Jump to content

Istorija tenisa


Milutinov Tata

Recommended Posts

ccc, kako si ti povodljiva, navijala za etabliranog sampiona Samprasa i nisi prepoznala talent. :ajme:

 

:wicked::classic_biggrin:

 

a ne kao mnogi ovde koji su navijali za tamo nekog klinca koji se probija, u doba kada je za veceg talenta vazio Tipsarevic.

:classic_sleep:

Link to comment
Share on other sites

Nisam, priznajem :classic_biggrin:

Ali bas se secam tog meca, nisam navijala za Samprasa sa tim zarom kao sto navijam za Feda, medjutim secam se da sam gledala i da nisam mogla da verujem da tamo neki klinac iz Svajcarske ( wtf, zar oni nisu samo skijasi) toliko muci Samprasa :lol_2:

 

Tih godina je bilo teze pratiti tenis, a ja nisam imala satelitsku, pa nisam ni imala nekog omiljenog tenisera, nego sam samo gledala tenis, kad god sam mogla. :classic_smile:

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Mihael Štih, neočevivani pobednik Vimbldona

 

8. Jul 1991.

 

Bio je to pomalo tužan prizor divnog letnjeg dana. Eno ga, moćni Boris Beker, spuštenihramena i pognute glave naslonjen na obodu prazne sudijske stolice, dok drugi čovek paradira najsvetijim teniskim travnjakom držeći najprestižniji trofej u svojim rukama.

 

"Jednostavno ga nisam imao danas. Jednostavno je tako", rekao je Beker nakon prvog nemačkog finala u 114-godišnjoj istoriji Grend Slem turnira. Beker, trostruki pobednik Vimbldona, nije se mogao setiti nečeg drugog sem da ga "nije imao" u tako važnom meču.

 

Njegova igra je bila rastrzana a njegova mentalna snaga otupljena posle dvonedeljnih borbi kako se protivnicima tako i sa odlaganjem zbog kiše i bolom u mišićima. Beker je neokrznut ušao u šesto finale Vimbldona u karijeri, ali je sa njega otišao praznog srca i sa glavom zaronjenom u peškir. Zlatni pehar za kojim je žudio po četvrti put, zasluženo se našao iznad nasmejanog lica autsajdera Mihaela Štiha.

 

Drugi nosilac Beker je očekivao će držati ovaj meč pod kontrolom, s obzirom na nedostatak Štihovog iskustva u Grend Slem finalu i pritisak Centralnog terena. Ali je ovog popodneva naišao na nemilosrdnog rivala od kog je teško potučen, 6-4, 7-6, 6-4.

 

Na malo zaprepašćenje, Beker je kasnije priznao da danas nije uspeo da veže više od 2 poena. "Nisam mogao da sastavim četiri poena za redom. Stao sam na dva", rekao je.

 

U međuvremenu je Štih, koji je bio šesti nosilac, a Beker ga opisao kao "kul mušteriju" neposredno pre njihovog duela, osetio da je ovo njegov trenutak. Samo je dva puta do sada igrao na Centralnom terenu, Beker 26 puta.

 

„Imao sam osećaj da mogu da dodirnem svaku loptu koju poželim“, rekao je 22-godišnji Štih. Njegov uspon na Grend Slemovima započeo je prošlog meseca u Parizu, gde ga je u polufinalu Otvorenog prvenstva Francuske porazio kasniji šampion Džim Кurijer. Nastavio se i ovde kad je u četvrtfinalu pobedio Кurijera, zatim u polufinalu branioca titule Stefana Edberga.

 

„Sad razumem zašto uvek pričaju o tom magičnom osećaju kada izađete na Centralni teren u finalu ovog turnira“, rekao je Štih. Profesionalac je postao tek 1988. godine, kada je zauzeo 269. mesto na svetu, a do danas je osvojio samo još jednu profi titulu u singlu, prošle godine u Memfisu. U finalima turnira u 1991. imao je skor 0 od 4 pre nego što je pobedio u ovom, gde je postao deo nemačke istorije.

 

Samo zbog zajedničke narodnosti ova dvojica mladih Nemaca su ušli u istoriju čim su danas kročili na Centralni teren. Dosadašnji rezultati potpuno različiti, namera jedna te ista, stil sličan: ubojit servis i brza volej igra.

 

Do danas je Štih, visok 194 cm, imao malo šta da isporuči osim svog brutalnog servisa, nedavno stečenog 6. mesta na svetu i kolekcijom filmova Кlinta Istvuda. To je mogao biti razlog što je koristio svoj reket poput magnuma za razaranje protivničke igre i volje na vrelom popodnevnom suncu. Beker, prvi igrač sveta, smatrao je ovaj pohabani travnjak njegovim dvorištem.

 

I zato je Beker, kada je meč završen nakon nešto više od dva sata, prohitao u susret svom saigraču iz Dejvis kup tima, preskočio mrežu i zagrlio pobednika kao dobar domaćin koji dočekuje cenjenog gosta.

 

„Tako se ponašam prema ljudima koji me tuku kod kuće“, rekao je 23-godišnji Beker, čiji je bolni izraz lica tokom meča slao poziv za pomoć, što je Štih oberučke iskoristio.

 

"Za njega je pobeda bila kao moranje", rekao je Štih, koji je mlađi samo 11 meseci, ali i u zaostatku od 28 titula i gotovo 8 miliona dolara profesionalne zarade od Bekera. "Znam da je žarko želeo je me pobedi, možda je ipak precenio svoje mogućnosti danas".

 

"Nemam pojma šta mu se dogodilo, ali zapravo me nije previše briga. Stekao sam utisak da je, recimo to, pomalo sišao s uma. Uopšte nije znao šta da radi."

 

Beker, koji je u karijeri osvojio pet Grend Slem titula, danas nije nije imao svoj dan: kretao se i petljao po terenu, naglas pričao sa svojim reketom, promašivao forhend voleje koje bi obično pogađao.

 

Ovaj poraz mu je bio tek treći u 27 nastupa na Centralnom terenu i prvi od igrača koji nije Stefan Edberg, šampion iz 1988. i 1990. godine. Upitan koliko će mu trebati da prevaziđe ovaj poraz, Beker je priznao da je predosećao da će izgubiti čim je meč počeo.

 

"Moram vam reći", rekao je Beker. „Tokom meča sam znao da ako ne krene da greši, da ga neću pobediti, jer nisam imao dovoljno energije."

 

Ono malo energije koju je posedovao trošio je spašavajući gomilu brejk lopti do kojih je Štih dolazio na njegov servis. Beker, koji je na kraju spasio 12 od 16 brejk lopti, rezignirano je gledao kako Štih ispaljuje 15 asova i lako stiže do gemova na svoj servis.

 

Štih je dobio drugi set u tajbrejku servis vinerom i asom. Naterao protivnika da spašava 8 brejk lopti u trećem. Da bi nakon što je Beker, kod zaostatka od 4-5, ubacivši prvi servis na 30-40, oštrim kros-kort reternom odmah iskoristio svoju prvu meč loptu.

