Jump to content

Gimnastika - Tokio 2020


Oi!

Recommended Posts

Gimnastika je sport u kojem se takmičilo na svim Letnjim olimpijskim igrama od prvih modernih Olimpijskih igara 1896. u Atini. Temelji današnjeg  programa sportske gimnastike na Igrama su postavljeni 1924. u Parizu kada su organizovana prva takmičenja u individualnoj  i ekipnoj muškoj konkurenciji.  Od 1928. u Amsterdamu i žene nastupaju u sportskoj gimnastici na Igrama, ali je tek 1960. godine u Rimu program utvrđen na današnjih 6 disciplina.

Ovim sportom su od 1952. godine dominirali sportisti iz bivšeg Sovjetskog saveza, sve do 2008. u Pekingu kada su se kineski sportisti najviše puta popeli na pobedničko postolje.

Takmičenje se održava u sportskoj gimnastici, ritmičkoj gimnastici i trambulini

 

150px-Gymnastics_(artistic)_pictogram.sv

 

Sportska gimnastika

 

Na prvom gimnastičkom takmičenju na Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine učestvovalo je 18 gimnastičara iz 5 zemalja. Proizvoljne vežbe izvođene su na 6 sprava: vratilu, paralelnom razboju, konju sa hvataljkama, karikama, preskoku i penjanju uz konopac.

Promene su postepeno vršene na svakom narednom takmičenju na Olimpijskim igrama: u broju sprava, broju gimnastičara u timu, kao i u kvalitetu izvođenja vežbi. Savremeni gimnastički program postavljen je na OI u Helsinkiju 1952. godine.

U sportskoj gimnastici, muškarci i žene takmiče se posebno. Muškarci se takmiče na 6 sprava: parteru, konju sa hvataljkama, karikama, preskoku, paralelnom razboju i vratilu. Žene se takmiče na 4 sprava: preskoku, dvovisinskom razboju, gredi i parteru. Muškarci i žene se takmiče i za pojedinačne i ekipne titule.

Sve do Atinskih igara 2004. godine, sistem bodovanja za sportsku gimnastiku koristio je „maksimum 10 bodova“. Na Igrama u Montrealu 1976, Nađa Komaneči iz Rumunije postala je prva takmičarka koja je ikada zaradila „savršen rezultat“ od 10. Njen veliki uspeh na ovim Igrama u Montrealu, kada je  imala 14 godina, najavio  je eru mladih šampionki, treniranih za gimnastičarke od najranijeg detinjstva. Kasnije je, kako bi se sprečilo pomeranje te granice u još mlađe kategorije, uvedeno pravilo da takmičari na olimpijskim igrama ne mogu biti mlađi od 16 godina.

Godine 2005. ukinuta je ocena „savršenih 10“ kao maksimalni rezultat u korist novog otvorenog sistema, dizajniranog da omogući veću razliku između performansi sportista. Uvedene su dve vrste rezultata: ocena „D“ (težina) u oceni izvedenih tehnika i „E“ (izvršenje) ocena koja ocenjuje umetnost i performanse. Ovi rezultati se kombinuju u sistemu gde sada nema maksimuma.

Sada je sistem bodovanja uklonio gornju granicu poteškoća sa veštinama, sportisti moraju da odluče koju od najsmelijih tehnika koju će uključiti u svoju rutinu i kako da kombinuju pokrete različitog stepena teškoće u koherentan, angažovan i pobednički nastup.

Takmičenje u umetničkoj gimnastici započinje kvalifikacijskim krugovima da bi se utvrdilo ko će preći u timsko, pojedinačno takmičenje i pojedinačna finala. Bodovi koje svaki sportista osvoji za jedan nastup u svakom događaju odlučuju da li će nastaviti sa takmičenjem.

U ekipnom višestrukom takmičenju svaki sportista iz četvoročlanog tima nastupa, a medalje se dodeljuju prema ukupnom rezultatu. U pojedinačnom takmičenju jedan sportista se takmiči u svakoj disciplini (šest za muškarce, četiri za žene), a ukupan rezultat određuje njihov položaj. U pojedinačnim disciplinama, sportisti se takmiče jedni protiv drugih kako bi postigli najveći rezultat. Rezultati iz kvalifikacionih kola se ne uzimaju u obzir, samo oni postignuti u nadmetanjima za medalje.

