Jump to content

Kako se danas osecate.


mrd

Recommended Posts

Kako vi podnosite ove nagle promene vremena?

 

Juče je bilo +19, danas je +28 ( u Beogradu ).

 

Ceo dan se osećam loše i psihički i fizički. Psihički sam skroz bezveze. Boli me jako glava, muti mi se u glavi, imam bolove u kolenu i u leđima.

 

Strašno je što prognoziraju da će ovakav  biti i jun- malo sunca, malo kiše 😞  

Link to comment
Share on other sites

Psihicki sam lose  od kad sam presao iz rezima rad od kuce u rad u firmi, zato sto kolege ne znaju da posteno instaliraju nove kompove za posao, a kupila se gomila istih sa karakteristikama za data management, a sluzice za za Office upotrebu: Word, Excell, Outlook.....:frusty:

Link to comment
Share on other sites

@Kronostime Razumem te.

 

Poznato mi zvuči ovo 

2 hours ago, Kronostime said:

kolege ne znaju da posteno instaliraju nove kompove za posao, a kupila se gomila istih sa karakteristikama za data management, a sluzice za za Office upotrebu: Word, Excell, Outlook...

 

Nisam radila u ERC-u, nisam IT stručnjak, ali sam ja bila ta koja je objašnjavala koleginicama i kolegama sve oko kompova.

 

Bila sam "pridruženi član" ERC-a.   

 

Psihički-bila sam besna kao ris i jedva sam se kontrolisala kada sam shvatila da jedan kolega ne zna da uključi kompjuter!  a druga koleginica pita šta će nam Outlook i kako ćemo to mi slati mejlove:ranting:

 

Ta sećanja na posao i to nerviranje ostaće mi zauvek u sećanju.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Besna sam. U FB grupi "Moje naselje" trenutno se piše o nesavesnim, bezobraznim vozačima koji se parkiraju na ulici. Nemaju gde da se parkiraju i to je činjenica. I problem je prisutan u celom gradu, samo to komšije ne mogu da ukapiraju.

 

Pre vozača na tapetu su bili zli investitori. Pitam se ko je sledeći za kritiku? 

 

Za investitore razumem bes..ljudi iz opštine protiv kojih su podnete krivične prijave ne mogu sada da zidaju, jer u naselju imamo samo dva investotora, ili tri najviše.

 

Da ti ljudi iz opštine žele da reše problem parkiranja našli bi rešenje. U svakom trenutku Grad, pošto živimo u zlatnom dobu, može da izdvoji novac i kupi deo jedne ili dve parcele i tu napravi parking mesta.

Pišem deo parcela jer su na nekim parcelama ovde vlasnici i privatna lica i opština. 

 

Rešenje znači postoji. 

 

Besna sam, besna sam zapravo na sebe što ulazim u tu sns grupu. 

Link to comment
Share on other sites

Ove nedelje osećam da mi je dosta istog ponašanja, ustajanje, rad, bašta, sad već temperature preko 40, serije na završetku, portage za novom...u četvrtak me krene nešto nakon posla, izjavim da želim da budem van kuće jer ne znam šta bih sa sobom. Pozovemo prijatelja i odemo po prvi put nakon godinu dana u jedan od naših omiljenih restorana. Kad ono....pun, puncat, kažu možete za bar dok čekate. Happy hour! Naručimo vino, prijatelj dolazi, pola sata dok ne dobismo slobodan sto. Super nam je bilo iako je bilo glasno

od ljudskog razgovora i muzike, dovikivanje preko stola. I tako nas obuzeo neki dobar osećaj, sećanja na vremena kad smo to često radili. Juče ujutro ispratih svoje u Evropu, sinoć balet, jutros doručak u bašti restorana. Naručili kapućino, a ona dodje sa dve šolje nenormalno velike, nisam ništa rekla. Probam, ono mi je kao latte, ali ajde opet se dvoumim da nešto kažem. Dolazi sa računom druga konobarica, vidim dodato large pored kapućina, pa je pitam, fino, sa izvinite, ali da li vi nudite i druge veličine. Kaže da, mali, ali default nam je veliki 🙄. Odmah se izvinjava, kažem nema problema, ali sada znam za idući put. Posle svega što bih učinila da se žalim, koliko je njih ostalo bez posla prošle godine, it’s ok. E, a sad nastavljam sa planovima za drugo putovanje, ovog puta kolima. Žurim da ostvarim bar neke od planova kovanih poslednjih godinu dana.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Komsiji se raspala velika fotelja, utrapim mu nasu, rasklapa se, niko je ne koristi, cak ni macka, teska je i komplikuje mi nedeljno spremanje, ne volim je vec poduze vreme...usrecim coveka....ALI: sad imam rupu u trpezariji, prostor zbunjen, ja zatecena, shetam komode, okrecem sto i stolice, nista ne pomaze, sve je bilo pod konac jos pre 30 godina, da li je problem u mojoj slici u glavi ili stvarno treba da pocnem od pocetka....i tako vec 5 dana. Nocas stojim na pragu i sine mi ideja, potrebno mi je veeeeliko, okruglo ogledalo iznad jedne komode a visak su mi 2 slike koje treba da zamenim sa 1 drugacijom, mota mi se po glavi  Fibonacijev zlatni presek, odavno zelim da ga nacrtam vlastorucno......odoh po ogledalo....i shestar i uglomer.....to sta ja umem sebi da zakomplikujem zivot, niko ne ume......al bar mi nije dosadno....

