Jump to content
Vox92.net Forum
Aunt Steelbreaker

Језичке појаве које вас нервирају

Recommended Posts

2 hours ago, Vjekoslav said:

 

a u daljnjem kontekstu, baustelac u Irskoj.

 

 

uploader

 

 

Znas kako, onda jedna po jedna rec za svaku za koju nas “mrzi” da nadjemo prevod ili ga jezik nema zbog tehnoloski limitiranog okruzenja i onda moze da se predje skroz na jezik iz koga se pozajmljuje.

 

Daleko sam ja od nekog jezickog cistunca i guilty as charged za upotrebu stranih reci, ali prosto nije lepo kad ih je previse.

 

Pisem ovo pre odgledanog klipa iz prethodnog posta, da ne bude zabune. To cu veceras.

Edited by Plavi Golub

Share this post


Link to post
Share on other sites

Što se tiče pisanja stranih imena i naziva na srpskom jeziku, bez obzira o kojem pismu je riječ, John mora biti Džon (Џон) zbog prvog i osnovnog pravila jezika - da se piše kako se izgovara, a da se izgovara kako je napisano. John bi se tako napisano čitalo John (Јохн). Drugi je problem što prevodioci često ne obave transkripciju pravilno, pa se dešavaju neke sulude stvari, kao što ste naveli primjere. Danas je uobičajeno da se poslije nekog naziva u zagradi napiše njegov izvorni naziv. 

 

Što se tiče upotrebe srpskog jezika na mobilnim telefonima i računarima uopšte, jako je teško prilagoditi jezik novonastalim terminima i izrazima koji uglavnom dolaze iz engleskog jezika. Kako biste vi uopšte to riješili? Lako je pljuvati, ali nije u redu tek tako se odreći svog jezika.

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 hours ago, Grunf said:

Što se tiče pisanja stranih imena i naziva na srpskom jeziku, bez obzira o kojem pismu je riječ, John mora biti Džon (Џон) zbog prvog i osnovnog pravila jezika - da se piše kako se izgovara, a da se izgovara kako je napisano. John bi se tako napisano čitalo John (Јохн). Drugi je problem što prevodioci često ne obave transkripciju pravilno, pa se dešavaju neke sulude stvari, kao što ste naveli primjere. Danas je uobičajeno da se poslije nekog naziva u zagradi napiše njegov izvorni naziv. 

Ne mora. Kod nas je bila praksa da se i u doba srpskohrvatskog strana imena pišu transkribovano, ali nije nikada bilo zabranjeno izvorno pisanje. Evo šta piše u pravopisu iz 2017 (t.195):

 

Quote

195. U pisanju tuđih vlastitih imena u našem standardnom jeziku primenjuju se dva postupka: prilagođeno pisanje (primenljivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenljivo u latinici).

 

Praksa je uglavnom ostala ista, mada se u mnogim tekstovima vidi i izvorno pisanje, kao npr. Box paketi, Postpaid internet itd. U nekim situacijama se čak i mora koristiti izvorno pisanje imena, kao npr. pri navođenju referenci u naučnom radu, ugovorima sa stranim firmama i slično. Ovo mora da se radi jer nije isto Phillippe i Philip, Fisher i Fischer i slično, a pogrešna identifikacija autora ili ugovorne strane nije baš zgodna.

 

Mislim i da mnogi mediji imajuj savremen pristup kada pišu npr. South African Airways obustavlja letove, Hyundai Tucson ponovo u prodaji, Wizz Air otvara novu liniju i slično.

Edited by DJ_Vasa
  • Like 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Izvorno pisanje imena ima smisla samo ako se koristi za jezike koji izvorno koriste latinično pismo. Šta da se radi sa arapskim ili japanskim imenima? Kako u ovim krajevima ne čitamo ni abdžad ni kandži ostaje nam ili transkripcija na srpski ili transkripcija na englesku latinicu. Ovo drugo dovodi do situacija da fudbalera Saudijske Arabije na SP u Rusiji Vikipedija zove Mohammed Al-Breik a sajt FIFA Mohammed Al Burayk. Koje od ta dva da koristimo?

