Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Recommended Posts

24 minutes ago, urosg3 said:

ah ti plastikanci nikad ih nisam cenio.
Ovo je bilo nešto 🙂
1533_1_l.thumb.jpg.a63f52c780e2a7f5dc199

cccccc, kad ovo zagrmi na Ei  5-osistemcima sa odgovarajucim svojerucno lemljenim skretnicama... odlepljuje sve sto se nalepi na pluca i ostale unutrasnje organe.

:default_coffee:

1df03b0d5d582a2c316e569bc04ae659.jpg

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
9 hours ago, DJORDJE said:

Posto su sve govornice bile polomljene onda je nas stan sluzi kao govornica

Godinama polomljene govornice koje niko ne popravlja, konstanta moje mladosti. Ne sećam se za Sloveniju ja sam prve funkcionalne viudeo u Minkenu neke '86. Čudo božje. 

 

9 hours ago, DJORDJE said:

Pocetkom sedamdesetih sam u okviru neke skolske razmene bio nekoliko dana u Ljubljani , a tamo ne da rade govornice nego u njima i telefonski imenik, a u autobus svi ulaze na prednja vrata. Jos tada sam shvatio da su oni u tu drzavu zalutali , a i da ista nema nikakavu perspektivu.:classic_biggrin:

Slično, ali '82 i banane kojih godinama nije bilo u prodavnicama. Na autobuskoj u Ljubljani par kioska iz kojih sve živo samo što ne ispada. Naravno, banana koliko hoćeš. Imali su i ograničenje koliko kafe mogu da kupe kupci iz drugih republika. Većina ih je pljuvala zbog toga uz neka negativna objašnjenja koja nisu spominjala bečke konjušare ali su se na to svodila. Što se mene tiče, nisam zapamtio to sa autobusima ali jesam bolju organizovanost u svemu. Biće da je to ipak bio mnogo važniji faktor i razlog zašto su uvek insistirali na velikoj samostalnosti republika.

Link to post
Share on other sites

Ja sam imao to čudo od Gorenja i mogu vam reći da je to jedan od boljih gramofona. Ne mogu na ovoj slici da pročitam brand ali znam da je davao bolji zvuk čak i od Sony i ostalih jakih svetskih brandova koje su imali drugari. Kasetofon je bio sranje, radio ok, sa misterioznim 7. programom za radio 🙂

 

Link to post
Share on other sites
4 hours ago, Kronostime said:

cccccc, kad ovo zagrmi na Ei  5-osistemcima sa odgovarajucim svojerucno lemljenim skretnicama... odlepljuje sve sto se nalepi na pluca i ostale unutrasnje organe.:default_coffee:

 

Lepo je videti da jos ima onih koji postuju tradicionalne vrednosti.:classic_biggrin:

 

spacer.png

1 hour ago, Accuphase said:

Gorenje gc-203a je bio klon kako se tada "all in one" zvao muzičkog centra Körting  665

 

 

Nalazi se na stranici 17, pogledajte pa uporedite i sami.

 

http://www.hifi-archiv.info/Neckermann/1977-1/index.html

Gorenje je kupio Koerting, sto je verovatno prvi slucaj da je neka socijalisticka firma legalno kupila  kompaniju na Zapadu. KGB je bio vlasnik gomilu firmi, ali je to islo ispod zita  preko raznih "shell firmi".

Edited by DJORDJE
Link to post
Share on other sites
47 minutes ago, Klotzen said:

Ja sam imao to čudo od Gorenja i mogu vam reći da je to jedan od boljih gramofona. Ne mogu na ovoj slici da pročitam brand ali znam da je davao bolji zvuk čak i od Sony i ostalih jakih svetskih brandova koje su imali drugari. Kasetofon je bio sranje, radio ok, sa misterioznim 7. programom za radio 🙂

 

Gramofon je proizvodio čuveni ostrvski Garrard.

