Jump to content

Da se ne zaboravi


Ne sam Safete

Recommended Posts

На данашњи дан, у пролеће 1942. године на обалама реке Дрине у местима Стари Брод и Милошевићи  Павелићеве усташе убиле су преко 6000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила који су бежали од зликоваца црне легије коју је предводио крвник Јуре Францетић.

  • Like 1
  • Tuzno 5
Link to comment
Share on other sites

Na današnji dan pre 23 godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

 

U bombradovanju je, za 11 nedelja, prema nezvaničnim izvorima, poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.

 

U bombardovanju koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i pravni stručnjaci nazvali ilegalnom agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.

 

Bombardovanje SR Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a usledilo je povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

  • Tuzno 6
Link to comment
Share on other sites

Da,da..da se ne zaboravi..

Da se ne zaboravi da NATO nije dosao slucajno - dozvali su ga Vukovarom,Dubrovnikom,Sarajevom i Srebrenicom.
Da se ne zaboravi da je za zrtve i razaranje na prvom mestu odgovoran Slobodan Milosevic,pa tek onda NATO.
Da se ne zaboravi da je zbog planiranog sukoba sa NATO 1999 i price iza toga,sama Srbija izbrisala verovatno najcistiju borbu protiv terorizma na KiM,onu tokom 1998.
Da se ne zaboravi da su KiM izgubile patriote koje i danas vladaju Srbijom.

E,ako se nekad ovo sve ne zaboravi,mozda cemo dobiti priliku da izadjemo iz mraka, u kojem poput slepaca tumaramo evo vec 35 godina.

(post ostavljam prvenstveno da se pruzi jedan anti-nacionalisticki i anti-slobisticki pogled na danasnji datum)

  • Like 9
  • Love 1
  • Thanks 6
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Quote

Александар Вучић - Министар за информисање

 

Дана 24. марта 1998. године, постаје министар за информисање у Влади „народног јединства” Мирка Марјановића[14], коју су чинили Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица, те подноси оставку на место директора КСЦ „Пинкија”.

 

За време министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића. Казне су се морале платити у року од 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена.[16] Услед тога је дошло до гашења редакција „Дневног телеграфа”, „Европљанина” и „Наше борбе”, а многи други независни медији су били кажњавани.[17][18] Медији су у овом периоду били под озбиљном репресијом од стране режима, а страни медији су посматрани као „шпијуни” и „страни елементи”.[18]

 

Вучић је имао улогу у пропаганди Милошевићевог режима за време рата на Косову и Метохији када су вршени притисци на медије путем кривичних прогона и застрашивања, поготово независних новинара који су писали о злочинима над албанским цивилима, као што су Дејан Анастасијевић и Славко Ћурувија.[19][20][21] Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима НАТО-а, за време чијег важења је укинут програм Радио Индекса[22], а затим и Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Са кабловских мрежа су скинути сви страни ТВ канали, а земаљским радијским и телевизијским станицама забрањено је реемитовање страних сервиса на српском језику.[23] Након почетка НАТО агресије, Вучић је позвао на састанак уреднике београдских медија на којем је саопштено да је неопходно да се током извештавања употребљавају искључиво ставови и терминологија режима. Уредници су били у обавези да доставе министарству копије текстова, а дозвољено је било преносити само вести домаћих медија који су били под строгом цензуром.[18] Вучић је изјавио за лист Аргумент да ће се „кад тад осветити Славку Ћурувији”, новинару и оснивачу неких од угашених листова.[18] Ћурувија је убијен 11. априла 1999, а његова невенчана супруга изјавила је 15 година касније да је Вучић био умешан у убиство и да је био, „не само креатор закона о информисању већ и праксе прогона новинара”.[24][25]

 

Након што је одбијен захтев да Радио телевизија Србије реемитује шест сати програма страних медија током дана за време бомбардовања Југославије, НАТО је прогласио зграду РТС-а легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије”, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату.[26][27] Зграда је бомбардована 23. априла и живот је изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено. У ноћи када је бомбардована зграда РТС-а, Вучић је требало да из студија у њој гостује у емисији Ларија Кинга.[28]

