Jump to content

Atletika - Tokio 2020


Oi!

Recommended Posts

150px-Athletics,_Tokyo_2020.svg.png

 

Atletika je jedna od temeljnih i najraširenijih sportskih grana, koju karakteriše osnovni ljudski pokret i ponašanje, a koja obuhvata: trkačke, bacačke i skakačke discipline. Zbog svoje sveobuhvatnosti naziva se, i istinski jeste, kraljica sportova. Atletskim vežbama stiče se fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost a učvršćuju se svojstva volje kao što su hrabrost, odlučnost i upornost. Discipline atletike odlikuju se motoričkim kretanjima koja se uspešno mogu primenjivati u toku obrazovnog procesa ili kroz druge oblike vežbanja, pomoću kojih se značajno utiče na podizanje opšte psihofizičke sposobnosti pojedinca. Atletika je polazište i temelj za sve ostale sportove. Od 1896. godine uključena je u redovni program Olimpijskih igara.

 

Ona predstavlja osnovni i najznačajniji sadržaj svakih Olimpijskih igara. Međunarodna atletska federacija (IAAF) osnovana je 1912. godine u Stokholmu i danas ima 212 država - članica. Od 1983. održava se prvo na četiri a sada na dve godine svetsko prvenstvo za seniore i seniorke, od 1986. godine za juniore i juniorke a od 1999. godine i za kadete i kadetkinje. Od 1930. svake četvrte godine održava se prvenstvo Evrope za seniore i seniorke, a od 1929. godine i Balkanske igre. Atletika je najrazvijenija u SAD, a odmah za njom su Rusija, Nemačka, Kuba, Kenija i Jamajka.

 

Rezultati trkačkih događaja se odlučuju završnom pozicijom (ili vremenom, ako se meri), dok se pobede u skokovima i bacanju postižu najvišim ili najdaljim merenjem iz serije pokušaja. Jednostavnost takmičenja i nedostatak potrebe za skupom opremom čini atletiku jednim od najčešćih takmičarskih sportova na svetu. Atletika je uglavnom individualni sport, sa izuzetkom štafetnih trka i takmičenja koja kombinuju performanse sportista u ekipni rezultat, kao što je ќros-kantri.

Organizovana atletika datira još iz vremena drevnih Olimpijskih igara iz 776 p. n. e. Pravila i format modernih događaja u atletici su definisana u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi u 19. i ranom 20. veku, i zatim su se proširila u druge delove sveta. Većinu modernih takmičenja najvišeg nivoa sprovodi Međunarodna asocijacija atletskih federacija i njene članice federacije.

 

Atletska takmičenja su okosnica Letnjih olimpijskih igara. Najznačajnije međunarodno atletsko takmičenje je Svetsko prvenstvo u atletici na otvorenom, koji obuhvata nadmetanja na stazama i polju, trčanje maratona i takmičarsko hodanje. Druga atletska takmičenja istog nivoa su Svetsko prvenstvo u krosu i Svetsko prvenstvo u polumaratonu. Sportisti sa fizičkim invaliditetom takmiče se na Letnjoj paraolimpijadi i Atletskom svetskom šampionatu.

 

Reč atletika je izvedena od antičke grčke reči ἀθλητής (athlētēs, „borac u javnim igrama“) od ἆθλον (athlon, „nagrada“) ili αθλος (athlos, „nadmetanje“).[7] U početku je termin korišćen za uopšteno opisivanje atletskih takmičenja - tj. sportsko nadmetanje zasnovano prvenstveno na ljudskim fizičkim poduhvatima. U 19. veku pojam atletika je dobio užu definiciju u Evropi i počeo je da opisuje sportove koji uključuju takmičarsko trčanje, hodanje, skakanje i bacanje. Ova definicija je i dalje najprominentnija u Velikoj Britaniji i većini područja bivše Britanske imperije. Štaviše, slične reči na mnogim germanskim i romanskim jezicima koje se odnose na termin atletika takođe imaju slično značenje.

 

U većem delu Severne Amerike, atletika je sinonimna sa sportovima uopšte, što odražava u većoj mori istorijsku upotrebu termina. Reč atletika se retko koristi u smislu sporta atletike u ovom regionu. Termin staza i polje (engl. Track and field) preferentno se koristi u Sjedinjenim Državama i Kanadi za većinu atletskih događaja, uključujući takmičarsko hodanje i trčanje maratona (mada se kros kantri trčanje obično smatra zasebnim sportom).

