Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

8 hours ago, Angelia said:

Kod mene je bio drugi problem, skola. Uvek sedela u "romskim klupama" I mami nije bilo jasno kako samo ja dolazim sa vaskama. Ode u skolu I pita uciteljicu I ova joj objasni, mama kaze pa pobogu zasto stalno godinama nju sedate sa romskom decom, I uciteljica prizna zato sto sam ja jedina koja pristajem 🙂 kad su me osisali uciteljici bilo zao moje duge kose, I prebaci me u drugu klupu. Mene nisu ucili da pravim razlike, pa su me deca prvih par godina skole zvali cigance, posto su znali da je tata dodjos, ali nisu znali kako ga to odrasli zovu, pa napravili zakljucak.

 

Edit: ovo je ispalo kao da je cigance bilo zbog tate, a nije, bila je kombinacija tog sedenja u klupama, I zato sto nam je kuca bila u blizini Male, to su nam skoro uvek bile prve komsije osim nekih rodjaka, I toga da je tata bio dodjos. A malo I licim 😁 Zato ni ja nisam znala za diskriminaciju dobar deo detinjstva, a I moji roditelji su sve tretirali kao komsije. Mislim da sam vise po tonu skontala da je to nesto uvredljivo. Secam se prvi put kad sam dosla kuci I pitala moje zasto me deca zovu cigance, da je mama bila iziritirana a tata mi samo promrsio kosu I rekao "zato sto si ti moje cigance". Mislim da je tu prosla neka nema komunikacija izmedju mojih roditelja, ali znam da se mama izduvala 

 

I danas kad odem pa vozim I prepoznam uglavnom starije ljude iz Male, jer mladje ne znam, ipak sam ja otisla pre 30+ godina, stanem da ih povezem da ne idu peske, I uvek kad me prepoznaju cujem "nasa mala Andja" 

Andjo, ciganche nase forumsko sa Kosmaja.....:classic_biggrin:

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Meni je samo jedan deda bio poreklom sa sela, ali ga je on napustio jos pocetkom prvog svetskog rata. Nikad se nije vratio, niti bio u kontaktu s bilo kim odande. Posle je i selo nestalo, zavrsilo na dnu vestackog jezera.

Meni je to nedostajalo. Osecala sam se hendikepirano kad vikendom svi krenu u sela, a ja se s bratom smaram na podu dnevne sobe, pravimo gradove od lego kockica i coveculjaka iz covece ne ljuti se. Neretko smo, doduse, isli na izlete, naravno ficom, za tu priliku pretrpanom potrepstinama, za moju mamu apsolutno neophodnim na izletu. Glavna je tu bila primus boca (ona legendarna plava iz sedamdesetih, ne nalazim sliku na netu) jer se kod moje mame nijednog dana nije moglo bez kuvanog i kasike.

Destinacija koje se najvise secam su bili slapovi Krke, mada je bilo i drugih. Ali ja sam samo zelela da imam baku na selu, da budem kao svi drugi. Ponekad bi me neko od drugara i poveo, ali sam se i tada osecala drugacije, nije bilo isto kao imati sopstveno selo.

  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, DJORDJE said:

To je bila i moja prica, samo polovinom i krajem 60tih. Majcini su bili iz okoline BG pa smo svake subote ujutro isli kod dede i babe, da ih vidimo , oni da vide nas , a i da se ogrebemo za salatu, luk, paradajz, sir i ostalo sto bi inace kupovali na pijaci.