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, Stiletto said:

Izvorno pisanje imena ima smisla samo ako se koristi za jezike koji izvorno koriste latinično pismo. Šta da se radi sa arapskim ili japanskim imenima? Kako u ovim krajevima ne čitamo ni abdžad ni kandži ostaje nam ili transkripcija na srpski ili transkripcija na englesku latinicu. Ovo drugo dovodi do situacija da fudbalera Saudijske Arabije na SP u Rusiji Vikipedija zove Mohammed Al-Breik a sajt FIFA Mohammed Al Burayk. Koje od ta dva da koristimo?

O pitanjima adaptacije stranih imena postoje rešenja u Pravopisu, mada ne znam da odgovorim za konkretnu osobu. Svaki jezik je priča za sebe, a dodatni problem je i postojanje nekoliko sistema beleženja arapskih imena. Naime, arapski je dosta rascepkan jezik, postoji neki opštearapski standard, ali postoje i lokalni standardi koji komplikuju situaciju. Konkretno, u arapskom postoje dve širen konvencije - angloarapska i frankoarapska. U praksi to znači da arapin iz Saudijske Arabije ili Egipta, koji koriste englesku transkripcuju može da se zove isto kao i Arapin iz Tunisa ili Marko, koji koriste francusku, ali će se njihova imena beležiti na dva načina u latinici. U tom slučaju se obično kopira lokalna transkripcija, mada kod pomenutog igrača imamo još jedan problem, a to su različiti arapski standardi. Naime, iako SA koristi engleski standard zapisivanja imena, arapski vokali se razlikuju od države do države i zato postoje npr. Mohamed i Muhamed i slično. Kada je u pitanju srpski, ne postoji razlog da se koristi engleski/francuski oblik, osim u imenima firmi ili citiranju naučnih radova. Konkretno, nebitno je da li se npr. ime Mustafa piše sa f ili ph (Moustapha) jer će taj čovek kod nas uvek biti Mustafa.

 

Pretpostavljam da kod pomenutog igrača ulogu igra i to što arapsko pismo obično ne beleži vokale i da se njegovo ime u arapskom piše kao Mhmd Al Brjk. Očigledno je da je potrebno znati da li čovek svoje prezime izgovara kao Breik/Brejk ili Burajk.

 

Žao mi je ako odgovor izgleda previše uopšteno, ali problem je sam arapski jezik.

 

Kod Japanaca ne bi trebalo da bude problema jer su dosta dosledni u beleženju izgovora latinicom, te se lako može pisati Micubiši, Tokugava i slično umesto Mitsubishi ili Tokugawa.

  • Like 3

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, DJ_Vasa said:

.......................

Kod Japanaca ne bi trebalo da bude problema jer su dosta dosledni u beleženju izgovora latinicom...

 

 

Izgleda da je da je japansko pismo "najfonetskije".

Anegdota.

Pre dosta godina, nas prijatelj Amerikanac ozeni Japanku. Proveli smo vikend kod njih. Prvog dana, nakon upoznavanja, ona zapise nasa imena i prezime, japanskim hijeroglifima ili kako se vec ti simboli zovu.

Sledeceg dana, navrati njihov prijatelj Japanac, nadje papiric, izgovori nasa imena savrseno - i pita sta je to. :classic_biggrin: Pre upoznavanja.

 

troll off...

 

 

 

  • Like 4
  • Thanks 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 9/12/2019 at 3:01 AM, Grunf said:

Što se tiče pisanja stranih imena i naziva na srpskom jeziku, bez obzira o kojem pismu je riječ, John mora biti Džon (Џон) zbog prvog i osnovnog pravila jezika - da se piše kako se izgovara, a da se izgovara kako je napisano.

 

Problem sa tim je da nije moguce da se svako strano ime napise na nasem jeziku kako se pravilno izgovara. Npr Keith, nablize tome bi bilo kif, dugo i, ali nije u pitanju f, nego englesko th, ono kad se jezik stavi medju zube. Strasno glup glas za nase pojmove. Tu je i nekoliko samoglasnika sto ne postoje u nasem jeziku, npr izmedju a i e, ili neko gutanje samoglasnika, sto nisam nikada ni naucio pravilno da kazem. Npr ime Burt, mi smo to nekada pisala, ovi stariji se sjecaju, Bert Lankaster, mada u izvornom nema uopste to e, blize bi bilo da se napise Brt, sa nekim neodredjenim glasom izmedju b i r.