 

220px-Olympic_pictogram_Gymnastics_(rhyt

 

Ritmička gimnastika

 

Svetska gimnastička federacija je priznala ritmičku gimnastiku kao izdvojenu disciplinu 1963. godine, a godinu dana kasnije je organizovano i prvo međunarodno takmičenje u Budimpešti. Na igrama 1984. godine u Los Anđelesu ovaj sport postao je stalni član porodice Olimpijskih sportova.

Do Barselone 1992. godine na programu su bila isključivo individualna takmičenja, a ekipna su na program uvrštena 1996. u Atlanti.

Ritmička gimnastika je isključivo ženski sport i ima pet disciplina: čunjevi, lopta, traka, obruč i višeboj.

Ritmičke gimnastičarke ocenjuju se na osnovu umeća izvođenja performansi uz muziku. Jedinstvenost sporta leži u kombinaciji muzičke interpretacije, uz rizik da se rekvizit baci nekoliko metara u vazduh i izgubi se iz vida tokom izvođenja skokova, okreta ili akrobatskih rutina, a zatim bude uspešno uhvaćen. Ritmičke gimnastičarke su sportistkinje koji poseduju izuzetnu snagu, brzinu, veštinu i fleksibilnost, ali i umetnički sklad.

Nastupi se održavaju na prostirci veličine 13 sa 13 metara, u različitim formatima za pojedinačna i grupna takmičenja. Gimnastičarke koje učestvuju u pojedinačnim takmičenjima nastupaju četiri puta, koristeći svaki rekvizit jednom. Svaki nastup mora trajati u intervalu od 75 do 90 sekundi. U grupnom takmičenju, ekipa od pet gimnastičarkinastupa dva puta koristeći više rekvizita istovremeno. Svaki nastup mora trajati između 2 minuta 15 sekundi i 2 minuta 30 sekundi. Prelazak ili ispod tog vremena dovodi do odbitka od 0,05 poena za svaku sekundu.

Muzika koja se puštala tokom nastupa takođe igra značajnu ulogu u uspostavljanju raspoloženja i stila. Muzika sa vokalom dozvoljena je za jedan nastup po grupi i za dva nastupa po pojedincu.

 

220px-Olympic_pictogram_Gymnastics_(tram

 

Trambulina

 

Prve moderne trambuline su napravili gimnastičari Džordž Nisen i Lari Grisvold oko 1934. godine na Univezitetu u Ajovi. Bili su inspirisani cirkuskim akrobatama i njihovim padovima na sigurnosnu mrežu. U početku su korišćene za savladavanje akrobatskih veština, kao priprema astronauta za let u svemir, za pripreme skakača u vodu, gimnastičara ili skijaša slobodnim stilom. Postala je popularna zbog mogućnosti za zabavu koje pruža i ubrzo postala poseban sport.

Trambulina - olimpijski piktogram

Svoj olimpijski debi je imala na Igrama u Sidneju 2000. godine, a takmičili su se, u odvojenim konkurencijama, i muškarci i žene.

Gimnastičari na trambolini izvode seriju kratkih rutina koje sadrže mnoštvo okreta, odskoka i borbenih udaraca. Precizna tehnika i savršena kontrola tela su od vitalnog značaja za uspeh, a sudije daju ocene za nivo složenosti pokreta, izvršenje i vreme leta.

Olimpijske kvalifikacije zasnivaju se na rezultatima postignutim na Svetskom prvenstvu u godini koja je prethodila olimpijskim igrama. U kvalifikacijama učestvuje 16 muškaraca i 16 žena koji u kvalifikacijskoj rundi izvode dve rutine, jednu obaveznu i jednu po sopstvenom izboru. Svaka rutina se sastoji od deset veština. U obaveznoj rutini, sportisti izvode osam veština koje se procenjuju samo na osnovu tehnike izvođenja i dve veštine koje je gimnastičar odabrao, a koje se ocenjuju i po izvođenju i po težini.

