Kako se danas osecate.

[Tomiprunet]

On 2/2/2021 at 1:08 PM, Kronostime said:

Osecam se super.

 

LM, cujem ja neko cvilkanje iz pravca ulaznih vrata, reko` opet ovo moje kuciste nesto sanja, ali pogledam bolje: kuciste knjava pored nagarene peci - nije on. Odem do vrata, otvorim i vidim je iskislu i promrzlu kako sedi na otiracu ispred, gleda me u oci i cvilka.

 

 

Vidim da nije od ovih dzumara sto se vrzmaju po ulici, vec da je neko izbacio iz kuce i ostavio je u mom sokaku, a ona instinktivno dodje na vrata doma mojega. Pri tom, poprilicno izgleda po gradji na Bigla ili Jack Russela: kratka dlaka, klempave usi, sve sare na mestu.... - ne moze da ti se ne svidi.

Pustim je unutra, uz pominjanje rodbine po mitohondrijalnoj DNK liniji prethodnom vlasniku sve do amebe, obrisem je, naspem joj kuglice koje jede ovaj moj ponosni primerak rase Grupa Autora

 

 

i pustim ih da se igraju dok ostali ukucani ne dodju sa posla i fakulteta.

 

 Kad dodjose ostali clanovi zirija (gospodja, sinak, komsinica sa cerkom, sinkova devojka), prvo je palo mazuljkanje od ruke do ruke, zatim kupanje i feniranje.

Posto svi vec imamo kucne ljubimce, krenulo je okretanje telefona svih poznanika za koje znamo da nemaju ljubimca i slanje slika preko Vibera, Instagrama... i na kraju je devojka sa Novog Beograda pristala da je udomi. Sinko i hanuma (buduca?) mu je odvezose kod nove vlasnice, uz uslov da nam javi kako se njih dve slazu i da posalje slike.

Sinoc mi stize slika

 

Zblizile su se odmah, a meni je drago da to psetance nece da se vucara po ulici, vec ce da usreci nekog i imace svoj dom.

 

 

Imam ja u FR Jack Russel od 45kg

[Džudi]

On 2/2/2021 at 12:24 AM, božija noga said:

Osećam se tužno jer nisam radio dovoljno da imam drugove i drugarice sa kojima ću se često viđati. Kriv sam sam a doleće olujnom brzinom trideseta. Upisao doktorat a ipak sam prazan. Kontakti su mi sporadični da mi i najmanje pomeranje viđenja predstavlja nervozu. Biću iskren pa kud puklo da puklo. Nemam devojku za sve ove godine ali tako hteo. Imam pejsmejker ali ipak ponekad popijem da se smirim. Forumaši izvinite na smetnji, pozdrav!

 

Da li postoji nešto što bi moglo da te usreći?  Da li je to emotivna veza ili druženje sa prijateljima, prijateljicama?

 

Nemoj da kriviš sebe. Tuga povlači sa sobom krivicu, krivica anksioznost a anksioznost depresiju.

 

Budi ponosan na sebe jer si upisao doktorat, neki ljudi sa 40 ili 45 upisuju doktorat ( mislim na one koji su stvarno završavali fakultete, ne mislim na političare ).

 

*

OT. 

 

Dobro se osećam. Rezervisala za moju mačku grebalicu, fenomenalno izgleda, slična je ovoj grebalici.

 

 

Rezervisala sam i novu knjigu 14:14 Vlade Arsića, i konačno izabrala novu VIP tarifu i telefon. 

 

Definitivno je kupovina lek za loše raspoloženje 🙂  

 

[božija noga]

@Devojka Luke Razića Potpuno ste u pravu. Treba mi pre svega emotivna veza pa zato mahom biram druženje sa drugaricama. Nisam imao devojku uopšte a imam 29. Ne mogu ukloniti mentalnu blokadu pa to ti je. Možda što manje vrednujem samog sebe i strah me pokušati. Odavno sam upisao doktorske studije pre tri godine a tek nedavno sam prijavio temu. Nisam se kretao tamo gde se kreću moji drugovi i drugarice, nije mi se išlo na žurke itd. Sada mislim da će moje godine biti kod devojaka odbijajući činilac ali se nadam.