 

 

Link to post
Share on other sites

E, ali u vezi tog EI HiFi 140 ako tako beše oznaka, bio je i meni drag, ama nije on bio toliko dobar koliko nismo znali tj nismo bili u mogucnosti da nabavimo bolje. Bio je u stvari najobicniji pojacavac sa 2N3055 tranzistorima, i jeste imao snagu, ali je kad se nabije ta snaga izobličavao ubi bože :classic_smile:

Edited by Milenko Puzigaca
Link to post
Share on other sites



E, ali u vezi tog EI HiFi 140 ako tako beše oznaka, bio je i meni drag, ama nije on bio toliko dobar koliko nismo znali tj nismo bili u mogucnosti da nabavimo bolje. Bio je u stvari najobicniji pojacavac sa 2N3055 tranzistorima, i jeste imao snagu, ali je kad se nabije ta snaga izobličavao ubi bože :classic_smile:


HSR 140 i HSR 160....pre njih i HSR 48 i HSR 70.....

Link to post
Share on other sites

S obzirom da ovde ima (po)dosta filmofila, seća li se ko naših prvih video-rikordera?

Koliko ja znam u taj dil je ušlo jedino Gorenje sa klon modelom korejskog Samsunga ukoliko ne računamo ranije isključivo za sajmove proizvedenih mašina v-2000 formata no njih praktično nikada nije bilo u prodaji.

Link to post
Share on other sites

Niski HSR 48 nije imao zvuk kao Marentz, ali je bio vrlo kvalitetno uradjen i trajao je vecno bez kvarova. Radjen je po Grundig licenci i nije zaostajao po kvalitetu od originala. Mislim da je Ei imala planove za video rekorder samo ne mogu da se setim da li je zaziveo ili ne. Liberalizacija uvoza krajem 80tih je manje vise sahranila domacu elektronsku industriju.

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Accuphase said:

S obzirom da ovde ima (po)dosta filmofila, seća li se ko naših prvih video-rikordera?

Koliko ja znam u taj dil je ušlo jedino Gorenje sa klon modelom korejskog Samsunga ukoliko ne računamo ranije isključivo za sajmove proizvedenih mašina v-2000 formata no njih praktično nikada nije bilo u prodaji.

Imao je Gorenje VHS, čak sasvim pristojan
video-rekorder-gorenje-slika-134301591.j

Link to post
Share on other sites
Niski HSR 48 nije imao zvuk kao Marentz, ali je bio vrlo kvalitetno uradjen i trajao je vecno bez kvarova. Radjen je po Grundig licenci i nije zaostajao po kvalitetu od originala. Mislim da je Ei imala planove za video rekorder samo ne mogu da se setim da li je zaziveo ili ne. Liberalizacija uvoza krajem 80tih je manje vise sahranila domacu elektronsku industriju.
Imao....samo nešto sam utripovao da je u suštini ceo bio Telefunken...ali moguće da je i Grundig...ono što je fakat, da je imao fenomenalan zvuk. To nisu uspeli ni sa 70..140..160...
Link to post
Share on other sites
Dobro, to jeste, ja kazem za ove jace koji su bili kasnije, ovaj 140 i 160 :classic_smile:
Da, slažem se, svakako. Moj prijatelj, Ivan Herc, bavio se izradom i "friziranjem" zvučnika i zvučnih kutija. Odradio je kutije HSR-a 140, koje su nakon toga testirali u "gluvoj sobi" EI Radio akustika, u Svrljigu, i rezultat je bio fenomenalan....ali je vreme bilo, izgleda, pogrešno.

Inače, uvoznički lobi iz prestonice je direktno odgovoran, uz druge objektivne okolnosti, za raspad EI...
Link to post
Share on other sites

Ja sam imao Iskraphone gramofon. TV Ei Nis u boji, lampas. Radio aparat Melodija. Mali beli TV crnobeli, JUNOST, ruski.

I par tranzistora japanskih koje je ćale, stari moj, nosio na posao u rudnik treća smena...a nedeljom se na utakmicama slušali radijski prenosi Jordana Ivanovića i sjajnih sportskih fudbalskih komentatora.