Edited by Pletilja
  • Like 1
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

Ceo dan nmg se sastavim, nikad u zivotu nisam bio bolestan tokom leta, takodje 7-8 godina nisam bio bolestan i danas kako je isao dan, sve mi je gore bilo, nije mogla ni pobeda Novaka na slemu da me digne. Glavobolja, generalno bol u ocima, bol u desnima, pritisak u grudima, bol citavog tela, nisam mogao, a da ne popijem veceras paracetamol (izbegavam lekove sto vise mogu) i posle pola sata, neuporedivo mi je bolje.

Link to comment
Share on other sites

Zaboravila koliko se plašim visina i krivina bez ograda. Podsetilo me juče u vožnji u Koloradu. Na nekim krivinama stoji označenje 65m, a ja sebi vičem ma kako bre 65 kad se uprpim i sa 45m. Što sam od tako dobrog vozača postala preoprezna. Menjali se suprug i ja na svakih dva sata od Novog Meksika, pa mene zapao baš taj deo, kaže hoćeš da staneš da te zamenim, ja tvrdoglava. Kad smo stigli kažem mu, znaš šta mi pada napamet u ovim situacijama- Thelma & Louise  😁

  • Love 1
  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

@Div. @ Devojka Luke Razića vas dvoje ste mnogo komplikovani. Mene sekunde troše. Sa svakom sam bliži nepostojanju, a to je dobra stvar. Kad te nema nije ti ništa samo je drugima, a i oni to zaborave, kako se sekunde gomilaju.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, mrd said:

Kad te nema nije ti ništa samo je drugima, a i oni to zaborave, kako se sekunde gomilaju.

 

Zašto imam utisak da si tužan? Nadam se da nisam u pravu.

 

Ovo boldovano..ne važi za mene..a verujem i da mnogi misle kao ja...

 

I nisam komplikovana..samo bih da vratim malo vreme unazad i da opet živim hiperaktivnim životom, ali ne može....znam.. 

Link to comment
Share on other sites

37 minutes ago, Devojka Luke Razića said:

 

Zašto imam utisak da si tužan? Nadam se da nisam u pravu.

 

Ovo boldovano..ne važi za mene..a verujem i da mnogi misle kao ja...

 

I nisam komplikovana..samo bih da vratim malo vreme unazad i da opet živim hiperaktivnim životom, ali ne može....znam.. 

Nisam tuzan, nego mi je dosadno. Opet ne radim letos, pa mi je dosadno, ali i dalje tvrdim da je svaka sekunda vazna. Dok mrdam, ja sam zadovoljan.

:lol_2:

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

34 minutes ago, mrd said:

Nisam tuzan, nego mi je dosadno.

 

I meni je dosadno, samo ja tu dosadu zovem monotonija..

 

Ponekad mi se desi da žalim što više ne radim, a onda pomislim - da sam tamo, morala bih da idem na mitinge, da ćutim kako ne bih dobila otkaz, da podučavam botove koji ne mogu ceo dan da botuju a o radu Uprave pojma nemaju..i tako..

 

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Osećam se umornom, zadovoljnom i pomalo ponosnom što sam uprkos malaksalosti ujutru uspela da poguram sebe i popnem se na vrh  staze, tri milje do gore, tri do početka staze. Juče sam oborila rekord sa tri različite staze (Fitbit total preko 25000 koraka), ali ova danas je bila zahtevnija sa puno krivina i penjanja, a vreme je toplo što ne volim, sunce me smara. Ipak, danas sam bila neverovatno uporna da ubedim sebe da se važi samo kad dostigneš vrh! Pogled, ljudi koji su takodje došli sa istom namerom i mali chipmunk koji nije stidljiv od nas 🙂deer mountain trail

 

Spoiler

 

 

spacer.pngspacer.png

 

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Zove me dragi prijatelj sa kojim sam odrastala i kaze: "Pa dobro, gde si ti? Zovemo, ne javljas se i ne setis se da pozoves ti nas, sta se desava sa tobom...?"