 

I jedan i drugi deda su isli na pijacu. A i tata. Nekad i ja kao privezak. Znalo se kod kog seljaka se sta kupuje, negovala se neka vrsta toplog poznanstva. Imati ”svog” seljaka je bila vazna stvar. Osim toga, dolazile su nam vikendom seljanke na vrata, imale su svoje stalne musterije u kraju, znalo se kome sta nose – garancija kvaliteta onog doba. Secam se sira, kajmaka i jaja. Svi smo se na jedan ili drugi nacin vrteli oko sela, to je fakat! Moj tata, rodjen za vreme okupacije usred Beograda, je kao gimnazijalac raznosio mleko po beogradskim kucama da bi zaradio kintu za svoj prvi auto. Tako je to nekad bilo. Danas je to digitalizovano – kliknes i donesu ti na vrata sta god hoces. To nije isto, nema vise onog kontakta medju raznoraznim ljudima kao nekada, putevi se ljudima sve vise ukrstaju digitalno onako kako im algoritmi podese. I da ne zaboravim stari sentimentalni klishe: those were the days!

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Cyber said:

 

 Znalo se kod kog seljaka se sta kupuje, negovala se neka vrsta toplog poznanstva. Imati ”svog” seljaka je bila vazna stvar. Osim toga, dolazile su nam vikendom seljanke na vrata, imale su svoje stalne musterije u kraju, znalo se kome sta nose – garancija kvaliteta onog doba. Secam se sira, kajmaka i jaja. Svi smo se na jedan ili drugi nacin vrteli oko sela, to je fakat! 

Moj deda nosio med. Imao ceo pcelinjak, pa zavisi od vremena dal je bio bagremov ili livadski. Sir I jaja naravno, pa suvo meso, I rakija naravno, kad je sezona 🙂

Niko pcelinjak nije preuzeo od njega, tata probao, secam se deda mu dao kosnicu, ali nije mu islo.

Ne znam ni da li vise iko tamo ima pcele. To su 80te da ja pamtim.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, Kronostime said:

Med uzimam iz Ivanjice i sa Stare Planine vec godinama - vredi sve pare!

Nisi probao kosmajski bagremov 😁

Ali tako pamtim dedu, sa obramicom na ramenu, a dve korpe na obramici se ljuljaju, pune tegli s medom. On u onim seljackim caksirama, I sajkaca na glavi. I opanke, naravno.

Bio je potpuni stereotip sumadijskog seljaka tih godina.

Ide na pijacu na Kosmaju za 7julske praznike....

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

17 hours ago, Cyber said:

 

I jedan i drugi deda su isli na pijacu. A i tata. Nekad i ja kao privezak. Znalo se kod kog seljaka se sta kupuje, negovala se neka vrsta toplog poznanstva. Imati ”svog” seljaka je bila vazna stvar. Osim toga, dolazile su nam vikendom seljanke na vrata, imale su svoje stalne musterije u kraju, znalo se kome sta nose – garancija kvaliteta onog doba. Secam se sira, kajmaka i jaja. 

Isli smo i mi kasnije na pijacu, kada su umrli majcini roditelji, pa nije vise bilo grebanja. :classic_biggrin:

Cale bi vozio majku subotom do Cvetka i dok bi se ona rasplinula po pijaci, on bi citao novine u kolima. To je bio ceo ritual, onda bi nas probudili da pomognemo sa nosenjem jer u zgradi nije bilo lifta, a treci sprat.

Mi smo pored tih seljaka koji su nosili sir , kajmak i jaja imali i Cigu, koji je  nosio svercovanu robu iz Italije.

Majka je cesto kupovala od njega za sebe , ponekad za nas , dok je otac zbog prirode posla zatvarao oci i pravio se da nije tu. Nekada bi nesto mumlao zasto ona to radi , zar teba da mu neko nabija na nos, ali bi ga ona brzo ucutkala. Kada su pocele nestasice sa kafom vise nije bio toliko savestan, pa je cak znao i da pita da li je Ciga i doneo kafu, kada zagrebe dno kutije.:lol_2:

Edited by DJORDJE
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
34 minutes ago, Constantin said:


 


Mi smo to zvali "na keke"....(trougao)


Послато са Huawei MATE 40 Pro помоћу Тапатока
 

Ja ne znam sta je na trougao, mi smo igrali na rupu.

 

Da li iko jos igra klikere?

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...