 

74281d6955833283c631d63f9d93b4e3.jpeg

Link to comment
Share on other sites

visina (u cm) najboljih igraca kroz decenije

 

  20s 30s
189  Vines
188  Tilden
186  Borotra
185  Crawford
185  Budge
183  Von Cramm
183  Perry
178  Richards
175  Lacoste
173  Johnston
173  Kozeluh
170  Riggs
170  Hopman
170  Nusslein
168  Cochet

 

  40s 50s
188  Kramer
188  Gonzales
185  Trabert
185  Seixas
185  Fraser
180  Sedgman
180  Drobny
179  Hoad

179  Olmedo
178  Cooper
178  Pietrangeli
173  Parker
170  Rosewall
168  Segura

 

  60s 70s
193  Smith
188  Ashe
183  Newcombe
183  Emerson
183  Gottfried
183  Tanner
182  Gerulaitis
182  Ramirez
182  Nastase
180  Borg
180  Vilas
177  Okker
177  Orantes
177  Roche
177  Connors
175  Kodes
173  Laver
170  Santana
168  Solomon

 

  80s 90s
196  Krajicek
193  Noah    
193  Ivanisevic
193  Stich     
191  Kuerten   
190  Mecir    
190  Becker   
190  Korda
190  Kafelnikov
188  Lendl     
188  Edberg  
188  Bruguera
185  Courier   
185  Sampras   
185  Henman   
185  Rafter    
183  Wilander    
180  McEnroe     
180  Agassi           
180  Muster      
175  Chang    
175  Rios     


193  Safin    
190  Moya       
188  Roddick   
188  Haas  
185  Federer   
183  Ferrero       
180  Nalbandian
180  Hewitt    
178  Davydenko
175  Ferrer    


198  Del Potro
198  Cilic     
196  Raonic    
196  Berdych   
191  Murray    
188  Djokovic  
188  Tsonga    
185  Nadal     
183  Wawrinka  
178  Nishikori


198  Medvedev
198  Zverev
198  Khachanov
196  Berrettini
193  Tsitsipas
188  Rublev
185  Thiem
185  Shapovalov

 

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Nisam znao ovo:

 

Quote

Na današnji dan 1975, nakon što je u finalu pobedio favorizovanog Džimija Konorsa, Artur Eš je postao prvi - i do dana današnjeg jedini - crnac koji je osvojio Vimbldon. 14 godina kasnije oboleo je od AIDS-a...

 

Edited by CheshireCat
Link to comment
Share on other sites

iz edicije, kraljevi dugovecnosti

 

 

Кen Rouzvel završava karijeru

 

Sidnej, 22. Okt. 1980.

 

Кenet Robert Rouzvel, priznat kao jedan od najvećih igrača svih vremena, osvojivši osam Grend Slem titula u singlu i svaku GS titulu u dublu po dva puta, sa 45 godina će u Melburnu okončati svoju večnu karijeru koja je trajala 30 godina!

 

Rodom iz Sidneja gde je napravio prve teniske korake, od početka 50-ih se takmiči na turnirima, i tri decenije kasnije još uvek je tu, najavljujući poslednje nastupe i povlačenje neposredno pre svog 46. rođendana.

 

Rouzvel je bio jedan od najboljih igrača sveta u amatersko doba pre nego što se priključio profesionalcima, a takođe i od početka Open ere 1968. godine, osvojivši 31 ATP titulu uprkos činjenici da je imao 33 i po godine kada je ona krenula u Bournmautu aprila te godine.

 

Rouzvel je prvi Grend Slem šampion Open ere, pobedivši Roda Lejvera u finalu Rolan Garosa tog proleća, a ujedno je i najstariji Grend Slem finalista (US Open 1974) i najstariji Grend Slem šampion (Australian Open 1972).

 

1977. godine Кen je i dalje bio rangiran među 20 najboljih igrača sveta, stigavši do polufinala Australian Opena sa 42 godine. Poslednju titulu osvojio je u novembru u Hong Кongu, tek nakon što je napunio 43 godine, kao drugi najstariji ATP šampion u Open eri posle Panča Gonzalesa.

 

Sa neverovatnom željom i posvećenošću igri, Кen Rouzvel će ostati na ATP turu do kraja godine, takmičeći se na tri predstojeća turnira kod kuće u Australiji, u glavnim teniskim centrima zemlje, Brizbejnu, Sidneјu i Melburnu, i okončati svoju neverovatnu karijeru, odigravši skoro 2300 mečeva na svim nivoima i osvojivši više od 130 trofeja tokom tri decenije.

 

 

Kenny&fidelio longevity

 

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, Milica said:

Gledam ovu Goranovu polunagu sliku i citam sve ove psovke i razbijene rekete i sve to na Vimbldonu... Novak nije ni blizu tog nivoa, a zamera mu se "prostacko ponasanje" na terenu i ono cepanje majice na AO.. Bice da ih ipak nesto drugo boli :classic_rolleyes:

 

Drugo je to vreme bilo, nisu nam bili ovoliko dostupni mediji da čitamo u sitna crevca šta je ko po belom svetu rekao i napisao o nekom teniseru. Ja mislim da nikad nisam videla neku Goranovu (ili bilo čiju od tenisera generalno) konferenciju za štampu osim mnoooogo kasnije kad su izbačene na YT. Tek je univerzalni pristup internetu sve to promenio, i to pošto smo se otarasili dial-upa. Ranije gledaš prenos ako imaš gde i posle pročitaš članak u novinama, i gotovo. 

Za većinu Goranovih "bubica" nisam ni znala osim onog što je bilo baš upadljivo na terenu.

 

U tom smislu današnjim sportistima je daleko teže i žive pod mnogo većim pritiskom, iako im je verovatno lakše da privuku sponzore.

 

 

Quote

Text pisao Bukovski lično 

Dežulović je sjajan, odličan tekst je napisao i o Bobu Falkenburgu kad je Novak osvojio W pre dve godine :classic_smile:

Edited by alcesta
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

jeste veseli dojce vele (clanak iz 2009) ali zanimljiva pricica o legendama nekih davnih vremena

.

 

 

Nemačka protiv SAD 1937: "Najveći teniski meč ikada odigran"

 

U nedelju je na Vimbldonu ispisana istorija, Rodžer Federer je oborio grend slem rekord. Ali u duelu Dejvis kupa 1937. između Nemačke i Amerike ulozi su bili veći za nemačkog barona Gotfrida fon Krama: Igrao je za svoj život.

 

"Tri izuzetna čoveka, svet spreman za rat i najveći teniski meč ikada odigran".

Ovo je priča o teniskom šampionu Gotfridu von Kramu, koji je bio potajno gej u Hitlerovoj Nemačkoj i njegovom protivniku Donu Badžu, najbolje rangiranom igraču SAD. To je takođe priča o von Kramovom gej američkom treneru Bilu Tildenu, koji je trenirao nacistički nemački tim protiv svoje zemlje u odlučujućem duelu Dejvis kupa 1937. Dojče Vele je razgovarao sa Maršalom Jonom Fišerom, autorom nedavno objavljene knjige.

 

DV: Zašto je Gotfrid von Kram bio toliko popularan među publikom? I zašto je on bio toliko važan nacističkom rukovodstvu?

 

Maršal Jon Fišer: Von Kram je bio izvanredan lik. Bio je privlačan, poznat po svom sportskom duhu i plemenitom poreklu, ali se uopšte nije tako ponašao.

 

Bio je visok, veoma zgodan, i veoma germanskog izgleda - plavokos, plavook - nacisti su ga smatrali za savršen model arijevskog sportiste. Tadašnji zvaničnici su, naravno, bili veoma zainteresovani za korišćenje sportskih figura u propagandne svrhe, kao što je bio slučaj i sa legendarnim bokserom Maksom Šmelingom npr. Ministar propagande Jozef Gebels je napravio veliki događaj od Olimpijskih igara u Berlinu 1936. proglasivši ih trijumfom Nemačke, pa je za sličan cilj mogao da mu posluži i Dejvis kup.

