EVROPSKA UNIJA

[goldberg]

17 hours ago, A sad said:

 

PP+Vox definitivno. Demolirace levicu, napravice istorijski rezultat.

 

Da, glasovi Cs se prelili PP, glasovi PSOE UP i MM.

 

E sad, rezultat PP je tako dobar da oni mogu da vladaju i bez glasova Vox, jedino Vox treba da ne glasa protiv. Mozda je PSOE kampanja zapravo imala efekat da su neki glasaci koji glasaju za levicu glasali za PP samo da bi ogranicili uticaj Vox?

[vilhelmina]

U Svedskoj pala vlada. Prvi put u istoriji u parlamentu izglasano nepoverenje premijeru. Znaci novi izbori ove, a ne sledece godine, kako bi trebalo.

[Kronostime]

32 minutes ago, vilhelmina said:

U Svedskoj pala vlada. Prvi put u istoriji u parlamentu izglasano nepoverenje premijeru. Znaci novi izbori ove, a ne sledece godine, kako bi trebalo.

[Klotzen]

Izgleda da je postignut dogovor između SAD i Nemačke oko Severnog Toka 2. Naime biće izgrađen a za uzvrat će te dve zemlje da se obavežu na ulaganja u Ukrajinu da bi se obebezdila njena energetska stabilnost da ne bi Rusija mogla da koristi tu situaciju kao ucenjivački potencijal.

[goldberg]

Pre desetak dana odrzani su izbori u Bugarskoj.

 

Neko ce da prokomentarise kako ti izbori i nisu nesto narocito vazni, ali uzimam njih za primer jer pokazuju da je itekako moguce da nove partije i novi pokreti koji su nastali iz protesta jer je gradjanima dosta korupcije i starih partija zajedno dobiju skoro 40%.

 

Takodje, krajnja desnica koja je zastupljena u 4-5 partija (Ataka, NFSB, Volya, VMRO i Vazrazdane) zajedno je dobila samo 6,5% sto je jos i manje nego na izborima pre samo 3 meseca. Podsecam, krajnja desnica je ranije itekako bila zastupljena u parlamentu, Ataka, NFSB i VMRO su zajedno dobili oko 9%, a Volya oko 4%. Ataka je partija koja je uvek imala oko 8-9%.

 

To nam govori da je glas za krajnju desnicu uglavnom protestni glas, kao i da je u Bugarskoj moguce da 3 nova pokreta dobiju 112 od 240 mandata.

 

Problem ce biti napraviti vecinu u parlamentu - ITN (Ima takav narod) pristaje samo na manjinsku vladu koju bi podrzale i druge stranke u parlamentu, a cak i da liberalni DB i antikorupcijski pokret ISMV (Uspravi se! Napolje sa mafijom!) podrze Slava Trifonova i njegovog kandidata za premijera, ne vidim kako ce ITN dobiti glasove ex komunisticke BSP ili GERB Bojka Borisova.

[mmajstor]

On 7/20/2021 at 9:15 AM, Klotzen said:

Izgleda da je postignut dogovor između SAD i Nemačke oko Severnog Toka 2. Naime biće izgrađen a za uzvrat će te dve zemlje da se obavežu na ulaganja u Ukrajinu da bi se obebezdila njena energetska stabilnost da ne bi Rusija mogla da koristi tu situaciju kao ucenjivački potencijal.

 

A jesu li se obavezali na ulaganja u Balkan i Madjarsku, s obzirom da su stopirali Juzni tok? 

[ras kass]

Gledam sada opinion polls za DE. Spd prvi put vodi posle 15godina.

Sve vodi ka vladi bez demohriscana. 

 

[Klotzen]

Dok mi "obaramo rekorde" u gradnji autoputeva pored nas se završava :

 

 

Novi autoput koji će odvući gomilu saobraćaja sa naših puteva. Dosta deonica je završeno a komplet će biti gotov 2025. godine. 

[Eddard]

Jel prati neko izbore u DE? Ja i ne baš, mislim sramota, ali jbg… Pogledam tu i tamo vesti, vidim da Scholz ubedljivo vodi i da CDU tone, i da je vrlo moguće ovo što @ras kasskaže… a biće zanimljivo na šta će sve to da liči bez Angele.

 

Elem, ono što me je poprilično zaprepastilo, juče gledam ankete kojekakve i na pitanje koje teme najviše interesuju birače, ubedljivo na prvom mestu su klimatske promene, tj. zaštita životne sredine, mislim se, wtf? Da me ne razumete pogrešno, apsolutno verujem u antropogene klimatske promene i da nešto mora da se uradi, ali da to bude tema vodilja na izborima… ili su Nemci ekstremno napredni u svojim razmišljanjima ili ekstremno ludi.

