Jump to content

Kako se danas osecate.


mrd

Recommended Posts

Osećam se...neobično.

 

Malopre sam poslala treću verziju romana, sinopsis i recenziju jednoj mojoj poznanici, da pročita i kaže šta misli. Mislim da će ona biti objektivnija od prethodne dve osobe koje su bile vrlo neprijatne...Kritika može da se piše bez ironije, podsmeha i vređanja.

 

Pre toga sam ženom koja ima izdavačku kuću ( ona i muž rade zajedno ). To je sestrina prijateljica.

 

I sada, zaista se osećam neobično.   

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Jutros sam polomila tacnu omiljene šolje za kafu i čaj koju sam namerno kupila da mogu da pokrijem i da se ne ohladi brzo... i to ja, tako da ne mogu nekoga da okrivim...a tako sam pažljiva osoba...buuuu

 

Spoiler

spacer.png

 

  • WOW 1
Link to comment
Share on other sites

Evo ljudi javljam se skoro nakon mesec dana od kad sam vam se otvorio za svoj problem. Malo sam bolje. Pominjao sam druga i drugaricu sa kojima se najčešće viđam i oni koji su mi odgovarali na post će znati. Sreo sam se pre neki dan sa tom koleginicom. U razgovoru smo se dotakli emotivnog života i pitao sam je da mi pomogne, bar da me upozna sa nekim njenim koleginicama koje su takođe same ili traže momka. Meni kao da je pao teret sa srca jer imam u njoj oslonac i podršku. Probaću za sad tako pa makar bili bejbi steps. Hvala forumašu @John Terry koji me je uputio da se više socijalizujem i uđem u društvo i ostalim forumašima na savetima.

  • Like 3
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

Nisam dobro, nikako nisam dobro vec nedeljama. Ne mogu da se ugrejem mada trosim  30% vise plina za zagrevanje stana, vodokotlic u kupatilu procurio, prosla su vec 2 majstora a kvar nije popravljen. Stan je preveliki za mene samu, razmisljam o prodaji i kupovini manjeg ali to je tako komplikovano. Danima sam ljuta, mrzovoljna, rekla sam deci neke recenice koje su mi kao knedla stajale u grlu mesecima, nije da su bez osnova ali ipak, nikad pre nisam bila sa njima gruba. Povukli su se oboje, kao da sam tempirana bomba koja moze da eksplodira svaki cas. 

Ne znam sta cu sa sobom. 

Tri godine se mucim sa hronicnim gastritisom, promenila ravno 3 gastroenterologa, potrosila silan novac na preglede, snimanjam, lekove i nista ne pomaze. A onda smo unuk i ja kupili kokice da hranimo labudove na nasem jezeru. Labudove su neki ludaci poplasili petardama pa su odleteli. Unuk je zatrazio kokice pa smo sedeli na obali i grickali. Prvi put sam probala kokice, ja to nikad ne jedem. I, cvor u zeludcu se momentalno razvezao, tu na obali jezera. I tako, sad kupujem kokice, pun mi je shpajz kokica. 

Da li se samo meni zivot pretvorio u apsurd ili je to opsta pojava? 

 

 

 

 

  • Like 1
  • Tuzno 4
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, božija noga said:

Evo ljudi javljam se skoro nakon mesec dana od kad sam vam se otvorio za svoj problem. Malo sam bolje. Pominjao sam druga i drugaricu sa kojima se najčešće viđam i oni koji su mi odgovarali na post će znati. Sreo sam se pre neki dan sa tom koleginicom. U razgovoru smo se dotakli emotivnog života i pitao sam je da mi pomogne, bar da me upozna sa nekim njenim koleginicama koje su takođe same ili traže momka. Meni kao da je pao teret sa srca jer imam u njoj oslonac i podršku. Probaću za sad tako pa makar bili bejbi steps. Hvala forumašu @John Terry koji me je uputio da se više socijalizujem i uđem u društvo i ostalim forumašima na savetima.

`aj nek` je sa srecom i na jesen da te zenimo.

x96EuDc.gif

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Hm....cerka kaze da imam bipolarni poremecaj, sin kaze da sam u depresiji a ja kazem da mi je svega dosta i lepo juce otsetam do centra za mentalno zdravlje i fino se ispricam sa nacelnicom. Zakaze mi kod psihologa za iducu sredu, cak me je i pretstavila toj mladoj zeni.........dodje mi malo i zao te psiholoskinje, sirota, nema pojma sta je ceka. 

Jedini neuropsihijatar koji ima privatnu praksu u gradu i koji bi mi bio ravnopravan partner u ovom putovanju mi je nedostupan, zna me 50 godina, zna sve o mojoj prvoj pa i drugoj porodici, poznaje moju decu i tu od neke objektivnosti ne bi bilo nista. 

