu koje solidno poznajem. Navučem ljude da pričaju o tome, pa koristim kao lakmus papir Dunning–Kruger sindroma. Onda prestanem da ih uzimam za ozbiljno kad pričaju o bilo čemu što nije njihova uska ekspertiza...

 

6. Nepoštovanje / zloupotreba činjenica. Filip je najgori šuter za dva poena u EL, ima rekordno nizak ofanzivni rejting, ima užasan defanzivni rejting, non stop je i minus fazi, kako indeksno, tako i +/-, nijedan saigrač nije bolji kraj njega. Da li je to neko pitao trenera? Da li se to čulo u nekoj košarkaškoj emisiji? Da li je završilo u nekim novinama? Da li je bilo ko pokušao da "dobaci" tu informaciju do ljudi. Sa druge strane, čujemo npr info da je Filip među najboljim asistentima ABA lige u istoriji. SNS je sa sobom upravo doneo to -- činjenice, argumenti, egzaktni podaci.. su realnost na koju se ne obaziremo. Izmislićemo svoje podatke ili ćemo ih prikazati onako kako nama odgovara.

 

7. Udbaške metode. "Znamo ko ste", "evidentirali smo", "ubačeni element", "organizovana grupa".. Nebojšin modus operandi, kojim konstantno drži tenzije na visokom nivou, pokušava da prikaže da postoje napadi spolja (od zlih Grobara, jelte) i da izazove sukobe među ljudima. Ukratko, "Zavadi, pa vladaj". Ako to ne može, onda "Zastraši, pa vladaj". On je spreman da ide i do "Igraj pred praznim tribinama i vladaj". 

 

8. Bolesna, neutemeljena ambicija roditelja. Verovatno je trebalo i ranije da se spomene, jer vodi ka nepotizmu. Ne bih dublje zalazio. Dovoljno je pogledati građu Nebojše Čovića i biti svestan da mu je jedna od neostvarenih želja da zaigra košarku. Pa, zašto je Filip ne bi igrao.. i to EL. Srbija, zemlja u kojoj roditelji ne samo da "leče" svoje komplekse na deci, već se i ne stide toga. Idu do krajnjih granica, daleko preko granice razuma..

 

9. Nepostojanje bilo kakve odgovornosti. Pročitajte bilo koji izveštaj o Srbiji, svuda će se pomenuti apsolutno nepostojanje "accountability-a". Na svim nivoima, u svim institucijama, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju. Deca se od malih nogu uče da napadaju "ad hominem", umesto da se bore argumentima. Ne uče se da preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Da sa svakim pravom, ide i obaveza. Ukratko, da nije ok proći na crveno, jer žuriš. 99% će reći da ih "zabole", a retko ko će pomisliti o posledicama koje je mogao da izazove. Da li se Filip Čović pogledao u ogledalo i zapitao "šta ja, jebote, radim?". 

 

10. Nemoć posmatrača. Kako promeniti sve navedeno, sa čim se svaki dan susrećemo. Odjednom, brzo.. nemoguće. Čovek se oseća nemoćnim. I opet, onda dođe na košarkašku utakmicu, i sačeka ga jedan Filip Čović. A onda, opet ću citirati vrlog predsednika -- proradi mentalitet -- "E, pa nećeš ga majci". Ili, još bolje Bjelu -- "E, pa malo je i moja Zvezda". Nije mi je tata kupio, ali me jeste od detinjstva na istu vodio. Sada sam u situaciji da svake sezone plaćam po par pretplatnih, a gledam čoveka kojeg bih ja pobedio 1 na 1 (i na ovo ga izazivam).

 

Da se vratim na Nebojšu. I nema potrebe za političkom korektnošću ili nošenjem rukavica.

 

Govno jedno UDBAško: Znam da ne znaš ko sam (ili ko je Laki ili bilo ko drugi), iako lažeš da znaš. U krvi ti je da lažeš i pretiš. Ali, saznaćeš na narednim mečevima, ne brini. Ja ću biti onaj koji će od prvog minuta da zviždi Filipu. Ne samo zato što je užasan igrač -- barem smo se takvih nagledali -- već zato što je personifikacija svega gore izlistanog. Zviždaću bolesnoj ambiciji neiživljenih roditelja, nepotizmu, poltronima od novinara i kvazistručnjaka, populizmu i izvrtanju činjenica. Barem ću vas tako pozivati na odgovornost i podsećati druge kakvo ste đubre i tvoj sin Filip i ti. Za vas jeste došlo zlatno doba. Vi plivate kao ribe u vodi sa SNS-om, jer ste "perfect fit". Tako da, samo treba još glasnije zviždati Filipu i navijati za Zvezdu. Ta dva cilja su komplementarna. 

 

Vidimo se u Pioniru i Areni 🙂 

CmwwTL9.gif

  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Guest
This topic is now closed to further replies.
×
×
  • Create New...