Opet i Englezi sve prevode na svoje, pa je npr Minhen, Mjunik, tako da nemam nista protiv da se nastavi sa cirilicom, mozda ponekad u zagradi napisati originalno kako se pise, ne skodi, ali ni ne mora.

 

  • Thanks 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
9 hours ago, Amigo said:

Problem sa tim je da nije moguce da se svako strano ime napise na nasem jeziku kako se pravilno izgovara. [...]

Ovo važi za sve jezike i pisma. Ako uzmemo engleski, zna se da on koristi latinicu i da prepisuje strana imena, ali ima dosta slučajeva da se strano ime izgovara u izmenjenom i prilagođenom obliku ili da čak ima više varijanti. Kao primer mogu da navedem preoizvođače automobila Renault, Peugeot ili Hyundai, čiji se nazivi mogu izgovoriti na više načina.

 

Kada su u pitanju glasovi č i ć, mnogi jezici ih ne razlikuju, a krajnji rezultat je neki glas između ova dva. Ono što nama izgleda čudno kada je u pitanju naš jezik, takođe izgleda i govornicima drugih jezika. Čitao sam da se u arapskom glasovi o i u ne razlikuju, a lično sam čuo u Egiptu da marku automobila Toyota izgovaraju kao tujuta, dok je Koko Šanel (Coco Chanel) kod njih Kuku. Dalje, njima su p i b isto, a od prodavaca džidža-bidža sam čuo više puta Ten bound for you, my friend,  iako se njihova valuta funta (engl. pound) na engleskom izgovara sa p. Neki indijski jezici razlikuju oblike glasa n, koje mi i ne čujemo, a njima to deluje različito, baš kao nama razlika između ć i č.

 

Kada je u pitanju percepcija stranih glasova, svi to činimo na osnovu svog jezika. Na primer, englesko this shvatamo kao dis, ali Nemcima je to isto što i zis, imajući u vidu njihov glasovni sistem. Ako neki Nemac pokušava da govori naš jezik, sasvim je moguće da će reč dobro izgovoriti kao topro jer njegov jezik drugačije gleda na zvučnost i bezvučnost, tj na razliku d/t ili b/p. Italijanski pevač Zucchero je problem za izgovor u mnogim jezicima jer njegovo ime se izgovara kao Dzukero, ali ne i u makedonskom jer kod njih taj glas postoji i piše se kao latinično s, a postoji u rečima kao što su sид (zid) ili sвезда (zvezda).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vidim, tu i tamo, i po ovom forumu da se piše nezavisTan, a misli se na nezavisan.

Zavisnost i zavist nije isto.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Onaj ko ne zavidi nekome je nezavidan suprotno od zavidan. Vidim da ljudi cesto pisu nezavistan/zavistan misleci na zavist, kao pojavu, a pridev je izveden od glagola, ne od imenice. Ja mislim da nezavistan ne postoji.

 

A onaj ko ne zavisi ni od koga/cega je nezavisan.

  • Like 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 9/11/2019 at 12:07 PM, Plavi Golub said:

Znas kako, onda jedna po jedna rec za svaku za koju nas “mrzi” da nadjemo prevod ili ga jezik nema zbog tehnoloski limitiranog okruzenja i onda moze da se predje skroz na jezik iz koga se pozajmljuje.

 

Daleko sam ja od nekog jezickog cistunca i guilty as charged za upotrebu stranih reci, ali prosto nije lepo kad ih je previse.

 

Pisem ovo pre odgledanog klipa iz prethodnog posta, da ne bude zabune. To cu veceras.

 

Hmmm... and which Klip might that be?

Klip Kukuruza? Klip Motora?

 

klip.jpg

 

Video Klip? 


klip2.jpg

 

:classic_biggrin:

 

 

  • Haha 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...