[HAMMER]

da budem iskren mene raduje takvo gledanje na okolinu koja nas okruzuje i svest gradjana vodece evropske sile. u perspektivi ta vizija ce pre ili kasnije da se prelije na ostale drzave evrope a i sire sto daje nadu i veru u ljudski rod. svaka cast za novo svesti nemaca.

i u britaniji se posvecuje ogromna paznja ekologiji i vlada nudi razne programe i podsticaje za proizvodnju zelene energije i smanjenje emisije stetnih gasova ali na najnizem nivou, dobar deo gradjana bas i ne deli tu viziju. trebace jos dosta da se ulozi u edukaciju kako bi takvo razmisljanje bilo prihvaceno od vecine gradjana.

[Klotzen]

Nažalost zeleni su u padu od maja zbog afere u aprilu Baerbock. Ono što im ide na ruku je i da je CD ekipa takođe pala. Nažalost sada je teško reći da li će moći da dobiju kancelarsko mesto jer CD će se malo oporaviti do izbora jer oporavak ekonomije ide dobro a videćemo šta će biti sa rejtinzima SPD i Zelenih. Nama bi to odgovaralo jer Zeleni imaju dobre odnose sa opozicijom kod nas pa bar više ne bi imali otvorenu podršku Vučiću. Sa druge strane zavisi i od ostalih stranaka jer najverovatnije neće biti moguća koalicija dve od ove tri stranke. Tu se najčešće pominje FDP koji je bliži CD nego SPD koaliciji.

 

[40Wins]

Možda ima i do toga što pravo na glas počinje da stiče generacija mladih koja se sa ekološkim problemima susrela već rano u školi i suštinski ima "nasleđene" probleme prebrzog trošenja prirodnih resursa.

Njihova paradigma je verovatno drugačija od starijih ljudi koji su ga živeli na max u tom pogledu.

[djole]

Je l' se Zeleni u Nemačkoj i dalje kao brinu za životnu sredinu ali neće nuklearnu energiju (u narodu poznatije i kao da se j ali da ti ne u) ili se nešto promenilo po tom pitanju?

[A sad]

4 hours ago, Klotzen said:

Dok mi "obaramo rekorde" u gradnji autoputeva pored nas se završava :

 

 

Novi autoput koji će odvući gomilu saobraćaja sa naših puteva. Dosta deonica je završeno a komplet će biti gotov 2025. godine. 

 