 

Takmičenja u atletici

 

Atletika je zasigurno najrasprostranjeniji sport na svetu. Vrste i nivoi takmičenja su brojni. Prema dobu takmičara razlikuju se predškolska i školska takmičenja, srednjoškolska i studentska, pa sve do takmičenja veterana u različitim kategorijama. Prema nivou takmičenja postoje amaterska takmičenja za građane i rekreativce, pa sve do profesionalnih takmičenja. Kvalitativni vrhunac atletike su Olimpijske igre, koje su uvek do sada u istoriji imale u programu neko od atletskih takmičenja. 

 

Atletika na Olimpijskim igrama

 

Atletika na Olimpijskim igrama je bila u programu svih do sada održanih Olimpijskih igara. Iako su se broj i vrsta atletskih disicplina kroz istoriju bitno menjali, osnovna podela na trkačke discipline, bacačke discipline, skokove i višeboj je uvek bila prisutna. Danas su u programu 24 discipline za muškarce i 23 discipline za žene: disciplina u kojoj se takmiče samo muškarci je hodanje na 50km.

 

Muške discipline

 

Atletski program za muškarce po disciplinama se nije menjao od Igara u Helsinkiju 1952. godine kada je uvrštena disciplina hodanje na 20 km, osim što je jednom (Igre u Montrealu 1976. godine) nije bilo takmičenja u disciplini hodanja na 50 km.

 

Od disciplina koje se više ne nalaze u programu tu su uglavnom različite dionice preponskih utrka, skokovi iz mesta, neke bacačke disicpline te mešovite štafete, u kojima su takmičari iz jedne ekipe trčali različite dužine deonica. Ukupno su se do sada na OI pojavile barem jednom 52 različite disicpline za muškarce.

 

Muške discipline:

Spoiler

atletika-1.png

 

Ženske discipline

 

Takmičenja u atletici za žene su uključena u program na Igrama u Amterdamu 1928. godine. Do sada se u programu Igara pojavilo ukupno 26 različitih disciplina za žene.

 

Ženske discipline:

Spoiler

atletika-2.png

 

Rekordi

 

Tabela medalja po nacijama (preko 30 medalja)

 

Dodato nakon OI u Riju 2016, s obzirom na oduzete medalje od 21. juna 2017.

 

medalje.png

 

Najuspešniji osvajači medalja:

 

Pavo Nurmi, finski atletičar je najuspešniji po broju medalja u atletskim disciplinama u obe konkurencije, osvojio ih je 12, 9 zlata i 3 srebra. Trčao je srednje discipline i bio veoma dominantan, takmičio se od 1920 do 1928. godine. 

 

Među uspešnijim takmičarima je i Karl Luis iz SAD sa 10 medalja, 9 zlatnih i 1 srebrnom, posebno se ističe zato što se takmičio u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m i skokom u dalj. Takmičio se od 1984 do 1996. godine.

 

Među ženama izdvaja se amerikanka Alison Feliks, osvojila je 9 medalja, 6 zlatnih i 3 srebrne. Trčala je sprinterske discipline 100, 200 i 400m. Takmičila se od 2004 do 2016. godine.

 

Još jedna uspešna žena je svakako čuvena Merlin Oti iz Jamajke, osvojila je 9 medalja, ali nijednu zlatnu, 3 srebrne i 6 bronzanih. Takmičila se u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m. 

 

Za kraj ostavio bih najboljeg takmičara u današnje vreme, velikog, čuvenog i nepobedivog Juseina Bolta iz Jamajke, osvojio 8 medalja i svih 8 zlatnih. Takmičio se u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m i postavio je brojne rekorde koji će teško biti oboreni. Kao i svi navedeni sprinteri i Bolt je trčao štafete, u 3 discipline u kojima je učestvovao drži 3 svetska rekorda, sprint na 100 i 200m i štafeta 4x100m. Po svemu sudeći Bolt je promenio noviju istoriju atletike i podigao ju je na više standarde. Takmičio se od 2008. do 2016. godine.

 

Za kraj bih ispisao i sve osvajače medalja iz Ria 2016. godine:

 

Muškarci:

 