 

Bilo je još nekoliko "najvećih mečeva ikada" na Centralnom terenu Vimbldona - epski dvoboj Bjorn Borg - Džon Mekenro 1980. ili famozni maraton između Rodžera Federera i Rafaela Nadala prošle godine. Ali šta meč Badža i von Krama čini „najvećim ikada“?

 

Borg-Mekenro i Federer-Nadal bili su neverovatni teniski mečevi, ali šta je zaista bilo u pitanju, osim koji će multimilioner uzeti trofej na kraju? Bio je to samo tenis. U susretu Kram-Badž radilo se o osvajanju Dejvis kupa, što je značilo nadmetanje za slavu nacije, ali i ličnom ulogu za von Krama - igrao je za svoj život u predvečerje rata!

 

Takođe je igrao za režim kojeg se gnušao. Ispostavilo se da je Gotfrid von Kram gej koji igra za vladu koja progoni i pogubljuje ljude poput njega. Naravno, pratio ga je Gestapo. Imali su veliki dosije o njemu. Njegov ljubavnik je bio Jevrejin. Njegova supruga (oženio se prijateljicom iz detinjstva) bila je četvrtinom Jevrejka.

 

Gestapo mu je jasno stavio do znanja da će sve dok pobeđuje, i dok Nemačka sa njim bude imala priliku da osvoji Dejvis kup, biti siguran. Ali ako stvari na teniskom terenu ne budu išle baš najbolje, to možda neće biti slučaj. Na njega je vršen neverovatan pritisak.

 

Kako je protekao meč?

 

To je trebalo da bude formalnost za Badža, koji je dve nedelje ranije u tri seta počistio von Krama u finalu Vimbldona, pa su svi mislili da će Don lako dobiti ovaj meč i Amerikanci osvojiti Dejvis kup, ali je visoki Nemac tog dana odigrao sjajan tenis.

 

Osvojio je prva dva seta. Badž se vratio i osvojio naredna dva. U odlučujućem petom setu, Kram je poveo sa 4-1. U tom trenutku svi su mislili da će Nemačka pobediti, ali Badž se ponovo vraća i poravnava na 6-6. Radije ne bih otkrio kraj, bio je to izvanredan peti set.

 

Šta se dogodilo sa von Kramom nakon meča?

 

Bilo je neizbežno da, bez obzira na ishod duela, von Krama čekaju problemi. Putujući po inostranstvu i turnirima po svetu, sve otvorenije je ispoljavao otklon od nacista, a po povratku kući sa jednog putovanja 1938. uhapšen je i osuđen na zatvor zbog homoseksualnih radnji. Zbog dobrih veza koje je imao prošao je sa blažom kaznom. Većina homoseksualaca odlazila je u logore, ali je on u Berlinskom zatvoru proveo manje od godinu dana.

 

Da li je tada bilo opšte poznato da je von Kram homoseksualac?

 

Drugi igrači su znali, ali to nije bilo javno poznato ni nakon rata kada je von Kram igrao za Dejvis kup selekciju Zapadne Nemačke. Za (von Kramovog američkog trenera) Bila Tildena, ljudi su znali. Nije bio baš prefinjen kao von Kram.

 

Što se tiče Bil Tildena - danas je čest slučaj da strani trener vodi neku reprezentaciju. To viđamo u međunarodnom fudbalu. Ali uoči Drugog svetskog rata, ono što je Tilden uradio je delovalo izdajnički.

 

Bilo je neverovatno, ali ne zato što je Tilden bio stranac. "Big Bil" Tilden je bio dominantna figura svetskog tenisa tokom 1920-ih i praktično sam nosio Dejvis kup tim Sjedinjenih Država. Bio je i gej kada se o takvim stvarima nije moglo govoriti. Neverovatno da su ga nacisti angažovali, ne samo kao Amerikanca, već i gej Amerikanca, da trenira njihovu Dejvis kup selekciju.

 

Kako je Tilden, američki teniski idol, od svih ekipa završio kao trener nacističke Nemačke?

 

Tilden je želeo da trenira Amerikance godinama, čak im se nudio da to čini besplatno, ali su ga svake godine odbijali, verovatno se plašeći nekog mogućeg skandala zbog njegove homoseksualnosti. Pa kad su mu Nemci poslali ponudu, on ju je rado prihvatio.

 

Tenis je danas individualni sport čini se više nego ikad, igrate uglavnom za sebe nego li za svoju zemlju, i najvažniji su Grend Slem turniri - Njujork, Rolan Garos, Australian Open i Vimbldon naravno. Možete li objasniti značaj tadašnjeg Dejvis kupa?

 

Pa, naravno, još uvek imamo Dejvis kup, ali tada je to bilo mnogo značajnije. Svi veliki međunarodni turniri tada su takođe bili otvoreni samo za amatere. Tenis je tada bio mnogo veći u svetu sporta, a Dejvis kup čak i veći od Vimbldona.

 

Pro era u tenisu započela je 1968.

 

Gotfrid von Kram je preživeo rat, oženio se Vulvortovom naslednicom Barbarom Haton 1950-ih i postao uspešan uvoznik pamuka.

Nastradao je u saobraćajnoj nesreći na službenom putu u Egiptu 1976.

 

Bill Tilden se pokušao oprobati kao glumac u Holivudu, ali je nakon rata odslužio zatvorsku kaznu zbog homoseksualnih dela.

Zbog svojih ubeđenja, više nije igrao niti podučavao tenis.

Preminuo je od posledica moždanog udara 1953.

 

Intervju: Diana Fong

Urednik: Andreas Ilmer

05.07.2009.

www.dw.com

 

 

b91903baef1baad145c749632dfb8b16--baron.

 

 

s-l500.jpg

 

  • Like 2
  • Thanks 3
Link to comment
Share on other sites

Legenda kaze da je uoci tog meca, dok su se spremali da izadju na teren, Kram dobio telefonski poziv sa najviseg mesta. Badz je negde kasnije pomenuo da je "cuo" Krama kako se obraca Hitleru licno, ali Kram je to demantovao.

 

Drugi nemacki igrac te selekcije, sampion RG, Hajnrih Henkel je tokom II Svetskog rata zavrsio na Istocnom frontu i na zalost izgubio zivot.

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Fon Kram je bio legenda :heart: čovek je služio kao etalon za fer plej, meni je ovo omiljena priča vezana za njega:

Quote

What made von Cramm a rarity was his combination of tennis brilliance and a gentleman’s approach to competition, considered the arbiter of court etiquette and fairness. In the 1935 Davis Cup Inter-Zonal Final between Germany and the United States, von Cramm placed sportsmanship above victory. In a key doubles match against Wilmer Allison and John Van Ryn, von Cramm and partner Kai Lund had apparently won the match when both German players went for the same ball, von Cramm missing his swipe, but Lund connecting on his and nailing home a winner. When the umpire had announced Germany’s victory, von Cramm made a startling and astonishing confession. He said the ball had ticked his racquet before Lund’s shot, awarding the point to the Americans. The U.S. squad won the decisive set, 8-6. German captain Heinrich Kleinschroth was not pleased with von Cramm’s honorable decision, shouting, “You’ve disgraced your country.” Von Cramm had a stoic and non-committal response.