[Džudi]

@božija noga Zašto o tome ne pokušaš da razgovaraš sa psihologom? Mislim na psihologa, ne na ove "životne trenere" koji se reklamiraju po Fejsu i drugim društvenim mrežama.

 

*

 

OT.

 

Razmišljam ceo dan o tati. Da je živ danas bi slavio 78 rođendan. 

 

Razmišljam kakav bi bio ne samo moj život, već i život cele moje porodice, da nije preminuo te strašne 1993.godine. 

 

Ona fraza da vreme leči sve, možda je samo delimično tačna. 

 

Bol nije onoliko jak koliki je bio kada smo saznali za dijagnozu..ali je još tu..

 

 

[božija noga]

Ne verujem da bi mi i to pomoglo. Šta god bi mi psiholog rekao, ne bi me osnažilo. Ili kao da hoću da mi drugi pogura stvari, razmazio sam se kao dete jer su me mama i tata šašuljili zato što imam šum na srcu. Možda je to. Ne bi uspeo da mi probije taj strah i mentalnu blokadu, bilo šta da mi predloži.

[C.F.]

Ja bih rekla da mnogi ljudi često sebe opterećuju s tim da im je neophodan partner za neku potpunost ili sreću. Smatram da je vrlo važno upoznati sebe, živeti sam, voditi razgovore sa sobom, naučiti prihvatiti sebe kao što jesi, ali uvek raditi na sebi. Dobro, ja imam duže životno iskustvo, pa s tim i malo više znanja o životu s partnerom i bez, pa i drugim. Danas bih rekla da je moje doba kao single jedno od najvažnijih i da moj sadašnji život ne bi bio ono što je sada. Prihvatiti da je single život podjednako dobar kao i život sa dobrim partnerom. 
Prihvatanje je olakšanje, onda ste vi taj koji odlučuje sledeći korak. Jednom kad ste oslobodjeni tog pritiska da zadovoljite druge ili društvo, tada ste zavoleli i počeli da ceniti sebe. Drugi ljudi to osete i vide tu promenu, bar oni koju su vas vredni. 
Život i vreme su dragoceni komoditet, ne trošite ih zaludno. 
Usvojite kuče ili mače, ptičicu....

... čitajte knjige, slušajte klasičnu muziku...

prijavite se negde da volontirate i dajte svoj trud i pomoć nekome kome je to potrebno...

...odite u šetnju sami...

sednite negde u prirodi, legnite i pogledajte u nebo, u drveće, travu, mrava i ptice u letu...

Ne plašite se života i onog što mislite da donosi, jer ne znate ništa za sigurno i to je moć, shvatiti da imate ovaj momenat i ako je poslednji, da li biste želeli da bude momenat straha ili momenat mira, nade...

Razmislite. Želim vam svako dobro. Ponekad naletite na sreću kad se najmanje nadate, ne gubite dragoceno vreme u brizi jer je mnogo toga u našim životima van naše kontrole.

[ras kass]

Danas nikako.

 

Zovem prijatelja da pitam kao se oseca posto se dugo lecio od korone. Kaze mi da je sada dobro, ne pije lekove vise. Onda mi saopsti da je umro njegov poznanik od covida, 36 godina.

 

Ode mi sada dan u tri lepe.

 

 

[sreta-steta]

mnogo ste teski za citanje, gde je kronos da razbije ovo jednim prikladnim gifom? 

[Harmonika]

Beznadezno..

[C.F.]

'ajde sad i vas dvoje (dvojica?)

...c'est la vie, idemo dalje, nema stajanja....