I tako, sad se osecam kao neki pratstari macak razbojnik, pobednik mnogih okrsaja koji merka finog, debelog misa i smislja kako ce malo da se poigra sa njim pre nego sto ga pojede za veceru. 

Sta ja to radim? 

 

  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

Poslednje nedelje sam se osećala kao da sam u vrtlogu, nakupilo se svega u kratko vreme i u poslovnom i privatnom, ali jutros malo lakše dišem, dosta toga se uradilo. Izmedju  svega toga, evo pričice. Šalje nam ćera poruku da li bi mogli da odemo do njihove kuće da proverimo mačke i geka dok su na odmoru, pa naravno da ćemo. I tako dogovoreno za petak veče, pratimo instrukcije, tehnologija, ni ključ ti ne treba. Sve izgleda ok, ali ne možemo da nadjemo mačora i mačku....i dok čistimo i dodajemo vodu, sve u nadi da će nam se ušunjati blizu, odemo u unukovu sobu da proverimo geka. Dobro je, gleda nas, pomera se. Suprug traži da mu dam telefon kao bateriju, gleda ispod kreveta , aha eto debelog Čerčila krije se ispod. Ok, one down, gle li je maca? 
 

Spoiler

3mWcxi3.jpg

Spoiler

q587ryX.jpg

 


Sledeći stop - sinova kuća - molba da se dodje oko podneva sutra da se provere kuce, pa ponovo instrukcije. Kad su krenuli da skaču po nama od radosti, zamalo me srušiše, kaže suprug zajedno ćemo to sutra, nemoj sama. Sutradan otvaramo garažu, a oni već laju, ali poslušno izadju u dvorište. Onaj najmladji stidljiv, pa se nećka, ali ipak odluči da se pridruži drugima. Zatvorimo vrata, sednemo u trpezariju gde nas ne vide i za par minuta - mir. Bilo mi je žao kad sam zatvarala vrata a oni me gledaju. 

Spoiler

eRnnne5.jpg


I tako smo bili od koristi deci dok se jedni šetaju na dnevni izlet, a drugi broje kitove na ostrvu Maui.

 

Nema veze, naplatićemo im mi uskoro kad pobegnemo negde, samo još da odlučimo gde.
 

Edited by ControlFreak
  • Like 4
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Nadam se da ste svi dobrog zdravlja i raspoloženja danas. Nakon par dana bolova od druge shingrix vakcine, danas se odlično osećam. Upravo sam se prijavila kao volonter na jednoj od lokacija za vakcinacije iduće nedelje. Radujem se da dam svoj mali doprinos. Otkako su prošle nedelje krenuli sa 16 plus ponestaje im volontera pa me to motivisalo. Sad se i preostali mladji članovi familije vakcinišu i to u pravo vreme jer je guverner budala koja je bez savetovanja sa zdravstvom odlučio da ukine restrikcije. 

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

On 4/1/2021 at 11:08 PM, Pletilja said:

Moja cerka (41)  je u Ilinoisu i jos nije dobila poziv za vakcinaciju, samo ona u porodici nije vakcinisana.....radi sa studentima i profesorima i bas brinem za nju...

Da li je pokušala? Ukoliko se prijavi kao volonter, njima daju prednost nakon volonterstva. Inače smatram da je ona već mogla da se prijavi ako je u obrazovanju. Kod nas ovde je zaista dobro organizovano, a familija u Ilinoju tek pred par dana prva vakcina iako je zet sa dijabetesom. Kažite joj da proba ponovo i da bude uporna ili nek upita nekog ko je već to odradio. Zašto vam to kažem, iznenadila sam se na našem sastanku od pre par nedelja kad je jedan kolega prijavio da ne zna da li može da se prijavi, valjda nije shvatio da može da štiklira deo gde se pojavljuje o obrazovnim radnicima i osoblju. Pametan čovek, plus ima zdravstvene probleme, ne znam kako je propustio to na listi. Moj sestrić ovde u gostima čuo od mene vesti da su otvorili za 16 plus i prijavio se i zakazao za dva dana nakon poziva. Mi šokirani, nismo sigurni ako mu pogledaju vozačku, vide druga država, kad on vraća se u roku od pola sata, vakcinisan! Kaže ništa nisu pitali...I sad mora da ostane još tri nedelje do druge, sva sreća da je voljen 🙂 

Ako ne uspe ćera, pošaljite je Kod mene u goste, izgleda da sam ja neki srećko za druge.

  • Like 1
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, RatzenStadt said:

Не усуђујем се да се удаљавам са нета ни на један дан.

 

To sam mislila i ja. Ali, kada su na Fejsu počeli da mi dosađuju sa glupim komentarima i kada sam shvatila da sam nervozna i anksiozna baš zbog Fejsbuka, napravila sam pauzu. 

 

Zaista mi je prijala, ali sada moram da nadoknadim vreme bez neta 🙂 na forumima i blogovima...  

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...