Istorija tenisa

[Besni lala]

Jedno od objašnjenja ...

 

Zašto se poeni u tenisu računaju 15, 30 i 40?

 

 

Možda ste se nekada zapitali otkud ono čudno brojanje bodova u tenisu. Zašto se neko potrudio da dobije tako neuobičajene kombinacije rezultata kao što su 15-0, 30-40, deuce (đus) … zašto ne 1-0, 2-3? Odgovor leži u istoriji igre. Ustvari postoji više mogućih odgovora vezanih za istoriju tenisa.

Prvi datira iz vremena u kome je tenis otprilike i počeo da dobija formu koju ima danas (19. vek), kada su na nekim od stadiona za brojanje korišćeni semafori u obliku časovnika. Svaki poen je označavan pomeranjem kazaljke za jednu četvrtinu kruga, gde je pun gem osvajan kada kazaljka obiđe čitav krug na semaforu. Poeni su brojani slično kao što se očitava vreme sa časovnika, i tako je dobijena sekvenca bodova 15-30-45-60. Ali otkuda onda 40?

Za razrešenje ove misterije potrebno je otići vek ranije u prošlost, Francusku neposredno pre revolucije u vreme kada je jedna od najpopularnijih igara kako kod plemstva tako i običnih ljudi bila jeu de paume (igra dlanova) … u svakom smislu preteča današnjeg tenisa. Igra je toliko bila popularna, da je neposredno pre 1789. samo u Francuskoj bilo više od 1000 terena igre u kojoj je cilj bio da se po gemovima i setovima osvajaju poeni tako što se šakom udara loptica unutar delova terena razdvojenih mrežom.

 

 

Teren je bio dimenzija 90 stopa dužine (2 x 45) i 45 stopa širine. A brojanje … ono je bilo slično današnjem, mada u neku ruku i znatno očiglednije. Naime, server bi se nakon prvog osvojenog poena približio mreži za 15 stopa, nakon drugog za još 15, a nakon trećeg za 10 (nije mogao za 15 jer bi se zakucao u mrežu). I otuda sekvenca 15-30-40.

Izraz “love” za nulu potiče od francuskog l’oeuf (jaje) sinonima za nulu. Izraz “deuce” potiče od francuskog “dva”, sa značenjem “još dva poena do gema”.

Inače, jeu de paume je vremenom evoluirao tako što je lopta umesto rukama udarana štapom, a kasnije i reketom. Igra je u svom originalnom nazivu bila i jedna od zvaničnih olimpijskih disciplina na Olimpijskim igrama 1908. Nakon toga počinje era modernog tenisa.

Edited March 19, 2021 by Andrej

[Boxy]

Koliko je meni mocna ova slika 

 

[alcesta]

Kao revolveraši u vesternu 

[Милица]

Lea danas slavi 86. rodjendan 

[wwww]

 

[Drug Crni]

Pisite mi slobodno veliki 'minus' sto ovo nisam znao ^

[Boxy]

Pa da, to su ti koji prate tenis od 2011. 

[nlavrnja]

It's ok, i kosarku prati od tada

[Drug Crni]

[Cojep]

prvi teniski stickers-i 🙂

Ricard Sirs i Robert Bikman (igrali finale US 1886.) na slicicama za duvan toga doba

 

Semifinal at the 1890 US Tennis Championships at Newport. Match between Oliver Campbell and Bob Huntington

[wwww]

Winning the Miami Masters as a teenager

 

Monica Seles 16yo 1990

Novak Djokovic 19yo 2007

[Cojep]

napokon stize i omiljeni vesnik proleca - sljaka  🤗

 

Clay Tennis Courts, Cedar Point on Lake Erie, Ohio. (1935. Vintage Postcard)

[Drug Crni]

Ahh..Cedar Point
Samo,tamo vise nema ovih teniskih terena..njihovo mesto je zauzeo ogromni rolerkoster park,veliki hotelski kompleksi itd...

[Boxy]

17 hours ago, Cojep said:

napokon stize i omiljeni vesnik proleca - sljaka  🤗

 

 

@zoe Bg

samo da prijavim da steva ima dupli nalog 

[wwww]

 

[Besni lala]

 

Hrvatski teniser Goran Ivanišević na Instagramu je podijelio fotografiju na kojoj se rukuje sa Monikom Seleš. Fotografija, stara čak tri decenije, nastala je u vremenu kada su oboje bili talentovani mladi teniseri u bivšoj Jugoslaviji.