 

Na malom TV gledao sam dramski program i serije, školski program, finski ep Kalevala, Festove premijere, Zimski bioskop. a na velikom ZOI Sarajevo 84.

Edited by Janne240
  • Like 1
Link to post
Share on other sites

Ja sam te zvucnike isto prepravljao. Dobro, u stvari su ostali samo originalni basovi, ali je generalno proracun kutije bio dobar. Unutra sam dampirao celu unutrasnjost tvrdim sunđerom, onim debelim, kao za kauče, pa izrezao u njemu kao plitka udubljenja samo da stanu zvučnici, i promenio srednje i visoke, i malo skretnicu, i stvarno su počeli da se čuju vrhunski, ali ne na HSR 140, nego sam presao na Harman Kardon, zbog njihovog basa,  i Onkyo, to kasnije devedesetih. To je i sada ostalo :classic_biggrin: Ne zanimaju me ovi sistemi 5, 6, 7 + 1, imam dva uva, ne 5 :lol_2:

 

Ali nije EI u to vreme ni mogao da opstane sa tim proizvodima u konkurenciji sa japanskim firmama. Eno, rekao i Marti Mekflaj u Povratku u budućnost, japanski uređaji su najbolji :lol_2: Jedino da se nisu pojavili ovi nacoši, pa da ih je neko kupio.

Link to post
Share on other sites
On 11/11/2021 at 3:00 PM, vilhelmina said:

.................................

 A on je bio pesnicka dusa.

.................................

 

Vilhelmina, :heart: , hvala ti za ovaj izvanredni post!

 

Voleo bih da jednom upoznam tvog brata, kolegu po dusi (motorista!), a i ja sam jedva izbegao da se zajebem kao on.

Gledao sam neke postere obesene u osnovnoj skoli, koji su pozivali u milicijsku srednju. Na njima je bila i slika kako pitomci voze neke motore, pa sam se odusevio. Eh, onda sam cuo da tamo ne mozes da imas pasos - a vec sam putovao po Evropi i hteo sam jos, pa sam odustao od "sluzenja drzavi" (utoliko ima veze sa ranijom raspravom, o pasosima i putovanjima u SFRJ).

 

Ovaj mali delic koji sam kvotovao me navodi da ispricam pricu svog tasta, oca moje supruge. Jos je ziv, 88 godina. Oficir, a nije to bilo za njega.

 

Seosko dete, iz jednog od najsiromasnijih sela siromasnog kraja - Banija. Ziveli su, primitivno, u "porodicnoj zadrugi" jer nije bilo ni zemlje ni para da se cepkaju posedi. Onda je dosao rat. Iz kuce/zadruge, od njih 17 je prezivelo cetvoro. On, sestra, jedan brat i majka. Od ostalih, najstariji brat i otac su poginuli u partizanima (otac je posebna tragedija - prvoborac '41. a poginuo u maju '45, par dana pre nemacke kapitulacije). Drugi su skoncali zaklani u selu ili Jasenovcu. Majka i sestra su bile u logoru, Stara Gradiska. Medju par stotina prezivelih - ali, kad su oslobodjene, majka je imala 34 kg - a najvisa zena u selu, oko 175 cm.

Tast se sa familijom vukao po zbegovima, preziveo i tifus koji je tamo dobio.

 

Elem, '45. se nadju on, brat, sestra i majka u spaljenom selu. Nekako su prezivljavali (jedva) i zakljucili da je resenje da jedan ode i pomogne drugima. Za zene perspektiva nije postojala. Tako su tast i brat mu vukli slamke da odluce koji ide, koji ostaje. Ispalo je da tast odlazi.

Od dve institucije koje su davale hranu, krov i skolovanje, izabrao je vojsku - u popove nije hteo.

 

Kao sto si ti napisala za oca da je bio pesnicka dusa, tako je i moj tast bio talentovan za likovnu umetnost. U skoli, prvo srednjoj pa posle visoj, crtao je tehnicke crteze i zadatke kolegama u zamenu za cigarete ili neke privilegije, a za sebe se bavio slikarstvom.