Osam takmičara koji su postigli najviše poena napreduju do finala. Rezultati iz kvalifikacionog kruga ne prenose se u finale koje se sastoji samo od samostalno odabrane rutine označene težinom, izvršenjem i vremenom provedenim u vazduhu. Postoje tri osnovna položaja u vazduhu za skokove, a izvođači dodaju rotacije i uvijanja kako bi zaradili veći rezultat u kategoriji težine.

 

Učešće po disciplinama

 

Muškarci

 

Spoiler

gimns.png

 

Žene

 

Spoiler

gimnastika.png

 

 

Bilans medalja - ukupno

 

medalje.png

 

Osvajači medalja u Riju 2016:

 

Artistic gymnastics

 

Men's events

 

Team all-around - Japan, Russia, China

Individual all-around - Kōhei Uchimura, Oleg Vernyayev, Max Whitlock

Floor exercise - Max Whitlock, Diego Hypólito, Arthur Mariano

Pommel horse - Max Whitlock, Louis Smith, Alexander Naddour

Rings - Eleftherios Petrounias, Arthur Zanetti, Denis Ablyazin

Vault - Ri Se-gwang, Denis Ablyazin, Kenzō Shirai

Parallel bars - Oleg Vernyayev, Danell Leyva, David Belyavskiy

Horizontal bar - Fabian Hambüchen, Danell Leyva, Nile Wilson

 

Women's events

 

Team all-around - USA, Russia, China

Individual all-around - Simone Biles, Aly Raisman, Aliya Mustafina

Vault - Simone Biles, Maria Paseka, Giulia Steingruber

Uneven bars - Aliya Mustafina, Madison Kocian, Sophie Scheder

Balance beam - Sanne Wevers, Laurie Hernandez, Simone Biles

Floor exercise - Simone Biles, Aly Raisman, Amy Tinkler

 

Rhythmic gymnastics

 

Group all-around - Russia, Spain, Bulgaria

Individual all-around - Margarita Mamun, Yana Kudryavtseva, Ganna Rizatdinova

 

Trampoline

 

Men's individual - Uladzislau Hancharou, Dong Dong, Gao Lei

Women's individual - Rosie MacLennan, Bryony Page, Li Dan

 

 

 

Edited by Oi!
  • Like 2
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

Rusi vrhunskim performansom vode u sedmoboju, fantastične takmičare imaju.

Takmičenje je uveliko u toku a već imamo bilans medalja u muškoj konkurenciji. Rusi će ako ne padnu sa sprave ili ne naprave neki ogroman kiks osvojiti zlato, Kina i Japan se bore za preostale 2 medalje. 

Link to comment
Share on other sites

Komentatori sa RTS-a ne jebu živu silu imaju svoju priču i boli ih da pigledaju rezultate, a Kinezi prišli na 0.5 od Rusa, a oni već proglasili Ruse za pobednike.

Dakle verovatno će odlučiti slabiji izvođač, a ne bolji.

Edited by Don Juan
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, Don Juan said:

Komentatori sa RTS-a ne jebu živu silu imaju svoju priču i boli ih da pigledaju rezultate, a Kinezi prišli na 0.5 od Rusa, a oni već proglasili Ruse za pobednike.

Dakle verovatno će odlučiti slabiji izvođač, a ne bolji.

 

Vidim sada upravo, još slikam rezultate i rekoh kraj je po njihovoj priči ono mrtva trka i još jedan krug ostao 🙄

Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, vanjabarsa said:

 

ipak ruski olimpijski komitet :classic_laugh:

 

Kako god se zvali ovo je fantazija, prvo su proglasili Ruse šampionima, pa su pali na 4. mesto pa su pričali da neće uzeti medalju, pa čas su Kinezi prvaci, čas Japanci posle poslednje vežbe, ludilo 😂

 

👋👋👋

Edited by Oi!
Link to comment
Share on other sites

Moroni od komenattora i na RTS-u i na EuroSport-u . Trebalo je samo da otvore LIVE stranicu na olympics.com i uzmu digitron.

 

Kinezi su prvi završili takmičenje, Japancu je bilo potrebno oko 14.600 za prvo mesto. Dobio je 15.100. Rusu je za zlato trebalo 14.550, dobio je 14.666. Prost račun da se zna ko je ko i šta je šta. Ali za neke je i prost račun viša matematika.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...