– Stara dobra vremena s jednom od najboljih svih vremena, Monikom Seleš. Mislim da nismo imali pojma šta ćemo ostvariti u godinama koje su dolazile… – napisao je Ivanišević.

Edited April 22, 2021 by Andrej

[CheshireCat]

Kalemegdan, 1929. godine

 

[wwww]

 

[Göbekli Tepe]

 

[wwww]

podcast o bojkotu Wimbldona 1973:

https://play.acast.com/s/thetennispodcast/wimbledonre-lived-1973-theboycott

 

jos nisam sve odslusala, ali koliko neverovatnih paralela ima s danasnjom situacijom i PTPA (oko 20min).

 

interesantno kako se i Dejvid (rodjen 1973.) i ostali iscudjavaju da je svet 1973-te bio seksisticki i da se smatralo da je zenama mesto u kuci, a ne na teniskom terenu! Dobro jutro, Kolumbo!

Zene u Svajcarskoj su prvi put dobile pravo da glasaju krajem 1971. godine!!! Pre toga su samo muskarci glasali na izborima!!! A mislim da sam negde procitala da tih godina ni zene u Nemackoj nisu mogle da se zaposle/otvore racun u banci ako im muz/otac nije dao dozvolu!

Edited June 24, 2021 by wwww

[Cojep]

clanak La times-a iz 1994, nakon sto je veliki Ivan Lendl objavio povlacenje.

 

......

Лендл је тај који се истрошио:
Тенис: Бивши играч број 1 повукао се због дуготрајне повреде леђа са 34 године.

Освојио је скоро све, осим Вимблдона.

Аутор ТОМАС БОНК
21. ДЕЦ. 1994.

Иван Лендл, сурова тениска звезда из Чешке, освајач 94 турнира, осам Грен Слем титула и више од 20 милиона долара новчане награде (али никада није освојио Вимблдон) најавио је пензионисање у уторак у 34. години због дуготрајне повреде леђа.

 

Лендл је са 270 недеља рекордер на месту бр. 1, али је прошле године испао из првих 10, први пут откако је постао професионалац 1978. На овогодишњем УС Опену, Лендл је морао да преда меч друге рунде због повреде леђа, кад је рекао да пензија не долази у обзир.

 

То је сад званично објавио на сазваној конференцији за штампу.

 

"Никада није лако", рекао је Лендл о својој одлуци. „Уживао сам у игри, имао сам пуно одличних тренутака и недостајаће ми.“

 

Лендл оставља иза себе наслеђе као један од највећих играча са основне линије у игри која је својим стилом и ударцима имала ту мањкавост умарајућег понављања. Такође се показивао као тврда личност каква је углавном била одбојна публици.

 

"Мислим да није дао пуно себе јавности", рекао је тениски великан Џек Крејмер. „Није изгледао као да превише ужива. На неки начин, одгајан је да не брине ни о чему осим о следећој лопти која му долази. Био је мргуд“.

 

Једини човек у тенису који је играо у 19 финала Грен Слем турнира, Лендл је стигао до осам узастопних финала Отвореног првенства САД од 1982-1989 и освојио три. На тврдом терену Флешинг Медоуза се осећао као код куће, саградивши идентичан Деко-турф 2 терен на свом дворишту у Конектикату.

 

Лендл је доминирао мушким тенисом од 1984. до 1989. године, преокренувши каријеру након пораза од Џимија Конорса у финалу Отвореног првенства САД 1983. у четири сета, када није успео да освоји ни гем у последњем сету.

 

Лендлу је то био четврти наступ у финалу Грен Слем турнира и четврти пораз. Али Лендл је променио своју репутацију губитника у финалу Отвореног првенства Француске 1984. против његовог немезиса, Џона МекЕнроа. Лендл је изгубио прва два сета на црвеној шљаци Ролан Гароса, а затим је добио следећа три за преокрет и победу од 3-6, 2-6, 6-4, 7-5, 7-5.

 

У својих следећих 18 Грен Слем наступа, Лендл је освојио још седам титула и на још шест играо финала.

 

Али никада није освојио Вимблдон. Покушао је и није успео 14 пута. Два пута је био близу, али је имао несрећу да налети на 18-годишњег Бориса Бекера у финалу 1986. године и на метеорског Пат Кеша у финалу 1987. године. Лендл је ове године прескочио Вимблдон како би залечио повреду леђа.

 

Последњи меч који је Лендл одиграо на Вимблдону био је 1993. године када је изгубио у другом колу у три сета, што му је била најранија елиминација у последњих 12 година.