 

 

 

 

 

 

[sreta-steta]

Da probam... danas smo dobili vest od jedne cerke da su njen izbor mozda pre osobe istog pola. Licno sam osetio prvo olaksanje jer to iskljucuje neke druge stvari na koje smo sumnjali jer definitivno je lakse prihvatiti to nego boriti se sa tinejdzerskom depresijom i suicidnim mislima. Druga stvar setio sam se scene iz Lud za Ejmi kada Ejmi objasnjava zasto je gej: if finding your soulmate is hardest thing on Earth, why limiting your chances to 50%? Medjutim supruga to trenutno ima problem da prihvati to sto cuje, i nekako moram da joj objasnim da je ona sada potrebna njoj jer na kraju krajeva sta se nas tice koga ce da voli. Ali njoj treba objasniti da je normalno. 

Medjutim posle je pocela da me malo hvata i panika... kako ja sada da joj dam user manual za zivot? Sta da radi kada dodje do odbiijanja, kako da se ponasa, sa kim da  bude otvorena sa kim ne... 

 

A ako ovo ispadne jos jedno tinejdzersko sranje u smislu "ispitivanje svoje seksualnosti"  - poserem ti se na roditeljstvo i adolescenciju

[C.F.]

Mogu samo da gledam s ugla nekoga ko dugo živi u SAD-u, gde je ovakva priča uobičajena i društvo otvoreno i tolerantno, većinom. Pretpostavljam da u ruralnim krajevima nije tako. One koje poznajem, a dolaze iz manjih sredina, ti su bežali u urbane da bi mogli živeti svoj život u miru. Naslušala se groznih porodičnih priča otudjenja. Ali mnogo je bolje danas nego što je bilo juče što se razumevanja i tolerancije tiče. Današnji mladi imaju puno modela u javnosti da im pomognu da se ne osećaju usamljeno, ali uloga roditelja je neprocenjiva. Vidim da ste to dobro prihvatili i naravno da ćete se prelamati, vi na jedan, majka na drugi, pa tamo i ovamo, mislim da je to ljudski i da je tu iskrenost važna. Nemam nekog ličnog iskustva da dam konkretan savet no samo da je saslušate, podržite i volite i da joj dozvolite da sama nadje svoj put. Pa, iako jeste samo njeno istraživanje, onda neka je tako, dozvolite joj da uči i nauči sebe. Da sam na vašem mestu ja bih se trudila da joj dam do znanja da je ozbiljno shvatam, saslušam, a nikako omalovažavanje njenih osećaja. Možda bi neki stručni savetnik pomogao. Ne znam kako je kod vas tamo, ali ovde je to uobičajen proces, porazgovarati sa savetnikom, psihologom, ponekad grupno ili pojedinačno, uvek se nešto može naučiti. Puna podrška za mladu devojku i roditelje!

[Pletilja]

7 hours ago, sreta-steta said:

Da probam... danas smo dobili vest od jedne cerke da su njen izbor mozda pre osobe istog pola. Licno sam osetio prvo olaksanje jer to iskljucuje neke druge stvari na koje smo sumnjali jer definitivno je lakse prihvatiti to nego boriti se sa tinejdzerskom depresijom i suicidnim mislima. Druga stvar setio sam se scene iz Lud za Ejmi kada Ejmi objasnjava zasto je gej: if finding your soulmate is hardest thing on Earth, why limiting your chances to 50%? Medjutim supruga to trenutno ima problem da prihvati to sto cuje, i nekako moram da joj objasnim da je ona sada potrebna njoj jer na kraju krajeva sta se nas tice koga ce da voli. Ali njoj treba objasniti da je normalno. 

Medjutim posle je pocela da me malo hvata i panika... kako ja sada da joj dam user manual za zivot? Sta da radi kada dodje do odbiijanja, kako da se ponasa, sa kim da  bude otvorena sa kim ne... 