Taj autoput je na bas dugackom stapu i nema sanse da se zavrsi do 2025 godine.  Istina je da su neki delovi napravljeni, ili bolje receno neki postojeci autoputevi mogu da se inkorporiraju u ovaj autoput, ali veci deo nije ni u planovima. Kroz Litvaniju postoji kompletan autoput od luke Klaipeda preko Kaunasa do granice sa Poljskom. Paradoksalno je da problem nastaje odma u Poljskoj koja je i idejni tvorac ovog autoputa. Ovaj autoput predstavlja zapravo modifikovanu verziju panevropskog puta E85 koji spaja Balticko sa Egejskim morem, od litvanske luke Klaipeda do grcke luke Aleksandropulos i ide preko Litvanije, Belorusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske do Grcke. Poljska je predlozila da se ta ruta izmesti iz nestabilne Belorusije i Ukrajine te da preko Poljske, Slovacke i Madjarske se ukljuci ponovo na Rumuniju i Bugarsku, ali izmenjenom trasom dodje do Egejskog mora, ne do Aleksandropulosa vec do Soluna. Oko toga je postignut nacelni dogovor drzava kroz koje treba da prodje put, plus postoji velika zaintresaovanost Kineza koji imaji intres u grckim lukama. Kroz Poljsku, kroz koju treba da prodje dobar deo puta, nije jos izgradjen ni metar planiranog puta osim obilaznica gradova Suvalki, Lublin i Rezov. Istina na nekim deonicama je pocela izgradnja, dok je a neke raspisan tender, ali ni to ne obuhvata celu deonicu puta kroz Poljsku. Da stvar bude gora po ovaj autoput Poljska uopste ni ne planira da gradi pun profil sutoputa na deonici kroz svoju teritoriju vec brzi put, sa po dve trake u oba smera bez zaustavne trake. Plan za zavrsetak puta od Bjalistoka do granice sa Slovackom je do 2027 godine, a sam tunel koji treba da se probije kroz karpate do 2029 godine. Za deonicu od Bjalistoka do Suvalkija, tj do cvorista nesto juznije ne postoje planovi, ali recimo da nije preterano dugacka i zahtevna deonica i da bi se mogla zavrsiti dosta brzo kad bi se obezbedila sredstva za finansiranje. Od Suvalkija do litvanske granice bi trebalo da se zavrsi do 2024 godine. Veci deo puta ce biti gotov do 2025 godine, ali najjuzniji deo od Resova do slovacke granice nema sanse, pitanje je da li ce poceti i da se gradi do tada. Kroz Slovacku postoji deonica od Presova do Kosica i od Kosica do madjarske granice, osim obilaznice oko Presova koja se gradi i obilaznice oko Kosica koja je u planu, ali radovi jos uvek nisu poceli. Od Presova do poljske granice jos nema planova za pocetak radova, a pitanje je kad ce i biti jer to nije prioritetna deonica Slovacima, koji jos uvek nisu zavrsili svoje prioritetne pravce. Da, i kroz Slovacku nece ici autoput vec brzi put kao i kroz Poljsku, osim deonice Presov-Kosice. Madjarska uzurbano gradi svoju trasu u punom profilu autoputa i trebalo bi relativno brzo da se spoje sa Slovackim delom puta. Deo puta ka Rumuniji postoji od ranije. Medjutim Rumunima generalno bas i ne ide gradnja autoputeva. Njihov cilj sto se tice ovog autoputa nije da ga dovedu do bugarske granice vec do svoje luke Konstanca i radove usmeravaju ka tom cilju. To je glavni autoput koji ide kroz Rumuniju i u obliku je ipsilona. Od luke Konstanca preko Bukuresta ide na sever do ALba Julije i tu se racva, jedan deo ide do Temisvara i grenice sa Madjarskom gde se spaja sa koridorom 10 kod Segedina, dok drugi deo ide do Oradee na granici sa Madjarskom gde se spaja sa ovim koridorom. Naravno ovaj autoput nije zavrsen i ne zna se kad ce biti. Predstoji rad na teskim deonicama kroz Karpate od Pitestia do Sibiua, a i na severu prema Oradei ima mnogo nezavrsenih deonica. I tu dolazimo do najveceg problema za ovaj sutoput iz nase price. Rumunija uopste nema u planu da se jos uvek spaja sa Bugarskom autoputem, pa cak ni brzim putem. Ako bi se i islo u tom pravcu i Rumuniji i Bugarskoj je bliza opcija da to bude na liniji Bukurest-Ruse-Veliko Trnovo i da se tu ukljuci na mrezu bugarskih autoputeva, nego da se ide na most Kalfat-Vidin (most je pravljen u profilu brzog puta, a ne autoputa). Mislim da Rumuni grade deonicu brzog puta od Pitestija do Krajove, ali to je jos uvek dosta daleko od bugarske granice i mosta Vidin-Kalfat. Ne postoje jos uvek ni projekti, ni planovi za deonicu od Krajove do bugarske granice. Naravno da napomenem, da je po planu ovog autoputa kroz Rumuniju planirana potpuno drugacija deonicu (Oradeo-Arad-Temisvar-Lugoj-Kalfat) koja se verovatno nikada nece ni realizovati. Realno je da ovaj autoput bude put od Klaipede do Konstance dok je njegovo dalje spustanje ka jugu i Solunu veoma upitno, cak i ako do njega dodje to nece biti najkracom linijom i onako kako su Poljaci zamislili, vec ce morati da se ide na Bukurest sto ce znatno produziti put. Kroz Bugarsku od Vidina do Botevgrada planiran je brzi put. Od Botevgrada do Sofije vec postoji autoput i od Sofije do granice sa Grckom se radi autoput, delovi su vec napravljeni i on bi trebalo brzo da bude gotov. Planira se i da brzo krenu radovi na brzom putu do Vidina, koliko ce to brzo biti gotovo ostaje da se vidi, to se u Bugarskoj nikad ne zna, mogu da iznenade da brzo zavrse, a moze i da se otegne... Kroz Grcku je put zavrsen. Trebace godina i godina da se sve to zavrsi, posebno delovi kroz Poljsku i pre svega Rumuniju. Naravno, nikad nece imati pun profil autoputa.

 

Sa druge strane ne vidim da ce ovaj put u znacajnoj meri odvuci bilo kakav saobracaj sa koridora 10. Svidelo se nekom ili ne mi smo nasu deonicu koridora 10 sem malog dela obilaznice oko Beograda zavrsili. Tako da ne postoji razlog da se saobracaj preusmerava na neki drugi put. Na celom koridoru 10 pun profil autoputa ne postoji jedino na delu obilaznice oko Beograda i na delu od makedonsko-grcke granice do Soluna. Ne znam zasto Grci nikad nisu napravili pun profil sutoputa na toj deonici, a mislim da im nije ni u planu u nekim narednim godinama. Takodje autoputa nema i na istocnom kraku koridora od granice sa Srbije sa Bugarskom do Sofije, ali su Bugari poceli to da rade i mislim da je blizu zavrsetka. Znaci koridor 10 je u principu vec gotov autoput i ne predstavlja mu konkurenciju put koji je jos uvek na dugom stapu. Treba uzeti u obzir da zemlje i njihove delove koje spaja ovaj put uopste nisu one koje gravitiraju koridoru 10. I kad ovaj put postane funkcionalan, onima iz zapadne Poljske  i Slovacke ce i dalje biti funkcionalnije i brze da idu na koridor 10. Takodje koridor 10 je i zamisljen da sluzi za prevoz ljudi i robe iz znatno zapadnijih delova Evrope nego sto ce biti sa ovim buducim autoputem. Ipak osnovna funkcija ovog buduceg puta ce biti spajanje Baltickog i Crnog mora, pa tek onda u nekoj daljoj perspektivi i Egejskog mora. 

 

Ovaj put nece predstavljati nikakvu konkurenciju nasim autoputevima, jer povezuje razlicite oblasti Evrope. 