У то време изабран је и за члана Управног одбора Универзитета у Београду и Филозофског факултета. Вучић је био и на јавном списку особа којим је забрањен улазак у Европску унију.[17]

 

Након потписивања Кумановског споразума, којим је окончана НАТО агресија,  уведен протекторат УН и дефакто суспендован суверенитет Србије у покрајини Косово, министри из редова Српске радикалне странке подносе оставке на своје функције 14. јуна 1999. године[29], али настављају да обављају своје дужности, објашњавајући то националним интересима.

Вучић је биран за посланика у Савезној скупштини СРЈ три пута: у Веће Република први пут у фебруару 1998, други пут у мају 2000. и коначно на савезним изборима 24. септембра 2000.[14] У мају 2000. године, Савезна влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе РТВ Југославија. У фебруару 2001, Вучић подноси оставку на функцију савезног посланика.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Александар_Вучић

  • Like 1
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Приликом два напада на Куршумлију, НАТО авијација усмртила је 13 цивила, оштетивши око 500 зграда, укључујући манастире Свете Богородице и Светог Николе из 12. века, а у нападу касетним бомбама на албанско село Ногавац код Ораховца убијена су два цивила.

  • Tuzno 3
Link to comment
Share on other sites

Prvog aprila 99. nato avijacija je u 5 sati i 5 minuta srusila Varadinski most u Novom Sadu. Tom prilikom poginuo je Oleg Nasov (29god) dok je biciklom prelazio preko mosta na putu ka poslu. 

Dva dana kasnije 03.04 je srusen most Slobode, dok je Žeželjev most preživeo nekoliko udara bombi i raketa i ipak pao 26. aprila.

  • Tuzno 4
Link to comment
Share on other sites

Pre 30 godina, u noci izmedju 4. i 5. aprila 1992. pocela je opsada Sarajeva koja je trajala 1425 dana, tj. do 29. februara 1996.

To je bila najduža opsada jednog glavnog grada u istoriji modernog ratovanja.

 

Edited by Cyber
  • Tuzno 3
Link to comment
Share on other sites

Četvrtog aprila u 4 časa i 29 minuta Rafinerija u Pančevu prvi put je pogođena od početka Nato bombardovanja (kasnije jos 6 puta). Poginula su trojica radnika Energane: Mirko Dmitrović, Dušan Bogosavljev i Dejan Bojković.

Svi važniji objekti su porušeni, materijalna šteta bila je ogromna, a ekološka nikada nije tačno utvrđena. 

H8xWOoA.jpg

Grad u kom sam jedno vreme zivela 💔 

2 hours ago, Cyber said:

Pre 30 godina, u noci izmedju 4. i 5. aprila 1992. pocela je opsada Sarajeva koja je trajala 1425 dana, tj. do 29. februara 1996.

To je bila najduža opsada jednog glavnog grada u istoriji modernog ratovanja.

 

Moj brat je tad ziveo u Sarajevu 💔

  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

 1944 - Британски и амерички бомбардери су трећи пут у Другом светском рату засули Ниш тепихом бомби, усмртивши најмање 88 српских цивила. На град је бачена вештачка магла, а потом је током 40 минута у три наврата, почев од 15 часова, насумце засут бомбама. У нападу, као ни приликом првог бомбардовања града у октобру 1943. када је погинуло више од 250 људи, и другог крајем марта 1944. када је било више од 50 жртава, англоамеричка авијација није нанела битнију штету немачкој војсци

  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, berti said:

 1944 - Британски и амерички бомбардери су трећи пут у Другом светском рату засули Ниш тепихом бомби, усмртивши најмање 88 српских цивила. На град је бачена вештачка магла, а потом је током 40 минута у три наврата, почев од 15 часова, насумце засут бомбама. У нападу, као ни приликом првог бомбардовања града у октобру 1943. када је погинуло више од 250 људи, и другог крајем марта 1944. када је било више од 50 жртава, англоамеричка авијација није нанела битнију штету немачкој војсци