 

A ako ovo ispadne jos jedno tinejdzersko sranje u smislu "ispitivanje svoje seksualnosti"  - poserem ti se na roditeljstvo i adolescenciju

Hvala sto ste podelili sa nama ovu vest. Lepo je i utesno cuti da ima zdravih porodica u kojima se ovakvi razgovori vode, bravo! Vama se , ocigledno, nema sta novo reci, treba samo malo vremena da se utisci obrade i da se krene dalje.Ne mozete cerku da postedite iskusenja emotivne veze a i da je eksperiment, sta mari, mladost i jeste za tu vrstu trazenja sebe, bolje sad nego kad bude imala vise odgovornosti. Da se to meni dogodilo, bila bih ponosna na svoju porodicu jer je zdrava, otvorena za dijalog, razumevanje. 

[C.F.]

Kako vaš unuk? Nadam se bolje, @Pletilja 

Upravo sam saznala da je koleginica nakon tri nedelje od zaraženja završila danas u bolnici sa trombom i upalom pluća, te smo svi zabrinuti. Meni baš onako čudno jer sve bih da joj pošaljem email, pa se setim, nemoj. Javio nam njen suprug da ne mogu da je posete, on i desetogodišnji sin. Ih, kako se to desi u jednom trenutku i sve promeni. A moj posao je u mnogome vezan za nju i njene instrukcije... nekako sam paralizovana sada. Moraću da nadjem nešto drugo da radim, pa makar i čišćenje elektronske pošte i fascikli. Uff...

I sad razmišljam, ne želim da budem negativna i tražim nešto pozitivno da napišem, gledam kroz prozor, kolibri zbunjeno leti oko mog vetrenog zvona misleći da je cvet... čekam da neko od vas napiše nešto radosno.

[Džudi]

Osećam se ok. Čekam da mi sutra ili ovih dana stigne novi Ugovor i telefon. Radujem se kao neka klinka kad je telefon u pitanju, uvek se tako radujem kad menjam tel.

 

Kupiću još jednu knjigu, a mačkina grebalica može da sačeka do marta.   Šta da radim, kad volim da kupujem knjige. 

 

I tako, sve u svemu, lep dan. Srećna sam što sam konačno našla vitamin cink+selen, skoro mesec i po dana ga nije bilo u apotekama.

 

Eto, o vitaminima nikada nisam tako razmišljala, do ove epidemije.  

[Juan Pablo Montoya]

On 2/6/2021 at 11:03 PM, božija noga said:

Ne verujem da bi mi i to pomoglo. Šta god bi mi psiholog rekao, ne bi me osnažilo. Ili kao da hoću da mi drugi pogura stvari, razmazio sam se kao dete jer su me mama i tata šašuljili zato što imam šum na srcu. Možda je to. Ne bi uspeo da mi probije taj strah i mentalnu blokadu, bilo šta da mi predloži.

 

Jel si anksiozan, depresivan ili si prosto introvert? Ja sam recimo u slicnom fazonu. Ne druzim se ni sa kim, prosto nemam zelju. Nikog ne mrzim, samo mi je moje vreme nekako dragocenije od ispijanja kafe sa nekim. Kapiram da to i nije bas normalno, ali takav sam, draze mi je da igram neku igricu ili citam knjigu uz caj nego li da smisljam razgovore sa nekim. Nisam nikad ulagao u drustva pa tako pravog prijatelja vise nemam. Prvu devojku (pravu vezu, ne ono od po max mesec dana) sam imao u 28 godina. Znam...kasno je. 

 

Srecom, ozenjen sam. Mogu slobodno reci da sam srecno ozenjen, ali i da sam imao ogromnu srecu.  Ljudi se danas dosta razlikuju od onoga pre 50 i 30 godina. Danas je bliskost retkost, cak luksuz. Znam ljude koji imaju BFF od neke osnovne skole, ali je to takodje retkost. Jednostavno, zivot te odvede na drugu stranu.

 

Mnoge od nas su roditelji razmazili, i mislim da sam i sam u 38 godina delimicno nespreman za zivot. Ne umem da kuvam, ne znam nista o automobilima iako vozim svaki dan. Ne znam da se staram o sebi u potpunosti. Danasnji zivot razmazi mnoge.