[A sad]

4 hours ago, Eddard said:

Jel prati neko izbore u DE? Ja i ne baš, mislim sramota, ali jbg… Pogledam tu i tamo vesti, vidim da Scholz ubedljivo vodi i da CDU tone, i da je vrlo moguće ovo što @ras kasskaže… a biće zanimljivo na šta će sve to da liči bez Angele.

 

Elem, ono što me je poprilično zaprepastilo, juče gledam ankete kojekakve i na pitanje koje teme najviše interesuju birače, ubedljivo na prvom mestu su klimatske promene, tj. zaštita životne sredine, mislim se, wtf? Da me ne razumete pogrešno, apsolutno verujem u antropogene klimatske promene i da nešto mora da se uradi, ali da to bude tema vodilja na izborima… ili su Nemci ekstremno napredni u svojim razmišljanjima ili ekstremno ludi.

 

Vreme je da posle toliko godina vlasti i CDU napravi pauzu, koja mislim da nece biti duga. Ima vise razloga za to i dobro je sto je tako.

 

1 hour ago, djole said:

Je l' se Zeleni u Nemačkoj i dalje kao brinu za životnu sredinu ali neće nuklearnu energiju (u narodu poznatije i kao da se j ali da ti ne u) ili se nešto promenilo po tom pitanju?

 

Ma oni su postali klasicna probiznis opcija. Vise uopste nisu levica, sad su centar  i to centar sa prilicno desnim pogledima na ekonomiju. Ekologija im je postala tek cetvrta, peta rupa na svirali. Generalno vise nemaju nekih slicnosti sa ostalim zelenim partijama po Evropi, koje su mahom levicarske. Sto se ovog sto pitas tice, nije se nista promenilo.

 

Ja generalno navijam za Jamajka koaliciju, kao i na proslim izborima. Ipak, mislim da je za CDU ovaj put najbolje da jedan mandat pauziraju i prepuste vlast levici. 

[Eddard]

3 hours ago, HAMMER said:

da budem iskren mene raduje takvo gledanje na okolinu koja nas okruzuje i svest gradjana vodece evropske sile. u perspektivi ta vizija ce pre ili kasnije da se prelije na ostale drzave evrope a i sire sto daje nadu i veru u ljudski rod. svaka cast za novo svesti nemaca.

i u britaniji se posvecuje ogromna paznja ekologiji i vlada nudi razne programe i podsticaje za proizvodnju zelene energije i smanjenje emisije stetnih gasova ali na najnizem nivou, dobar deo gradjana bas i ne deli tu viziju. trebace jos dosta da se ulozi u edukaciju kako bi takvo razmisljanje bilo prihvaceno od vecine gradjana.

Sve je to lepo u teoriji, ali samo kad bi klimatske promene mogle da se ograniče na Nemačku. Ovakav globalni fenomen zahteva i globalnu akciju, a dok god Kina, Rusija, Indija i USA ne krenu istim stopama, može Nemačka da dubi na glavi i da se sutra svi prebacimo na e-automobile i alternativne izvore energije, prestanemo da gajimo krave i recikliramo sve živo, osim veoma skupljeg života i velikog pitanja kuda će nemačka privreda u tom scenariju da ode, nema velike vajde, dok god brata Si-ja boli tuki za okolinu. Mladi u Nemačkoj, imam utisak, nemaju baš mnogo dodira sa realnim životom njihovih vršnjaka u zemljama trećeg sveta, ne shvatajući da ove zabole paja za životnu sredinu jer nemaju leba da jedu, ali ok…. mnogo je to komplikovanija priča od ovoga kako ja to predstavljam. 

[FrediB]

6 hours ago, Klotzen said:

Dok mi "obaramo rekorde" u gradnji autoputeva pored nas se završava :

 

 

Novi autoput koji će odvući gomilu saobraćaja sa naših puteva. Dosta deonica je završeno a komplet će biti gotov 2025. godine. 

 

AUUUUUU.....

 

Srbija ga ugasila nacisto. Zavrsice kao Moldavija, Ukrajina ili tako neko ex-CCCP slepo crevo Evrope i sveta. 

To je ta cena HEDAMO KOCOBO-a i politike ''dobro jutro carsijo na sve 4 strane''. 

[Klotzen]

3 hours ago, A sad said:

 