Tačno tako, u pitanji su dve eskadrile Consolidated B-24  i dve eskadrile B-17 iz sastava Fifteenth Air Force (15 AF) iz Italije.
Tačno 47 i 40 th Bombardment Wing i 5th i 2d Bombardment Wing  

Pratnja je bila kombinovana i relativno slaba jedan jedini ojačani 306th Fighter Wing  sa p-51 i p-47.

Ovo oko veštačke magle nisam siguran da je tačno, moguće je, ali nemam dokaza. Kakva je šteta po nemačku vojnu silu isto je pitanje za raspravu, šteta na infrastrukturi železnice je postojala, a verovatno su brojevi civilnih žrtava tačni. Jedna stvar nedostaje:

Saveznički gubici u operaciji dnevnog bombardovanja, imamo li podatke o tome?

Link to comment
Share on other sites

Na današnji dan, jedan voz je išao brzo, pa zato ubica nije kriv. Naravno, laži Džejmija Šeja PR NATO, je vrlo brzo razobličena, medjutim ništa od odgovornosti. Umesto toga licemerni ljudi medju nama, što bi neki rekli "sa dna kace", nam kažu da je to bilo za naše dobro ili da smo zaslužili. Ubice ko ubice, nemaju grižu savesti, njima je to zanimanje.....

CnGul6b.jpg

 

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Напад_на_путнички_воз_у_Грделичкој_клисури

 

 

  • Like 2
  • Tuzno 11
Link to comment
Share on other sites

30. april 1992. Dan kada su poceli ratni zlocini u Prijedoru.

Ubijanja,silovanja,masovno istrebljenje nesrpskog stanovnistva. Prijedor ce se ubrzo pretvoriti u jedan od najkrvavijih gradova u BiH, u kojem je ubijeno 3178 Bosnjaka i Hrvata, od toga 102 dece.
Za ove zlocine doneseno je vise od 50 pravosnaznih presuda,a pocinioci su osudjeni na vise od 800 godina zatvora.

Ne postoji nijedan drugi grad u kojem zivi toliko gradjana osudjenih za ratne zlocine nad komsijama. Ipak, i pored toga,u Prijedoru ne postoji nijedan spomenik posvecen nesrpskim zrtvama..ustvari nista ne podseca na vise od 3000 ubijenih Prijedorcana drugih nacionalnosti. Umesto toga,postoje spomenici i spomen-ploce pripadnicima vojske RS koji su poginuli na frontu.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, Kronostime said:

 

Quote

Na današnji dan 1980. godine u ljubljanskoj bolnici umro je Josip Broz Tito. Zastave na Buckingamskoj palači, Capitol Hillu, Kremlju, Elizejskim poljanama, Hofburgu i širom svijeta spuštene su na pola koplja. Održana je, prvi i posljednji put u povijesti, sjednica Ujedinjenih naroda sa samo jednom točkom. Proglašeni su višednevni nacionalni dani žalosti u više od 80 zemalja svijeta. Na sahrani je bilo 209 delegacija iz 128 zemalja, 31 predsjednik republike, 4 kralja, 6 prinčeva, 22 predsjednika vlada, 11 predsjednika nacionalnih parlamenata.

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
Quote

Godišnjica ubistva više od 100 albanskih zatvorenika u Dubravi

 

Na Kosovu se obilježava 23. godišnjica ubistva više od 100 albanskih zatvorenika u zatvoru Dubrava na zapadu Kosova. Preživjeli se sjećaju kako su čuvari naložili zatvorenicima postrojavanje u zatvorskom dvorištu da bi na njih pucali i bacali bombe s osmatračnica. Članovi porodica ubijenih i preživjeli, kažu kako polako gube nadu da će počinitelji tog zločina ikada biti kažnjeni.

 

 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...