Jump to content

Kako se danas osecate.


mrd

Recommended Posts

12 hours ago, mrd said:

 

Zaboravih da ti kazem. Jeste dosadno, ali sam upisao neke casove na lokalnom college da naucim Python. Cisto da mi mozak skakuce. Sto ne pogledas na Kolarcu, neki kurs stranog jezika, oni su u moje vreme, krajem proslog veka imali odlicne kurseve jezika. Cisto da se pokrenes. 

Opet ja svoj recept, ali sta cu drugo, kad ne znam dovoljno.

🙂 

Sto ne ides na pecanje, k`o i svi normalni ljudi?

:classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Klotzen said:

Ponesi novine 🙂

 

Ne boj se ima sta da se cita, ali gupiti vreme gledajuci u plovak. Nije to za svakoga.

 

edit:

Zbog cega vi(vas dvojica) mislite da je jedino vas nacin ispravan?

Edited by mrd
  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

15 minutes ago, mrd said:

Ne boj se ima sta da se cita, ali gupiti vreme gledajuci u plovak. Nije to za svakoga.

 

Ja nisam baš neki pecaroš ali odem s vremena na vreme sa ocem. Biti na vodi ujutro u 6h dok još isparava je odlično za psihu. Mir i tišina pa onda gledaš divlje svinje kako izlaze da piju, pa Patke, Rode i Labudovi kao da si u nekoj prirodnjačkoj emisiji što idu na TV. Nikad se bolje nisam odmorio nego tih dana. Postoje različite vrsta pecanja i riba, ja isto ne volim da čekam pa pecam manje ribe a te non stop grizu. Kad navatam 3-4 onda zabacim sa njima za štuku tako da non stop ti nešto radiš. Nema se vremena ni za cigaru ko puši. S druge strane moj otac zabaci i čeka šarane po 4-5 sati a da mu ni ne zagrize. I ide čovek svaki drugi dan na pecanje sa 80+ godina. Pecanje je samo razlog da pobegneš malo u prirodu i odmoriš se od svakodnevnice.

 

343kjdc-560x420.jpg

 

Edited by Klotzen
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, Klotzen said:

 

Ja nisam baš neki pecaroš ali odem s vremena na vreme sa ocem. Biti na vodi ujutro u 6h dok još isparava je odlično za psihu. Mir i tišina pa onda gledaš divlje svinje kako izlaze da piju, pa Patke, Rode i Labudovi kao da si u nekoj prirodnjačkoj emisiji što idu na TV. Nikad se bolje nisam odmorio nego tih dana. Postoje različite vrsta pecanja i riba, ja isto ne volim da čekam pa pecam manje ribe a te non stop grizu. Kad navatam 3-4 onda zabacim sa njima za štuku tako da non stop ti nešto radiš. Nema se vremena ni za cigaru ko puši. S druge strane moj otac zabaci i čeka šarane po 4-5 sati a da mu ni ne zagrize. I ide čovek svaki drugi dan na pecanje sa 80+ godina. Pecanje je samo razlog da pobegneš malo u prirodu i odmoriš se od svakodnevnice.

Ja mislio vi me zezate. Sto se tice prirode to je ok. Lepo se izvezem na jezero i milina. Medjutim pecanje me ne dotice. Ima dosta interesantnih aktivnosti i bez pecanja. zanimljivo je da ta jutra i veceri (sumrake) nista ne moze da zameni. Posle meditacije tog tipa se stvarno osecas ispunjenim.

Decarac @Kronostime se uziveo u ulogu komedijasa i pustio masti na volju.

😛

  • Like 2
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Lose. Prvi put sam se suocio sa slikom neuzvracene ljubavi i njenog momka, Odmah krenula anksioznost.

 

Jbg bilo bi lakse da ne radimo zajedno.

 

Stvarno se nekad osecam  kao slabic.

 

edit. Sto je ono jos cudnije radi se o osobi sa kojom nemam  bas nista zajednicko.

Edited by ras kass
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, ras kass said:

Lose. Prvi put sam se suocio sa slikom neuzvracene ljubavi i njenog momka, Odmah krenula anksioznost.

 

Jbg bilo bi lakse da ne radimo zajedno.

 

 

Da li postoji mogućnost da ne radite u istoj smeni? 

 

OT.

 

Ja se osećam anksiozno, jer ne znam šta će mami kardiolog reći u sredu. Ne znam šta da mislim..njoj otoci na nogama spadnu-kao danas, posle se pojave i tako u krug. A kaže da se u globalu oseća ok.