“When I chose tennis as a young man,” von Cramm was quoted in a 1993 Sports Illustrated article, “I chose it because it was a gentlemen’s game, and that’s the way I’ve played it ever since I picked up my first racquet. Do you think that I would sleep tonight knowing that the ball had touched my racquet without my saying so? Never, because I would be violating every principle I think this game stands for. On the contrary, I don’t think I am letting the German people down. As a matter of fact, I think I am doing them credit.”

https://www.tennisfame.com/hall-of-famers/inductees/baron-gottfried-von-cramm

 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

NAJBOLJI IKADA? : Slučaj gospodina Dona Badža, osvajača teniskog Grend Slema pre 50 godina

 

Bob Outs, LA Tajms

29. Maj 1988.

 

ZTUZZP7RNIL4UX65IH2VKBRVKQ.jpg

 

Trajekt u Dingmans Feriju je upravo otplovio sa ovog malog mesta. U njemu možete sresti visokog i vitkog bivšeg tenisera, verovatno najboljeg svih vremena.

Sa 73 godine, on živi mirno uz brdo od nasipa gde je Endrju Dingman dovozio svoj trajekt rekom Delaver iz Nju Džersija.

 

Davno to beše, danas Don Badž provodi svoje vreme daleko od očiju javnosti.

 

Najbolji svih vremena, kažete?

 

Pa, neki ljudi ne misle tako, naravno, ali mnogi misle, jer postoji nekoliko dobrih razloga koji Badža svrstavaju na sami vrh liste u odnosu na Bila Tildena, Roda Lejvera, Panča Gonzalesa, Bjorna Borga, Ivana Lendla ili bilo kog drugog tenisera.

 

Od Džeka Krejmera, bivšeg svetskog šampiona koji se i dalje smatra među četiri ili pet najboljih igrača ikada, zatražena je analiza.

 

„Ako bi svi teniseri danas imali po 25 godina, ne mogu da zamislim da bi neko dobio Badža“, kaže Krejmer, koji je detaljnije proučio svoj sport od verovatno bilo kog drugog tenisera.

„Kad god smo igrali s njim. . . bili smo primorani da menjamo svoju igru.”

 

„Veliki teniski šampioni bili su slični po mnogo čemu. Svi su pod pritiskom imali brzinu, srčanost i izdržljivost. Razlika je jedino u tome što je Badž imao najbolji paket - najpotpuniji napad i najkompletniju odbranu.”

 

Elsvort Vajns, takođe bivši šampion, više naginje Tildenu, kojeg zajedno sa Badžom navodi u svoja dva prva favorita, ali Džejn Mejko, bivši Badžov dubl partner u Dejvis Kupu, jedan je od mnogih koji smatraju Badža u onom što će uvek biti uzaludna priča ali i stimulativna vežba - upoređivanje šampiona iz različitih epoha.

 

U poslednje vreme to rade često jer je 1988. godina - 50. godišnjica značajnog teniskog dostignuća - Badžovog Grend Slema.

Godine 1938. današnji žitelj Dingmans Ferija postao je prvi teniser koji je osvojio nacionalna prvenstva Engleske, Francuske, Australije i Sjedinjenih Država u jednoj kalendarskoj godini.

 

Svega nekolicina ljudi je dominirala bilo kojim sportom načinom na koji je Badž vladao tenisom pre pola veka, u predvečerje Drugog svetskog rata:

 

--Osvojio je šest uzastopnih mejdžora, svih šest na kojima je učestvovao 1937-38, na tri kontinenta.

 

--Pobedio je u svih 12 odigranih mečeva Dejvis kupa, predvodeći američki tim koji je trofej doneo kući nakon 11 godina, zatim ga ponovo vodio do pobede 1938. godine, nakon čega je završio sa amaterskom karijerom i prešao u profesionalce.

 

Nekoliko meseci kasnije počeo je rat i Badžova sreća se odmah promenila.

Sa 23 godine čvrsto je sedeo na vrhu sveta upravo kada je on krenuo da se ruši.

Iako je 1939. godine kao profesionalac zaradio 148.000 dolara - više nego što su Džo Dimađo ili Ted Vilijams ikada zaradili u jednoj godini toga doba - i iako je bio aktivan igrač do 1946. godine, ostaće relativno malo primećen.

 

Umesto tenisa, rat je zaokupio svu pažnju javnosti. Većinu svojih vrhunskih godina kao sportista Badž je nosio maskirnu kaki opremu, nego li belu tenisku.

 

Štaviše, on je bio najveća teniska žrtva svog vremena, pre i posle rata, kada su amateri bili odvojeni od profesionalaca.

 

Možda će zvučati čudno, ali tada nije bilo mnogo internacionalnih turnira. Današnja Open era je krenula tek kad je Badž napunio 53 godine, kada se Vimbldon konačno rešio tradicionalnih stega amaterizma. To je bilo 1968. godine.

 

U Badžovo vreme:

 

-Učešće na svim velikim turnirima od Vimbldona do Forest Hilsa (US Open) bilo je ograničeno za muškarce i žene koji su, navodno, bili amateri.

 

-Igrači su u suštini bili primorani postati profesionalci, da bi se mogli otisnuti na turneje kako bi od sporta u kojem su briljirali zaradili pošten dolar.

 

Rezultat toga je da Borg, na primer, kao šampion u Open eri, ima trenutnu neto vrednost od 40 miliona dolara, dok Badž živi u Dingmans Feriju.

 

Svaka fotografija neizmerno nadarenog Badža koji igra amaterski tenis je nepotpuna bez fusnote koja bi trebala glasiti otprilike ovako: „Na svom vrhuncu - igrao je vezanih ruku i sa povezom preko očiju“.

 

Uzimajući u obzir četiri stvari - njegovu tenisku veštinu, njegove grend slem nastupe, rat koji je počeo kada je bio broj 1 i bogatstvo kojeg se nije mogao domoći dok je igrao u zloglasnom dobu „šamatera“ - Badž je bio ako ne najbolji, onda sigurno najviše oštećen igrač od svih šampiona belog sporta.

 

Ali on sebe nikada nije smatrao nesrećnim.

 

 

CRVENI PASULJ

 

Ljudi iz tenisa koji posećuju Badža kažu da izgleda zadovoljnije na svojoj parceli u Dingmans Feriju od, recimo, Džona Mekenroa, koji je zarađuje oko 4 miliona dolara godišnje. U svakom slučaju, Badž izgleda srećnije.

 

Ostao je vedar kao i pre 50 godina, kada je bio jedan od najprepoznatljivijih sportista sveta - crveni pasulj u dugim belim pantalonama. Kao kralj tenisa 1930-ih, uvek je više voleo pantalone nego šorc. Rumenog lica, pegav, guste jarko crvene kose, Badž je tada težio samo 70 kilograma, iako je bio visok 188 cm.

 

Poslednjih se godina popravio na oko 80 kg, a ono što je ostalo od crvene kose sada je ružičasto bela. Odličnog je zdravlja.

 

Rođen je u Ouklandu, Kaliforniji, kao Džon Donald Badž, drugi sin i treće crvenokoso dete dvoje daktilografa - jednog od njih crvenokosih, oboje škotskog porekla - koji su radili zajedno za novinsku kuću iz San Franciska.

 

Badž će uskoro postati deda. Ima dva oženjena sina. Njegova druga žena, Lorijel, ćerka ministra koja je postala njujorška manekenka, takođe ima sina.

 

Don i Lori sa tri druga bračna para ponekad su zajedno za Božić u Dingmans Feriju, koji ima most sa naplatnom rampom (50 centi) - jedan od retkih mostova u privatnom vlasništvu - plus poštu, i ništa drugo. Ali kada zimi padne sneg, teško ćete pronaći idiličniji kutak za odmor.