Taj autoput je na bas dugackom stapu i nema sanse da se zavrsi do 2025 godine.  Istina je da su neki delovi napravljeni, ili bolje receno neki postojeci autoputevi mogu da se inkorporiraju u ovaj autoput, ali veci deo nije ni u planovima. Kroz Litvaniju postoji kompletan autoput od luke Klaipeda preko Kaunasa do granice sa Poljskom. Paradoksalno je da problem nastaje odma u Poljskoj koja je i idejni tvorac ovog autoputa. Ovaj autoput predstavlja zapravo modifikovanu verziju panevropskog puta E85 koji spaja Balticko sa Egejskim morem, od litvanske luke Klaipeda do grcke luke Aleksandropulos i ide preko Litvanije, Belorusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske do Grcke. Poljska je predlozila da se ta ruta izmesti iz nestabilne Belorusije i Ukrajine te da preko Poljske, Slovacke i Madjarske se ukljuci ponovo na Rumuniju i Bugarsku, ali izmenjenom trasom dodje do Egejskog mora, ne do Aleksandropulosa vec do Soluna. Oko toga je postignut nacelni dogovor drzava kroz koje treba da prodje put, plus postoji velika zaintresaovanost Kineza koji imaji intres u grckim lukama. Kroz Poljsku, kroz koju treba da prodje dobar deo puta, nije jos izgradjen ni metar planiranog puta osim obilaznica gradova Suvalki, Lublin i Rezov. Istina na nekim deonicama je pocela izgradnja, dok je a neke raspisan tender, ali ni to ne obuhvata celu deonicu puta kroz Poljsku. Da stvar bude gora po ovaj autoput Poljska uopste ni ne planira da gradi pun profil sutoputa na deonici kroz svoju teritoriju vec brzi put, sa po dve trake u oba smera bez zaustavne trake. Plan za zavrsetak puta od Bjalistoka do granice sa Slovackom je do 2027 godine, a sam tunel koji treba da se probije kroz karpate do 2029 godine. Za deonicu od Bjalistoka do Suvalkija, tj do cvorista nesto juznije ne postoje planovi, ali recimo da nije preterano dugacka i zahtevna deonica i da bi se mogla zavrsiti dosta brzo kad bi se obezbedila sredstva za finansiranje. Od Suvalkija do litvanske granice bi trebalo da se zavrsi do 2024 godine. Veci deo puta ce biti gotov do 2025 godine, ali najjuzniji deo od Resova do slovacke granice nema sanse, pitanje je da li ce poceti i da se gradi do tada. Kroz Slovacku postoji deonica od Presova do Kosica i od Kosica do madjarske granice, osim obilaznice oko Presova koja se gradi i obilaznice oko Kosica koja je u planu, ali radovi jos uvek nisu poceli. Od Presova do poljske granice jos nema planova za pocetak radova, a pitanje je kad ce i biti jer to nije prioritetna deonica Slovacima, koji jos uvek nisu zavrsili svoje prioritetne pravce. Da, i kroz Slovacku nece ici autoput vec brzi put kao i kroz Poljsku, osim deonice Presov-Kosice. Madjarska uzurbano gradi svoju trasu u punom profilu autoputa i trebalo bi relativno brzo da se spoje sa Slovackim delom puta. Deo puta ka Rumuniji postoji od ranije. Medjutim Rumunima generalno bas i ne ide gradnja autoputeva. Njihov cilj sto se tice ovog autoputa nije da ga dovedu do bugarske granice vec do svoje luke Konstanca i radove usmeravaju ka tom cilju. To je glavni autoput koji ide kroz Rumuniju i u obliku je ipsilona. Od luke Konstanca preko Bukuresta ide na sever do ALba Julije i tu se racva, jedan deo ide do Temisvara i grenice sa Madjarskom gde se spaja sa koridorom 10 kod Segedina, dok drugi deo ide do Oradee na granici sa Madjarskom gde se spaja sa ovim koridorom. Naravno ovaj autoput nije zavrsen i ne zna se kad ce biti. Predstoji rad na teskim deonicama kroz Karpate od Pitestia do Sibiua, a i na severu prema Oradei ima mnogo nezavrsenih deonica. I tu dolazimo do najveceg problema za ovaj sutoput iz nase price. Rumunija uopste nema u planu da se jos uvek spaja sa Bugarskom autoputem, pa cak ni brzim putem. Ako bi se i islo u tom pravcu i Rumuniji i Bugarskoj je bliza opcija da to bude na liniji Bukurest-Ruse-Veliko Trnovo i da se tu ukljuci na mrezu bugarskih autoputeva, nego da se ide na most Kalfat-Vidin (most je pravljen u profilu brzog puta, a ne autoputa). Mislim da Rumuni grade deonicu brzog puta od Pitestija do Krajove, ali to je jos uvek dosta daleko od bugarske granice i mosta Vidin-Kalfat. Ne postoje jos uvek ni projekti, ni planovi za deonicu od Krajove do bugarske granice. Naravno da napomenem, da je po planu ovog autoputa kroz Rumuniju planirana potpuno drugacija deonicu (Oradeo-Arad-Temisvar-Lugoj-Kalfat) koja se verovatno nikada nece ni realizovati. Realno je da ovaj autoput bude put od Klaipede do Konstance dok je njegovo dalje spustanje ka jugu i Solunu veoma upitno, cak i ako do njega dodje to nece biti najkracom linijom i onako kako su Poljaci zamislili, vec ce morati da se ide na Bukurest sto ce znatno produziti put. Kroz Bugarsku od Vidina do Botevgrada planiran je brzi put. Od Botevgrada do Sofije vec postoji autoput i od Sofije do granice sa Grckom se radi autoput, delovi su vec napravljeni i on bi trebalo brzo da bude gotov. Planira se i da brzo krenu radovi na brzom putu do Vidina, koliko ce to brzo biti gotovo ostaje da se vidi, to se u Bugarskoj nikad ne zna, mogu da iznenade da brzo zavrse, a moze i da se otegne... Kroz Grcku je put zavrsen. Trebace godina i godina da se sve to zavrsi, posebno delovi kroz Poljsku i pre svega Rumuniju. Naravno, nikad nece imati pun profil autoputa.