 

Ipak, vojska ga nije pustila, a i on je imao osecaj obaveze da joj vrati ulozeno. Imao je neke samostalne izlozbe i sudelovao u nekom grupnim, dobio medjunarodne medalje i gluposti -a nije ih licno preuzeo jer ga je mrzelo da se cima za dozvole za putovanja u inostranstvo.

 

Dogurao je do cina pukovnika i kandidata za generalski. No, poslednjih nekoliko godina radnog zivota je proveo kao civil. Bio je "savetnik predsednistva za vojna pitanja" u republickoj vladi SR Hrvatske. Jos uvek su mu vredila vojna ogranicenja (prijave/dozvole za putovanja preko granice itd.)

Uf, moja zena/njegova cerka i ja vec ziveli u USA, dodjemo na godisnji i imamo malo vremena, a on nas uhvati da odvezemo njegove slike na neku izlozbu u Nemackoj - jer on ima ograniceni broj putovanja i hoce da ide na otvorenje, nece da to trosi na prevoz.

Jebem ti slikara.

 

Eh, onda je najeb'o. Bio je clan poslednje socijalisticke vlade Republike koja je predala duznost novoizabranoj HDZ-ovoj. Pod hitno se penzionisao jer nije hteo da radi ni na kakvoj ludosti.

Onda, uskoro, najeb'o je. U rodnom selu, minirana mu je vikendica (jedina kuca u selu ostecena '90-ih) - minirali je, za odmazdu,  pobunjeni Srbi jer nije hteo da dodje u Krajinu i "bori se za srpsku stvar." A u Zagrebu, bio je "Srbin i oficir JNA."

 

Inace, tast mi je sjebao deo zivota. Imao sam neke mogucnosti/mutljavine da izbegnem sluzenje vojnog roka, samo nisam znao kako da zajebem njegovu firmu i filozofiju - a da zenim njegovu cerku. Preziveo/izgurao sam.

 

Verujem da smo mu spasili zivot. Dovukli smo njega i tastu u USA. Moja zena je vec imala drzavljanstvo, pa smo po tom osnovu dobilii i "zelenu kartu" (dozvolu boravka) za njene roditelje. A iz njihove("vojne") zgrade, nekoliko ljudi je odvedeno na "informativni razgovor" - i nikada nisu nadjeni, cak ni tela. Trazili su i njega.

Tast i tasta su se vratili tek kad je to malo olabavilo i popustilo. Doziveli su neprijatnosti, ali ostali zivi.

 

Ja sam se - mozda neumesno? - zajebavao. Tast je spalio svoju pukovnicku uniformu, da mu neka maxihrvatska policija ne nadje. A ja rekoh, bilo bi bolje da je dao meni (iste smo gradje). I verovatno bi ovde u USA nesto vredela, za kolekcionare. Onako, da objavim oglas "menjam jugoslovenskog pukovnika za sportska kola."

 

 

Eh, da sumiram. Na temu "SFRJ."

 

Nisam imao srecu da se rodim kao dete profesora u Parizu, ali ni nesrecu da budem dete cobana na nekom balkanskom brdu. SFRJ mi je dala strahovito dobru pocetnu poziciju da se ostvarim i budem to sto jesam. Mozda manje nego neke zapadne drzave, no svakako lakse nego oni iz istocnog bloka u nasem okruzenju.

 

Nemojte iz danasnjeg okruzenja kritikovati stanje u SFRJ pre 50 godina. Znamo da nije bilo kao danas u Kanadi. 

 

Ali jeste bilo najbolje moguce, u zadatom politickom/istorijrskom/ekonomskom okruzenju.
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  • Thanks 2
Link to post
Share on other sites
5 hours ago, Constantin said:
6 hours ago, DJORDJE said:
Niski HSR 48 nije imao zvuk kao Marentz, ali je bio vrlo kvalitetno uradjen i trajao je vecno bez kvarova. Radjen je po Grundig licenci i nije zaostajao po kvalitetu od originala. Mislim da je Ei imala planove za video rekorder samo ne mogu da se setim da li je zaziveo ili ne. Liberalizacija uvoza krajem 80tih je manje vise sahranila domacu elektronsku industriju.