 

Dingmans Feri je malo mestašce u Pensilvaniji, koje se nalazi na 1.000 stopa nadmorske visine, u podnožju Pokono planina, a Badžovo imanje od 2 hektara, zvano Fajertorn zbog obilja divljih ruža, nalazi se na brdu sa veličanstvenom šumom iza i svetlucavim jezerom Silvendejl ispred.

 

Skoro sve okolne vikendice su zatvorene i nenastanjene tokom zime, osim Badžove, koja je zapravo drvena vila sa mnogo soba, iako je prvobitno bila brvnara. Nakon što su je Don i Lorijel kupili od njenih roditelja pre 20 godina, dopunili su je nekim stvarima, uključujući osam telefona i veliku spavaću sobu sa prozorima na sva četiri zida, i zavesama na električni pogon.

 

„Možda takve sobe nema ni u LA-u, čak ni Bel Er-u“, kaže Badž, koji je nekada živeo u Bel Er-u. Tih godina je, Dirdri, njegova pokojna prva supruga, bila pisac i urednik u Los Anđelesu. Preselili su se na istok šezdesetih godina kada je prihvatila posao za časopis Look u Njujorku.

 

"Klima u LA-u je bolja nego ovde", smatra Badž. "Ali ne i pejzaž."

 

Ovo je bilo najuočljivije prvi put kada su Don i Lorijel bili zavejani snegom u Fajeretornu. Te godine, tek što su se doselili, nisu ih mimoišle smetnje u telekomunikacijama. Zbog toga su održavli vatru nekoliko dana, nadajući se da će dimnim signalima privući nečiju pažnju.

 

Kada to nije uspelo, jedno jutro su obuli čizme i otišli do poštanskog sandučeta, što je otprilike jedan blok ispred kuće, i ostavili poruku poštaru: „Upomoć! Prokopajte nam put odavde."

 

I neko jeste, reče Badž, tačno na vreme.

 

Don Badž je hobista sa dobro opremljenom radnom sobom u susednoj gostinjskoj kući i sam je napravio veći deo nameštaja. Takođe je izgradio dugačke, zakrivljene zidove od kamena na koje se naslanjaju terase, sa kojih se pruža pogled - dole na jezero i gore ka planinskoj šumi.

 

U Fajeretornu možete raditi praktično sve osim igrati tenis. Najbliži teniski teren, koji Badž retko posećuje, udaljen je 5 milja. Ipak, i dalje ga igra tokom godine, kada je na putu. Njegov raspored uključuje angažmane i predavanja - naknada je 1.000 dolara plus troškovi - turnire poznatih ličnosti, i još neke počasne funkcije. Jedne godine on i Lorijel bili su kod kuće svega šest nedelja.

 

Dingmans Feri je udaljen 90 minuta automobilom, severozapadno od njujorških aerodroma, odakle Badžovi putuju po svetu. U Sjedinjenim Državama obično se voze, čak i do Kalifornije, u dobro održavanom kadilaku iz 1976. koji je već prešao 227.000 milja.

 

Badžova registarska tablica je G-SLAM, što se fino uklapa u 50. godišnjicu njegovog grend slema. Bio je, ili će biti, počasni gost na sva četiri turnira, počev od Australije ovog januara i prošlonedeljne posete Francuskoj.

Sledećeg meseca, stanica je Vimbldon.

 

 

ČETVOROČASOVNI SLEM

 

Kada su svi mečevi Dejvis kupa odigrani 1937. godine i kada je trofej vraćen tamo gde je, po mišljenju amerikanaca, pripadao, Don Badž se uputio u Ouklend, na jednomesečni odmor kod kuće. U to vreme, Badž je u pauzama između turnira, uglavnom živeo sa roditeljima.

 

Danas bi verovatno osvajač Dejvis kupa posetio Rivijeru ili Karibe, gde bi se izležavao dan ili dva, brojeći svoj novac. Tokom Badžovih sezona, šampioni nisu zarađivali milione, pa čak ni hiljade, već karte za voz do kuće. Pa su kućama i išli.

 

Jednog popodneva u jesen 1937, lenjo se ljuljajući na svom tremu i sa nosom u knjizi - teniskom almanahu - Badž je primetio da Tilden nikada nije osvojio prvenstvo Francuske. Čitajući dalje, saznao je da šampioni Vimbldona ne pobeđuju u Australiji. Povrh toga, znao je i da mnogi američki šampioni, nikada nisu pobedili nigde drugde.

 

Dok je Badž čitao i istraživao, najednom mu je sinulo. Niko nikada nije osvojio sva četiri mejdžora iste godine! Razmišljao je, nekome će jednom i to poći za rukom, zašto ja ne bih bio prvi?

 

Te noći je sanjao o tome, odmah ujutro rešivši da izvrši invaziju na Australiju. Već sledećeg dana je nagovorio Mejkoa da krenu zajedno.

 

I dok su se tako Kalifornijiani spremali da u Rouz Bolu ugoste Alabamu 1938, Badž je na otvorenom moru plovio ka drugoj vrsti sudbine.

 

Pedeset godina kasnije, kada su Badž i njegova supruga ove zime krenuli u Australiju, stigli su tamo za nekoliko sati avionom. Tridesetih godina to je značilo tronedeljnu plovidbu brodom.

 

Najzanimljivija stvar u vezi Badžovog Grend Slem-a je to što je na sva četiri turnira u finalima pobeđivao za vremenski period od jedva četiri sata ukupno.

 

On je 1938. godine redom:

 

- U finalu Australije u januaru pobedio u Adelejdeu za 47 minuta, savladavši domaćeg igrača Džona Bromviča, 6-4, 6-1, 6-2.

 

- Postao prvi Amerikanac koji je osvojio titulu na šampionatu Francuske, pobedivši Roderiha Mencela iz Čehoslovačke za 58 minuta na Roland Garrosu u junu. Rezultat je bio 6-3, 6-2, 6-4.

 

- Ostvario het-trik na Vimbldonu u julu, osvojivši titulu u muškom dublu sa Mejkoom i mešovitom dublu sa Alis Marbl. Za manje od sat vremena efektivne igre u finalu singla isprekidanog kišom, Badž je tukao Britanca Bani Ostina, 6-1, 6-0, 6-3.

 

-Ponovio je još jedan het-trik sa istim partnerima u septembru u Forest Hilsu. U finalu singla, ispustivši set, Badž je na kraju dobio svog drugara Mejkoa, 6-3, 6-8, 6-2, 6-1.

Kao prvi ne-nosilac koji je stigao do finala u Forest Hilsu, Džejn Mejko je, kao i Badž, igrao najbolji tenis u karijeri te 1938. godine.

 

Samo je još jedan čovek osvojio ova četiri teniska turnira u jednoj godini - Rod Lejver, koji je to učinio kao amaterski 1962, i ponovio kao otvoreni šampion 1969. Uprkos tome, Badžov Grend Slem se ponekad previđa ili minimizira. Neki smatraju da Badž nije imao dostojne protivnike 1938.

 

Tokom jednog Badžovog predavanja pre neki dan, muškarac star oko 25 godina ga je upitao: „Dajte, gospodine Badž, priznajte. Zar nije bilo lakše osvojiti Gren Slem u vaše vreme?"

 

Blago se osmehnuvši, Badž je odgovorio: "Ako je bilo tako lako u tridesetim i četrdesetim godinama, kako to da niko drugi to nije učinio?"