 

Sa druge strane ne vidim da ce ovaj put u znacajnoj meri odvuci bilo kakav saobracaj sa koridora 10. Svidelo se nekom ili ne mi smo nasu deonicu koridora 10 sem malog dela obilaznice oko Beograda zavrsili. Tako da ne postoji razlog da se saobracaj preusmerava na neki drugi put. Na celom koridoru 10 pun profil autoputa ne postoji jedino na delu obilaznice oko Beograda i na delu od makedonsko-grcke granice do Soluna. Ne znam zasto Grci nikad nisu napravili pun profil sutoputa na toj deonici, a mislim da im nije ni u planu u nekim narednim godinama. Takodje autoputa nema i na istocnom kraku koridora od granice sa Srbije sa Bugarskom do Sofije, ali su Bugari poceli to da rade i mislim da je blizu zavrsetka. Znaci koridor 10 je u principu vec gotov autoput i ne predstavlja mu konkurenciju put koji je jos uvek na dugom stapu. Treba uzeti u obzir da zemlje i njihove delove koje spaja ovaj put uopste nisu one koje gravitiraju koridoru 10. I kad ovaj put postane funkcionalan, onima iz zapadne Poljske  i Slovacke ce i dalje biti funkcionalnije i brze da idu na koridor 10. Takodje koridor 10 je i zamisljen da sluzi za prevoz ljudi i robe iz znatno zapadnijih delova Evrope nego sto ce biti sa ovim buducim autoputem. Ipak osnovna funkcija ovog buduceg puta ce biti spajanje Baltickog i Crnog mora, pa tek onda u nekoj daljoj perspektivi i Egejskog mora. 

 

Ovaj put nece predstavljati nikakvu konkurenciju nasim autoputevima, jer povezuje razlicite oblasti Evrope. 

 

Ovo iznad Rumunije nas i ne zanima. Onog trenutka Kada deonica Arad-Sofija bude zavrsena mi smo izgubili Bugare I Turke her ce E75 KO'd segedina bit spoken da ovim autoputem. KO he lud da se zeza SA granicama Srbije ako moze Bez cimanja da Nas zaobide.

 

Nema sanse da se ovaj projekat nece zavrsiti jer gomila drzava ucestvuje u njemu a ima interesenata I izvan. Jedino je moguce da nece bit gotov do roka ali par godina nije nikakva uteha za nas.

 

Izvinjavam se za spelling, Nov Telefon pa dok be podesim ....

[ras kass]

Najrealnije trenutno Spd, zeleni I fdp. Jamajka tesko, nije ni 2017. uspela a po sadasnjim trendovima za takvu koaliciju morali bi da preskoce vodecu stranku. Fdp ne moze sebi da priusti jos jedan ciklus bez vlasti. Najgora varijanta jos jedna Grossko cdu I sdp. 

Cdu ne verujem da ce posle 16 godina tako lako pristati da odmori. Navikle guzice na fotelju. Vec lupetaju gluposti tipa raspasce se EU ako Scholz bude premijer. 

Deluje da su zeleni nekako najsigurniji za ulazak u vlast. 

 

[A sad]

2 hours ago, Klotzen said:

 

Ovo iznad Rumunije nas i ne zanima. Onog trenutka Kada deonica Arad-Sofija bude zavrsena mi smo izgubili Bugare I Turke her ce E75 KO'd segedina bit spoken da ovim autoputem. KO he lud da se zeza SA granicama Srbije ako moze Bez cimanja da Nas zaobide.

 

Nema sanse da se ovaj projekat nece zavrsiti jer gomila drzava ucestvuje u njemu a ima interesenata I izvan. Jedino je moguce da nece bit gotov do roka ali par godina nije nikakva uteha za nas.

 

Izvinjavam se za spelling, Nov Telefon pa dok be podesim ....

 

Upravo to je i poenta, deonica Arad-Sofija, tacnije radi se o deonici Lugoj-Sofija, nece biti zavrsena bar sledecih 20 godina, cak i kad se zavrsi to nece biti autoput vec brzi put. To je opet prica o koridoru 4, od koje se u principu odustalo. Cilj Rumunije i Bugarske je da se spoje preko mosta Djurdju-Ruse, od Bukuresta do Djurdjua je 50 kilometara kroz ravnicu, Ruse Veliko Trnovo je 118 kilometara. Problem je novi most na Dunavu, ali nije neizvodljivo. Na taj nacin bi se spojili glavni gradovi Sofija i Bukurest, a to je i ruta na koridoru 9. Rumunija je trenutno prioritet da zavrsi put od Bukuresta do madjarske granice kod Arada i da se kod Segedina spoji sa koridorom 10. Ostale su najteze deonice, kroz Karpate. Ukupno treba da se izgradi jos 137 kilometara tog puta. Rumunija generalno sporo napreduje sa gradnjom autoputeva, trenutno su radovi na oko 45 kilometara ovog puta kroz Karpate, ostatak jos uvek nije u planu. Sledece prioritetne deonice su Bukurest Oradea, gde fali jos preko 400 kilometara i tu se radi na dosta deonica, kao i prsten oko Bukuresta gde jos nista nije izgradjeno, a poceli su radovi na juznoj obilaznici. 