 

Лендлов уобичајени стил није био сервис-волеј, али је годинама узалудно покушавао да игра тим стилом на Вимблдону. Крејмер је рекао да је то била грешка, с обзиром на то да су остали бејзлајн играчи попут Бјорна Борга и Андре Агасија остајајући на основној линији побеђивали на трави.

 

„Мислим да је трагедија његове каријере у томе што је покушао да промени игру да би освојио Вимблдон“, каже Крејмер. „Заиста је патио од утиска да није играч свих подлога и покушао је то да промени победом на Вимблдону.

 

"Имао је срећу да је поседовао сјајан сервис, али није знао како да то поткрепи", рекао је Крејмер.

 

У најбољим годинама, Лендл је надјачавао противнике форхендом и спремношћу, могавши да игра меч и до сутрадан ако је то било потребно.

 

Конорс је рекао да је Лендлова условљеност била кључна за његов успех. „Његова способност да се носи са момцима била је прилично јака“, рекао је. „Штета што не може да оде под својим условима.“

 

Лендл је освојио свој осми и последњи Грен Слем турнир на Отвореном првенству Аустралије 1990. године, када је остварио победу у три сета над Мирославом Мечиржом, још једним Чехословаком, који је две године касније такође био принуђен да се повуче због повреде леђа.

 

Лендл је постао амерички држављанин 1992. године.

 

Као дете јединац, Лендл је рођен у Острави, граду рудника угља, у бившој Чехословачкој, у близини пољске границе. Остраву понекад зову „црни град“ због чађи коју избацују димњаци.

 

Лендлов отац, Јиржи, својевремено један од најбољих тенисера у земљи. Олга Јеништова Лендлова, Иванова мајка, некада је била други рекет Чехословачке.

 

Са 4 године, Лендл је дрвеним веслом ударао тениске лоптице о зид. Ако није могао да нађе некога против кога би играо, враћао се до зида, што је рекао да није волио да ради.

 

„Нисам могао да победим зид“, рекао је Лендл једном приликом.

 

Многи његови противници су се тако осећали.

 

https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1994-12-21-sp-11491-story.html

 

Edited June 26, 2021 by Cojep

[Cojep]

Wimbledon 1927, Henri Cochet pobjeđuje u tri uzastopna meča od pet setova

 

Nije to bio samo jedan preokret nego tri, u koliko se navrata Cochet vraćao od zaostatka dva seta u četvrtfinalu, polufinalu i finalu Wimbledona u pojedinačnoj konkurenciji 1927. godine. No, njegov polufinalni dvoboj protiv Amerikanca Billa Tildena je taj koji se najviše pamti.

 

Činilo se da 34-godišnji Tilden šparta do svog trećeg Wimbledonskog naslova, pobijedivši na turniru prethodna dva puta kada je u njemu nastupao.

 

Tilden je jezdio kroz polufinale, protiv 25-godišnjeg Francuza, 6-2, 6-4, 5-1, za, čini se, još jednu jednostranu pobjedu.

 

Odjednom se sve promijenilo jer je Cochet odlučio ići po winnere na gotovo svakom udarcu.

 

"Dobio sam 17 poena zaredom, pa sam odlučio da bih se možda trebao boriti", rekao je Cochet kasnije.

 

Cochet je osvojio šest uzastopnih gemova za osvajanje trećeg seta i dobio meč 2-6, 4-6, 7-5, 6-4, 6-3.

 

Poznati sudac FR Burrow kasnije je rekao da je to bio najizuzetniji meč kojem je ikada prisustvovao.

 

 

Cochetovi preokreti na Wimbledonu 1927:

 

Četvrtfinale: Henri Cochet FRA - Frank Hunter USA 3-6, 3-6, 6-2, 6-2, 6-3.
Polufinale: Henri Cochet FRA - Bill Tilden USA 2-6, 4-6, 7-5, 6-4, 6-3.
Finale: Henri Cochet FRA - Jean Borotra FRA 4-6, 4-6, 6-3, 6-4, 7-5.

 

Edited June 27, 2021 by Cojep

[alcesta]

Mogu samo da zamislim kakve bi sve epitete Tilden pokupio za ovako ispušten meč da je tada bilo foruma 

[Cojep]

na forumima i tviterima ga ne bi oprali ni Temza ni Delaver ... kao ni svi brigsi i clareyi ovog sveta /;

[Boxy]

fun fact: ja sam tada navijala za Samprasa, psovala Federera i pitala ko je ovaj nesretnik iz Svajcarske