 

Dobro pitanje. Badž je kasnije dao još jedan odgovor, koji verovatno nikome ne bi pao na pamet. "Nisam samo osvojio Grend Slem", rekao je. "Već sam ga i utemeljio."

 

Sa druge strane, u tridesetim i četrdesetim godinama, da ne spominjemo pedesete i rane šezdesete, malo dobrih igrača je ostajalo na amaterskom nivou, osvajajući grend slem trofeje iz godine u godinu. Da bi zaradili od tenisa, morali su preći u profesionalnce.

 

Šampioni Fred Peri i Elsvort Vajns, na primer, koji su postali profesionalci ranih 30-ih, su mogli Badžu zadatavati probleme 1938.

 

Međutim, godinu dana kasnije, kada su se sva trojica nadmetali kao profesionalci, Badž je pobedio obojicu. Na državnoj turneji od 39 mečeva, Badžov skor sa Vajnsom je bio 22-17. Zatim u 36 susreta sa Perijem, takođe 1939, Badž završava sa ubedljivih 28-8.

 

Takođe je zabeleženo da 1940. godine, kada je Badž imao 25 godina, i dalje bio u top formi, nije bilo tenisera na svetu koji bi ga mogao savladati. Ali nažalost, turneja 1940. je otkazana zbog nedostatka turnira i takmičara. To je bilo nekih 40 godina pre nego što je 25-godišnji sportista sa Badžovim talentom mogao očekivati da će lako zaraditi 4 ili 5 miliona dolara - od zvaničnih nagrada ili u kovertama ispod stola - u periodu od 12 meseci.

 

Početkom 1941, Badž je sa 26 godina i dalje bio najbolji, ali je imao samo dve mogućnosti. Mogao je da sedi kod kuće u Ouklendu, ili da krene na turneju širom zemlje sa Bilom Tildenom - koji je te godine napunio 48 godina. Izabrao je Tildena.

 

 

KLJUČ: RANI UDARAC

 

Po mišljenju nekih ljudi iz sveta tenisa, Badžovo najveće dostignuće nije bio Grend Slem iz 1938, već trijumfi nad Vajnsom i Perijem 1939, u njegovoj debitantskoj profi sezoni. Nasuprot njemu, većina amaterskih šampiona su započinjali svoju profesionalnu karijeru tako što su gubili od iskusnijih starosedelaca, kao što je to bio slučaj sa Gonzalesom i Perijem, ili kasnije kada su se priključivali Rigs, Rouzvel, Hoad i Lejver, između ostalih.

 

Krejmer, Vajns i Tilden nisu. Njih trojica i Badž su od početka nizali pobede u profesionalnoj konkurenciji. Rod Lejver je, na primer, neposredno nakon svog amaterskog grend slema 1962, izgubio prvih 10 ili 12 profesionalnih mečeva od Panča Gonzalesa.

 

Jednog dana početkom turneje 1937, kada je zamoljen da bude glavni sudija na meču Vajns-Peri, Badž je dobio lekciju koja mu je na neki način oblikovala ostatak karijere.

 

Elsvort Vajns, koji je sa 19 godina pobedio na Forest Hilsu, je važio za najjačeg udarača među teniserima. Bio je takođe nekoliko godina mlađi od Freda Perija, koji se sasvim dobro držao uspešno vraćajući Vajnsove plotune.

 

„Nisam mogao da verujem“, priseća se Badž. „Mislio sam da će ga Vajns ubiti. Zatim sam pogledao gde stoje, Vajns je bio 5 stopa iza osnovne linije, a Peri samo pola koraka. Bio je to odličan i izjednačen meč."

 

To se zbilo godinu pre Badžovog grend slema.

 

„Odlučio sam da promenim igru“, rekao je. "Moj ideja nakon tog sudijskog meča je bila da napadam kao Vajns i da se branim kao Peri."

 

Ključ je bio pokupiti loptu rano, još u penjanju.

 

Ovo će zapravo biti ključ Badžove dominacije u tenisu - njegova sposobnost da loptu udari rano i direktno, bekendom ili forhendom, i top-spinom sa obe strane, je pošalje duboko u polje protivnika. Ovo zahteva neverovatnu brzinu, gotovo savršene udarce i hrabrost da se konstantno stoji unutar ili na osnovnoj liniji.

 

"Ljudi pričaju o Badžovom bekendu", kaže Džek Krejmer, koji je vodio profesionalni tur mnogo godina pre teniske Open ere. „I istina je da je imao najbolji bekend ikada.”

 

„Ali ono što ga je činilo skoro nepobedivim je njegov ritern protivničkog servisa - prvog ili drugog - sa obe strane. Stajao je unutar osnovne linije - čak i protiv Vajnsa - i maltretirao rivale svojim riternom."

 

Kako je iko mogao zbuniti Vajnsa ili Krejmera povratnim udarcem prvog servisa sa osnovne linije?

 

"Rođen sam kao ambidekster", govorio je Badž, koji je kao dečak u Ouklendu više voleo bejzbol i fudbal, uglavnom se ne zanimajući previše za tenis do svoje 15 godine.

 

Seća se da je jednog popodneva kao desetogodišnji klinac, na bejzbolu otkrio da je bio najproduktivniji kada je loptu bacao desnom a udarao levom rukom.

 

"Tenis igram desnom rukom, naravno", kaže Badž. „Ali je zato moj bekend zasnovan na mom osećaju levorukog bejzbol udarača.

 

Ipak, on se zalaže protiv dvoručnog bekenda.

 

„Žao mi je dece koja tako igraju“, rekao je. "Veoma je teško igrati na taj način i istovremeno uspešno pokrivati čitav teren."

 

 

REŠAVANJE PROBLEMA

 

Džez bend Tomija Dorsija, sa Frenkom Sinatrom kao mladim vokalom, bio je na pozornici hotela Nju Jorker one noći kada je Don Badž, u Medison Skver Gardenu, započeo svoju profesionalnu tenisku karijeru pobedom nad Vajnsom.

 

Dorsi, koji je bio Badžov prijatelj, ga je ponekad zvao da sedne za bubnjeve tokom nastupa, koje je svirao kao klinac i što mu je inače bio jedan od hobija.

 

Vreme džeza je prošlo, ali nije zaboravljeno od strane ovog ljubitelja i kolekcionara iz Dingmans Ferija. On se družio sa Beni Gudmenom, Arti Šoom, braćom Dorsi i drugim poznatim džezerima toga doba.

 

Kao i većina vrhunskih sportista, Badž je brzo reagovao na izazove. Na sličan način kako je nekad razrešavao protivnike, danas rešava društvene igre. Jedna od omiljenih mu je bekgemon (tavla), koju igra skoro svakog popodneva u svojoj sobi iznad garaže.

 

Bekgemon tabla, koju je sam napravio, je postavljena pored velikog prozora sa pogledom na jezero Silvendejl, a on često igra sa Lorijel u 1 dolar po partiji.

 

„Raskusuramo se na kraju meseca“, rekao je, nevoljno dodajući: „Prošlog meseca sam joj morao platiti.“

 

Odbio je da kaže koliko.

 

Posetioci doma Badžovih otkriće da džez zvuči najbolje u njihovoj prostranoj dnevnoj sobi.

 

Zvučnici su visoko na jednoj od trofejima dobro popunjenih polica - svaki zvučnik na počasnom mestu pored dva dobro ispolirana Vimbldonska pehara.