 

Koridor 4 kroz Rumuniju, koji se jedno vreme zvao autoput A6, a koji moze biti konkurencija nasem koridoru 10 za vozila koja idu u Tursku i Bugarsku, zvanicno je poceo da se gradi 2013 godine. Do danas je izgradjeno celih 11 kilometara koji predstavljaju obilaznicu oko Lugoja i vezu tog grada sa autoputem A1 Bukurest-Temisvar-Arad-madjarska granica. Dalje se nije pomerilo. Intresantno je da nikada nije odredjena ni trasa puta, te se ne zna koliko treba uopste da bude dugacak i koje gradove da spaja. Prvobitna zamisao je bila da to bude Lugoj-Severin-Krajova (odakle bi jedan krak isao na jug ka Kalfatu i bugarskoj granici, a drugi na sever do Bukuresta). Tacna trasa nikad nije definisana, niti su radjene bilo kakve studije i projektovanje. Ovaj put uopste nije u planu rumunskih vlasti. 

U medjuvremenu se odustalo od severnog kraka autoputa A6 Krajova-Bukurest i pocelo se sa gradnjom brzog puta Pitesti (ovaj grad severno od Bukuresta je putno cvoriste i tu bi trebalo da se ukrsta vise autoputeva i brzih cesta) Krajova. Krajova je industrijski bitan grad u Rumuniji, tamo je izmedjuostalog i Ford ima fabriku. Vise se uopste ni ne govori o autoputu A6, vec se preslo na brzi put DX2 koji bi isao od Lugoja do Severina i dalje do Krajove i na kraju do Bukuresta. Cak je i odredjena trasa puta i nesto se i radi na planskoj dokumentaciji. Ono sto je bitno Kalfat i granica sa Bugarskom se u ovom projektu ne spominju.

 

Kao sto sam i pisao, Bugari do granice sa Rumunijom prave brzi put Botevgrad Vidin. Taj put je poceo da se gradi prilicno davno, mislim, 2013, 2014 godine. I do sada nije izgradjeno nista. Poslednjih godina se navodno intezivirala gradnja na nekih tridesetak kilometara kod Vidina, ali jos uvek nista nije napravljeno. Najverovatnije je da se ovde u stvari nista ni ne radi. 

Za to vreme Bugari su obezbedili finansijsku konstrukciju za autoput Ruse Veliko Trnovo preko EIBa. Radovi su trebali da pocnu ove godine, ali nisam ispratio da li su zaista i poceli.

 

Cak i da se zavrsi u dogledno vreme, a nece, Koridor 4 je duzi od puta kroz Srbiju i svojim dobrim delom uopste nece biti autoput vec brzi put. Svaka varijanta koja bi isla preko Bukuresta ovaj put cini nekonkurentnim koridoru 10. Postojanje dve granice u Srbiji jeste otezavajuca okolnos za nasu drzavu, ali posto koridor 4 nece biti zavrsen u nekom kratkom roku od 4-5 godina, ostaje pitanje kakvo ce stanje sa granicama tada biti. 

[HAMMER]

On 9/12/2021 at 3:18 PM, Eddard said:

Sve je to lepo u teoriji, ali samo kad bi klimatske promene mogle da se ograniče na Nemačku. Ovakav globalni fenomen zahteva i globalnu akciju, a dok god Kina, Rusija, Indija i USA ne krenu istim stopama, može Nemačka da dubi na glavi i da se sutra svi prebacimo na e-automobile i alternativne izvore energije, prestanemo da gajimo krave i recikliramo sve živo, osim veoma skupljeg života i velikog pitanja kuda će nemačka privreda u tom scenariju da ode, nema velike vajde, dok god brata Si-ja boli tuki za okolinu. Mladi u Nemačkoj, imam utisak, nemaju baš mnogo dodira sa realnim životom njihovih vršnjaka u zemljama trećeg sveta, ne shvatajući da ove zabole paja za životnu sredinu jer nemaju leba da jedu, ali ok…. mnogo je to komplikovanija priča od ovoga kako ja to predstavljam. 

svaki put pocinje jednim korakom. da li je taj korak u ovom slucaju mali? globalno gledano verovatno jeste ali opet ima sustinsku vrednost jer se radi o vodecoj evropskoj i jednoj od najacih svetskih ekonomija. azija i afrika su puni prljave tehnologije i bice potrebno mnogo vremena, novca i edukacije da bi dole na odgovarajuci nivo ali opet vazni su koraci u tom smeru. ako me secanje sluzi i ta kina koju pominjes je potpisnica kioto sporazuma i nije bas da ne radi nista po tom pitanju. neke zemlje su mnogo vise odmakle u tom procesu tako da svako ko se pridruzi tom karavanu dobrodosao je. inace britanci izbacuju iz upotrebe vozila sa unutrasnjim sagorevanjem 2030, dok 5 godina kasnije i hibride. od 2035 na britanskim ulicama moci ce da saobracaju samo elektricna vozila. voleo bih kada bi ova promena mogla da se uradi preko noci ali nije da nisam nezadovoljan koracima koji se prave. bilo bi lepo uvuci i amerikance u tu pricu jer ih je ludi tramp povukao iz sporazuma.