 

On 2/7/2021 at 1:45 AM, ControlFreak said:

Ja bih rekla da mnogi ljudi često sebe opterećuju s tim da im je neophodan partner za neku potpunost ili sreću. Smatram da je vrlo važno upoznati sebe, živeti sam, voditi razgovore sa sobom, naučiti prihvatiti sebe kao što jesi, ali uvek raditi na sebi. Dobro, ja imam duže životno iskustvo, pa s tim i malo više znanja o životu s partnerom i bez, pa i drugim. Danas bih rekla da je moje doba kao single jedno od najvažnijih i da moj sadašnji život ne bi bio ono što je sada. Prihvatiti da je single život podjednako dobar kao i život sa dobrim partnerom. 
Prihvatanje je olakšanje, onda ste vi taj koji odlučuje sledeći korak. Jednom kad ste oslobodjeni tog pritiska da zadovoljite druge ili društvo, tada ste zavoleli i počeli da ceniti sebe. Drugi ljudi to osete i vide tu promenu, bar oni koju su vas vredni. 
Život i vreme su dragoceni komoditet, ne trošite ih zaludno. 
Usvojite kuče ili mače, ptičicu....

... čitajte knjige, slušajte klasičnu muziku...

prijavite se negde da volontirate i dajte svoj trud i pomoć nekome kome je to potrebno...

...odite u šetnju sami...

sednite negde u prirodi, legnite i pogledajte u nebo, u drveće, travu, mrava i ptice u letu...

Ne plašite se života i onog što mislite da donosi, jer ne znate ništa za sigurno i to je moć, shvatiti da imate ovaj momenat i ako je poslednji, da li biste želeli da bude momenat straha ili momenat mira, nade...

Razmislite. Želim vam svako dobro. Ponekad naletite na sreću kad se najmanje nadate, ne gubite dragoceno vreme u brizi jer je mnogo toga u našim životima van naše kontrole.

 

Mislim da je bitno raditi ono kako se osecas i sta deluje ispravno. Drustvo nam namece da do neke godine treba zavrsiti skolu, zaposliti se, ozeniti se, imati decu. Ali to je sablonski zivot. Jureci te neke drustvene norme, nama prodje zivot. Nema potrebe.

 

Lepo je i vazno imati suprugu (ili supruga) ali nije strasno i ako se ne desi. Lepo je imati decu, vazna su deca, ali nisu jedina stvar na svetu. Jednostavno, ako gledamo sta nam okolina porucuje a ne slusamo sebe, bicemo uvek nesrecni, jer je nemoguce udovoljiti normama drustva.

 

Ljudi su depresivni ne zato sto sebe smatraju losim vec zato sto ih ubija taj tudji plan za njihov zivot.

 

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

 

Sto se tice toga kako sam ja licno...pa...osecam se kao Bill Murray u Danu mrmota. Svaki dan isti. Kao da smo roboti. Ustanem, dorucak, posao, dremka, internet, mozda neka knjiga, spavanje. Ali kontam da se nista samo od sebe ne desi. Covek mora sam da konstruise svoj zivot.

A da, zaboravih.

 

Ljudi, ulozite sebe u nekog ljubimca, psa ili macku. Ja imam macu, neverovatan je terapeutski osecaj kada mi legne na grudi i prede. Zivotinje nemaju sposobnost za pakost, uvek su iskrene i uvek znas na cemu si kod njih. Zivotinje isceljuju.

[C.F.]