Kad sam pobrojala sve sto sam uradila u prethodnih 5 dana i sta treba da uradim sledecih 5 dana, rekao je : "Nece tebe Alchajmer nikad da stigne, brza si...". Ma ne, ja samo radim na sunce i toplotu, to me pokrece. Uzgred, uhvatio me neizdrz u biblioteci. Imaju novu bibliotekarku, da bi evidentirala 3 pozajmljne knjige bilo joj je potrebno vise od 10 minuta mada se sve radi elektronski, jednostavno, zena kao da je lenjivac na grani, pokreti su joj nezamislivo spori, cist slow motion...da iskocis iz vlastite koze. I to veeeliko okruglo ogledalo koje sam kupila nikako da stigne, i moler nikako da se javi a obecao je krecenje iduce nedelje i babatetka zapela da ide u Mislodjin manastir u utorak, ne mogu da je pustim samu ima obicaj da se polomi kako izadje iz neke crkve....eto zasto se ne javljam, ne stizem...bas sam nasla kad ce da me stigne sav ovaj adrenalin, sad, kad je ceo svet nekako usporio pa se samo razvlaci...

Edited by Pletilja
  • Like 1
  • Love 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

19 hours ago, Devojka Luke Razića said:

 

I meni je dosadno, samo ja tu dosadu zovem monotonija..

 

Ponekad mi se desi da žalim što više ne radim, a onda pomislim - da sam tamo, morala bih da idem na mitinge, da ćutim kako ne bih dobila otkaz, da podučavam botove koji ne mogu ceo dan da botuju a o radu Uprave pojma nemaju..i tako..

 

 

 

Zaboravih da ti kazem. Jeste dosadno, ali sam upisao neke casove na lokalnom college da naucim Python. Cisto da mi mozak skakuce. Sto ne pogledas na Kolarcu, neki kurs stranog jezika, oni su u moje vreme, krajem proslog veka imali odlicne kurseve jezika. Cisto da se pokrenes. 

Opet ja svoj recept, ali sta cu drugo, kad ne znam dovoljno.

🙂 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, mrd said:

 

Zaboravih da ti kazem. Jeste dosadno, ali sam upisao neke casove na lokalnom college da naucim Python.

Opet ja svoj recept, ali sta cu drugo, kad ne znam dovoljno.

🙂 

Super je to. Gledam da upišem neki čas na jesen, Women in the Visual Arts ili evropski nakit 18 I 19 ti vek. Imam mesec dana da odlučim. Inače sam se upisivala u sve moguće obuke veza moje vrste posla ove godine, poslednji o digital trust. Omogućila mi ova situacija sa teleworking. Uvek neko znanje izvučem što mogu da primenim. Mnogo me privlači inovacija tehnologija i primene. I u ovim godinama se trudim da kaskam ukorak koliko moguće. Izazov je i motiviše me.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, mrd said:

 

Zaboravih da ti kazem. Jeste dosadno, ali sam upisao neke casove na lokalnom college da naucim Python. Cisto da mi mozak skakuce. Sto ne pogledas na Kolarcu, neki kurs stranog jezika, oni su u moje vreme, krajem proslog veka imali odlicne kurseve jezika. Cisto da se pokrenes. 

Opet ja svoj recept, ali sta cu drugo, kad ne znam dovoljno.

🙂 

 

Odlična ideja.

 

Ja razmišljam o kursu kreativnog pisanja, a istovremeno razmišljam da odradim izmene postojećeg romana. Mislim da ovog puta neću imati kočnice zvane " nemaš para, nemaš sponzora, nemaš izdavača"  

 

O svemu tome treba da razmišljam kad konačno kažem "Dosta je, završeno je"

 

OT.

 

Do malopre je temperatura bila +30. Sada je pala na +29.

 

Ošamućena sam, jer sam po najvećem suncu išla do pijace i do prodavnice. Ali, preživeću 😎

 

 

Link to comment
Share on other sites

15 minutes ago, Devojka Luke Razića said:

 

Odlična ideja.

 

Ja razmišljam o kursu kreativnog pisanja, a istovremeno razmišljam da odradim izmene postojećeg romana. Mislim da ovog puta neću imati kočnice zvane " nemaš para, nemaš sponzora, nemaš izdavača"  

 

O svemu tome treba da razmišljam kad konačno kažem "Dosta je, završeno je"

 

OT.

 

Do malopre je temperatura bila +30. Sada je pala na +29.

 

Ošamućena sam, jer sam po najvećem suncu išla do pijace i do prodavnice. Ali, preživeću 😎

 

 

Zamisli +44 😛, ili kod @ControlFreak je sigurno i vise. Mozdana gimnastika je nesto sto mene definitivno animira. Nekako me podmladi i na svakoj toj seansi ja izvucem vise nego sto sam ocekivao. Sto se para tice, da to kosta, ali sigurno nase mentalno stanje kosta mnogo vise. 😉 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...