[JohnsonJ]

Da ne otvaram temu za Norvesku, iako nije u EU. 

 

Elem, Norveska ode u levo*. 

 

https://www.thelocal.no/20210914/analysis-how-the-2021-general-election-result-could-change-norway/

 

*pre levi centar. 

[ras kass]

Gledam sada zadnja predvidjanja pred izbore u DE naredne nedelje. Po Ipsosu, SPD 27%, CDU 21%, Zeleni 18%. Scholz je podigao SPD jer su u jednom trenutku isli prema jednocifrenoj podrsci i sve zbog njihove odluke da budu prilepak Merkelovoj jos 4 godine, onda kad su pregovori za Jamajka vladu propali.

Ide sve ka semafor koaliciji, SPD, Zeleni, FDP, tj. to deluje najlogicnije ako ostanu ovi rezultati. CDU ce nadam se u opoziciju posle 16 godina Merkelove. Ionako deluju kao da su im ruke u dzemu samo tako, svaka afera tu su njihovi ljudi.

USA jos jednom pokazuje znacaj da su dva mandata maksimalna. Merkelova je ove zadnje godine statirala, postala zastitnik autokrata sa Balkana, stranka je uspela da prepolovi podrsku.

[Lobotomija]

U Nemačkoj se sutra održavaju redovni parlamentarni izbori. Ne bi bilo loše da neko ko živi u tim ili bliskim krajevima napiše koji red. 

 

Ono šta je meni poznato, to je da je Merkelova od nekadašnjeg giganta CDU napravila amorfnu masu zbog koje glasači neće znati da li su za komuniste, zelene ili privredni rast. 

 

SPD je mesecima ranije imenovao kandidata za kancelara. Negde pročitah "iz zajebavanja", jer su uvek na nekih 10-14% sli, vidi vraga, poslednjih meseci vode sa 26% dok CDU ima 21%. Kandidat Scholtz, inače hamburžanin, čovek bez mrlja, trenutni ministar finansija. Zna brojke, važi za pouzdanog ali mu se generalno zamera što nema nikakvu harizmu. Pa jbg, bolje i mrtvo puvalo a da nešto zna nego blagoglagoljivi prevarant...

 

CDU gura Armina Lascheta, predsednika vlade najveće pokrajine. Dobar za zajebavanje, harizma puca iz njega, ali čovek koji ne zna tačno šta hoće i bez konkretne vizije.

 

Zeleni imaju kandidatkinju Analenu Berbok. Važi za jako šarmantnu osobu, ali bez ikakvog iskustva na bilo kakvom radnom mestu. Procena je da će imati oko 15%. Slede Liberali sa oko 12%, AFD oko 10% i die Linke sa 6-8%, inače komunisti po opredeljenju. Imali bi sigurno mnogo više ali su izbacili iz redova neke dobre likove i sada samo na istoku imaju glasove.

 

Biće zanimljivo, ali i od velike važnosti za region i ekonomskog tigra.

 

 

Edited September 25, 2021 by Neme

[Klotzen]

Zeleni su imali zicer pre jedno pola godine. Bili su prvi sa oko 25% ali onda su Analeni pronašli neke afere i pali su ispod 20%. Afere su za naše uslove smešne ali uvek je bitno kome se obraćate. A te njene afere su neprihvatljive za nekog obrazovanog, urbanog i liberalnog glasača kakvi uglavnom glasaju za njih. CDU i CSU nisu tu gde su zbog Merkel nego je to klasičan zamor materijala jer su 16 godina na vlasti. U normalnim zemljama svaka vlast gubi poverenje jer jednostavno šta god uradite nekom se zamerate. Jedino kada vlast može da naraste je kada uradi nešto epohalno dobro a to je retko. Ostali slučajevi rasta su uglavnom privremeni.

 

Po poslednjim pollovima od petka CDU je skočio na 25%, SPD je i dalje na 26%. No najbitniji su rezultati ostalih jer od toga zavisi ko pravi vladu. Zeleni su na 16%, FDP 10,5%-12%, AFD 10% a levica ima pad na 5%. PRaktično će rezultati ostalih odlučiti ko će praviti vlast. Po meni CDU može da pravi vlast samo sa SPD-om jer u ostalim scenarijima njihov pad na sledećim izobirima bi se nastavio a to nije u interesu stranke. Naravno to zavisi i koliko su matori ovi na vrhu stranke. Ako će za 4 godine biti u penziji onda njih briga za rejting stranke a ako neće onda ih itekako zanima rejting 2025. godine.