 

Na zidu ispod njih je galerija sportskih fotografija iz 1940-ih, sa odabranim društvom, podsećajući goste da je Badž bio savremenik nekih od najvećih američkih sportista - Dimađo, Vilijams i Bob Feler u bejzbolu, Džo Luis u boksu, Henk Luiseti u košarci, a Semi Bau i Bob Voterfild u američkom fudbalu, između ostalih.

 

Na teniskom terenu, kaže Badž, Tilden je rešavao probleme poput Dimađa, dok je Vajns bio poput Vilijamsa.

 

„Vajns je bio najbolji igrač kojeg smo ikada imali“, rekao je Badž. „Kad bi promašio servis za koji inč, ne bi se previše obazirao."

 

 „Tilden je bio drugačiji. Taj bi učinio sve da te pobedi."

 

Kao što bi i Badž.

 

 

„MIKSOVANJE“

 

Tilen i Badž. Verovatno dvojica najboljih ikada. Ko je treći?

 

„Samo bi još jedan igrač u poslednjih 50 godina, Džon Mekenro, mogao igrati na tom nivou“ kaže Badž. „Pod uslovom da je rođen sa malo većom željom za tenisom i da je u nešto boljoj kondiciji.“

 

Badž je pobeđivao u nekim od svojih najvećih mečeva tako što je bio spremniji i agresivniji igrač u petom setu protiv iznurenih protivnika.

 

Ko bi pobedio da su Tilden i Badž bili vršnjaci i sretali se u istim godinama?

 

"Badž bi dobio Tildena na mreži", tvrdi Džek Krejmer, koji je osam godina bio u svetskom vrhu tenisa, 1946-47 kao amater, a 1948-53 kao profesionalac.

 

 „Tilden je voleo da tuče sa osnovne linije, odatle krećući na vas. To je bila njegova igra. Ali i Badž je mogao da igra na taj način. Mogao je igrati Tildenovim stilom a da ga Tilden ne ugrozi."

 

„Na prvu kraću loptu Badž bi se našao tu. To bi bila razlika."

 

Drugim rečima, Badž je bio svestraniji igrač. Krejmer kaže da je Badž na svom vrhuncu bio u stanju da pobedi bilo koga jer bi mogao da se efikasno odbrani od svakog napada a da se pri tom malo ko mogao nositi sa njegovim ofanzivnim arsenalom.

 

"Imao je sposobnost da kontroliše igru protiv sjajnog defanzivca ili odličnog agresivnog udarača", rekao je Krejmer. "(Čak ni u kasnim 30-im) niste mogli da nakon servisa izađete na mrežu protiv Badža zbog dubine njegovog riterna - sa obe strane.

 

Badž je, podsećajući se, rekao da je sve to usavršio uzimajući tri meseca pauze godišnje da bi vežbao svaki udarac i potez koje je smatrao nešto slabijim.

 

"Moja igra se uglavnom svodila na miksovanje", rekao je. „Na primer, bez obzira s kim sam igrao, išao sam na mrežu, zatim se vraćao pozadi. Uvek sam mislio da je „mešanje“ tajna uspeha u svakom sportu, osim možda u golfu i bilijaru.

 

"U tenisu su potrebni sati i meseci vežbe da biste savladali svoje slabosti i dobili sveobuhvatnu igru. Ali danas postoji toliko mnogo turnira da niko više ne vežba."

 

 „Naravno, ne možete kriviti (današnje tenisere) što igraju previše često i premalo vežbaju udarce. Tu je sav taj novac kog treba juriti."

 

Kao što kaže Krejmer, ovo znači samo jednu stvar u vezi Badža: On je i dalje broj 1.

 

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...

Par zanimljivosti u vezi tog Badzovog pohoda na titule 1938. AO i Vimbldon je dobio bez izgubljenog seta, dok je na USO izgubio samo jedan, gore u tekstu pomenuti, set u finalu. Na RG je izgubio "cak" 3 seta, a tada je ujedno i bio najblizi porazu i to protiv naseg igraca, Franja Kukuljevica, protiv koga je morao igrati 5. set nakon vodjstva od 2-0. Zanimljivo je i da je na RG u polufinalu pobedio Paladu, a na Vimbldonu takodje u polufinalu Punceca. Takodje na RG nije bilo dvojice igraca koji su uzimali titule prethodnih godina, Krama i Henkela.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

da, Badz se tog leta nakon vimbldona zajedno sa dubl partnerom otisnuo na turneju po kontinentalnoj evropi igrajuci pozivne i revijalne meceve, prevashodno da bi se ucario koji dinar jer su tadasnje turnirske nagrade za amaterske igrace bile simbolicne i smesne.

tako se obreo i kod nas, verovatno na nagovor nasih musketara (Kukuljevic Palada Puncec Mitic)

 

 

--------

 

 

Badž i Mako su stigli u Beograd 11. jula i trebalo je da igraju sledećeg dana, ali je nastao spor oko toga da li će se mečevi igrati u Beogradu ili Zagrebu.

Odlučeno je da se prva dva dana igra u Beogradu, a poslednjeg u Zagrebu.

 

Jaroslav Drobni, koji je iz Praga doputovao sa Badžom i Makom, je takođe uzeo učešća u ovom događaju.

 

12-14 July 1938.

Exhibitions in Yugoslavia

 

day 1 (Belgrade)

Kukuljevic d. Budge 15-13, 7-5

Puncec d. Mako 4-6, 6-3, 9-7

Budge/Mako defeated Kukuljevic/Drobny 6-2, 6-2

 

day 2 (Belgrade)

Budge d. Puncec 6-2, 6-2

Drobny d. Mako 3-6, 6-1, 6-3

Puncec/Kukuljevic defeated Budge/Mako 6-2, 1-6, 7-5, 6-4

 

day 3 (Zagreb)

Puncec d. Budge 3-6, 6-3, 6-1

Mako d. Mitic 6-4, 6-1

Budge/Mako defeated Puncec/Kukuljevic 8-6, 6-4, 6-4

 

Amerikanci su odmah potom produžili vozom za Pariz.

 

Mesec dana ranije Bil Tilden je pomenuo ove jugoslovene u svom novom izdanju knjige "Aces, Places and Faults":

 

"Grupa mladih igrača, posebno tri zvezde Dejvis kupa, Pallada, Punjec i Kukuljevic, podigli su tenisku igru u Jugoslaviji iz kolotečine, uspevši je na najveći šampionski nivo. Pallada i Punjec su dobri igrači sa osnovne linije, dok je Kukuljevic izraziti volej igrač sa odličnom servom."

 

 

BADŽ I MAKO ODLIKOVANI

 

San Pedro News 15. july 1938.

 

BEOGRAD. (jP) Princ Pavle, regent od Jugoslavije, dodelio je medalje Američkim teniskim asovima, Donu Badžu i Dženu Makou, nakon trodnevne revije egzibicionih mečeva koja je okončana juče. Uručeni su im Jugoslovenski oficirski krst i orden Svetog Save.

 

 

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

evo, posto je aktuelan year-end #1 , jos malo o doskorasnjem rekorderu..

1998. je poslednja Pitova sezona koju zavrsava kao prvi igrac planete,

i to sa 'tek' 4 titule na kontu, tri manje i 1 velike: Filadelfija (500) Atlanta (250) Vimbldon (GS) Bec (500)

 

.

 

Samprasova šestica kao br. 1

 

27. NOV. 1998.

 

Nakon što je i poslednja prepreka nestala u četvrtak, Pit Sampras je ostao usamljen na teniskom tronu ostavivši iza sebe Džimija Konorsa.