100m - Jusein Bolt, Džastin Getlin, Andre De Grase

200m - Jusein Bolt, Andre De Grase, Kristopf Lemetr

400m - Vajd Van Nikerk, Kirani Džejms, LaŠavn Merit

800m - David Rudiša, Tofik Maklufi, Klejton Marfi

1500m - Matju Kentrovic Jr, Tofik Maklufi, Nik Vilis

5000m - Mo Farah, Pol Čelimo, Hagos Gerivet

10 000m - Mo Farah, Paul Tanui, Tamirat Tola

100m prepone - Omar MekLeod, Orlando Ortega, Dimitri Baskou

400m prepone - Keron Klemon, Bonifejs Tumuti, Jasmani Kopelo

3000m stiplčes - Konseslus Kipruto, Evan Jeger, Mehidin Mekisi-Benabad

4x100m - Jamajka, Japan, Kanada

4x400m - SAD, Jamajka, Bahami

Maraton - Eliud Kipčoge, Fejisa Lilesa, Galen Rup

20km hodanje - Vang Žen, Čai Zelin, Dejn Bird-Smit

50 km hodanje - Matej Tot, Jared Talent, Hiroki Arai

Skok u vis - Derek Druin, Mutaz Esa Baršim, Bohdan Bondarenko

Skok s motkom - Tiago Braz da Silva, Reno Lavileni, Sem Kendriks

Skok u dalj - Džef Henderson, Luvo Manjonga, Greg Ruderford

Troskok - Kristijan Tejlor, Vil Klej, Dong Bin

Bacanje kugle - Rajan Kruzer, Džo Kovač, Tomas Valš

Bacanje diska - Kristof Karting, Pjotr Malčovski, Daniel Jasinski

Bacanje kladiva - Dilšod Nazarov, Ivan Cikan, Vojčeh Novicki

Bacanje koplja - Tomas Roler, Džulijus Jego, Kešorn Valkot

Desetoboj - Ešton Iton, Kevin Majer, Damjan Varner

 

Žene:

 

100m - Elani Tompson, Tori Bovi, Šeli-An Frajser-Prajs

200m - Elani Tompson, Dafne Šipers, Tori Bovi

400m - Šaunae Miler, Alison Feliks, Šerika Džekson

800m - Kaster Semenja, Fransine Nijonsaba, Margaret Vambui

1500m - Fait Kipjegon, Genzebe Dibaba, Dženifer Simpson

5000m - Vivijan Čerijot, Helend Onsando Obiri, Almaz Ajana

10 000m - Almaz Ajana, Vivijan Čerijot, Tiruneš Dibaba

100m prepone - Briana Rolins, Nia Ali, Kristi Kastlin

400m prepone - Dalila Muhamad, Sara Petersen, Ešli Spenser

3000m stiplčes - Rut Jebet, Hivin Jepkemoi, Ema Koburn

4x100m - SAD, Jamajka, VB

4x400m - SAD, Jamajka, VB

Maraton - Jemima Sumgog, Eunis Kirva, Mare Dibaba

20km hodanje - Liu Hong, Maria Guadalape Gonzales, Lu Žiuži

Skok u vis - Rut Beitia, Mirela Demireva, Blanka Vlašić

Skok s motkom - Ekaterini Stefadini, Sandi Moris, Eliza MekKartni

Skok u dalj - Tiana Bartoleta, Britni Ris, Ivana Španović

Troskok - Katerina Ibarguen, Julimar Rojas, Olga Ripakova

Bacanje kugle - Mišel Karter, Valeri Adams, Anita Marton

Bacanje diska - Sandra Perković, Melina Robert-Mišon, Denia Kabaljero

Bacanje kladiva - Anita Vlodarčuk, Žang Venži, Sofi Hičon

Bacanje koplja - Sara Kolak, Sunet Viljoen, Barbora Špotakova

Sedmoboj - Nafisatu Tijam, Džesika Enis-Hil, Brajan Tesien-Iton

 

Malo je post poduži, ali verujem da kraljica sporta to zaslužuje, nešto sam pisao, nešto preformulisao, nešto kopirao... Razni su izvori. Mislim da je poređenja radi ok što sam ispisao osvajače medalja iz Rija. Oboreno je 8 rekorda u atletici, pa da vidimo da li može to da se nadmaši u Tokiju. U Riju su pali svetski rekordi na - 10 000m Ž, 400m M, Bacanje kladiva Ž, i olimpijski rekordi u 5 disciplina: Skok s motkom M, 3000m stiplčes M, Bacanje kugle M, desetoboj M, 5000m Ž.

 

Edited by Oi!
  • Like 10
  • Thanks 4
Link to comment
Share on other sites

Iznenađenje i na 10000m u finalu, pošto je Barega (ETH) pobedio Čeptegeja (UGA) koji je sveski rekorder. Treći je bio Kiplimo (UGA). 

 

@Don Juan Gledao sam, zanimljiva je mešovita štafeta kao koncept... Čini se da je sve bilo čisto kod diskvalifikacije, jasno se videlo.