@John Terry podsetio si me na mladjeg sina. I on je introvert. Društven u smislu da se uvek bavio nekim sportom i nisam ni pomišljala da bi imao nekih problema po pitanju devojaka, medjutim nije baš bio lucky. I sad mogla bih ovde dugo o tome, ali razvod, selidba u drugu državu, mama koja ga je malo razmazila, ali samo malo 😬....Onda je pre dve i po godine rešio da nadje novog cimera - australijskog ovčara. Godinu dana kasnije, preko interneta, našao je i srodnu dušu, devojku sa švajcarskim planincem. Eto, spojila ih ta ljubav prema životinjama. I on sada izrastao u veoma zrelog, sposobnog mladića, čoveka, da sam skoro zapanjena kad vratim film unazad. Volimo i devojku, mnogo je draga, za sada je sve dobro i mama se ne usudjuje da postavlja nikakva pitanja, samo srećna što vidim da je našao svoj put. Za danas je dovoljno. I tako da ja dobih unučiće of a different kind 🙂 Moram nadjem sličicu da okačim.

 

[Pletilja]

2 hours ago, ControlFreak said:

Kako vaš unuk? Nadam se bolje, @Pletilja 

Upravo sam saznala da je koleginica nakon tri nedelje od zaraženja završila danas u bolnici sa trombom i upalom pluća, te smo svi zabrinuti. Meni baš onako čudno jer sve bih da joj pošaljem email, pa se setim, nemoj. Javio nam njen suprug da ne mogu da je posete, on i desetogodišnji sin. Ih, kako se to desi u jednom trenutku i sve promeni. A moj posao je u mnogome vezan za nju i njene instrukcije... nekako sam paralizovana sada. Moraću da nadjem nešto drugo da radim, pa makar i čišćenje elektronske pošte i fascikli. Uff...

I sad razmišljam, ne želim da budem negativna i tražim nešto pozitivno da napišem, gledam kroz prozor, kolibri zbunjeno leti oko mog vetrenog zvona misleći da je cvet... čekam da neko od vas napiše nešto radosno.

Hvala na pitanju, maleni se tu i tamo zakaslje, snaha mu daje bebi sirup da bi mu to islo lakse, verovatno je prehlada u pitanju, ima jednog dedu (i dve bake) sa kojim je blizak i stalno su van kuce, u shetnji, igri. Imali smo lep dan dans, ucili smo pesmicu na engleskom, pisali domaci zadatak za tu skolicu stranog jezika, gledali dugometrazni crtac i natezali se oko paradajz sosa koji sam spremila za rucak: Maki voli paradajz sos, svi to znamo. Maki je danas izjavio da ga nikad nije voleo! Sta ti je genetika, i njegov tata, moj sin, je bio isti takav, 2 sezone voli mladi grasak, trece izjavljuje da ga nikad nije voleo pa tako redom....treba mu verovati samo za boraniju, nju stvarno nikad nije voleo. Brojimo dane do dolaska mog sina iz Zagreba, obecao je...

Zao mi je vase koleginice. Cini mi se da je najtezi aspekt epidemije ta njena uzasna zaraznost i cinjenica da porodica ne moze da bude uz obolelog. Da su mnogi otisli bez poslednjeg pozdrava, oprostaja od najmilijih. Koliko je toga ostalo neizreceno....

U osnovnij skoli imala sam drugaricu, Italijanku, katolikinju. Kada bi otisla po nju pre skole, videla bih da ona, koja izlazi iz kuce, ljubi mamu, tatu, baku, sestru i to se desavalo svakodnevno. Pitala sam je jednom zasto se pozdravlja kad nigde ne putuje, bice sa porodicom kroz nekoliko sati, kad se vrati iz skole. Rekla mi je da se oni pozdravljaju poljupcima jer se nikad nezna sta moze da se dogodi pa da ne bude da se nisu oprostili u ljubavi. Koliko mudrosti u tako jednostavnoj navici i koliko istine. 

 

 

 

 

Edited February 9, 2021 by Pletilja

[Pletilja]

Moram nesto smesno za ControlFreak: kada je objavljena pandemija, spakovala sam u mali kofer sve sto mi treba za bolnicu, ako naletim na virus...... Doslo je leto, prepakovala sam koferce sa letnjim stvarima za bolnicu....dosla je zima, opet prepakivanje....i tako, jos malo godina a moj kofercic ceka prolece....nadam se na istom mestu🤗

Dogodilo se da sam l etosprevrnula celu kucu da nadjem papuce dok se nisam setila da sam bast koje trazim   spakovala u kofer za bolnicu, to samo meni moze da se desi...