Imao....samo nešto sam utripovao da je u suštini ceo bio Telefunken...ali moguće da je i Grundig...ono što je fakat, da je imao fenomenalan zvuk. To nisu uspeli ni sa 70..140..160...

Ako mislis na komponente to i ima smisla jer Grundig nije imao proizvodnju poluprovodnika , dok Telefunken jeste. Jos i danas su Telefunken lampe na ceni kod audiofila, ali i te generacije nestaju. Mladji narastaji ne znaju sta je zvuk bez slusalica.

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

 

 

 

 

 

  Ali nije EI u to vreme ni mogao da opstane sa tim proizvodima u konkurenciji sa japanskim firmama.

 

 

 Pa vidi...stanovništvo SFRJ nije bilo i širokoj meri audiofilski nastrojeno, tako da, za "široke narodne mase" Hi-Fi made in EI je imalo itekako prodju. Odnos kvalitet-cena je bilo sasvim OK...Činjenica je da je HK vrhunski proizvod, ali to ti je kao i sa Zastavom 101....svako je manje-više mogao da je kupi i da se bez problema odveze do mora, planine gde god. Jeste bio lepši ugodjaj u "mečki" ali nije svima bila dostupna. Nije mi namera da uporedjujem, to je svakako neuporedivo...

 

Razumem i vas koji imate stav, da sve što je sa ovih prostora je sranje, ali...baš vas i ne razumem...bar ne uvek.....mea culpa.

 

 

 

 

 

Link to post
Share on other sites
On 11/11/2021 at 3:00 PM, vilhelmina said:

 

Ma jasno mi je. Ocito nije bio taj mentalni sklop koji se u vojsci ocekuje, tako da je svakako bilo dobro za njega sto je tako uradio, pa makar i uz tu cenu. Verujem da je imao bolji zivot nego sto bi imao da je ostao u vojsci.

Sad cu da se nadovezem i ispricam istoriju muskog dela moje porodice.  Dobio je infarkt u 45-oj i ekspresno poslat u penziju, na obostrano zadovoljstvo. Niti je on mogao vise njih da gleda, niti oni njega.

Izvini sto sam ti ovako iskasapio post, ali sam izvukao deo koji nekako ima veze sa mojom porodicom. Moj stric je isto bio oficir JNA, samo sto je on generacija koja se skolovala u ratu, a posle zavrsavala razne kurseve sto po SSSRu, sto po Jugoslaviji. Kao kozarski kalfa, dogurao je mnogo daleko u JNA, mada je znao da se zeza na svoj racun pricajuci nam kako mi teglimo te fakultete po 5-6 godina, a u njegovo vreme se Vorosilov zavrsavao za 3 meseca.:classic_biggrin:

Bio je predratni clan partije, prosao kroz sve ofanzive, ali je umro kao duboko nesrecan covek, kao da je promasio ceo zivot. To naravno niko izvan porodice nije znao, niti je smeo da zna. Secam se da je brat od strica u poverenju rekao da je pobesneo gledajuci film Sutjeska, a da niko nije imao pojma o cemu se radi. Verovatno 10 godina posle toga i vec u penziji, on i moj otac popili malo vise u vikendici i on objasni kako su na Sutjesci zapravo ostavili ranjenike, a tim filmom je Broz prao savest, pa je jos Barton morao da ga glumi. Znao je da se sali o tome kako se mi nismo borili da bi i posle rata kopali zemlju, ali je to vise bio iskaz razcaranja nad ocekivanjima koje je imao od te nove i pravedne drzave. Sva sreca umro je pre pocetka onog sunovrata i raspada, mada mislim da mu bilo jasno koda plovi taj brod.

Negde pocetkom 70tih dosao je za 29 kod oca na svinjokolj sa Radovanom Vukanovicem, koji mu je bio ratni drug i prijatelj do smrti. Dedi je skocila numera u selu pa je  do smrti pricao o tome.:roflmao:

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...