 

Fizički sam takođe loše..boli me cela desna strana lica i vrat i glava.

 

Sedela sam danas na promaji..i ma koliko smešno delovalo kada se spominje promaja..ona ipak može da izazove probleme.. 

 

Link to comment
Share on other sites

Besna sam, toliko da bih mogla i da se pobijem sa nekim, ja, cuveni mirotvorac! Besna  sam jer se ruzne, grozne stvari desavaju nekim dobrim ljudima onako, skoro pa masovno, na buljuke!

Alo, Ti gore, da zasuces rukave i napravis malo reda ovde dole?!

Vanzemaljci, dokle cete, bre, da igrate zmurke sa oblacima, vucite se medju nas i spasavajte dok ima sta da se spase!

I tako od ranog jutra,  na 35 C.

.....

Kraljevstvo dajem za 1 (jednu!) lepu vest!

(Djokovic i ostali iz branse se ne racunaju, komsijina krava takodje!). 

......

Molim za jedno lepo, normalno dogadjanje, jednu malecku, malecku, lepu vest.......

 

 

Edited by Pletilja
Link to comment
Share on other sites

@Pletiljadok čekamo lepe vesti, da upitam kako je vaš projekat sa ogledalom i foteljom od prošle stranice? Baš me interesuje. Inače retko kupujem suvenire, ali me ova vazna od aspena nekako pozivala da je vodim kući…(kao da ih nemam dovoljno 🙄). Ne znam da li zbog oblika ili boje, zrači mi nekom toplinom, a i volim što je od lokalnog umetnika. Baba tetka je zaista srećna što vas ima.

 

Spoiler

spacer.pngspacer.png

 

Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, ControlFreak said:

@Pletiljadok čekamo lepe vesti, da upitam kako je vaš projekat sa ogledalom i foteljom od prošle stranice? Baš me interesuje. Inače retko kupujem suvenire, ali me ova vazna od aspena nekako pozivala da je vodim kući…(kao da ih nemam dovoljno 🙄). Ne znam da li zbog oblika ili boje, zrači mi nekom toplinom, a i volim što je od lokalnog umetnika. Baba tetka je zaista srećna što vas ima.

 

  Reveal hidden contents

spacer.pngspacer.png

 

Ogledalo je stiglo i savrseno obavlja svoju funkciju, "otvara" levu  stranu prostorije.  Problem u stanu je sto su vrata u svim prostorijama jedna naspram drugih, nema dijagonala, svuda linija hoda sece prostor na 4 petine s jedne strane i 1 petinu sa druge strane na kojoj malo sta mozete da smestite jer je plitka. Ogledala na toj strani daju finu dubinu prostoru i malo se uravnotezuje odnos masa u prostoriji. Sa ogledalima ne moze da se pogresi, jako ih volim i odavno ih koristim da resim neke nedostatke u prostoru. Radila sam to instinktivno i mnogo pre nego sto sam cula za Feng Shui koncept. Dugacko, usko i mracno pretsoblje sam pre vise od 30 godina "popravila" ogromnim ogledalom iznad komode za cipele, bivsi suprug nije mogao da veruje da stavljam na zid ogledalo bez ikakvog rama ali je caka bila bas u tome, da ogledalo nema ram, da se ne kaci nego shrafi za zid i da se to malo svetlosti rasipa bez ogranicenja, dobila sam stakleni zid koji je ziv, komunikativan, promenjljiv a ne mracan, dosadan, mrgodan. 

Divno je sto ste poslusali glas i doveli vazu u kucu, rukom radjeni predmeti nose u sebi energiju koja nam je iz nekog razloga potrebna, nesvesno posezemo za njima. Sad imate malo sunce na stolu i ne samo to, neko je u stvaranje vaze  uneo tradiciju, znanje i vestinu, sve su to stabilizujuci elementi, vidim da je neko resio da pusti korenje tu gde je.....🙂

Link to comment
Share on other sites

@Harmonika Da li ti je teško zbog vremena ili te nešto drugo muči? 