[C.F.]

Slatkiš!

 

Vi ste me podsetili na moje komšije. Vidite, nije to samo kod nas tamo, nego i ovde, moje komšije, divni ljudi pomažu svojoj kći sa čuvanjem unuke koja je napunila dve godine u decembru. Često popričamo onako preko zida ili ispred naših kuća. Jesenas je devojčica zazvonila na vrata, sa bakom naravno, da pita da li može da ubere nar. I tako malo detence nekako je uspela da izgovori pomegranate. 

 

Pre godinu dana kad je krenulo ovo sa virusom, a mi smo stariji, na vestima slušali one priče o ljudima koji su zaglavili tako u bolnici i nisu stigli da se pozdrave, mi smo deci rekli, draga deco, ako se tako nešto nama desi, znajte da smo zadovoljni napustili ovaj svet. Život je bio dobar koliko je trajao, a vi budite zdravi i dočekajte duže. Tako smo u medjuvremenu posvetili vremena razgovoru, hobijima, čitanju, relaksaciji, kuvanju, šetnjama.  U ovih godinu dana smo sredili kuću, garažu, popravili što je potrebno, dali suvišne i vrednije stvari kao donaciju. Kako je to fino olakšanje! Produžili smo pasoše koji su nam isticali jer smo znali da ne možemo putovati. Imali smo planove pre godinu dana koji će možda biti odloženi za još godinu dana, ali nismo bili pasivni i mislim da smo zaista dobro iskoristili to vreme.

 

Dobra vest, ma znala sam ja da će biti i neke dobre vesti danas, sad javlja njen suprug, koleginicu su otpustili jer su bili zadovoljni progresom i dali joj potrebne medikamente.

 

 

[C.F.]

Spoiler

Evo ih, radost u snegu. Inače ovaj od sina je vrlo teritorijalan, pa kad devojkin dolazi blizu mene, a on ga pojuri

[božija noga]

 @John Terry imam jednog druga i drugaricu sa kojima češće izlazim. nisam introvertan mada sve uvek zavisi jer sam promenljivog raspoloženja. Vidiš, i ja ceo dan ista rutina. Buđenje, doručak, pisanje doktorata i onda šetnja u trijadi: komp,mob,tv. Sada mahom čitam knjige vezane za temu doktorata. Vidiš ja sam napunio tek 29 a devojku uopšte nisam imao i fali mi da osetim kako to izgleda. I ja sam za neke stvari nespreman baš poput kuvanja a ja niti vozim auto uopšte. Kao što reče forumaš Control Freak, mislim da preterano brinem jer mi treba afirmacija od drugih kako sam ja dovoljno vredan za ostvarenje nekih ciljeva, trenutno, da stupim u emotivnu vezu. Možda mi zato i neke uobičajene aktivnosti predstavljaju zonu komfora iz koje ne izlazim. Tačno John Teri, možda sam upravo podlegao pritisku ostvarivanja društvenih normi jer me štreca da neko sa skoro punih 30 nije uopšte imao devojku.

[C.F.]

@John Terry @božija noga

 

Možda se nadjete u ovoj priči ili da vas bar nasmejem.

Sin i devojka se preselili letos, pa ugradjivali nove plafonske ventilatore, kupili televizore, itd. Pitam ga da mi pošalje slike, radoznala. Vidim, zaista lepi, moderni, jednostavni i primetim pored okačenog na zid TV-a okačen i daljinski. Oduševljena, kažem, pa ja nisam znala da si tako precizan i da si sam sve to postavio, srećna da je nasledio nešto od sposobnih mu majstora u familiji! Umire od smeha kaže, pa to smo platili da ugrade svetla, ventilatore i televizore, to je daljinski za ventilator. Nisi valjda mislila da sa ja to postavljao 😏 Doduše jeste nas pitao za savet  kad je rešio da okreči svoju radnu sobu. Toliko je dobro uradio da je zahvaljujući nepažnji lepljenja trake, odvajanja plafona od zida, ubrljao i rešio problem tako što je i plafon ofarbao istom bojom, tamno sivom....