Edited by Neme
Link to comment
Share on other sites

Just now, Neme said:

Iznenađenje i na 10000m u finalu, pošto je Barega (ETH) pobedio Čeptegeja (UGA) koji je sveski rekorder. Treći je bio Kiplimo (UGA). 

Da to jeste bilo iznenađenje, ali Uganđani su imali jako ružnu taktiku, tako da žrtvuju jednog trkača koji je trebao na navuče druge. To se na Igrama jednostavno ne radi i zbog toga mi je drago da su izvisili za zlato. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

17 minutes ago, Neme said:

@Don Juan Gledao sam, zanimljiva je mešovita štafeta kao koncept... Čini se da je sve bilo čisto kod diskvalifikacije, jasno se videlo.

Da već na nekoliko SP je već bila. Kasnili su kod izmene, sve čisto.

Meni je već šokantno da se US štafetama  jako često događa na velikim takmičenjima. Verovatno nisu dovoljno uvežbani i često prave greške kod predaje. Za ovaj nivo, to je meni neverovatno.

Link to comment
Share on other sites

46 minutes ago, Don Juan said:

Da to jeste bilo iznenađenje, ali Uganđani su imali jako ružnu taktiku, tako da žrtvuju jednog trkača koji je trebao na navuče druge. To se na Igrama jednostavno ne radi i zbog toga mi je drago da su izvisili za zlato. 

 

Zbog čega?!

 

To je odlična taktika koja ne samo da pruža šansu dvojci favorita da u finiš uđu svežiji, već i slabijem takmičaru se pruža šansa za neku medalju, ako u grupi predugo čekaju da ga uhvate.  

Link to comment
Share on other sites

Opa. Obrt.

 

 

1 hour ago, Jurgen said:

 

To je odlična taktika koja ne samo da pruža šansu dvojci favorita da u finiš uđu svežiji, već i slabijem takmičaru se pruža šansa za neku medalju, ako u grupi predugo čekaju da ga uhvate.  

Pa ne ide to baš tako, treći Uganđanin naravno da nije imao snage da završi trku. Na kraju krajeva taktika im se pokazala kao glupa, pošto drugi nisu veverice.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

23 minutes ago, Boxy said:

Je l ovo prvi put na OI da se trci ta mesovita stafeta?

Jeste.

19 minutes ago, Azazelkg said:

Ako je sve čisto oko diskvalifikacije, kako i zašto je američka štafeta pomilovana...? 

Pa ovako je obrazloženje. Štafeta jeste predata na pogrešnom mestu, ali jento zbog toga što su ih pogrešno postavili kod izmene. Znači greška sudija. 

  • Like 3
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Don Juan said:

Opa. Obrt.

 

 

Pa ne ide to baš tako, treći Uganđanin naravno da nije imao snage da završi trku. Na kraju krajeva taktika im se pokazala kao glupa, pošto drugi nisu veverice.

 

To što taktika nije uspela i dalje ne znači da je ružna i da se to ne radi. 

Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, Cilemile said:

Amel Tuka ušao u polufinale na 800 m.

Dragana Tomašević 26. u kvalifikacijama diska. Opravdala očekivanja emoji51.png


Podbadanje ti nije na mjestu. Dragana je zaista veliki uspjeh ostvarila samim plasmanom na svoje četvrte OI, i to sa nepunih 40 godina, što je podatak za svaki respekt.

edit -PETE OI, auuu svaka čast!

Link to comment
Share on other sites


Podbadanje ti nije na mjestu. Dragana je zaista veliki uspjeh ostvarila samim plasmanom na svoje četvrte OI, i to sa nepunih 40 godina, što je podatak za svaki respekt.
edit -PETE OI, auuu svaka čast!

Ma dobro, Tomaševićeva je odlična sportašica, i toliki nastupi na Oi zaslužuju maksimalan respekt, ali uvijek je nekako završavala ispod očekivanja.
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, svi pjevaju said:


Podbadanje ti nije na mjestu. Dragana je zaista veliki uspjeh ostvarila samim plasmanom na svoje četvrte OI, i to sa nepunih 40 godina, što je podatak za svaki respekt.

edit -PETE OI, auuu svaka čast!

 

A koja je svrha sa 40 ici na olimpijadu samo da bi otisao?

Ja razumem kad ode mlad sportista sa 20 i ne uradi tamo nista, skupljanje iskustva, svakako podrzavam nesto tako, koristi za dalji razvoj, ima svrhu, ali sportisti ciji je zenit davno prosao i kome su sanse za finale samo teska teorija, e takvima zaista nije tamo mesto, a pogotovo Tomasevickoj koja poalsednjih 10 godina gde god je otisla bila je u donjem domu.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...