 

Bila sam pod stresom pri povratku s puta. Onako radosna da pogledam svoje fotografije, sednem za komp i otvorim SD karticu, gledam prve slike neke veverice koju sam uslikala sa 55 do 300 mm lensom. Oduševljena, idem dalje, sledeće je srna, pa još i odjednom program stane, ne otvara mi nijednu sliku i traži da ih formatiram (formatujem, ne znam tačno na srpskom šta je pravilno). Anyhow, propast, ali tu je Geek squad i odem u Best Buy sigurna oni će to srediti za mene. Kaže dečko, na žalost kartica je prazna...ja u šoku, sramota me je da priznam, ali se rasplakah u kolima. Kaže mi suprug, smiri se, seti se one porodice jutros koju smo videli u šumi dok smo stali da pojedemo sendviče. (čitaj spoiler)

 

Spoiler

Na putu od Kolorada, preko Novog Meksika, na nekih dva sata od kuće, stali smo u šumu, parkirali i seli na ogroman kamen, još topao od jutrošnjeg sunca koje je mesto dalo oblacima. Čuje se plač muškarca koji sedi ruku skrštenih oko glave, pokrivajući je, očigledno rastresen. Pored njega troje dece, doba od 7 do 12, nagadjam, igraju se, skače, jure jedno drugog. Suprug primeti semi kamion US Forest Service, dve žene razgovaraju s njim. Scena je pomalo čudna, ali mi medjusobno razgovaramo i radujemo se skorom povratku kući. Odjednom čujemo plač žena, jedna pada na kolena i rida naglas nerazumljivim jezikom, suprug kaže to zvuči kao molitva religije pentokosta, ne indijanski na koji sam ja posumnjala. Onaj čovek sada glasnije plače, treća žena takodje i sada je vidimo kako razgovara sa nekim preko mobilnog. Deca se i dalje igraju, scena je isuviše potresna za mene i zamolim supruga da prekinemo ručak i nastavimo put. Sendvič sam bacila, apetit se izgubio, sve misli su mi sa ovom familijom koja je očiglčedno izgubila dragog člana familije. Ostajem potresena i idući dan.

 

Brzo me to povrati da prestanem da dramim, krivo mi je da ne mogu da opišem. Kad smo bili na Maui namerno nisam ponela foto'aparat jer sam htela da budem slobodna, nije lako vući torbu, nameštati, paziti da se ne spotaknem o neki kamen i polomim...ali za ovo putovanje kolima smatrala sam da je poželjno, radovala se beskrajno. I jesam uslikala svakakve lepote, planine, jezera, vodopade, biljke, jelene, veverice, srne, mrmota...uh, baš sam bila tužna. Naravno, tu su slike sa iPhone a, tako da nije baš kompletan gubita. Na kraju krajeva, tešim sebe, pa i da si ih izgubila sve, imaš sećanja, bilo ti je lepo, ućuti!

Kad je video koliko mi je to značilo, suprug je, dok sam ja bila na poslu našao photo repair shop i dao karticu da vide da li mogu nešto učiniti. Juče me je iznenadio i doneo, spasili su većinu slika! I...zakazao mi je čas obuke sa njima za par nedelja 🙂.

 

Život je skup lepog i lošeg i mnogo toga je van naše kontrole, ali za ono što jeste vredelo bi se potrudeti jer je za naše dobro. Tu uključujem i ne brinuti se preterano o sitnicama. Keep the eye on the ball, što kažu ovde, uvek samo na ono od najveće važnosti.

 

Želim vam svima ugodan dan!

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
On 6/26/2021 at 8:11 PM, ras kass said:

Lose. Prvi put sam se suocio sa slikom neuzvracene ljubavi i njenog momka, Odmah krenula anksioznost.

 

Jbg bilo bi lakse da ne radimo zajedno.

 

Stvarno se nekad osecam  kao slabic.

 

edit. Sto je ono jos cudnije radi se o osobi sa kojom nemam  bas nista zajednicko.

 

Update. momak, ako joj je I momak je desnicar napcionalista, ljubitelj narodnih patrola sto vijaju migrate... ala ga izabra. 

Link to comment
Share on other sites

Kazem juce sinu.....ne mogu vise da racunam na snagu volje, hocu ali ne mogu, doslo i takvo vreme.

Osecam se zaglavljeno, urnulo, ne prepoznajem vise ovo staro telo kao svoje, to nisam ja....

I onda dodje trenutak kada unuk i ja citamo strip o Gastonu, detence pada u lak, popodnevni dremez, uzima moju ruku, savija je oko sebe i tako zaspi. Ta ruka, to sam ja, ima me jos...

  • Like 2
  • Love 6
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...