[Juan Pablo Montoya]

8 hours ago, božija noga said:

 @John Terry imam jednog druga i drugaricu sa kojima češće izlazim. nisam introvertan mada sve uvek zavisi jer sam promenljivog raspoloženja. Vidiš, i ja ceo dan ista rutina. Buđenje, doručak, pisanje doktorata i onda šetnja u trijadi: komp,mob,tv. Sada mahom čitam knjige vezane za temu doktorata. Vidiš ja sam napunio tek 29 a devojku uopšte nisam imao i fali mi da osetim kako to izgleda. I ja sam za neke stvari nespreman baš poput kuvanja a ja niti vozim auto uopšte. Kao što reče forumaš Control Freak, mislim da preterano brinem jer mi treba afirmacija od drugih kako sam ja dovoljno vredan za ostvarenje nekih ciljeva, trenutno, da stupim u emotivnu vezu. Možda mi zato i neke uobičajene aktivnosti predstavljaju zonu komfora iz koje ne izlazim. Tačno John Teri, možda sam upravo podlegao pritisku ostvarivanja društvenih normi jer me štreca da neko sa skoro punih 30 nije uopšte imao devojku.

 

Drugi i drugarica su jedno. Moras malo da zadjes u svet da bi upoznao neku devojku, i nemoj da ulazis u to iz perspektive da si ti sad neki cudak ili nesto. Ja sam se umeo zapitati sta sa mnom nije u redu, ali jednostavno kada je vreme doslo sve se slozilo. Emotivna veza nije nesto sto se moze isforsirati. Ja sam jednoj devojci potrosio skoro 4 godine zivota jer nisam hteo da budem sam, a posle pola godine mi je bilo jasno da nismo jedno za drugo, to jest da bih morao iz korena da se menjam kako bih bio sa njom. Dakle, sve mora da dodje spontano, ali ono sto mozes je da se povezes sa ljudima. Ako zelis devojku, kasnije i suprugu, to moras. Ostalo dodje spontano. Dakle, ako ne znas odakle da pocnes, pitaj drugara ili drugaricu jos bolje da te poveze sa nekim svojim drustvom, ili se upisi na neki kurs fotografije ili neki jezik. Svejedno, tamo gde ima ljudi. I ne ocekuj odmah da nadjes devojku, ali ces imati ljude oko sebe i praktikovaces normalnu konverzaciju. Naravno, sve ovo kad prodje ovo govno od virusa.

 

Sve je to deo novog normalnog. Ljudi su danas daleko zatvoreniji. Citao sam info da je u Americi sredinom 80-ih godina proslg veka dve trecine ljudi bilo u nekom klubu ili stranci ili pokretu. Svejedno, druzili su se, imali zajednici cilj. Danas je to jedna trecina. Zamisli. Za nekih 35 godina prepolovilo se.

[božija noga]

@John Terry delimično u tom grmu leži zec jer sam veoma nestrpljiv, pogotovu za ovo. Ne mogu da čekam i mrzim čekanje. Pogotovu jer koja će devojka uopšte hteti da bude sa momkom od 30 godina ko nije ni imao vezu uopšte. Ne mora to nužno da bude prepreka ali meni deluje tako. Tu bi onda došlo do izražaja moje iskustvo, kako ko shvata. Hvala ti na pomoći, potrudiću se da raširim svoje društvo. Problem je što se samosažaljevam i tražim pomoć od drugih a u stvari mogu da uradim ono čega se plašim da ne mogu. Admini neka me upozore ako floodujem temu.