Posttraumatski stresni poremećaj

[Džudi]

Posttraumatski stresni poremećaj je psihički  poremećaj izazvan zastrašujućim događajem. Simptomi mogu da uključuju flešbek epizode, košmarne snove  i tešku anksioznost, kao i nekontrolisane misli o događaju. Većina ljudi koja prolazi kroz traumatična iskustva ima poteškoće da se vrati u svoje uobičajeno stanje nakon toga. Potrebno je da prođe neko vreme, ali većina osoba uspe da vrati u normalu. U nekim slučajevima simptomi mogu da se pogoršaju ili da potraju mesecim,a nekad čak i godinama. Dešava se i da potpuno izmene život osobe. U ovakvim slučajevima možemo reći da osoba ima posttraumatski stresni poremećaj. Važno je potražiti stručnu pomoć čim se uoče simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja da bi se sprečilo da on pređe u svoju dugotrajnu formu.

Simptomi
Simtomi posttraumatskog stresnog poremećaja počinju do tri meseca nakon stresnog događaja. U malom broju slučajeva mogu se pojaviti i nekoliko godina posle događaja.
Simptomi PTSP su obično svrstani u tri gupe:
1) ponovno proživljavanje traume kroz snove ili povratne i nametljive misli
2) izbegavanje stimulusa koji podsećaju na traumu
3) povišena nadražljivost i emotivna uzbuđenost.
Simptomi ponovonog proživljavanja traume mogu biti: flešbekovi i ponovno proživljavanje traumatskog događaja u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko dana i uznemirujući snovi o traumatskom događaju.
Simptomi izbegavanja stimulusa koji podsećaju na traumu mogu biti: pokušaji da se izbegne razmišljanje ili razgovor o traumatskom događaju, osećaj emotivne obamrlosti, izbegavanje aktivnosti u kojima je osoba nekad uživala,  osećaj beznađa, problemi sa pamćenjem, otežana koncentracija i teškoće u održavanju emotivnih veza.
Simptomi povišene nadražljivosti i emotivne uzbuđenosti mogu biti: razdražljivost ili ljutnja, osećaj krivice ili stida, autodestruktivno ponašanje kao što je pretarana konzumacij alkohola, problemi sa spavanjem, opažanje stvari koje ne postoje.
Simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja mogu da se pojavljuju i nestaju. Može postojati i više simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja kada je osoba u stresnoj situaciji ili je nešto podseti na on što je prošla. Zvuk pucnjave na filmu ili scena nasilja može biti dovoljna da osoba ponovo u sebi proživi traumatično iskustvo.

 

 

Nastavak OVDE

 

 

[Džudi]

Dijagnozu PTSP-a sam dobila davne 2006.godine.  Nisam žrtva rata, silovanja, požara... Od svoje 12te godine imam ortopedski problem- iskakanje čašica kolena, obostrano, više desno.

 

Luksacija patela kako je medicinski naziv za ovaj ozbiljni ortopedski problem nastaje ukoliko su patele visoko ili nisko usađene ili do luksacije dolazi kada se desi saobraćajna nesreća. Ja imam plitko usađene čašice-patele.

 

Imala sam bezbroj puta gips i na levom, i na desnom kolenu. Artroskopska operacija oba kolena 2007. godine nije uspela.

 

Dve godine ranije, 2005. godine, čašica-patela kolena bila je 45 minuta van svog ležišta i od tada imam nesanicu, flešbek fenomene, a od pre godinu, dve imam i simptom neželjenih misli koje su usmerene sada isključivo i samo na levo koleno. Desno je oprerisano 2014. godine. 

 

KBT terapija nije pomogla, REBT terapija takođe nije pomogla. Terapija izlaganjem bila je i kao ove dve neuspešna.

 

Pijem neke lekiće i sve vreme vodim računa o svakom pokretu..povreda ili pad kad se desi povreda mogu uvek da očekujem..kad se najmanje nadam.

 

Ukoliko neko ima slično iskustvo ili dijagnozu PTSP-a bilo bi okej da se javi i da diskutujemo o tome..Lakše je kada se podele iskustva. 

 

  

 

 

[JFW]

A kako misliš nije pomogla? Da li je delimično pomoglo? Jel se ti bojiš da padneš a to se (s velikom verovatnoćom) neće desiti ili je tvoje organsko stanje takvo da moraš da vodiš računa o doslovno svakom pokretu?

[Džudi]

@JFW Ja doslovno moram da vodim računa o svakom pokretu. Luksacija patele je povreda koja može da se desi u svakom momentu, na svakom mestu. Koleno, tj čašica izleće i kad ležim i nezgodno se okrenem, i kad hodam i kad stojim.

 

Pošto od rođenja imam lakši oblik cerebralne paralize zbog koje i imam taj problem sa kolenima, psih, koji je nažalost otišao iz ustanove u kojoj se lečim, rekao je da ja nemam psihičke već psihosomatske probleme.

Takođe me je upisao na spisak za individualnu terapiju, ali je onda otišao iz te ustanove i sad moram ponovo da tražim nekoga ko radi sa ljudima koji imaju cerebralnu p, ili multiple ili neku drugu bolest...

 

Ali da se vratim na temu, da imam simptome tog PTSP-a i oni su dosadni, naporni, i nesanica je najgori simptom iz tog spektra simptoma.