 

spl2701.jpg

 

Šestu godinu za redom Sampras će završiti sezonu na 1. mestu, pretekavši Konorsa, kome je to polazilo za rukom od 1974. do 1978. Načinom na koji je ove nedelje igrao na završnom ATP turniru u Hanoveru u Nemačkoj - ubedljivo pobedivši na sva tri meča u grupnoj fazi - očuvanje prvog mesta je izgledalo kao neminovnost.

 

Ali to je postalo zvanično tek u četvrtak, kada se njegov jedini preostali konkurent za poziciju br. 1 na kraju godine, Marselo Rios iz Čilea, povukao sa turnira zbog povrede donjeg dela leđa. Rios, koji je morao da dobije najmanje dva meča u svojoj grupi da bi ostao u konkurenciji, poražen je već u premijernom duelu od Tima Henmana iz Engleske.

 

Sampras je ovo dostignuće proslavio u četvrtak uveče sjajnim nastupom protiv Karola Kučere, pobedivši Slovaka sa furioznih 6-2, 6-1, za svega 45 minuta igre.

 

Nakon meča je dobio tortu u obliku broja 6 sa teniskom lopticom unutar kruga šestice. Šampanjac se sipao - dobar deo iznad Samprasove glave. On je, pak, njime istuširao direktora ATP tura Marka Majlsa i promotera turnira Iona Cirjaka.

 

"Mislim da mi to nije predstavljalo preveliki pritisak", rekao je Sampras u Hanoveru. „Ovo je ipak znatno drugačije od osvajanja Vimbldona ili US Opena. To je više karijerno dostignuće.”

 

„Posle Njujorka, gde sam ostao kratakih rukava, shvatio sam da ću morati da igram više. Ovde u Evropi sam šest nedelja i vredelo je truda. To je bilo potrebno da bih ostao na mestu gde sam i bio. Morate se posvetiti i žrtvovati, a to radim tokom cele svoje karijere."

 

Ovaj rekord je velika nagrada za njegovu doslednost, kao i sposobnost izbegavanja ozbiljnijih povreda. Sampras ga je dodatno začinio, osvajavši bar jednu od četiri grend slem titule u svakoj od šest sezona. U dva navrata je osvojio dve. Ove godine je peti put osvojio Vimbldon, rekavši da je to bila prekretnica sezone.

 

Da je Čileanac eventualno preoteo broj 1 od Samprasa na kraju godine, za neke bi to možda delovalo nezasluženo. Rios, koji je ove sezone na šest nedelja prekinuo Samprasovu vladavinu na prvom mestu, nije osvojio grend slem titulu.

 

Tokom ovih šest godina, Pistol Pit je morao da se brani od mnogih izazivača. Pet različitih igrača je za to vreme završavalo na 2. mestu svetske rang liste: Rios ove godine, Patrik Rafter 1997, Majkl Čeng 1996, Andre Agasi 1994. i 1995. i Mihael Štih 1993. Poslednji čovek pre Samprasa koji je godinu završio na prvom mestu je bio Džim Kurijer 1992.

 

Samprasu je zasmetalo što ovo ostvarenje nije privuklo veću pažnju.

 

„Ovom rekordu teško da će neko prići u budućnosti“, rekao je. „Zato je na neki način pomalo razočaravajuće što ovde nije bilo više američkih medija. Ljudi koji su bili broj 1 znaju koliko je teško tu opstati."

 

„Kada to uradite šest godina . . . ljudima koji poznaju tenis je jasno da verovatno nikada nećete videti oboren rekord sličan ovom. Zato sam ove godine stavio veliki naglasak na to. . . . Bilo je razočaravajuće za mene kao Amerikanca koji je srušio rekord drugog Amerikanca, što ovde nema više naših novinara. Jer se to možda više nikada neće ponoviti. Znam da Hanover nije Vimbldon, ali i dalje je sjajna priča."

 

Ranije tokom godine, Sampras je izjavio da nije opsednut osvajanjem Otvorenog prvenstva Francuske, kao i da se nije fiksirao samo na jedan određeni cilj. To se očito promenilo ove jeseni, nastupajući na šest uzastopnih nedelja u Evropi - igravši toliko turnira za redom prvi put još od 1990.

 

Sama potera je bila fascinantna i neobična. Boris Beker mu je džentlmenski ustupio svoj vajld kard u Beču, da bi mu Sampras zahvalio trijumfom u Austriji. Takođe je i zadobio povredu leđa usred svoje evropske avanture.

 

„Tokom četvrte, pete i šeste nedelje ovde, sve se svodilo na tu trku“, rekao je. „Svaka konferencija za štampu i intervju su se uglavnom bavili time. Činjenica da sam ovde šest nedelja, nešto što nikada nisam radio, samo mi je pokazalo, kao što je pokazalo i svima, da je zaista važno.”

 

Ipak, konačan trenutak trijumfa nije došao na teniskom terenu u četvrtak. Sampras je bio svestan Riosovog zdravstvenog stanja, svog jedinog preostalog takmaca za mesto broj 1.

 

„Sedeo sam u svojoj sobi, jeo špagete i na TV-u video da se povukao“, kaže Sampras. „Ironično je. Mislio sam da ću morati da trijumfujem na turniru ili pobedim u još par mečeva ili tako nešto, a evo, sedeo sam u hotelskoj sobi i tako saznao."

 

Sa već obezbeđenim polufinalom na turniru koji je osvajao četiri puta, izašao je na teren i samleo Kučeru.

 

U polufinalu mu se pridružio Henman, koji je prošao dalje savladavši Aleksa Koreču, 7-6 (7-4), 6-7, (4-7), 6-2.

 

Britanac Greg Rusedski, koji je uskočio umesto Agasija, nakon što je Andre zbog povrede leđa odustao u sredu, pobedio je u drugom meču dana još jednog Španca, Alberta Kostu, 7-6 (7-5), 6-1.

 

Ali dan - i noć - pripadaju Samprasu, koji je izjavio da se odavno nije osećao tako opušteno na terenu.

 

"Danas je očigledno bio sjajan dan i samo sam se malo zabavio", rekao je. „Igrao sam dobro cele nedelje i večeras želeo da ostanem fokusiran. Odigrao sam malo bolje nego što sam očekivao."

 

Nije iznenađen time što ga niko u Nemačkoj još nije upitao za mogućnost da i sedmu godinu za redom završi na prvom mestu. Sampras se nasmejao, rekavši: „Ne, hvala Bogu“.

 

Želi da uživa u broju 6 . . . bar neko vreme.

Link to comment
Share on other sites

Samo da malo "ispravim" tekst, Sampras je u tom nizu od 6 godina kao broj 1, u 4 sezone osvajao po 2 GS, 2 puta AO i Vimbldon (1994 i 1997) i 2 puta Vimbldon i USO (1993 i 1995). Ukupno je uzeo 10 GS, 5 Vimbldona, 3 USO i 2 AO. U tom periodu drugi po broju GS trofeja su Agasi, Rafter i Brugera sa po 2. 8 igraca je uzelo po 1 GS.

 

Na ovom zavrsnom Mastersu u finalu su igrali Spanci, Koreca je dobio Samprasa u polufinalu, a Moja Henmana. U finalu je Koreca dosao do najvece titule u karijeri preokrenuvsi 0-2.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

da, ova torta mu je udeljena pre polufinala sa Korecom 🙂

preko 20 meceva za tih mesec i nesto dana je na kraju doslo na naplatu...

u sledece 2 god. je sa proredjenijim rasporedom nabrao jos nekih 30-40 nedelja na tronu.. ali nedovoljno za jos neki Y.e n.1

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...